Jakšić, Đura - PROZA
boga slobode... I moj otac, dragi prijatelju, beše u to kobno doba osuđen — na smrt. Ali tu presudu ne mogoše dušmani naroda našega izvršiti.
A obrazi joj se zažariše, usne su se samo micale, ali ne mogoše nijedne rečice više progovoriti; srce joj beše prepuno sreće, ljubavi, nadanja!...
Obradović, Dositej - BASNE
” Sama tokmo cerkovna dostojinstva, što musulmani ne mogoše na se uzeti, ostadoše hristjanom; no i ova, črez tursku i kaluđersku kabalu i hitrost, dođoše takima u ruke koji bolje
najvećega crkovnoga učitelja (kako i jest takovi), a posle trista godina prokleše ga kao jeretika, i knjige njegove, koje mogoše, sažegoše. A zašto? Eto zato što on nije mislio kao su oni mislili.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Nemci pouzimaše gradove, kao: Šabac, Beograd, Smederevo, i tukoše Soko, kuće popališe, ali grad uzeti ne mogoše. Kad su Nemci Beograd tukli, onda je moj otac Aleksa sa 700 momaka između Pančeva i Beograda u nekakvim ritovima 15
kaluđere i popove da iseku, i već moga oca kneza Aleksu, Birčanina, ̓Adži-Rufima i druge po pašaluku isekoše koga mogoše u̓vatiti.
Kazao sam kako su već isekli knezove u valjevskoj nahiji i u drugim nahijama knezove i glavnije ljude; „koje po̓vatati mogoše — isekoše; mi mlađi ustrašeni od smrti u šume pobegosmo, i od begunaca skupi se vojska; rešismo se i zaklesmo se da
kako su da̓ije postale, Hadži-Musta-pašu ubiše i tuna u Skočiću Smail-efendiju, i ćadija̓u i Srebrnicu po̓arati, da mogoše, pak nam isekoše sve knezove i kaluđere i moga oca. Sva gospoda znade kako je on caru i vezirima izmet činio”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ono nešto imanja dođe pod masu. Tutori savijaše k sebi malog sirotog Pupavca, ali ne mogoše ništa od njega učiniti. Naposletku, odvedoše ga u Beograd i dadoše na zanat kod jednog od onih »boltadžija« što su im
Ni Srećko im ne umede ništa kazati. Ne seća se da je baba Mirjana ikad pričala što o tome. Kad već ne mogoše ništa više dokučiti od babe, oni se digoše te odoše.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Lazar skoči i doskoči mu. Pera skoči opet na belegu. Otpoče nadmetanje. Ali nabrzo ubarabariše. Jedan drugom ne mogoše odskočiti... Svi stali i glede. I devojke dođoše; čak i Stanka prenuše iz njegovog raja. – Ne možeš, Pero, ne možeš!
Grudi Stankove postadoše vulkan koji je bacao sve, a nije primao ništa. Nikakvi razlozi više ne mogoše njime ovladati; ništa na svetu ne bi ga moglo zadržati da ne ubije Lazara... On je bio čovek svoga doba.
— Upamti, Milo, ovo! Hajduci nisu baš najgori ljudi. Ono što je u goru otišlo, ono je čelik, ono su srca što ne mogoše otrpeti nepravdu... Popa je slušao taj razgovor među njima. Onda im reče: — Čuješ, Milošu!
— reče on s nekom grozničavom radošću. Oči su mu sevale kao u mačke... Ni Kruška ni Marinko ne mogoše ići. Ali se Zavrzan i tome doseti. — Znaš šta, Stanko? — reče on. — Pošto ovi ne mogu ići, to da svršimo s njima ovde.
— Ponesi, ponesi!... Požuri, Surepe!... Ih, ala je ovo okršaj!... I zaista, beše grdan okršaj. Turci ne mogoše lako prežaliti što im Mujaga tako ludo pogibe, a Srbi mišljahu da Turke treba kazniti za ranu Stankovu.
Jarko sunce, koje tek što beše obasjalo, zavi se tamnim plaštom, kroz koji ne mogoše probiti sjajni zraci... Ali se opet tuklo. Starešine turske golim sabljama nagoniše svoje ljude u borbu...
Teodosije - ŽITIJA
Ali se ni tamo delima dobrodeteljnim od posetilaca sakriti ne mogoše. Prepodobni, pak, slušajyći žitija Drevnih otaca i od srca spreman da se okuša u većim podvizima, željaše da se
Matavulj, Simo - USKOK
A ja sam opet od dostine naših slušao da mnogima ne mogoše ništa, nego baš dobiše rane od njih! — Jedno je vještina, a drugo je srce — reče Janko.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
sela, varoši oli ma koga viđeti moglo, jer već treći dan vrljaše po istoj pustinji i nigdje kraja ni konca viđeti ne mogoše.
naša je pobjeda! Videći vezirski sinovi da i ovom opkladom ne mogoše ništa dobiti, uplaše se žestoko pa umole carskoga zeta, te im odobri još jednu opkladu, pa mu onda rekoše da oni imaju
Ali kad ogladnje, radost mu pređe u žalost, jer mu oklopnici ne mogoše nabaviti, pošto to nije u njihovoj sili. Pokaja se gotovo, ali se dosjeti te zapovjedi jednom oklopniku: Idi pa ubij
Od toga časa ne mogoše čeljad ni polak jesti koliko su donde jela, a sutradan i otac i mati prestane se. Onda mu domaćin dâ dva junca, a on mu
Rakić, Milan - PESME
Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli Danas, taj te voli, jer zna da si mati, Jer pre nas ni polja ni krševi goli Ne mogoše nikom svesnu ljubav dati!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Perjanici da se iskidaju od smijeha; a ni vojvoda Vuksan ni Šunjo ne mogoše se održati — tako je smiješno đakon izgovori on „ravnijeh“ a izgovarajući odigao svoje obručaste obrve.
Curica se nekako izvuče, ali u dlaku ne uđoše u trag njihovoj tajni. I u mnogo drugijeh prilika, djeca ne mogoše prepodabljati se uvijek, ni mučiti. Srećom, domaći im bjehu kratkovidi.
„A hoće li koja od našijeh ženskijeh doći?“ zapita Joke brata. „Neće nekako ne mogoše!“ odgovori on. „E, ne mogoše, a od šta?“ „Neka ih čoče, može im biti!“ prekide serdar.
„A hoće li koja od našijeh ženskijeh doći?“ zapita Joke brata. „Neće nekako ne mogoše!“ odgovori on. „E, ne mogoše, a od šta?“ „Neka ih čoče, može im biti!“ prekide serdar.
“ To rekavši, zbilja se prekrsti, a pogled mu i lice odavahu strah, e se bješe zapio pričajući. Serdar i ženske ne mogoše se savladati no udariše u grohotan smijeh, tako da ona dvojica, kojima nekako ne bješe do smijeha, obrnuše se k njima.
Jedanak oboje oboriše oči, a lica im porumeniše. A što! zašto? — Zašto baš u tome času, ne mogoše podnijeti pogled jedno drugoga, a to im se nije dotle događalo; zašto baš da crvene, Bog ti ga zna, ne bi ti ni oni
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
U gluvo doba dođu nečastivi u njihov stan i ne mogoše razumeti kako su dve glave s jednim trupom, pa zato pozovu svog starešinu ispod krša Karimana, koji je bio dobar
(Paun) 143 — Dva se bora zavadiše, sve se grane potreseše, a četiri ne mogoše? (Kad se dva ovna rogovima potuku, vuna se trese, a rogovi ne) 144 — Ima oči, — a ne vidi; ima uši, — a ne čuje?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
74. Naprijed vile, u srijedi bure, ostrag slinac. 75. Naš mrkonja u košaru uđe, a rogovi mu ne mogoše. 76. Ni bradvom bradvito, ni svrdlom svrdlito, a sve rupa Do rupe. 77.
105. Sam lončić u polju vri. 106. Sva gora pokise, a četiri pruta ne mogoše. 107. Sve po kući izgore, a kuća osta. 108. Sivac more preskoči ni kopita neskvasi. 109.
Od toga časa ne mogoše čeljad ni polak jesti koliko su donde jela, a sutradan i otac i mati prestave se. Onda mu domaćin da dva junca, a on mu
sela, varoši oli ma koga viđeti moglo, jer već treći dan vrljaše po istoj pustinji i nigdje kraja ni konca viđeti ne mogoše.
naša je pobjeda!“ Videći vezirski sinovi da i ovom opkladom ne mogoše ništa dobiti, uplaše se žestoko pa umole carskog zeta, te im odobri još jednu opkladu, pa mu onda rekoše da oni imaju
“ A seljaci se ni druge neđelje ne mogoše dogovoriti, pa ni do danas. 7. OKLAD ŠTA JE NAJBJELjE. Dadu se u razgovor dva prijatelja, seljanina, šta je najbjelje
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Sad ih prenu graja slugu ispred velikih vrata, te potekoše tamo, ali ne mogoše izaći od Balegana, koji je odskakao. — Prikini odma!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli Danas, taj te boli. Jer zna da si mati; Jer pre nas ni polja ni krševi goli Ne mogoše drugom svesnu ljubav dati.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Od silnih kiša koje se u međuvremenu sručiše na ruševinu zgrade, nastradaše toliko da se ne mogoše više upotrebiti. Izgledalo je da je celo izdanje propalo i da ću morati čekati godinama dok se ponovo složi i otštampa.
“ „Dobro, dobro, ne kažem da nisu lepe; njihov pentelikonski mermer beli se kao sveži sneg, ali se te pare mogoše pametnije upotrebiti. Sa njima se mogla opremiti vojska, sposobna da osvoji pola sveta.
No takvom pretstavom ne mogoše se rastumačiti posmatrane nepravilnosti u kretanju tih planeta, a naročito njihovo povremeno kretanje unazad.
Ali se on, pored sve te slave, ne osećaše srećnim. To opaziše i njegove kolege i ne mogoše to da objasne. On poče da izbegava njihov društvo, da pre vremena napušta zajedničku trpezu da se gubi u najtamnijem
Već zbog toga što se posle nekoliko njegovih pokreta u čizmi klip u njoj toliko zaglavio, da ga ni dva čoveka ne mogoše izvući odatle“. „Čudna stvar!“ „Moradoh svoju vazdušnu crpku preinačiti da bih je osposobio za rad“.
Ja ću vas, kao takvog, u svom predgovoru pretstaviti čitaocu“. Pemberton ne mogoše da poveruje svojim ušima; „Kako? - Ja, Pemberton, izdavač Njutnovih „Principija“!“ „Zacelo, dragi moj!
samo one individue koje su imale duži vrat, jer on ih je osposobljavao da brste lišće do one visine koju druge ne mogoše dosegnuti svojim vratom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Krst dadoše od prve kmetovu sinčiću, ma oko barjaka se nikako ne mogoše pogoditi. Izvirivaše svi redom na prozor da razgledaju kandidate, koji su se tu poređali, pa naposletku iziđoše napolje.
Đurica mu ispriča. Za onoga što se pojavi iz šume, ne mogoše smisliti ko je. — Biće to koji njegov glasnik... oni, znaš... što mu javljaju đe ko ode, šta proda... ima ih on mnogo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
sela, varoši oli ma koga viđeti moglo, jer već treći dan vrljaše po istoj pustinji i nigdje kraja ni konca viđeti ne mogoše.
Kad već baš nikako ne mogoše pogoditi šta je, dogovore se da svaki poredom pita starca oca šta je to da mu lijevo oko plače a desno titra, pa makar
Videći vezirski sinovi da i ovom opkladom ne mogoše ništa dobiti, uplaše se žestoko, pa umole carskog zeta te im odobri još jednu opkladu, pa mu onda rekoše da oni imaju
Od toga časa ne mogoše čeljad ni polak jesti koliko su donde jela, a sutradan i otac i mati prestane se. Onda mu domaćin da dva junca, a on mu
A seljaci se ni druge neđelje ne mogoše dogovoriti, pa ni do danas. KUDROV I KUSOV Poturči se jedan obijesan Vlah, a počne većma jade hrišćanima zadavati
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Nigde ne mogoše naići na poveća odeljenja vojske. Nailazili smo na gomilice od 2—Z i 5—6 ljudi, i to je prikupljeno, ali to ne iznosi ni
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ima više Tu grobova Od robova Ljubve naše, Kojim’ daše Slatke čaše Vile bele, Da s’ vesele! Duše loše Ne mogoše Slast podneti, Pa umreti Moradoše. Kajnje lože, Večno lože Grob je svakom Tak’ nejakom!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
KROZ MEĆAVU Već se poče i smračivati, a oni ne mogoše krave prodati. Niko ih čestito i ne pogleda, a kamoli da ih upita za cijenu. Niko ni da se našali!
Ja se ne bojim ništa, ni mećave, ni vjetra, ni studeni... Silne su mene mećave bile i gonile, pa mi ne mogoše ništa...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kad ga je ugledala, okrete se nastranu, a on se jedva uzdrža da ne zaplače. Tako stajahu, i na zadnjem oproštaju ne mogoše jedno drugome reći ni riječi.
On se umiješa među nju i potraži Mariju. U gomili sastadoše se njihovi pogledi, nu ne mogoše da progovore ni riječi. Nastade tajac i hitro shvaćanje zadnjega rastanka...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Oni koji u sali ostadoše ne mogoše videti šta se dalje dešava, nego čuše samo urnebesnu viku, pretnje i psovke i, u toj pomamnoj buri, iznemogli glas
“ One strašne sprave ispuniše svoj zadatak, ali, koliko god da behu ingeniozne, one ne mogoše zaustaviti Zemlju u njenome hodu. Ona se i dalje kreće i okreće, pa evo, baš zbog toga, uzdigao se Mesec nad Dunavom.
No ti razlozi ne mogoše pokolebati ni Flamariona, ni Lovela, ni ostale Marsovce. Naprotiv, sad su se tek ovi divili visokim tehničkim
Na ivicama tih kalota, onde gde sneg baš kopni, vlada, to je sigurno, temperatura bliska nuli. A kako mi moji računi mogoše dati i tačan broj onih toplotnih obroka koje je Sunce poslalo tim mestima Marsove površine baš onih dana kada se sneg
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Mrljavčević Gojko; grad gradili Skadar na Bojani, grad gradili tri godine dana, tri godine sa trista majstora; ne mogoše temelj podignuti, a kamoli sagraditi grada: što majstori za dan ga sagrade, to sve vila za noć obaljuje.
Kad dođoše pod Kara-Okana, Okan biše tri godine dana, Okan biše, uzet ne mogoše; Marko s'ječe arapske junake, pa sve glave pred cara iznosi, a car Marku bakšiše poklanja.
Ne mogoše braća da kmetuju, el se jednom utvrdilo bilo. Ja kad začu vojvoda Milošu, te prigoni od megdana dora, a Ivanu riječ pro
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ne dade im se u ruke. I ništa mu ne mogoše učiniti, ako i čuvaše zatvorena gradska s gvožđem okovana vrata da ne uteče.
I dogod Židovi u svadi ne isekoše se među sobom unutra, dotle grada ne mogoše uzeti. Dvanaist godina što u šancovi ležaše pod njim tobože za inat, a za ljutu nevolju kroz božiju zapovest valjalo im je
Hranjahu je kućnja čeljad koje čim; so toga razgoji se te uzđipa velika krupna zmijetina i od grdobe ne mogoše je gledati. Konšije ni gosti ne smedoše mu kroz nju kući dolaziti. Što da čini zato domaćin Toas imenom?
Pade od izrailjske čete pod gradom do trist i šest katana; ne mogoše se održati i sramotno probegoše. Teraše ih Đetani blizu do velike im armande vojištane.
vetra i talasa pronerazni bijahu i zaplašeni, koje noćna rad prozorja ne dobro svidla, i sa smućnje od mora plahe, ne mogoše ga poznati tko je. A vide da upravo čovek ka njima ide.
Al' što ne mogoše, ne mogoše ujediniti ih. Jedva ostatak potaškaše i utvrdiše obstajati im kruto u prvome zavičaju verno.
Al' što ne mogoše, ne mogoše ujediniti ih. Jedva ostatak potaškaše i utvrdiše obstajati im kruto u prvome zavičaju verno.
I uzalud hodiše; ništa ne mogoše učiniti teke sramotno i ružno isprohodiše. Malo se ih natrag izpovraća. Po dugom vremenu oni pakostni rod, podretlo
se povratiše s Bugara, sedoše u svoje galije i kćahu da prođu s druge strane Carigrada na vlaherijsku stranu, pak ne mogoše proći, jer bijaše preprečeno more s lanci od grada u Galatu. So toga posla raskide im se dogovor.
I zatekoše ratnike gde se već i uz beden penju gore u grad. Nego oni spolja s goli trbusi bez nikakva zaklona ne mogoše građane nadbiti.
Al' ljuta onde krajina bijaše, te ne mogoše mirno se boraviti, nego opet valjalo im se s Turci harcati i udilj četovati i biti se.
Karimno uho svašto dočuva. Šapat ne prolazi uzalud. Ni plaće, ni vraće. I ne mogoše istine kazivati, a lagati ne smeše o glavu. Brzo došlo, skorije izmaklo se.