Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Onda zaćutimo... Bezizrazno zurimo u Moglensku ravnicu, utonulu u treptavu jaru i gustu prašinu. Jednoga dana prenuli smo se svi, i nakrenuli glave da bismo bolje
Mi jedva sebe izvlačimo, a tek kako oni izneše topove na ovaj krš. Sa visine posmatramo Moglensku ravnicu, po kojoj se belasa put. Bugari gledaju takođe kretanje u ravnici, ali ne mogu da dobace.
Luka se naslonio na bedem od zemlje, zubima stegao muštiklu od višnjevog drveta i sanjivim očima gleda u Moglensku ravnicu. Vojin sedi na tronožnoj stoličici pred zemunicom i čita „Ponor“ od Gončarova. Luka prekide ovu tišinu.
Naskoro smo naišli na širok drum koji oštrim serpentinama silazi u Moglensku ravnicu. Okrenuli smo unazad. Preko jedne istaknute krivine poterali smo konje kasom, jer je to mesto izloženo pešačkoj