Upotreba reči mojim u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ala su nemilostivi ti ljudi, ti bližnji naši! Ja sam ćutala, a lice sam pokrila mojim malim rukama, pa ništa nisam videla, samo sam čula tupu jeku ašova i motika... I on je, siromah, dosta propatio!

Posle sam osetila kako me ljubi... Ah, ta hiljadu poljubaca razblažavaše plamen na mojim drkćućim usnama... Ne, ne, dragi prijatelju, to beše jedan jedini poljubac koji mi celu gorčinu mučnoga života i danas

Srce mi se steglo; iz očiju mi nije kanula nijedna suza; neobična tišina ovlada celim mojim stvorom; led se svojom mraznom korom uhvatio oko moga skrušenoga srca; na dušu pade noć, tama u kojoj oko nije moglo

To su moji drugari, koji će nad mojim grobom kao ostavljena siročad procvileti... Posle pola noći diže se Aleksa da ide. „Kuda ćeš?

Sva sam se tresla kao prut. A kad sam otvorila oči, videla sam moga Aleksu. On se nagnuo nad mojim krevetom, pa me ljubi... To behu poslednji poljupci. On beše ranjen... Krv mu je lopila iz usta i iz rana.

Još toga večera spremim moje malo košuljica i haljinica. Sve sam to ušila u jedno malo ćilimče, kako ću lakše na mojim slabim leđima nositi. Put beše dalek, žega velika, a moja snaga slaba.

i ugošćen, a po tim mrkim planinama šetao sam se baš kao naša gospoda po parkovima, s tom samo razlikom što mene u mojim mislima nikad ne uznemiravaše muzika ili cerekanje bezobraznih varoških ženturina.

radosti nema nadati, a posle diže sumorno glavu i stade mi pripovedati: — Tako, pre nekoliko godina, išao sam sa mojim kožicama u Paraćin na vašar iz Krivog Bira.

“ Ja, vid’te, sa mojim društvom ne smem naglas baš ništa prozboriti; oni ne smeju od mene čuti ni jedne reči, ni sloga, ni miga — ako čuju,

Čudno! Ja nisam bogoslov, ali da sam profesor u bogosloviji, ja bih mojim učenicima vašim primerom dokazao da drugog pakla i nema, da su ti vaši boli večiti oganj što s one strane groba svakog

? . . . . . . . . . . . . . . . . . . No, no, g. đakone! Nemojte se odmah tako plašiti. Ja s mojim svecima ne mislim odmah pa u večiti kalendar!

Obradović, Dositej - BASNE

Dakle to što je meni najdraže, najradiji sam ljubimim mojim spriopštiti, a uzdam se da se ne varam misleći da svakom čoveku mora za tim mnogo stajati kako se od zla čuvati i

I neka ko ne misli da sam ja trbuhu neprijatelj i zlotvor; svima čast i poštenje i s mojim zajedno, ali posviraj pak i za pojas zadeni; ne valja da on misli da je on sam na svetu.

” „Ne budi ti žao, gospo maco,“ — reče joj papagal — „među mojim i tvojim glasom valja daje kakva nibud raznost | i otličnost, kad tebe niko rado ne sluša da maučeš, a mene koliko više

Hrast joj reče jednom: „Koliko se s mojim plodom pitaš, a nikada nećeš na me da pogledaš, ni da mi zahvališ!” Svinjče, da se pokaže da i ono nešto pametno ume

Na jedan praznik, ne dajući lekcije, u leto, sedim među crkvom i mojom školicom, pod hrastom u hladu s mojim ljubimim drugom, popom Danilom Moraitskim, i slušam (s izobilno tekućim iz očiju mojih suzami) umilitelnu povjest

I molim te da mi u nedelju dođeš i mojim seljanom jednu zdravu i vrednu prediku iskažeš, i kad budeš imati vremena da mi što lepo napišeš, da katkad i ja što

seljanom jednu zdravu i vrednu prediku iskažeš, i kad budeš imati vremena da mi što lepo napišeš, da katkad i ja što mojim ljudma kažem, jer rado slušaju kad im se što dobro besedi.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

GOST IZ OBLAKA Skočanjenim rukama prigrćući ćebe oko promrzlih ramena, s nogama u mojim cokulama, neki se bog kraj naše peći rpeje.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Burna vremena novije srpske prošlosti bila su tesno skopčana sa mojim životom; i kao što su ona promenljiva bila, tako je i moj život bio promenljiv.

u svakom blagu i izobiliju i opet dolazio do sirotinje; imao sam lepe kuće i gledao i’ iz šume spaljene i srušene; pred mojim šatorom vrištali su u srebro okićeni arapski hatovi i vozio sam se u svojim neokovanim taljigama; vojvode iščekivali su

Njegovo ime naći ćete često u mojim rukopisima. On živi sada sa svojim sinovima i pročom porodicom u Rusiji, u Hotinu.

Posle nekog vremena dođe jedan pašin kavaz u Brankovinu našoj kući na konak, i sve se tajno sa mojim ocem razgovara. Kad sutra rano kavaz ode, pita me moj otac: „Znaš li što onaj kavaz dolazi?” Kažem ja da ne znam.

(Ti̓ isti̓ teftera naći ćete, deco, jednu polovinu u mojim pismima a druga polovina izderala se; a to je sačuvao du̓ovnik Jeremija u manastiru Grabovcu, gde je moj otac onda

To sve vidi paša, ali nema kud. Ta je naša vojska od pre našeg božićnjega posta s mojim ocem u Beogradu stajala, i grad čuvala, do naši̓ uskršnji̓ posta, dok se Birčanin s drugom vojskom od Vidina vratio,

Mi prepravimo devet punktova šta ćemo od da̓ija zaktevati, pak da se mirimo (ove punktove naći ćete u mojim pismima). Dođu nam kontromanska kola; sedne Crni Đorđe, Katić Janko i ja, i momak Karađorđev Antonije Pljakić.

od koji̓ prvi je bio da 4 dahije ne budu i nji̓ove sve subaše u Beogradu — i proče, -— što ćete naći, kako reko̓, među mojim ostalim pročim pismama onoga vremena.

Pređe i neki Gaja (Nikolajević) s Čardaklijom (koga ćete dosta pisama međ mojim ̓artijama naći). Načinimo prošenija kako smo umeli, popišemo od svake nahije gdegode ima kakvi̓ zidina, razvalina ili

I to ćete Hadži-begovo pismo naći u mojim pismima, gde veli: kod vezira je, koje njegove tevabije, koje bega i spahija, 7500.

Rus, s Turčinom u velikoj ljubavi, no upućuje nas u Carigrad, da sultana molimo. I to ćete Ivelićevo pismo naći u mojim ̓artijama, a vladičino je izgubljeno.) Damjan jednako saletio: „Hajde!” — Ja mu kažem da bez vojske neću ići.

” (Videćete pismo Vla-begovo kako nam piše 1805. godine maja 17. u mojim pročim pismima.) Od ti̓ novaca isplaćujemo dugove Gušančeve i za džebanu; ispratismo naše deputate: protu iz Šopića,

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Nuto, bogati — otkud ti ovde? — Donese i mene vetar, Radane. Vi'š, ja s mojim kapetanom kvit! — Jesi davno iz Vladimiraca? — Prekjuče sam pošao. — Vere ti, šta li je od moje vesele dece?

— Ja sam ga baš sahranio pre deset godina tu sa ovim mojim prijateljima — bog da ga prosti! — Ama to je starina, ja ću da nosim! — upeo se putnik.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Ubio sam ga!... Ubio!... Dobro sam gađao!... Kuršum je udario u glavu!... On je pocpnyo i pao. To sam video ovim mojim rođenim očima! Pa, opet, opet!... Činilo mu se neverica: on nije bio uveren da je Stanko pao!...

Tek samo čujem pucanj... To sam, braćo, video ovim mojim starim očima i zakleću se u kom hoćete manastiru da je tako. — Ali ti lažeš, skote turski!

Htede joj pritrčati i udaviti je, ali se pribra i pritajenim glasom reče: — Kupi tvoje prnje, pa napolje!... Pod mojim krovom nema više mesta za tebe!... — Hvala, babo! — reče ona i pođe mu ruci. — Natrag, ne pogani mi ruke!... Napolje!.

— Da je vodim kući. Aleksa skoči. — To nećeš! — reče on, a oko mu senu. — Ko je vlastan mojim detetom? — reče Miloš. — Ti... Ali samo dok je bila u tvojoj kući!... Sad sam vlastan samo ja!...

— Što si isterao svoje dete napolje?... — preseče ga Aleksa. — A ja sam joj hranitelj i branitelj!... Ona je pod mojim krovom Stanka potražila i našla ga. — Pa šta hoćeš ti? — Ja je prosim za moga sina. — Kog? — Stanka.

I živeće koleno Aleksića dugo, dugo!... Mnogo će živeti!... Tu će biti ljudi, kakvih ljudi!... Kao da ih gledam mojim starim očima!... I starina digao glavu, a glas mu ječi nekako svečano.

— Stanko!... Dete moje!... Sine moje!... Ja sam se s tobom šalio dok si dete bio!... Ja sam te malenog cucao na mojim kolenima!... Ja sam te... ja te i danas volim kao svoje dete!... Nemoj!...

— Ali ja tebe volim!... Ja te od milošte tako zovem!... — Kakve milošte?... Ja ti zabranjujem da me zoveš i samim mojim imenom — jer, bog i duša, i na njega ću omrznuti!... Gust dim pokulja u kuću...

Teško turskoj i majci i seji kud prođem ja s mojim pobratimom!... Jelica obori glavu. — Ne saginji glavu, ženo moja! Tako je doba u kome živimo.

— Govori. Takom junaku ne mogu ništa odreći. — Onda mi odobri da usred okrašaja izletim s ovima mojim iz šarampova. — Da izletiš?... — Jest. Čupić se malo zamisli. Ta on je i tako malo ljudi imao.

— odseče Miloš. — Ja ne računam tako kad bijem boj s Turcima!... Nego, hteli vi, ne hteli — ja odlazim s mojim ljudima!... Meni oni trebaju i drugi put. Pa se diže, pogleda svoje ljude i reče: — Ko hoće neka ide za mnom!

Niko, sem Zeke, ne umede reći reči. A Zeka planu: — Idite! — reče on. — Idite svi! Ja neću!... Ja ostajem ovde s mojim golim sinovima!... Ja ću od Ravnja načiniti Kosovo!... Pa pogleda po svima.

Dučić, Jovan - PESME

MIRNA PESMA U zenice me neprestano gleda: Šta traži u mojim očima ta žena? Sjaj magijski nekog sunca koje seda — Jednu drugu ženu i druga vremena?

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ućutasmo. Ali ja njega ipak poznajem! Ili ga, valjda, poznajem po onim mojim veličanstvenim molitvama kad mi je bilo dvanaest godina ili po onom pogledu kome nedostaje ceo svet; ili po ona dva

vladici što je u samoubilačkoj nameri skočio s gornjeg kata kroz prozor i ostao mrtav na mestu, o Đorđu što je radio s mojim ocem, o mom stricu koji se razboleo i umro čim je na staru kuću nazidao gornji kat, i još o mnogome koječemu.

sam da nije za razgovor i ostavio sam ga sve do posle kupanja, i tek kad smo i pivo popili, učini mi se da ću uspeti s mojim predlogom: — Čuješ, — rekoh — hajdemo, bolan, kod mene da večeramo! — Dabogme, da me još izgrdi tetka Soka!

— Vi? Ne, vi ste uvek bili dobro dete. Nećete, valjda, sad da proigrate vaš glas, naročito u mojim očima, molim vas? — I ja počeh da se smejem, htevši pokazati da ja i ne mislim prisvajati sebi toliko interesa za me s

Moje je noževe iskuhala moja baba Maga, te njima sad ljušti krompire i pori ribu. S mojim mikroskopom igraju se deca, gledaju buhe. Sve jače sisteme pozabacivali su kojekuda, vele da se na njih ništa ne vidi.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— Iju, gospodin-Spiro, šta vam to sada pada na pamet! A ja baš sad malo čas s mojim popom razgovaram, pa kažem baš: »Ju, bože, ala da se ’oće nešto, na našu sreću, setiti pa da nam dođu malo.

A šteta što nije u mojoj »parokiji«! Pa čeres toga baš i mislim da se promenim sas onim mojim pajtašom i kolegom, onim Mićom, jerbo to je njegova parokija, njegov kvart, — pa da vi’š ondak veselja!

Blaga k’o božja rosica... mo’š je piti ko keša baru, ništ ne osećaš!... Ta zar ja ne znam; ta zajedno sam je s mojim Milošem kvario! — Ja mu jednako vičem: »Ta imaš li ti duše... ta nemoj više; dosta je!

u sebi deklamovala tu pesmu, ili poluglasno pevušila onu poznatu: Prođi, luče, kad te srce vuče; Prođi luče, i mojim sokakom, I moja je kuća na sokaku.

— Da se pofalim onima unutra sas eroberungom i sas mojim kavalirima... — A možemo l’, gospoja, da nakitimo malo... onako, po naški...

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Jer, eto, zar su to velike pobede u ovom kupeu ovde pred mojim očima, i u onom do nas, i u celom vozu ovom što me nosi mojoj verenici, i u svima vlakovima što na sve strane raznose

jedan drugom žene, pretimo i pevamo u onom ludilu osuđenika pred vešalima, a te rezultate vidim ja lepo ovde pred mojim očima, i svaki to može videti ako hoće.

I u blaženoj nevinosti svojoj, u svojoj dobroti, ona je požurila da mi onu pomoć ukaže. U mojim očima ona je ugledala sve uzbuđenje one grozne žeđi, i ponudila mi svoje piće To je slučaj da sam nju sreo mogao sam

traži celoga čoveka i poverenje, a ja sam satrven, umoran srcem i nepoverljiv, A osem toga, ne odgovara ni ona svima mojim uslovima, i to zaključujem po tome što sam mnoge njene nedostatke uočio, pa bih čak hteo da je drukče i skrojena.

Sad je tako tiho i lako u mojim grudima. Od tvoga pisma sve mi se čini promenjeno, u svakoj stvari vidim tebe. Da mi je da sam pametna kao ti, pa da

A to je najvažnija, životna stvar za njega. Nesiguran je, jer je tu dole pod mojim nogama. I eto, i neznajući i nenamerno ja ga najednom mogu uništiti; njega, taj mali svet, koji ne zna ne sluti i ne

stoji nad njim, niti sanja u kakvoj se smrtnoj opasnosti nalazi I živi, miče se, muva tamo-amo i šeprtlji nešto dole pod mojim nogama.

I mnogo od te krvi struji u ovim mojim žilama. Ali ima i one druge: „Idi, veli, sinko, i Bog nek' te čuva, a ti čuvaj obraz i budi junak“.

Jedini ja bunovno idem i gazim nesigurno kao tek što se ova trošna zemlja, pod mojim klecavim nogama, ne odroni i surva negde bestraga u crni užasni bezdan.

Pst! Ne čuje se. Jedan... dva, jedan... dva. Ne čuje se; ne ugiba se. Nekad, znam, on se ugibao pod mojim nogama. Dakle: a ne postojim. Znači: ja sam svoja senka. Pst!

Kao suvu slamu gladim kosu moje drage i grudi njene tvrde hladne su kao grudve snega. O nigde života! Pod mojim pokrivačem opružen leži moj leš pun crvi. Osećam sve više kako se tuli java.

Bojim se, jer, eto, pred mojim preneraženim duhom ruši se i poslednja vera u sigurno. O zemljo, kao i nebo, tajno večna, jel' blizu doista tvoj kraj?

Afrika

Nagovogrio me, uzbuđen mojim uzbuđenjem i čežnjom za nepoznatim i prostorima, kao da se tako sami njegovi snovi ostvaruju a ne da je u tome i cela

Zatvaraju rupe, kroz koje se jedva inače može upuzati, i tek kad se šef sela posle dugih pregovora sa mojim tumačima sam ohrabri, on bodri i ostale da iziđu.

Crnac oseća da je zbog nečega u mojim očima on na istoj visini na kojoj i belac, i to je dovoljno da bi za mene mnogo štošta više učinio.

Kako nikada nije video kuću sa verandama, četvrtastim sobama itd. već samo po mojim pričama, on je načinio nešto što je i komično i za divljenje.

Predstavljaju mi jednog ružnoga starca koji je neobično počastvovan mojim učešćem na svadbi. To mladoženja! Napuštamo širinu i prelazimo svi u tazbinsko dvorište.

Jaje darujem sa pet franaka, što izaziva freneziju oduševljenja. Zatim evo tam–tam, lupa pred samim mojim nogama, muzikanti mi dodiruju kolena svojim prašnjavim glavama i dobijaju novih pet franaka.

Radostan sam što gazim po močvaru; nalazim da su svi ljudi braća i izjavljujem mojim pratiocima da kokoš i jaje koje nose ostavljam njima. Slušam kako je sve dalje iza mene potmuli udar tam–tama i larma. N.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Što predstojeće šaljivo pozorište na svet izilazi, povod je najviše ovaj, što sam jednom s ljubeznim mojim prijateljem g.

Ej, tihelaj Janja, tako si kuća ne teči! Ne mi više govori. Nema novci! JUCA: A kako će biti s mojim šeširom? JANjA (uplašen): Kakvo šešir? JUCA: Ja mislim vreme je već da mi nov šešir kupite. JANjA: U, hu, hu!

Teodosije - ŽITIJA

zbog odlaska svetoga i zbog ozdravljenja samodršca, i hvaljahu uzročnika ovoga, Hrista mojega, koji je rekao: „Imenom mojim izgoniće besove, na bolesne položiće ruke, i biće zdravi“.

zemlji, gde je Bogom bio određen, kao što i na nas sada na kraju vekova dođe red, da po volji Božjoj dođem k vama, mojim ljudima, da vam objavim istinitu veru, bez koje niko neće ugledati Gospoda, koju ako primivši sačuvate spašćete se, jer

A ja, od svih ljudi grešniji, priznajem: Ja sam prah i pepeo pred Gospodom mojim, i ništa sam po sebi kako treba bez pomoći njegove učiniti ne mislim.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

nebesku matericu znam li je ja Seme ti i sok i sjaj I tamu i tačku na kraju mog života I sve na svetu 7 Šta je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja obrve Nećeš mi dovek biti nevidljiva Pomešaću ti dan i noć u

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Šaputanja su samo nagoveštavala neverstvo, ali mi nisu kazala i ime zavodnika, a ono je tu, tu je u mojim rukama, tu je njegovo ime! (Grčevito gužva u pesnici pisma.) Tu je! LjUBOMIR (osećajući se nelagodno, sleže ramenima).

SPASOJE (zbunjeno): Morao bi: ne kažem da ne bi morao, ali ne mogu ja dozvoliti da se vi igrate sa mojim osećanjima. Čas vam padne na pamet da umrete i ja treba da plačem; zatim vam padne na pamet da oživite i ja treba da se

SPASOJE: Ja ne vidim o čemu bi mogli razgovarati? PAVLE: Zar vi ne vidite da se mojim dolaskom menja situacija? Da se upravo menja iz osnova ceo red stvari? O tome bi imali šta da progovorimo.

PAVLE: To mi je bila namera. Mislio sam da uredim stvar sa rukovanjem mojim imanjem, da uredim još neke odnose, pa da se vratim.

Mislim, hoćete li mi reći: šta mislite preduzeti i šta mislite činiti? PAVLE: Reći ću vam, zašto ne? Nema u mojim namerama ničega što bi se moralo prikriti.

SPASOJE: I za policiju je vrlo interesantno. MARIĆ: Mislite li vi kazati što bliže o tim mojim radnjama i mahinacijama?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Na stranu što će stari ponavljati kako ne vidi na koga ličim i kako su njegova svedočanstva kad je bio u mojim godinama znala samo za četvorke i petice.

Tvoj očuh, ne čini li ti se da tvoj očuh ceo dan radi za dobro naroda? - njeni dlanovi bili su još na mojim obrazima, ali sam ja osećao kako mi se mišići stvrdnjavaju ispod njih. Za dobro naroda?

On je prosto primoravao ljude da je obraćaju. Ja sam to znao kao što sam znao da će početi s onim kako je on u mojim godinama držeći pušku u ruci jurio fašiste po Sremskom frontu, bio ranjen i zarobljen, a onda pobegao iz ropstva da

- okrenula se ocu, ali se ovaj napravio lud i počeo priču o tome šta je on radio kad je bio u mojim godinama. Naravno, bio je bos i gô. Svi su u to vreme bili bosi i goli. Raznosio je novine i mleko po kućama.

- rekla je kratko. - Ti nemaš ništa s tim! - tvrdoglavo je odbijala saučešće, a onda iznervirana mojim neslaganjem da ja imam mnogo toga s tim, da ono što nju boli boli mene, rekla da zavežem: moj otac nema železničarski

- milovao sam joj ramena ponavljajući to ili nešto drugo, sve dok se njena ramena pod mojim prstima nisu umirila. - Ti na to, jednostavno, nemaš pravo. Neda je jedna stara priča. - Ma nemoj!

Naginjući se, napred, ruku ispruženih kao da blagosilje, a on je rekao da mi veruje, ali da molodoj čelovjek u mojim godinama još mnogo toga ne shvata.

- rekao sam, a ona se naglo trgla. Ne, ne govore, mislila je. Otac je, kad je bio u mojim godinama, takođe, imao keca iz matematike i ona ne vidi zašto ga ja ne bih imao ako sam već idiot da se ne snađem za

Sada je mogao da počne i počeo je s onim kakav je on bio u mojim godinama. Htedoh da mu kažem da je, bio silan, ali se na vreme zaustavih, jer kod njega ako nagazite na neke stvari,

pitam ih. Da sam se pretvorio u mrava, da ću se uskoro pretvoriti u ništa? Ne, odmahujem glavom. Zar me nije stid? U mojim godinama oni su... Bože moj, u mojim godinama!

Ne, odmahujem glavom. Zar me nije stid? U mojim godinama oni su... Bože moj, u mojim godinama! Hvatam sebe kako se smejem osećajući kako gusta i topla krv juri kroz moje žile, a onda me, a da ni sam ne

- rekao sam i ne zapažajući da me zelembać posmatra nestrpljivo. Nožić se još nalazio u mojim rukama. Mogao sam da pitam. Pitao sam i čuo da je otišla vozom u dva.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Ljutito baci kartu o sto. Svi se smeju. — Neću se više igrati. Nisam stekao na kartama, i mojim sinovima, da znam da će biti kartaši, sad bi’ im još šiju zavrnuo. Ustane, hoda, pa puši.

Sad sâm sa mojim čistim novcima radim, posao mi ide dobro, napredujem, svet me već baš za bogatog čoveka drži; istina, već sam dobro

Tako sam lepo snivao: bio sam kod kuće, i tamo sam sve lepo uređivao; kod mene je sve u redu. — A jesi l’ što o mojim snivao, jesu l’ svi zdravi? — zapita gospodar Sofra. — Svi su zdravi, pozdravili te. — A jesi l’ bio sa mojom Sarom?

Ja sam ga htela na škole dati, a vi s njime u trgovinu, pa još kod kuće. — Hteo sam ga prelomiti i uputiti pred mojim očima. — Kad je u toj birtiji rđavo društvo. — Pa sam hteo posle moje smrti da taj dućan opet moje ime nosi.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

113—118. ⁷ Ovde bih želeo da zahvalim mojim marljivim saradnicima, Marijani. Cvetanović, Mirjani Nešić i Nevenki Drašković, na izuzetnom zalaganju, umešnosti i

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

i jeretik, slabić koji na sudu ne govori pravo, čovek koji skrnavi ikone svetih, biće surovo kažnjen po zakonima mojim, ali ne surovije nego što u zakonu stoji. Ja vlastelu, prema običajima otaca, od sebara izdvojih.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Ja Deda-Mraz! Ta ličnost se definitivno srozala u mojim očima! Žrtvujući se radi porodice, napustio sam bajke, pa čak i prvenstvo Jugoslavije u ubacivanju šibice u čašu, koje

sam se iznenada setio da Jelena, u stvari, uopšte ne čuje muziku dok igra sa mnom, jer su slušalice bile stalno na mojim ušima. Eto, to je bila žena!

Matavulj, Simo - USKOK

Biće! Pa se okrete Grubanu Stijepovu i reče mu: — Hajde se, Grubane, molim te, naredi da otideš njekim mojim poslom do grada. Naći ćeš me u kući. Gruban otide svojoj kući, a Janko kneževoj.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

O, o, o! Ta smeje ti se svet, znaš li, more? UGLED 5. MATI, PREĆAŠNjI MATI: Šta je to? Šta činiš ti s mojim detetom? ŽENA: Odite, mamo, oće da me ize. (Plače.) Jošt mi ni kapu nije kupio. MATI: To je lepo! To je čovek!

ŽENA: Odite, mamo, oće da me ize. (Plače.) Jošt mi ni kapu nije kupio. MATI: To je lepo! To je čovek! Ja kad se s mojim tučem, bar znam zašto; a on zbog jedne tričave kape. MUŽ: Šta ćete vi, mamo, ovde? MATI: Šta ću?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Novembra 1978. dopade mi u ruke jedan broj; u njemu nađoh prilično lošu pesmicu o zecu, potpisanu mojim imenom! Uznemirih se: ko se to poigrava sa mnom, i sa mojom opsesijom? Napisah pismo uredniku.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Na nekoliko dana pred smrt pisao je on: »...ako je što dostojno bilo u mojim načertanijam, sve to pripisati valja onim ščastljivim opstojateljstvam i onoj velikoj, jedinoj duši blaženago Josifa

Radičević, Branko - PESME

Po vazdan su oko mene mlade, Znoj mi taru, po čelu miluju, Svojom pesmom trudna uspavljuju, Sa mnom paje, a na mojim grudim', Pa se bude kad se i ja budim, Ao braco, čestitoga veka! Je l' sretniji kogod od meneka?

Je l' to vreme što je posustalo, Što s' ne miče, što l' se skoturalo Kao zmija na mojim prsima? Al' je ladno, uh al' mi je zima! Kad koračim, je l' ovo zemljica Što l' šoboće kô kakva grobnica?

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Tih istih godina, ja sam, slučajem, izbjegao tvoju sudbinu, ali, evo, ima neko doba kako me, za mojim radnim stolom, osvoji crna slutnja: vidim neku noć, prohladnu, sa zvijezdama od leda, kroz koju me odvode neznano kud.

“ Kako je na ovome našem šarenom svijetu većina stvorenja i predmeta obojena „i jest i nije“ bojom, to je s mojim djedom oko toga uvijek dolazilo do nesporazuma i neprilika.

Čučim tako na vrbi i zurim u nijem svjetlucav riblji roj, a onda se pred mojim zasjenjenim očima odjednom razgrana gusta krošnja pitomog kestena s raskokanim prezrelim čaurama: ih, u kestenar, šta će

i presrećan, gledao sam i slušao dvije razrakoljene starčine kako muče moju rođenu dječju muku i brane se i dovijaju mojim lukavstvima i lopovlucima.

Pratio me je u korak, u stopu, i nije trebalo da se ozbirem, on je vjerno jezdio za mojim petama. SLIJEPI KONj Gazdinske kuće u našem kraju bile su čuvene po svojim njivama, po šumi i stoci.

Mulić je naročito zazirao da se sa svojim novim zanimanjem i opremom pojavi pred svojim starim prijateljem, mojim podrugljivim kumom Rožljikom. Kako li će ga tek taj danas dočekati!

— Hajde, bolan, bako, ne šali se. — Bogami, ne šalim, oko bakino. Sve se meni čini da je ovo u mojim opancima nekakva druga babetina, pa ću ja jednog jutra lijepo zažmiriti i gurnuti je u najdublji vir: hajde, sestro,

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Htedoh duže da ostanem ali poče pucati suvo i trulo granje pod mojim nogama. — Stano! — Viknuh. Ti se trže i oslušnu. — Zove me neko?

Ja? Isprva kao da se oslobodih, dahnuh što sam te skinuo s vrata, ali me posle uhvati strah. Bojao sam se. Poražen mojim kukavičlukom drhtao sam kao prut. Moja mati ni reči utešne, kao da nije ništa znala.

I, naposletku, da ćemo iz mojih usta da „zobamo“ zrno, ali tako da jedna polovina zrna ostane u mojim, a druga u njenim ustima...

A nedra joj topla, tvrda. Čisto osećam kako se neke grudvice rastvaraju i krše u njenim nedrima pod mojim laktom. Čak mi i noge gore od njene toplote... — Ne slušaj ti njega... lud je on, lud!

Razgovaramo, tj. pričam o njihovoj deci, mojim drugovima, šta smo radili, kuda smo išli sa sankama, itd. Dok, eto ti matere.

— Pa dobro, dođi. — Isprati me on, obradovan mojim obećanjem. — Mi cele noći sedimo. Ja nikako ne spavam. U kujni majka mu i žena Marika zaustavljahu me i moljahu da

Kostić, Laza - PESME

— Al' stani, šta to jekće? Kô napreg od kašlja, zaptiven. suh. Na umoru je l' ropac godine? Na mojim vratma kucnuo neko. zbilja: kuc, kuc, kuc! Ja nehotice dahnuh: ulazi!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Jedanput Stojša obori zmaja i pripuši na zemlju, pa mu reče: — Šta ćeš sad? A zmaj mu odgovori: — Da si ti pod mojim kolenima kao ja što sam pod tvojim, ja bih znao šta bih radio.

— Ti ćeš biti car meću svim mojim tvarma, — rekao je on čovjeku — bićeš mlad, zdrav, lijep, jak, uman, i uživaćeš samo trideset godina!

Utom Mujo dođe do svojih vrata, otvori vrata, pa se okrene ljudima: — Šta je, ljudi, što ste se iskupili ovdi pred mojim vratima, šta hoćete? Na to svi odgovore: — Ta došli smo da dženazu nosimo u džamiju.

Ja ću s mojim magarcem da činim kako sam i najpre po mojoj volji činio; a ljudi neka govore šta im drago. Pa onda uzjaše na magarca a

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MANOJLO: Oću li dati, gospodine doktore? DOKTOR: Rasprostranjuj mi pametnice mojim knjigama. MANOJLO: One sam druge davao bez novaca, oću li i ove?

“ — Ako ih kod kuće ostavim, ne smem nikud da se maknem. Kako čujem, ovaj je poaran, taki me groznica vata, šta je s mojim novcima. A, ovo treba da prestane. Novac je u kući vatra. Nemir, briga, nespavanje, jesu sljedstva ovoga.

PIJADA: Pa tvoj nije ruzan. LjUBA: Već skoro je izišo iz mode. PIJADA: Podaj ga masanmodi, tako sam i ja s mojim ucinila, pa mi je lepo opravila, je li? LjUBA: Vrlo lepo. PIJADA (ustane): Dakle posle podne zacelo.

Znaj, ženo, da ja najbolje znam gdi imaš pravo, gdi nemaš, ja ću Femin proces na sebe uzeti, a svim ću kolegama mojim raspisati kakva si žena, onda drkti od moga pereta. ANICA: Gospodine, molim, ja nisam tela vas uvrediti.

Lepota, to je sve što se na račun uzeti može. Vi ste u mojim estetičeskim očima lepi, a o meni — o meni jošt nije niko dubitirao. (ANICA se ukaže na prendžeru).

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

— Dalje mojim čitateljkama za utješenije javiti imam da ću skorim vremenom Džandrljivog čoveka izdati, koje djelo, ako ništa drugo, a

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

a ako se ne vratiš — da ćeš naći kuću zaključatu pa spavaj gde oćeš, jer ovde će biti onako kako ja kažem, dok si pod mojim krovom, a kad budeš imala svoju kuću, radi kako znaš!

) Posebno mesto u mojim memoarima zauzimali bi međunarodni razgovori koje sam vodila u studentskom domu na Novom Beogradu (III blok, soba broj

Popeh se na spomenik Knezu Mihajlu Obrenoviću, naklonih se i rekoh mojim međunarodnim prijateljima: „Dame i gospodo, drugovi i drugarice, dragi gosti, imam naročito zadovoljstvo da večeras

Posle ćuti kao riba kad sedi s mojim matorim, a moj matori ga stalno kao zapitkuje: „Slušaj, bogati, Tiko, jesi li bio sinoć na baletu?

Dve porcije pet hiljada lira! Stigao sam do Beograda za osam sati mojim „roverom“. Nema šta, sjajna su to kola, mada koštaju devet miliona! I zamisli šta mi se dogodi!

„Svet je potpuno izludeo za slikama!“ — kazao je „Ne za mojim slikama, naravno, nego za slikama uopšte! O čemu se radi? Štos je u tome što su svi iznenada nabacili gajbe.

Avangarda je propadala pred mojim rođenim očima! Ono pa ono nije, pa nije išlo! Posle, kad su videli da od onoga nema ništa, počeše da govore protiv

Usput se stalno spominjala reč hepening. Pitala sam nekog tipa šta to znači, i on je bio bogzna kako oduševljen mojim svežim pitanjem, pa me je odveo na kafu; šta jes-jes, bio je strašno fin i uopšte nije pokušavao da se pravi važan ili

Pošto sam se nagledala moje biblioteke, moga vrta, mojih komoda, moga podruma, sa mojim vinima, i mog vinograda, mojih pilića, moje zbirke ikona, tip, najzad baci kartone na talon: — A sad, da pređemo na

uživljavajući se do maksimuma: — Zamisli samo ovakvu scenu — kaže — ulazim ja tako u svoju sobu, a on drži noge na mojim rukopisima i pravi od njih aviončiće koje lepo izbacuje kroz prozor...

I to mi je hvala! Tu maman ne može više da izdrži verbalni okršaj sa mojim ocem — jednim od najgenijalnijih usmenih književnika koje sam ikada upoznala, pa počinje da se guši od plača.

svoja pića, a kad im ja, misleći da su stvarno zaboravni, odvojim lakat u pleksus i kažem: „Pa, dobro,bre, a šta je sa mojim dupljakom?“ — oni me pogledaju kao da sam s Marsa pala i samo promrmljaju: „Ih, bre, Anči, dokle ćeš da se grebeš?

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

) Herajn! 5. ALEKSA, PREĐAŠNjI ALEKSA (pokloni se): Ja molim za izvinenije što sam se tako nepoznat usudio mojim prisustvijem dosađivati vam. JELICA: Čest od naše strane, gospodin baron!

JELICA: Meni je virklih najmilija zabava kad mogu mojim drugaricama pripovedati šta sam kojegdi čitala. Tako sam kod Gete, — o taj vam piše!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

dan; pred prilikom mojom mrkom, bježali su miši trkom i kleli se mojim brkom. Kad ostarih, gazda kaže: — Ubiću ga! — O, gle vraže!

Toliko puta ribu ti oteh u svom naletu grubom, varka te mnoga i brza noga spasi pred mojim zubom. Bilo pa prošlo, nek bude mir, sekiru ratnu bacam u vir!

“ A deda Triša zakletve sluša i samo gunđa: „Eto, pod mojim krovom, u mlinu ovom zavoli mačak pseto! Gvozdeni savez, veli vam Triša, trajaće dugo — kao i kiša!

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, I ako to beše davno, u mladim danima mojim. Hiljadu osamsto... (Sad ne znam kojega leta, Al' Bunoparta je onda na Rusa pošao bio) — Zima je velika bila.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Uzdrhtim i raširim ruke kao da sam gonitelj ptica i stajem na leđa delfina; miruju pegava leđa pod mojim bosim nogama i mesec izlazi.

Tako je prestonica najzad bila u mojim rukama nejarosnim i kupole Svete Sofije behu jabuke meni na dar. Pošto se upališe svetla počeh da dajem zapovedi:

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

eto, bio si toliko godina sreski načelnik, upravljao si narodom, pa ćeš umeti upravljati i mojim imanjem.” TRIFUN (kao izraz opšteg negodovanja koje se javilo u pokretu i razmeni pogleda): Mogao je i tako da ti kaže,

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Kako si smeo i mogao? — Eh... Je li tebi ovo prvi rat?... Naučićeš se, de!... Ja zagovaram rukovaoca, a mojim zemljacima mignem okom. Oni već znaju... Stari su to vojnici. Nego! U ratu što ko uvati!

Stotina meni nepoznatih ljudi napregnutih nerava i muskula, stajala je ukočena, svi gotovi da se bezuslovno pokore mojim zapovestima... Gledajući ona poslušna lica, u meni su se stvarala sasvim suprotna osećanja...

Projurismo kroza selo, onda se sručismo desno, na jednu poljanu. Pred mojim vodom se najednom stvori neka gomila. Vozari u poslednjem momentu jedva obiđoše i u prolazu videh samo zgužvanu masu od

Pogledah ga začuđeno, pitajući kakve veze ima njegov konj sa mojim pitanjem. — Ama, kako da ti kažem... čim trpi tu džukelu pored sebe, onda znaš... i ovako, i onako...

Mi smo sada u ratu, i mojim ljudima je potrebno da znaju samo četiri komande: plotun, brza paljba, juriš, i na bajonet!...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Čuo sam, onaj ludak, Bogosav... šta je radio i kažu čak vam pretio mojim imenom. Čuo sam da ste se i vi uplašili od našeg onomadašnjeg razgovora i da ste se savetovali sa kolegama šta da

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

da je to istina, Ja bih moje pavte raskovala, Pa bih tvoju uzdu okovala, U čisto bih srebro okovala, A đerdanom mojim pozlatila.“ 167. Akšam đeldi — mrak na zemlju pade; Dragi dragoj pod pendžere dođe.

mi je rodu omiljela: Mome babu dvorbom i ugodbom, Mojoj majci rodom i plemenom, Mojoj braći stasom i uzrastom, Mojim sekam’ dugijem kosama, Men’ junaku crnijem očima, — Ne uzmi je, moj po Bogu brate! 175.

srce ispucati Kano ljeti zemlja od sunašca, Bog će dati i kiša će pasti, Crna će se zemlja sastaviti, A ti, dragi, s mojim srcem nećeš — Sve s dušmana, da od Boga nađu!“ 201. Ravno polje, žao mi je na te, Đe moj dragi otiđe niza te.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

još dok je pokojni major bio živ? SIMKA: Zar je sad važno? GINA: I ti, najbliža komšinka, s mojim sinom? SIMKA: Gino, molim te! GINA: Znaš li kolko Sekula ima godina? SIMKA: Znam, ne moraš da mi govoriš!

Molim, jedino, da moja glava ne podeli sudbinu sa mojim telom...” JELISAVETA: Šta mu to znači? VASILIJE: „...i da se moja lobanja preda nekoj pozorišnoj trupi, kao

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

A zidovi mrtve i oblake što plove blago mi miluju ruke. Jednako ćarlija kao dalek vrt tragom mojim senka moja, puna žita i neba vedra, vrela kao jedra nedra tvoja.

VETRI Ne grli cvetne poljane moj glas. Nikad me nisi čula još da ječim, nikad me nisi videla da klečim, nikad u mojim očima pljusnuo nije begunac talas. Daleko je ono, daleko, što moje zdravlje pije. Često zazvoni u noći, mirisno i meko.

BOLESNI PESNIK Nisam čovek, krv mi je mlaka samo rosa dalekih rumenih oblaka. Razvratan kolut pod očima mojim pečat je šuma, sa bolom svojim. Drveće puno pupova i zvezda mesto mene živi.

Među mojim poznanicima, to je bio najbolji poznavalac literature. Gimnaziju sam učio kod katoličkih fratara, pijarista, ali taj

Ja sam o našim privilegijama imao mnogo diskusije, sa mojim profesorima. Pomenutom časopisu, na latinskom, poslao sam jednu prozu o ubistvu Julija Cezara, i neke stihove, u

regimente br. 29 u Bečkereku, pred ađutanta puka (major Taš). On je udarao pesnicom po mojim aktima i tvrdio da će me navući na vešala. Otpočeo je i zatvor, ponova, i saslušanje, ponova.

KOMENTAR UZ PESMU „TRAG Da li sam ja, u Rači i Šidu, preboleo azijsku koleru, kako je u mojim papirima, u bolnici, pisalo, ili je to bila prosto dizenterija, ili tifus, to zaista ne spada u poeziju.

sam mu pisao ko sam, a on mi je pisao čudna, romantična pisma, a obavestio me je i o tome da cenzura ponešto briše u mojim pesmama. U ovoj pesmi brisala je reč Vešalima, u naslovu, a sve ostalo ostavila.

Veli, upotrebiće me da držim poučna predavanja u puku. A uzima me u svoj fijaker i zove me „profo“. Pod mojim hotelskim prozorima teče Neretva i ja je slušam i noću.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Što je još najčudnije za mene, reči su ispisane mojim maternjim jezikom. „Jest, to je jezik kojim je govorio i moj otac, i njegovi stari, i ja, ali nije ta zemlja; on mi je

— The, moglo bi i bolje biti, ali mi se trudimo koliko možemo! — reče ponošljivo, zadovoljan mojim komplimentom. — Ne, ne, gospodine ministre, bez laskanja, bolje se ne da poželeti.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

samoće, da nestane onih divnih večernjih iluzija, kad jednim mahom svemoćne misli vladam celim svetom, kad je sve pred mojim nogama, kad moja uobrazilja stvara hiljadama najstrasnijih slika, u kojima uživam isto onako, kao da sam na ozbiljnoj

ga već neće smeti zvati č’a Glišo, ili brat’ Glišo, ili prosto Glišo kao sad), budite mi na ruci: sudim se sa ovim mojim komšijom, pa gledajte molim vas nek ispadne povoljno za mene, biću vam blagodaran cela veka« i t. d.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

PAVKA: Kako raskinuo? JEVREM: Tako. Kazao sam mu otvoreno: ti nemaš više nikakvih veza s mojim kvartirom, i otkazujem ti od danas pa za petnaest dana moju ćerku. PAVKA: Kako za petnaest dana?

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Dodatak naravoučeniju Al londoni i berlini, parizi, beogradi Sprdnju teraju s mojim naravoučenijem. Po sto volova dnevno strada poradi Zlih navika u vezi s kuhinjom i menijem!

Svako se pravi slep i lud, Sledi svoj sled, jede svoj med. Proklet čas kad u vezu s njima stupih, Ne ima kraja mojim mukama!” Nekoliko prolaznika, malo glupih Stoje, s novčićima u rukama.

Prestonica Belog Sveta bio je Beli Grad. Profesor matematike, koji je imao lepo mišljenje o mojim ogledanjima u stihu, dadne mi para za voznu kartu.

Rakić, Milan - PESME

No misao moja nije tako bela, — U meni se budi opet čežnja stara, I, šapćući tajno, ko večernja vrela, Pred očima mojim stare slike stvara.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Lažu ljudi što za lafa kažu da se miša i najmanje boji. Hajte k meni pod mojim šatorom, ti, vladiko, i glavni serdari, samo da ste caru na bjeljegu, za primiti od mene darove, pa živite kao dosle

Pandurović, Sima - PESME

Sanjivo diše melodija nova, Zvuk drugog sveta, i ja živim njime; Konture zemnih stvari, sreće, bede, Pred mojim duhom jednoliko bléde.

Ona, bez sumnje, leži ovde smerno S nadama mojim obojenim smrću, I ne zna da je pohodim još verno; A žuti crvi oko nje se zgrću, I piju oči, moje oči sjajne, I

Sto uzdaha, kao sto vetrova, veju Mojim vrtom nada i spomena blagih U jeseni mutnoj mojih želja dragih, Kad spomeni redom, k’o lišće sa grana, Padaju uz

Zalud! Ja nisam sposoban za take Visoke, duge apstrakcije više; U srcu mom je tama jedne rake, Očima mojim pustinja bez kiše.

MІЅERERE To beše u snu sumornom, dubokom, Očajan poraz života i nada, Pred mojim mrtvim, zaklopljenim okom Svet što se gubi i jesen što vlada Setna i svetla preko svega što je Živelo negda.

oka, Senka drvéta, list u kutu, Uzdah, il’ osmeh, noć duboka, Dizali često silne, veće Šumove tuge, bola, sreće U mojim grud’ma... Sad se spleće Sve to u ništa u minutu.

ZIMA U mome srcu, u starinskoj vázi Ubrano cveće spomena se suši; Nad srcem mojim jedan oblak blázi Zime i vetra, — nagoveštaj duši Da srećna doba nestali su trazi, A mračna studen spomene da guši.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„A ti, Ćetko, otidi s ovijem blagočastivim — gospodinom — ocem — đakonom — Aleksijom, mojim preljubaznim u Hristu bratom, otidite, rekoh, u moju smirenu ćeliju, pa dohvatite onu velju, zelenu, četvrtastu bocu

Kad se osvijestih, oblak dima plivaše preda mnom, a on ležaše pred mojim nogama...“ „A da kako! Ko bi se mogao uzdržati, kad se tako u obraz takne!“ poče onaj ponajstariji žestoko.

kad se mi razgovarasmo po njemački, dođe onaj Crnogorac, Janko, Jan, kako li se zove i prozbori njemački, pa se izgrli s mojim gospodinom, pa umal ne pade u nesvijest... Sad ćemo sve doznati, jer bogami, i za mene je sve nešto ovo čudno!

„Ti mene poznaješ ne od juče, nego iz djetinjstva. Još onda, ako se sjećaš, bio sam postojan u mojim odlukama, a tijem više danas. Sinoć sam ti kazao moju konačnu odluku i potvrdio je mojom časnom riječi.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— U gvozdenom sanduku. Pitali vredna siromaška: — A gde je tvoje blago? — U mojim zdravim rukama. — Međer, tvoje je lepše i sigurnije. 17 Pitali siroče prosjače: — Ko ti je otac?

gde joj je dragi, i drmne granom, govoreći): Ja drmnuh granom, a grana zemljom; zemlja svim svijetom; sav svijet mojim suđenikom: crkao, pukao, dok do mene ne došao! (I duhne na onu stranu, gde joj je dragi).

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

“ Međed reče: „Ja ću posijati.“ A lisica reče: „Ja ću mojim repom podrljati.“ Uzoraše, posijaše. Dođe žetva. Staše se razgovarati, kako će požeti. Svila reče: „Ja ću žeti.

“ Svinja reče: „Ja ću pretresati, i rastaviću slamu od pšenice.“ Lisica reče: „Ja ću mojim repom trniti pljevu sa pšenice.“ Svinja reče: „Ja ću ovijati;“ a međed reče: „Ja ću žito razdijeliti.“ Ovrъoše.

Jedan put Stojša obori zmaja i pripuši na zemlju, pa mu reče: „Šta ćeš sad?” A zmaj mu odgovori: „Da si ti pod mojim kolenima kao ja što sam pod tvojim, ja bih znao šta bih radio.

bila, i nakom ovoliko dana kako ga je starac jedan otlen izbavio, „i evo“ reče „Bog i moja pravica donese me opet mojim rodi | teljima i mojoj ljubi.

Sveti Sava - SABRANA DELA

“ To da ne gospodari mojim ocima i bratijom, nego svako da pođe svojim ćelijama odvažno, a ujedno i mudro i bodro, i svagda čineći što je Bogu

Da kažem, dakle, i ovo i da potrebno predam mojim voljenim ocima i braći. Po učinjenom dijaklizmu u priprati, to jest kada se uzelo malo anafore i popilo [vina], a po

I postelje postaviti bolesnima za ležanje i odmor, i rabotnika im dati kako bi im pomagao u svemu. Ako li mojim gresima mnogi u bolest padnu, da im se daju dva rabotnika, arula velika, to jest ognjište skovano od metala i prenosivo.

poče mi svete, i časne i slatke reči govoriti: „Čedo moje slatko i uteho starosti moje, ,sine, reči moje pazi, ka mojim, pak, rečima priklanjaj svoje uho, i da ne oskudevaju istočnici života tvoga, sačuvaj ih u svom srcu, jer život su

Ti, pak, prava čini učenja tvoja, a hođenje tvoje u miru da bude. Sine, moju premudrost pazi, a ka mojim rečima priklanjaj tvoje uho, da sačuvaš moju misao dobru, a osećaj mojih usana kazujem ti'.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

I onog sonim čvorugama? Razumeš? TANASKO: Da kažem da razumem, pre ćemo leći! MANOJLO: Po svim mojim proračunima, ovde treba da se pokaže čudo! Od toga zavisi obraz i čast jedinice!

GOSPAVA: Nije vradžbine, budala, nego pare! A on da nađe onu klapušaru! Mojim joj parama plaćo krmenadle! Mojim parama bioskope i susam! Mojim parama mustru crno i roze!

GOSPAVA: Nije vradžbine, budala, nego pare! A on da nađe onu klapušaru! Mojim joj parama plaćo krmenadle! Mojim parama bioskope i susam! Mojim parama mustru crno i roze! A ja životarila na praznom pasulju! Da za njega prištedim!

A on da nađe onu klapušaru! Mojim joj parama plaćo krmenadle! Mojim parama bioskope i susam! Mojim parama mustru crno i roze! A ja životarila na praznom pasulju! Da za njega prištedim!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Gdi sam god živio, imao sam pod mojim upravljenijem različnu bogati[h] i siroma[h]a rodi-telja decu, građansku i seljansku.

Mešter starac Dobra, tako se je zvao moj prvi učitelj, zadovoljan mojim mirnim u školi sedenjem, mojim čestim predavanjem lekcija, mojim tihim i bojažljivim postupkom, po malo dana osim svi[h]

Mešter starac Dobra, tako se je zvao moj prvi učitelj, zadovoljan mojim mirnim u školi sedenjem, mojim čestim predavanjem lekcija, mojim tihim i bojažljivim postupkom, po malo dana osim svi[h] moji[h] vrsnika počeo me

Dobra, tako se je zvao moj prvi učitelj, zadovoljan mojim mirnim u školi sedenjem, mojim čestim predavanjem lekcija, mojim tihim i bojažljivim postupkom, po malo dana osim svi[h] moji[h] vrsnika počeo me milovati.

Mal’ se nije sijaset učinio s mojim Dečancem, hoteći moj tetak da ga vezana pošlje u Tamišvar, nazivljući ga turskom lažom i skitnicom, kom nije dosta novce

Dobrota neiskazana, milost otečeska i ljubov, sve je to onda bilo pred mojim pomračenim umom, kao pristrastija ovoga sveta koja odvlače čoveka od boga!

Nakratko, oni su svi bili pred mojim očima slabi, grešni i plotski ljudi, koji sve svoje blaženstvo na[h]ode u čašam ispijanju; uzdišući žalio sam njihove

Dobro, dobro, vidićemo i tu svetinju! Zasad obače ovde ne mogu izostaviti da ne učinim ovo naznačenije koje će služiti mojim čitateljem za zabavu i za odmoricu.

Dođe i ona jedanput. Nika uzme moju torbu s našim košuljama, mojim katihisisom i časlovcem i s| hlebom koji smo jošte s večera spremili, pak iziđe iz grada, počem mi kaže gdi će me

selo u kom se majka | moja rodila i rasla; po kom se u detinjstvu svom igrala, mladost provodila i s roditeljem mojim venčala; u koje svake godine na Đurđevdan s braćom mojom, s milom Julom i sa mnom dolazila, roditelje svoje na nji[h]ovo

Upita me jesam li izučio psaltir; kažem da jesam. Da mi jedan psaltirić da vidi kako čitam. Bio je zadovoljan mojim čitanjem.

No, pre nego počnem moj način žitija u [H]opovu, neka nakratko javim što se je s mojim Nikom uradilo. On je vesma trudoljubiv bio, crkvu čisteći, sveće i sve što je u crkvi, nameštajući tako da njegov

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Još uvek si pod mojim negama: Pronosim stazom vodu kofama I kvasim zelen hum u žegama. Nek jekne bar u ovim strofama Gde je reč svaka skoro

Ćosić, Dobrica - KORENI

Kad Vukašin uzme dizgine, poslanikovanje će prepustiti Đorđu, uz moju pomoć i s mojim ludima moraju ga izabrati. Simka će mi izroditi unuke, ja ću ih čuvati, prezime im neće biti Katić, moji unuci

On je u nasledstvu ravnopravan sa mnom. Ti mi nisi donela miraz pa da imaš pravo da se isprečiš pred mojim bratom i kažeš: „Ja ne dam!“ Ništa mi nisi donela, došla si gola kao leska, košulju nisi imala...

Nisi morao to da mi kažeš. Neće oni biti tvoje sluge. Jok. Svet je širok. Srbija će biti mala mojim sinovima. Popi nekoliko krupnih gutljaja rakije i vrati se do korita. Pazi kako namiguje ovaj desni!

Na mojim naslednicima što mi usrećiše starost.“ Prebijeno pseto skičalo je u odžaku. „Pamtim sve. Nikad me nisi uzeo na krilo..

A ta zmija sada spava. Mirno. Moje jede, moje pije, pod mojim krovom se greje, a oglavi mi radi. I Aćim sada hrče. Bog treba samo zbog njega da postoji.

I od sluge da prosim duvan? Kad bih vama ostavio imanje, vi ne biste dali Vukašinovoj deci, mojim unučićima, ni grozd da pojedu. Ni šljivu da otkinu... A ja neću umreti bez unučića.“ Žuri i u sebi preti svekru.

Pljujem ja na tvojih sedam dugmeta. — Beše tvoje, gazda-Aćime. Sada si ti pod mojim kolenima. — Moje beše i biće, ali tvoje neće zadugo. Upogani mi se u bradu ako mlad luk dočekaš u Palanci.

— Običaje moga naroda. — Još vas zanima prošlost? — Kako još? — namršti se Andra ne gledajući ga. — Šta je s mojim ocem? — Vidim, i tebe još brine prošlost. Nešto kao osmeh minu Vukašinovim usnama. Gledali su se mirno.

Dosad nije. Ni posle neće. Svaka žena bar jedanput u životu zgreši. Stade: zar s Tolom? Mojim nadničarem? Po kosi su joj milele bubice znoja.

Iščašiće joj kukove. Ja ću joj iščašiti kukove. Svoju ženu da nagovara s drugim da živi? Zar je na to spao? I to s mojim nadničarom i slugom Tolom. Prerovskom golokotrom... moja žena! Simka! Đorđa Katića Simka... Tuđe dete da mi rodi?

zemlje mu nije ostavio, svome Vukašinu, sinu, ne jalovaku, ni ime mu neće zapamtiti unuci, a ovo tuđe nadničare će u mojim njivama nadgledati, moje konje jahati, tuđa će ruka moju slavsku sveću da pali.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

željo moja stara, I potoci što žubore tudi, Mrtvo srce još za vama žudi, Za potokom, za zelenim lugom, Za slavujem, mojim starim drugom, I za poljem rosnim i zelenim, I za lipom, za mirisom njenim, Za pesmama što se tuda ore, Što se ore od

Al' stani, šta to jekće? K'o napreg od kašlja, zaptiven, suh. Na umoru je l' ropac godine? Na mojim vrat'ma kucnu neko Zbilja: kuc, kuc, kuc! Ja nehotice dahnuh: Ulazi!

Po kosama mojim popanulo inje... A. Šantić LXXX JEDNA SUZA Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te U tvojoj bašti ja te vidjeh juče Gdje

To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, I ako to beše davno u mladim danima mojim. Hiljadu osam sto... (sad ne znam kojega leta, Al' Bunaparta je onda na Rusa pošao bio) Zima je velika bila.

Vi ste moje bledo lice Rosnim vencem obvili, I o mojim bolovima Sa uzdahom zborili. Ja sam sluš'o reči vaše S njinim slatkim otrovom, I gorko sam nasmej'o se Pod mrtvačkim

srce... ono na Vas čeka! „Ta zabravite prošlost, dužnost, muža! Dođite amo, lepa mlada ženo! I u mojim grud'ma žar mlađani tinja, I moje je srce čežnjom opijeno.

„Il' mislite, možda, ja sam hladna stena, Da krv ne teče u žilama mojim; Ne varajte se! Sit sam selskih cura! Ja bih da Vašu naklonost prisvojim!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

„O potčini meni vojevode, kojeno je slavoljubje sl'jepo i plamena slava brana digla s soglasijem mojim vojevati na svojega svemogućeg tvorca, ne dižite glasa protiv mene!

Popa, Vasko - KORA

mojom glavom Trako prostranstva Ne obavijaj mi se oko nogu Ne zanosi me Ti si budan jezik Sedmokraki jezik Pod mojim stopalima Ne idem Disanje moje bezazleno Disanje moje zadihano Ne opijaj me Slutim dah zverke Ne igram Čujem poznati

nepaca Da li ću moći Na ovom nepočin-polju Da ti podignem šator od svojih dlanova 3 Uznemirena šetaš Podočnjacima mojim Na nevidljivoj rešeci Pred usnama tvojim Nage reči mi zebu Otimamo trenutke Od bezobzirnih testera Ruke se tvoje

dana Sreću nam se modri Ako okrenem glavu Sunce će s grane pasti Sahranila si osmehe U dlanovima mojim Kako da ih oživim Senka mi je sve teža Neko joj vezuje krila Oči otvaraš dobra Sklanjaš me nemo Noć me iznenadna

mi je mesečina Koju skidam Sa ramena tvojih Izgubili smo se U nepreglednim šumama Našega sastanka U dlanovima mojim Zalaze i sviću Jabučice tvoje U grlu tvome Pale se i gase Zvezde moje plahe Pronašli smo se Na zlatnoj

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

ediciju za popularisanje svih naučnih oblasti, uz angažovanje naših najpoznatijih naučnika i pisaca i zažele da jednim mojim spisom otpočne tu ediciju.

On se udaljio odavde da ne prisustvuje mojim kupovinama da se ne bi iz učtivosti morao braniti protiv tolikog gostoprimstva.

On ode i vrati se ubrzo, nasmejan. „Znaš li šta sam rekao vođi moje telesne garde?“ „Šta?“ „Da sa mojim stručnim mišljenjem nisam još gotov. Tvoj slučaj je, doduše, vrlo znimljiv, ali izvanredno komplikovan.

Smem li ti to reći?“ „Kako da ne, dragi moj! Tvoje mišljenje me naročito zanima, baš zbog toga što se sa mojim ne poklapa. - Ta zar veruješ da mislim kako su moja učenja poslednja reč saznanja? Ona su tek skroman početak“.

Zato stavih mojim učenicima u zadatak da ispitaju kako bi morale biti porazmeštane i podešene te nebeske sfere da pri ravnomernom

“ - ne znajući kako da to učine, obratiše se meni, a ja stavih mojim učenicima u zadatak da iz poznate dužine ivice određene jedne kocke geometriskim putem pronađu dužinu ivice one kocke

„Ne brini se, nabaviću ti berberskog ždrepca kakvog nije jahao ni Cid Kampeador!“ - Don Rodrigo zakucaće na mojim vratima: „Mardohaju! Treba mi dobar oklop“. „Dobar oklop, dobrome junaku! Imaćeš ga, boljeg no što ga je Orlando nosio!

Sa njom se dobro upoznao, pa će, kako mi je ovih dana pisao, o mojim opitima izvestiti naučni svet u svome delu „Mehanika hidraulikopneumatika“ koje će uskoro izići iz štampe“.

vodu da uđe gdegod se prazan prostor pojavi, i to do one visine koja odgovara tom pritisku, što se podudaralo i sa mojim ostalim merenjima tog pritiska“.

„I ja sam imao takva iskustva, no pretežno sa grudama koje se istopiše u mojim rukama“. „Neka Vas takvi neuspesi ne obeshrabre; i ja sam ih doživeo! No ovoga puta moja zamisao bila je vrlo dobra.

Kada to doznadoh, moradoh uvećati broj svojih saradnika. Pored moje supruge koja je pri svim mojim ispitivanjima imala dužnost zapisničara, pozvah u pomoć gospodina Segena i dobrog Maseloa.

A jedanput se pribojao, a milostiva gospođa zavrištala od straha misleći da mi je kucnuo poslednji čas“. „Pri tim mojim opitima“, nastavi Lavoazije svoju priču, „pokazalo se da je toplota što je naše telo proizvodi veća no što bi to

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Najveći broj izginuo je ili pomro. Pred mojim očima prolaze jedan po jedan... Zaglédam svakoga. Svaki posebice imao je pre rata svoj cilj.

Ali ja hoću da me dobro razumeš, pobratime. I s plemenitim sećanjem na svoju ljubav: — Ja volim svoju ženu i s mojim detetom ona je razlog moga života. Hteo sam jedino da ti ukažem na život.

Nikad kukavičluk, u mojim očima, nije bio poniženiji i mekuštvo odvratnije, nikad dotle moje preziranje za svaki mlitav život, koji ne poznaje

sam se, u onoj idealnoj srodnosti srca, naslanjao, i sa kojim sam produžio da opštim i posle, uveren da on uvek misli s mojim mislima, sanja s mojim snovima, tuguje s mojim tugama.

srodnosti srca, naslanjao, i sa kojim sam produžio da opštim i posle, uveren da on uvek misli s mojim mislima, sanja s mojim snovima, tuguje s mojim tugama.

i sa kojim sam produžio da opštim i posle, uveren da on uvek misli s mojim mislima, sanja s mojim snovima, tuguje s mojim tugama.

Osećao sam da mi se kosa kostreši. Onda se vitlo zahuktalo. Ja ne znam šta je bilo sa mojim bratom, ja ga više nisam video. Ja više nisam ni disao. Najpre sam osetio kako mi hladno piri po leđima.

Iz trena u tren vitlo leti sve brže, vetar vitla sve luđe. Najedanput crveni, žuti i zeleni kolutovi zatreptaše pred mojim očima, pa se sve te boje sliše u crno, i preda mnom grozan, crn kao ugarak, razjapi čeljust i puče užasan bezdan u koji

iako sasvim oslepeo, obamro, poludeo, ja sam ipak čuo divlju vrisku mojih dželata i demonski kikot gledalaca, koji su se mojim smrtnim mukama neiskazano naslađivali. A vitlo besni, pomanitalo, sasvim pomanitalo. „Xoće li ovo proći? Dokle ovako?

sam ih lepo video čak na tarabama kako, načičkani tamo, vrište, mlataraju rukama i besne naslađujući se najzverskije u mojim neiskazanim mukama, najočajnijim koje su me mogle snaći.

beskrajnog mira, onog milovanja, one poezije, ispunjen gromkom radošću samoće, usred moje prirode koja me voli, i pod mojim blagim, mojim slatkim, milim mojim nasmejanim nebom. Ja sam bio naslonjen na drvo a cveće mi kolena milovalo.

mira, onog milovanja, one poezije, ispunjen gromkom radošću samoće, usred moje prirode koja me voli, i pod mojim blagim, mojim slatkim, milim mojim nasmejanim nebom. Ja sam bio naslonjen na drvo a cveće mi kolena milovalo.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Nada mnom su drhtale čelične žice dok je staklena kutija s mojim tijelom klizila naviše uz tananu zuku. Sa svakim katom osvajala je svjetlost.

Lickao sam bjelkastu sočicu što se uhvatila po mojim izduljenim i pocrnjelim udovima i motrio to malo strmoglavljeno ljudstvo koje mi je došlo u pohode.

Za mojim prolaskom dizao se šapat ogovaranja. Znam da se pričalo da su oca, nasred oceana, mornari ubili i bacili u more zato što

da smjesta ne iskrsne i ono drugo: kad god i ma gdje slušao zvuke tog melodramskog Miserere, zvuče mi kao opijelo nad mojim mrtvim ocem zašivenim u kožnatu vreću nad kojom se zaklapaju sutonski vali oceana.

Gledao sam na njihovim licima lepršav odbljesak demijurgova zrcala. Katkad sam pokušavao da ih razonodim mojim sviranjem.

Jedina njihova dobra i uvaženja dostojna strana u mojim očima bila je ta što su neumorno producirali one plavičaste oblake opalskih preliva koji su njihali pod plafonom slutnju

U tim mojim religijsko-historijskim ekskurzima nekad sam negdje čitao da je bog u ljudima nastao otprilike ovako: prasnuo je grom;

I to se mojim detinjim očima činilo čudo, divno čudo. Jednako kao da sam gledao čarobnjaka gdje hoda zrakom ili kao da je mali u

Ispisao sam i, ponešto pretenciozno, objasnio nad mojim stolom tablicu s natpisom: τò άλημεύειν ή ψεύδεσμαί ούχ ύπάρχει (Imao sam i inače slabost za te tablice-devize, i u

A pri svim tim i takvim mojim razmišljanjima i razmatranjima, u dubini duše stalno me muči samo jedan skrupul: neprestano sam sebi postavljam jedno

samo jedan skrupul: neprestano sam sebi postavljam jedno pitanje, i samo me ono preokupira: ne prikraćujem li takvim mojim gledanjem stvarnost, ne oštećujem li sveukupnost zbivanja?

Bilo kako uzeli i sudili stvar, čini mi se nedvojbeno, da, ma koliko ovim mojim poimanjem života i svijeta na jednoj strani potkopavao realnost realnoga, toliko na drugoj strani utvrđujem realnost

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ko tebe našljedi i njemu će Vujo skuhati poparu, pa mu ne ide u račun da mu otkriva svoje rabote. Ne brini ti : u mojim su rukama svi njegovi planovi. Nego da mi sad odspavamo jedan san, pa posle ponoći da ideš k njemu.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Oni u raju stanu divaniti da ga ne spada živoga u raj, ali im starac reče: — Eto vam vašega raja, ja ću biti samo sa mojim laćama. I tako stari ostane u raju.

— Dakle, žena tvog pametnog sina? — Jeste, — kaže. — E vidiš, — vilištanjac će onda — i još si smio jauknit pod mojim štapom, a ovog momka ne ženiš. Ti si, gazda, magarac, a ne pravda.

— da si ti kod mene sluga, ti bi bio đuturaš i morô bi kositi samo suva, matora cvića, a ovako ti nisi morô jaukat pod mojim vilištanom, — i on slipca makne pošteno u tikvu, i uju! s te ledine.

— Ti ćeš biti car među svima mojim tvar̓ma, — rekao je on čovjeku — bićeš mlad, zdrav, lijep, jak, uman, i živjećeš samo trideset godina!

Petković, Vladislav Dis - PESME

I ta slika, ta maglina sama Iz zanosa i u snima mojim, To obličje prostrano k'o tama, Kao jutro sa zracima svojim — Padalo je ispred tvoga stasa, Ispred mene, pokrivalo

To ja nisam umro! O kuku, kuku, zar života treba Za onog kome svet je već izumr'o. Padaj, živote, s jaucima mojim. Cepaj se, vreme.

Volim te srcem što još zna da bije Propašću mojom, mojim grobom, mada Za mene nema svetlosti ni sada, I oko moje dan više ne pije. Nada mnom ljubav nema više vlasti.

Čelom mojim i danas je splet od bora. Al' su oči ozarene uvek tobom; Ti si izvor i slobode i odmora, Izmirenje sa pustinjom i sa

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Da biste imali predstavu o mojim nedaćama, zamislite da sam nekad bio na sahrani ili u nekoj nervno napetoj situaciji.

Potom, odjednom neočekivano u tišini noći, živa slika tog događaja bi mi se nametnula i ostala uporno pred mojim očima, uprkos svim mojim naporima da je odagnam.

neočekivano u tišini noći, živa slika tog događaja bi mi se nametnula i ostala uporno pred mojim očima, uprkos svim mojim naporima da je odagnam. Ponekad bi čak ostajala tako postojana u prostoru iako sam mogao rukom da prođem kroz nju.

Menjam konstrukciju naprave, usavršavam je i ona radi u mojim mislima. Sasvim mi je nevažno da li moja turbina radi u mislima ili je testiram u svojoj radionici.

Ponekad je jak vetar pun kiseonika duvao s planina i poigravao se sa mojim telom, koje je bilo lako kao da je od plute, a ja bih skočio i dugo lebdeo u prostoru.

Taj deran je jeo žive majske gundelje i uživao u njima kao da su najbolje ostrige. Taj odvratni prizor učinio je kraj mojim naporima na ovom polju koje je obećavalo i od tada nikada nisam mogao da dotaknem majskog gundelja ni bilo kog drugog

Tlo pod mojim nogama je neprestano podrhtavalo. Bio sam prinuđen da ispod svoje postelje podmećem gumene jastuke da bih se bar malo

Među mojim novim prijateljima bio je bivši gradonačelnik, gospodin Bozen (Bauzin) koga sam ja već donekle upoznao sa ovim i ostalim

Odmah zatim obratili su mi se neki poslovni ljudi s predlogom da se pod mojim imenom osnuje kompanija za izradu lučnih lampi, što sam ja prihvatio.

Dok sam vršio ispitivanja sa sekundarom u obliku ravne spirale, kao što je prikazano u mojim patentima, iznenadilo me je odsustvo strimera i nedugo potom otkrio sam da je to zbog oblika i međusobnog položaja

Ovaj izum je bio jedan od mnogih izuma obuhvaćenih mojim “Svetskim sistemom“ bežičnog prenosa koji sam, po povratku u Njujork 1900. godine počeo da komercijalizujem.

On se sa najvećim poštovanjem odnosio prema mojim dostignućima i pružao mi je sve dokaze o svojoj potpunoj veri u moju sposobnost da na kraju postignem ono što sam sebi

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Utisci sa ovih posela kod suseda bili su duševna hrana koja je podhranjivala u mojim mladenačkim osećanjima uverenje da je borba za pravo, pravdu i slobodu najuzvišenija stvar na ovome svetu.

I tako su zvuci i svetlost bili tesno povezani u mojim prvim razmišljanjima o darovima prirode, moći govora i moći sporazumevanja.

Njegovo ime nikad neću zaboraviti jer je ono draga muzika u mojim ušima zbog uspomena na ono divno prijateljstvo koje je on gajio prema meni.

Kada dođosmo do Karlovaca, moji poznanici-bogoslovci napustiše brod i ja sam se osetio veoma usamljen. Vratio sam se mojim šarenim torbama, pogledao ih i setio se da mi ih je majka napravila, pa kad sam osetio da je bar jedan delić moje

moj snežno-beli hleb i svojim čobanskim nožem, sa dugom drškom od drveta, isekao sam dva komada hleba i ponudio ih mojim prijateljima. - Uzmite, molim Vas, - rekao sam im - to je mesila ruka moje majke i pripremila mi za ovaj dugi put.

U pismima koje sam pisao starijim sestrama, a koja su one čitale mojim roditeljima, opisao sam sa mnogo detalja lepote i čuda Praga, prijem i razgovore sa Rigerom i Palackim, a naveliko sam

Prizor koji se tada ukazao pred mojim očima bio je nov i zadivljujući. Prvi utisci iz Budimpešte i Praga bili su bleda slika prema ovoj veličanstvenoj

su otkrili moj izum i nisu imali ništa protiv takvog mog postupka, pa tako ostali radnici nisu mogli više uživati u mojim mukama pri uprezanju mazgi.

Bili su takođe iznenađeni i mojim uspešnim pokušajima da govorim engleski. Kod doseljenika najviše se ceni znanje engleskog jezika jer tako se izdiže

Od tog dana Vašington je bio u mojim očima američki Hajduk Veljko, a reka delaver ulivala mije duboko poštovanje. “Vila” mi je pokazala da je Amerika, isto

Kristijan je ponekad uspevao da napusti hotel i da me prati na mojim dugim traganjima za poslom. Njegovo dobro poznavanje grada mnogo mi je pomoglo u bržem snalaženju u Njujorku i u otkrivanju

Moj poslodavac imao je ženu i postariju ćerku. Bio sam jedini radnik na imanju. Oni su bili očigledno zadovoljni mojim radom, a žene su se trudile da me zadovolje. Ali je gazda, nazovimo ga g.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ronjte se, ronjte, višnjice, Kâ mojoj braći suzice. Ronjte se, ronjte, višnjice, Kâ mojim sestram suzice. Kao jedan od opštijih utisaka, koji nije lako obrazlagati, iz čitanja kosovske – mislim i kosovske i

U „Molitvi vuka“ prelazi čak u prvobitni, telesni gest zgražanja (pljuvanje): [...] šta je sa mojim ljubopitstvom, žudnjom! Toliko noći: imam još uvek prava, objavu prava, ali ukus, ukus života. Pljujem!

dobio sam, na dve godine, lektorsko mesto u Berlinu. Ono što sam kod Nemaca našao o semiotici nije umanjilo, nego je u mojim očima čak uvećalo značaj ruskih semiotičara.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

SOJA: Naposletku, šta da krijem, ne ištem što mi ne priliči. Ti znaš i sama, Živka, da sam se ja razvenčala sa onim mojim nesrećnikom, i on se već i oženio, a ja ostala samohrana i to samo zato što je sud doneo nepravednu presudu, pa njemu

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Tada bi glasila: „Više se znalo i pričalo o mojim čukundedama i pramdedama nego o nama samim: o ocu mi, materi, pa čak i o meni - Sofki.

autor pripoveda, obavio je sledeće gramatičke operacije prebacujući zameničke oblike iz prvog u treće lice: umesto o mojim metnuo je o njenim; umesto o nama samim metnuo je o njima samim; umesto o ocu mi, materi metnuo je o ocu joj, materi;

Među njegovim rukopisima u zaostavštini nađena je kratka, očigledno nedovršena pripovetka Mojim znancima. Pisac tu pohodi svoju varoš.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Pa bježi svako, jer n Ciganka ima obraza!.. — A što ne kažem tebi, krajan ti zub? — Ali veliš drugima, pa bi i mojim Kolašincima? — Nikomu ko je muško, bre! — Vala? — Valaa!.. Mudar Durut, pa se odlučio.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Očaj ne pomaže...“, toplim glasom doda: „Izmeniće s’ vreme, biće boljih goda, — Na granama mojim biće drukča roda“. »Javor« 1892. U GROZNICI... Razmaštô mi čudan sanak Oganj, stud.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

ANČA: Milostiva gospoja, vi ste vrlo dobri. FEMA (oda uspijajući po sobi): Ančicken, koliko me god puta mojim pravim imenom, milostivom gospođom, nazoveš, toliko ćeš puta dobiti trinkelt. ANČA: Milostiva gospoja! FEMA: Komi fo!

EVICA (uplašeno): Ah! RUŽIČIĆ: Jošt su i zemnorodni u mojim rukama. Od moje volje zavisi sredstvom basne pretvoriti vas u skakavca, u slepa miša, u guštera, ili sasvim vam život

Vasa mi je obećao ovamo doći, i ja ga svaki čas očekivam. Ah, bože, kad ću ga mojim Vasom nazvati? Onda ću mu tepati, pa ću ga zvati Vasilicom!

Sa svake, kukavac, strane stradati moram. EVICA: Čekaj malo, Vaso. VASILIJE: Idi, ti si otrov, ti si zmija pred mojim očima. EVICA: Ta čekaj, kad ti kažem. Kaži mi šta je to reškonta, jede li se? Kako izgleda, da vidim.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Nagovogrio me, uzbuđen mojim uzbuđenjem i čežnjom za nepoznatim i prostorima, kao da se tako sami njegovi snovi ostvaruju a ne da je u tome i cela

Zatvaraju rupe, kroz koje se jedva inače može upuzati, i tek kad se šef sela posle dugih pregovora sa mojim tumačima sam ohrabri, on bodri i ostale da iziđu.

Crnac oseća da je zbog nečega u mojim očima on na istoj visini na kojoj i belac, i to je dovoljno da bi za mene mnogo štošta više učinio.

Kako nikada nije video kuću sa verandama, četvrtastim sobama itd. već samo po mojim pričama, on je načinio nešto što je i komično i za divljenje.

Predstavljaju mi jednog ružnoga starca koji je neobično počastvovan mojim učešćem na svadbi. To mladoženja! Napuštamo širinu i prelazimo svi u tazbinsko dvorište.

Jaje darujem sa pet franaka, što izaziva freneziju oduševljenja. Zatim evo tam–tam, lupa pred samim mojim nogama, muzikanti mi dodiruju kolena svojim prašnjavim glavama i dobijaju novih pet franaka.

Radostan sam što gazim po močvaru; nalazim da su svi ljudi braća i izjavljujem mojim pratiocima da kokoš i jaje koje nose ostavljam njima. Slušam kako je sve dalje iza mene potmuli udar tam–tama i larma. N.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Al’ nećeš, veruj, stara grešnice! Ona je srasla s mojim grudima; Kô mreža tanka svile mekane Svako je vlakno kose njezine Isprepletalo glatke krajeve Sa mojim srcem...

je srasla s mojim grudima; Kô mreža tanka svile mekane Svako je vlakno kose njezine Isprepletalo glatke krajeve Sa mojim srcem... STANA: Ti ćutiš, Spaso!... Šta je to? Zar hajduk jedan da te privoli Da sreću svoju nogom pogaziš?

Na mojim grud’ma krv ti usahnu!“ To onda nije mogla činiti. A danas? Kô da na drumu krčmi Turcima — Pred kuću sjajan cimer

A belog stada mirni čopori Po livadama mojim planduju, Da svoje runo vama poklone!... Nije li dosta... o, buntovnici?

Zar se ne sećaš na obećanje Što si zakletvom lažnom tvrdila, Pred muselimom mojim klanjajuć? Pa šta si meni, suzom varljivom Polivajući ploče mermera, U zanetosti obećavala; Da ćeš je zlatom moje

dolame I drugim sjajem dvora bogatog, Kao leptirka krila šarenog, Na sveću mamit veštom udicom, Dok je na grud’ma mojim ne vidim? Pa gde je kći?... STANA: A gde je sin?... Ja sina tražim, pašo nesrećni!...

Turci se skupili oko mrtva Stanoja, s golim noževima. PRVI TURČIN: Moja je glava! Ja ću je mojim nožem srubiti! DRUGI TURČIN: Ne dam je tebi. Od mene će je paša tražiti! TREĆI TURČIN: Dalje odavde, svi!

bi se teški prestoli Sviju vladara mogli zlatiti, Juče su jošte vreli poljupci Prepunjen pehar muške milosti Na mojim grud’ma bujno praznili. Još juče!... Juče!... A danas? Kuku!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

mu slavca, gospodine, baš ću da te molim da i meni jedanput, kad budeš dokon, napišeš jednu pismu, da ispratim onima mojim kući; koliko tek da znaju da sam živ. — Lepo, lepo, Ivane, samo ded' brže naredi to što ti rekoh. — Ja!

I već počeh misliti o sebi grešniku; šta li će biti s mojim snom? Sve mi se činilo da se od bliske puščane praske nikako ne može ponovo zaspati.

Prolazili su pored mene u dugim i dugim redovima, a pred mojim zamućenim pogledom stvori se čudna slika. Poped mene huji dug, nepregledan železnički vlak. Vagoni puni, nabijeni ludi.

Rat uništava čoveka i po tome je logični apsurd. — Kratko i nejasno! — Kako da vam reknem jasnije!... Rat u mojim očima nije ništa drugo do ogroman zločin. — A! kako sad opet to?

— Da ostavimo ovaj razgovor, vaše prevashodstvo. Moj je položaj vrlo nezgodan, da ce ja, prost redov s mojim generalom prepirem o načelnim stvarima. A i našto taj razgovor?

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Ta u mojim grudma Pakost te ne slama, U vinu te kupam, Ležiš na pesmama. Na to meni srce: Dobro j’ meni tudi, Al’ bi vreme

Ja ostanem s jadom mojim U užasno vel’kom svetu Sam; Sunce s’ diže, spušta, zađe, — To se zove dan. Sve se tiša, sve se miri, — Svet je

Ha — osmejak taj me seća, Šta je čudno ovim ljudma — To je ova kita cveća, Što j’ na mojim vide grudma. Oh, opros’te strani ljudi, Oprosti mi, ledno doba, Evo skidam s mojih grudi Rosno cveće s — njena groba.

Ti si mene zapojila, Ovim svetim pićem, — Ti si tajno upravljala Mojim celim bićem. Tvoj je život pritisnulo Ratnih dana krilo, — Nestalo te — niko ne zna Šta je s tobom bilo.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ali znam jedno: lakše podnosim borbu u prvom streljačkom stroju, nego ovo podmuklo prilaženje. Tamo je podstrek u mojim rukama. Znam od koga treba da se čuvam. A ovako... Sve zavisi od slučaja.

Pa šta bude. Čekali smo ponoć. Na frontu se trenutno sve utiša. — Hajd’ sad! — viknem ovim mojim. Jaoj, ljudi kad je grunulo... Možete da zamislite: trideset bombi gotovo u isti mah...

— I samaja užasnaja vojna, imejet v sebe nječto prekrasnoje. Vot sejčas mnje udalos uvidjećsja s mojim drugom i ostaljnimi bratjami Serbami. Kafedžija prinese vino i neke ogromne čaše. „Fikus“ se diže.

Komandir se odmače. — Priđite da vidite. Pred mojim zamagljenim očima pojavi se neka gužva, čitav splet od žica i gvozdenih šipki, isprepletanih toliko gusto da se između

htedoh da ga zapitam za razloge koji su ga naveli da se javi u četu koja je unapred žrtvovana, kad se pojavi vojnik sa mojim stvarima. — Zvao vas komandir na kavu — reče ulazeći. — Imate li pokrivač?...

Jer oni kao da nisu bili ljudi, nego utvare koje gamižu, i pred mojim očima nešto treperi. Lupio sam o zid. Podigao sam glavu i pogledao naviše. Zvezde su treperile. Da li ko vidi odozgo?

Jedna ruka bila je izdignuta i zakačena za žice, dok je telo mlitavo ležalo. Glava klonula. Pred mojim očima se zamagli... Odmakao sam se... Da li je moguće!... Malopre bio je živ.

Dosad su se naši odnosi razvijali bez ikakve smetnje i svi su konci bili u mojim rukama. Ali sad se pojavio i treći... Pa bar da je belgijski oficir, pomislio bih da je Poletin muž, ili njihov brat.

Mucao sam nešto nesvesno: — Razmislite, Arleta... Dao sam časnu reč... Njena glava bila je na mojim grudima. Moje su ruke klizile preko njenih ramena.

Kroz snežne pahuljice video sam još njihove siluete... Voz skrenu i pred mojim očima ukaza se pusta poljana pokrivena snegom... I nikada više... Dragiša se nalakti na sto, i pokri lice rukama...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Stoga pesme, koliko god se to inače nije slagalo sa mojim teorijskim uverenjem, nisam mogao ni smeo odabirati isključivo po kriteriju estetskom. Bilo je to neizbežno.

sladost s hladom svojim drena plodonosna; Sunce s neba, mjesec, zemlja i sve mira tvari Rekao bih da su dužni čuvstvam mojim dari. Kud pogledam, svaki holmić ružu prozjabava, Kud god stupim, s ljubičicom meša mi se trava.

Kroviju njihovom Kristalne pređe bivše struje Sve porumeniše suncu na žal. Vi mojim rečma serca otvoriste: Junačke hitro skačete na noge. Da, tako treba, lozo slavnih! Lavovi rađaju ravne sebi.

čini da što se tiče narodnog jezika i duha, taj se nigde neće naći u ono doba tako skrožđu čist i značajan kao baš u mojim pesnama” (Život II, 45), — što je, uostalom, umnogom i tačno.

Marije, pregledao Zmajevu biblioteku n beležio zanimljivije pojave u njoj, naiđoh i na svoj primerak Slavjanke, sa mojim dečačkim potpisom na njoj.

dr Miodragu Popoviću, Živoradu Stojkoviću, Svetlani Velmar Janković i Borivoju Marinkoviću; bilo da su se slagali sa mojim gledištima bilo da su ih osporavali, oni su mi uvek pomagali da pouzdanije ostvarim i formulišem svoja.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

JELISAVETA: Šta reče?... Zbilju?... Il’ šalu zbijaš s mojim teretom. LEONARDO: Oprosti, gospo! Glasnik sam samo dužda, oca tvog, A otac ti se bogme ne šali.

JELISAVETA: (čita): „I kunem ti se mojim prorokom Da hoću krvlju tvoga naroda, Pučine morske penu bojiti...“ Gle bezbožnika! Krvnika! Turčina!

JELISAVETA: Oni su, dakle, tvrdi bedemi Kojima valja temelj rušiti, Da na razvali takoj podignem Mletkama mojim sjajne oklope... Đuraško!... KAP. ĐURAŠKO: Zapovedaj mi, Svetlosti!

Al’ i po čemu će me poznati? Kad i sâm vidim da sam nestao „Da mene nema više u meni —“ Po ovim mojim gadnim ritama Serdar se stari ne da poznati — Po oku valjda?... U oku mi je Nevolje gorke čemer i jad.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Od davnina ne može s našom kućom. Zbog nurije gonio se mnogo godina s mojim djedom, i silno ga je, kažu, mrzio, pa i oca mrzi kao Turčina, više nego Turčina!

Bojić, Milutin - PESME

A danas mi oči ustreptaše besom I zazvoni duša ko harfa od srebra. Tvoje oko prosu drhtaj mojim mesom. Ja hoću da čupam tvoje zlatne kose, Hoću mladost zlatnim urešenu resom, Slapi tvoje krvi da mi rane rose,

Kad ljubomora mojim okom plane, Prezrivo grešne pokajnike gledam. O, sitio sam utrobu bez mere, Lakom na sreću bio sam i bivam I o

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Ima ljudi koji vole tuđe pile, ima ih koji vole tuđu ženu, a ja volim tuđa pisma. U mojim je rukama, gledam ga, a ne znam šta u njemu piše. Ne možeš da izdržiš, pa to ti je.

” pa otrčim odmah na telegraf. (Pokret kao da kuca u taster.) „Gospodinu Ministru unutrašnjih dela. U mojim je rukama vaše sumnjivo lice, u vašim je rukama moja klasa. Molim za hitnu razmenu!” Ja, tako ume Jerotije, nego!

Jakšić, Đura - PESME

„Zvali ste me da porečem Svojom krvlju što sam pisô, Mojim nožem da presečem Od pomisli prvu misô: Da se klanjam nemoj slici, Koju ne znam niti čujem, I u njojzi, varalici,

Ćipiko, Ivo - Pauci

— prekide Petar. — Evo ih vama! — i uruči kesu pisaru. A pisar ozbiljno opomenuvši ih, veli: — Kad su novci u mojim rukama, nema prevare .... —I nasmija se. — A da! Da vam pravo kažem: Petar kupuje mačka u vreći.

— Pustite vi, — reče ravnodušno gonjač, — dok je u mojim rukama, nimajte straha! Gonjač mazgu umiri i s drugom dvojicom gospode pomože presvijetlome gospodinu da sjaše, i tako

— Nije trebalo! — opazi vladin dostojanstvenik. —Ja sam došao da, koliko bude stalo u mojim silama, pomognem narodu, i zato ništa ne tražim... Nije trebalo!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Dimitrije Nisam ga omrzao. To je čudno. Mislim da se to desilo zbog toga što se on oduševio mojim rukopisom. Pokazao sam mu prepis jevanđelja, koji sam radio za episkopa.

Nemoj misliti, Gospode, kako sam ja sada očajan zbog ove žabe koja mi je iznenada upala u raku i smestila se na mojim grudima. Ja znam da si je ti poslao. Zar je ona tvoj glasnik?

Svuda okolo je trnje, samo joj je ovde na mojim grudima fino. Zašto me i ti ismejavaš, Gospode? Zar nije dosta što si na mene natutkao ljude, nego mi i žabe šalješ,

Sada je ovde u mojim rukama. Okrećem ga i zagledam. Hoću li to idući njegovim skladnim linijama do Prohora da dosegnem, da ga pročitam u

Srećom, među mojim ljudima nema nijednog koji navaljuje na mene da odemo odavde. Svi odreda su se lepo snašli. Izležavaju se kao vašci,

Sve bi se to skršilo na mojim jadnim pogrbljenim ramenima, dok bi sve drugo ostalo isto — ona bi i dale obilazila oko svog nepreduzimljivog petlića,

Svi su oni u mojim snovima mrtvi, ružni, iskolačenih očiju i nadutih trbuha. Hoće li to san da mi kaže kako ja samo smrt za sobom vučem?

Matija Retki su trenuci kad neko ne zaviri ovde u ovaj memljivi podrum. Bližnji nadgledaju kako to ide sa mojim kažnjavanjem, da li klečim, da li sam skrušen i ponizan, udaram li sebe dovoljno snažno po golim prsima, ramenima i

To su mi ispričali neki monasi koji su odmah posle svečanosti sišli k meni u podrum, da uživaju u mojim mukama dok mi potanko budu opisivali svadbu. Začudo, ja sam odjednom osetio neku čudnu utrnulost.

Najzad sam mu rekao: „Doroteju, ako iz ovog tvog drekala poteče jedna jedina kap rakije, nosiću te kao konj na ovim mojim grbavim leđima od zore do podne kuda god ti htedneš. Ako ne potekne, nosićeš ti mene.

Sve mi se čini da si ti, imenjače, namerno udesio da ja onu glupu opkladu izgubim. Mojim protivnicima je išlo tako glatko i ja ne mogu a da ne posumnjam da si ti u zgodnom trenutku upregao svoje moći u njihova

I Matija je shvatio zbog čega sam potišten, i kad je na njega došao red, izdržao je duže na mojim leđima, pretvarajući se da je pijan. Pokazao si mi, svetitelju, da su oni plemeniti, a da sam ja zavidljiv i zloban.

Ilić, Vojislav J. - PESME

) 75 (TO JE BILO - SEĆAŠ LI SE?) 76 (VEČE JE ODAVNO PROŠLO... ) 78 SUMNjA 79 MOJIM PRIJATELjIMA 81 (ZBOGOM!... NIKADA MOŽDA NEĆU) 83 FANTAZIJA U NOĆI 84 ISTOK 87 (POD NOGAMA MOJIM OTIMLjU SE VALI) 88 U

) 78 SUMNjA 79 MOJIM PRIJATELjIMA 81 (ZBOGOM!... NIKADA MOŽDA NEĆU) 83 FANTAZIJA U NOĆI 84 ISTOK 87 (POD NOGAMA MOJIM OTIMLjU SE VALI) 88 U SPOMENICU PRIJATELjU SIMI J.

1886. MOJIM PRIJATELjIMA 1. Šta ja hoću? Čemu srce žudi? Ah, ta ko bi razumeti mogô... A želja je ognjevitih mnogo, Što mi ognjem

1887. (POD NOGAMA MOJIM OTIMLjU SE VALI) Pod nogama mojim otimlju se vali, Silan je i strašan njihov burni let; A nad mojom glavom uzneli se

1887. (POD NOGAMA MOJIM OTIMLjU SE VALI) Pod nogama mojim otimlju se vali, Silan je i strašan njihov burni let; A nad mojom glavom uzneli se ždrali, Oni žurno lete u daleki

To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, Iako to beše davno, u mladim danima mojim. Hiljadu osam sto... (Sad ne znam kojega leta, Al' Bunoparta je onda na Rusa pošao bio) Zimo je velika bila.

Vi ste moje bledo lice Rosnim vencem obvili, I o mojim bolovima Sa uzdahom zborili. Ja sam slušô reči vaše S njinim slatkim otrovom, I gorko sam nasmejô se Pod mrtvačkim

Ah, koliko siročadi nad mojim se grobom mole, Kojima je moja pesma ublažila teške bole! Ja sam vido suze njine i plakao s njima često, Meki, dakle, i

Jest, ti ćeš umreti sada... Sav poziv života tvoga Svršen je s rađanjem mojim, po volji samoga Boga; Ali će Rimljani sutra s divljenjem gledati mene Kô obraz vrline čedne, kô uzor najlepše žene.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Vi ćete i dalje pažljivo slušati i zapitkivati me, kao i letos. Pa kada na taj način budem mojim perom postepeno obuhvatio sve ono što Vas iz astronomske nauke zanima i što Vam je iz nje pristupačno, onda ću - tako

sila prelaze Dunav i Savu, kako Karađorđevi junaci jurišem osvajaju grad, a Vasa Čarapić pogine tu, pod mojim prozorom.

Vaša strahovanja da sam se razboleo ili da sam šta više, zaboravio Vas, razagnata su, nadam se, mojim pismom iz Atine. I paketić koji sam Vam odande poslao stigao je, sigurno, u Vaše ruke.

diplome ne mogoh, doduše, razabrati zbog kakvih mojih zasluga mi je ono dodeljeno, što je, uostalom, slučaj sa svim mojim odlikovanjima kojima sam do sada bio počastvovan. Kad nije u pitanju kolajna za hrabrost, nikada se to tačno ne zna.

jedno francusko odlikovanje koje nije glasilo na moje ime, nego na neko drugo koje je imalo izvesne sličnosti sa mojim. Ipak se ispostavilo da je odlikovanje meni namenjeno; nisu ljudi samo znali kako se zovem.

U to ime potrebno je da Vam, kao što, uostalom, i sami želite, kažem još koju reč o Aleksandrijcima. Pri mojim studijama o aleksandriskom dobu naišao sam u Plutarhovim životopisima na ovu pričicu.

Pri tome ću, da bih uspostavio vezu sa istoriskim događajima, opisanim u mojim pređašnjim pismima, pomeriti datum postanka prvobitnog teksta rukopis ovog u drugo stoleće pre Hrista.

Ti znakovi saopšte mojim slušaocima kratko i jasno sve što hoću da kažem, i za nekoliko časova predavanja moj posao je završen.

On razumede te upitne poglede, pa dade ovo tumačenje. „Kad znam trenutak rođenja čovekovog, ja mogu, mojim astronomskim računima, tačno odrediti položaj pokretnih nebeskih tela na zvezdanom nebu, kakav je bio u samom trenutku

U meni se razvila ljubav za nauku i ambicija da joj služim. Htedoh da postanem naučnik. Dogovorih se sa mojim mlađim bratom Ljubišom, koji je imao više smisla za praktičan život i bio ustalac, da on na sebe primi dužnost staranja

Zato je imao običaj da svoj pogled upre u mene. Meni, pa i mojim drugovima izgledalo je kao da lično meni drži svoje predavanje.

dan, a kad ni onda ne dođe, napisah pismo čika Andriji da se obazre za mene u Švajcarskoj ili Nemačkoj, oprostih se sa mojim profesorima, popakovah svoje stvari i otputovah u Dalj. U Dalju se smestih kao da ću onde vekovati.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Čak, slađe mi je vaše društvo nego njihovo, pošto sam sa vama: s tobom, s pokojnim ti mužem, i ostalim mojim komšijama, odrastao, zajedno smo se igrali. I tako nisam onda ničiji. I uvek tako, celog života. I još ti!

Jer sam se bojao da sutra on, pokojnik, po mojim očima i ustima, to ne pozna. Sada eto znaj, kada sam završavao pesmu, kad ga pitam: »Ko da ti ljubi tanku Stojanku?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

E, sad, ako ti dobro naučiš latinski, može da se desi da se to čuje, i da postaneš pop. A pop nećeš biti, dok si u mojim rukama! — Gospa Nola poče brže da govori. — Ako ste to ujdurisali, tvoj župnik i ti, vala ste se prevarili!

Pa je advokat nešto zabrljao s prodajom mlina, a Jevrejin Štajn je rđavo špekulirao kad je došlo da s mojim novcem špekulira...” Odjedared, neka graja u avliji, i neko ludo guranje uz stepenice, i ludo smejanje.

” teram ga; „eno ti bal na krovu počeo.” On samo stisne oči, i potsedne me. Kad ja legnem, on ostane na mojim hartijama. Misterij. Vi pesnici znaćete kakva je to tajna... A noćas baš ne trenusmo ni ja ni Mika.

Ja nisam video ni Španiju ni Palestinu, ali osećam da tima mojim drugovima zavičaj može biti samo Španija ili Palestina. Da nisu iz Španije, morali bi biti iz Palestine.

Ja osećam to kad u očima Pavlovim čitam odanost i privezanost bezmalo da kažem pseta jednog. A znam da on to čita u mojim očima. Ali da ostavim tu metafiziku. Pavle je primer energije i sposobnosti. On radi kao mašina.

Frau Roza nije učestvovala u razgovoru, ali je sedela za stolom, srećna. I nehotice sam je sravnjivao s mojim pokojnim ocem. Teško bolesna, pred pragom smrti i večnog rastanka od Pavla, blistala je u sreći.

— Rđavo se osećam, ne znam da li ću moći. Imam malo i temperature. Kašljem. A znaš valjda, uostalom i vidiš po očima mojim, ja sam dosta napredovao u izvesnim drogama koje daju san ali uzimaju snagu.

U Rimu živim, stari vek vidim oko sebe, sa ženom se slažem nekako kao s mojim dragim i nezaboravnim drugovima, Milanom i Pavlom.

— Čitav dan ću sad da presedim kraj moga živinarnika, s mojim finim kokicama i plovčicama, da zaboravim palanku i časni zbor njenih stanovnika.

— A kad si već tako dobar da lekare i nas vaspitače nekako sprežeš, da te pitam šta ću ja sa onim mojim, ili šta ćemo obojica sa onim našim Mijom?

— S lica će ograda biti okrugla, kao kod apotekara. S mojim ora'om, ja sam dvor na Kašikari. — Matori ribar je to čuo, i kazao na uho mladom: — Njoj dvor, a onaj koji je posejao i

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Međutim morao sam konac i namerenije imati, kao i svaki koji neće da je lud, pri početku nastojaščeg dela, i ovo mojim čitateljima za dokazati, moram malko putem Aleksandrovim.

Ovo napred postavivši, mojim prijateljma i neprijateljma javiti imam da me je mati, kako je vidila u meni muško dete, na knjigopisanje opredelila, i

Dalje mojim g. kriticima, antikriticama, momusima, zoilima i svim kojeg mu drago čina i dostojinstva recenzentima javiti imam da

Može biti da ja grešim što detinska našeg Romana dela mojim čitateljma predstavljam ali koliko puta sovršeni ljudi koješta čine koje se samo deci pristoji, štaviše, koliko puta

ovog viteza vidimo, po zapovesti Horacijevoj, koga mlogi pohvaljuju, mala čast čitaju, a još manje razumedu, trebalo bi mojim čitateljma pokazati otkud ove palate u tako usamljenoj šumi, tko je nju zidao i navlastito kakva lica u njoj obitavaju; no

opet magarac ostati, to jest morao sam se sorazmerno našej magarećoj prirodi uplašiti; ali moj gospodar, koji je na mojim leđima sedio, pomisli da sam se ućudio, pa ti lati batinu, te mi tri rebra slomije.

Neće bezmesno biti mojim čitateljma opisati kakvo je ovo sozdanije božije koje se sada s Romanom razgovara i koje smo mi mačkom prozvali.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ja to samo pretpostavljam, jer o mojim precima vrlo malo što znam sem fakta da nisu nosili isto porodično ime koje ja nosim.

čitave dve decenije od onoga doba kada sam se izvukao iz suknjice, sreo sam se sa onim malim stvorenjem Lulu, nekadanjim mojim drugom u srednjem rodu, i, uvidevši da je Lulu lepa i prijatna dama, sa ushićenjem sam joj uzviknuo: — Vama imam da

To često zadizanje suknje kompromitovalo je u mojim očima njen ugled, što uostalom i inače u životu biva. I jednog dana učinio sam prvi muški korak u životu.

Ja za to nisam imao nikakve naročite potrebe, ali je brijanje nekako u mojim očima i u očima svih tadanjih maturanata — bilo kao neki spoljni znak zrelosti. — Mladi gospodin želi da se šiša?

Uostalom, ja ni dan-danas ne razumem čega u svima ovim mojim odgovorima ima smešnoga i čemu se upravo predsedavajući profesor tada onako slatko smejao?

— zgranu se prota. — E, to je mnogo, to je baš mnogo! — Mnogo! — uzdišem i ja. — Ja ne znam samo — okreće se prota mojim roditeljima — što će im toliki padeži. To je prosto profesorski bes.

bezbroj lepih želja i nakaznih stihova, u kojoj kipte „ah“ i „oh“ i u kojoj se ritmovi tako milozvučno slikuju na reči: mojim, tvojim, neću, sreću i rujna, bujna. Koliko sam puta bio već i zamočio pero, u mastilo, pa se ipak uzdržao.

naših poeta; već sam izdržavao sasvim suprotnu dijetu — nisam pisao stihove, što je neobično dobro činilo i meni i mojim čitaocima.

koje ste mi iskazali, iskreni, onda je sve ovo što sam vam rekla samo povoljno po vas, ali vi mi morate u ovoj borbi sa mojim mužem n pomoći. — O?... — Vi bi mi mogli neobično mnogo pomoći.

Možete misliti kako mi je bilo. Kakav je ovo bračni par sa nagonom da mene tuče? I otkuda dolazim ja da se na mojim leđima raspravlja njihov bračni spor?

dotle i jedna ili dve knjige tvojih pesama, sa tvojim potpisom, ali će se javiti dotle i stotine hiljada akcija sa mojim potpisom.

Tvojim će knjigama svaki dan padati cena, a mojim će akcijama rasti; tvoju će knjigu ceniti dvojica-trojica takvih kao što si ti, a moje će akcije imati cenu i na samoj

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ne govori tako — veli Kralj blago i mahnu rukom ordonansu da prinese lekaru jelo. — Meni je mesto sa mojim narodom. Tačno u dva časa otpočela je artiljerija, tukući pojedinačno izvesne sektore, pripremajući se tako za odlučan

— Ali teško mi je zbog vojnika. Ti siroti ljudi vršili su svoju dužnost do poslednjeg časa... Pred mojim očima su padali. Onako ranjene Bugari su ubijali — komandir se zagrcnu.

Veli: „Lako je tebi. Imaš konjsku zapregu, pa ćeš da klisneš. A šta ću ja da radim sa mojim volovima?“ Baš tada javiše pešaci da se Bugari spremaju za juriš. Dohvatim slušalicu da pozovem bateriju... Nema veze.

Ali na polovini puta konje me stiže, odbaci u stranu, te padoh na ruku i raskrvavih je. Ostali se poučiše mojim iskustvom. Potporučnik Dragiša uhvati konja za đeš, pa istrča naporedo sa njim. Ordonans beše još snalažljiviji.

obrati se onoj dvojici vojnika: — Pošto ste vas dvojica došli sa ovom ženom, to uzmite dete i od sada ćete ići sa mojim pukom. — Onda priđe detetu: — Kako se zoveš, mali? Dete je ćutalo i držalo majku za haljinu.

I onda sam izmišljao događaje. Pričao sam bezbrojno o mojim avanturama. Ne znam da li su mi verovali. Ali je svaki od njih dopunjavao moje kazivanje sa mnogo priča iz svog života,

Tresak topova razlegao se sve jačom žestinom. Komandant brigade dođe na našu osmatračnicu. Iz njegova razgovora sa mojim komandantom doznao sam da su nam Bugari jutros prepadom zaplenili dva mitraljeza od predstraža i skoro svu poslugu

“ Preko glave razli mi se neka toplina. Krv poče da mi juri niz čelo. Nešto zakovitla pred mojim očima i mrak se spusti. Ne znam koliko je to trajalo i šta se sa mnom zbilo.

Posmatram ga. Ali to nije negova glava već opet klube, koje poče da se mota pred mojim očima... Klonuo sam iza šoferovih leđa. Bila je nesnosna toplota. Sva je stanica bila u dimu i prašini...

U baraci je nesnosno od toplote. Ono klube poče nanovo da se mota pred mojim očima. U levom uglu do mene neko je ječao. Došli su bolničari, te me presvukoše. Zatražio sam da mi stave obloge.

Ali kroz polusan čujem govor, koji zamorno odjekuje u mojim ušima. — Primam... — Pratim... — E, boga mu, ovaj me čovek kao neki demon juri.

Petrović, Rastko - PESME

višom voljom ja stavljam ova slova: Noć novoga zaveta: Zato te noćas ja obznanjujem toliko i za Svedočanstvo Sveta! Mojim prijateljima mornarima na Korčuli, Mati Jurkoviću poglavito.

sam što sam napisao ovo nekoliko pesama, i što pišem još uvek ovu knjižicu, koje možda neće odgovarati ni vašim ni mojim pojmovima o umetnosti ali koje su veličanstvene. Govorim tako banalne stvari s tako važnim osmehom.

Kako upropastih šume, reke, životinje! Šta je sa mojim lubopitstvom, žudnjom! Toliko noći: imam još uvek prava, objavu prava, ali ukus, ukus života. Pljujem!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ni reka više nije tekla. Samo se čuo urlik psa. — Ti nikog njenim glasom nećeš isceliti, opominjem te. Samo mojim dahom pokretana svirala ima moć! Ostavi mi bar nju! Zar ne znaš koliko je bolnih i nevoljnih? — Jedna od žena zajeca.

Šantić, Aleksa - PESME

Ja budan na prozoru stojim Naslonjen čelom na staklo... Sve spava... Noć sjajna, kô da po oknima mojim Polako šušti vaša kosa plava...

Kô jablan bez rose Sam ginem sada i u čežnji stojim... Noć sjajna, ko da svila vaše kose Polako šušti po oknima mojim. 1905.

Mladost, ljubav, oganj, sve u grobu spava, Po kosama mojim popanulo inje... 1906. JESEN Prošla je bura, stišale se strasti, i ljubav s njima sve je bliže kraju; Drukčije sada

A ja, slušajući zorine slavulje, Samo ćutim, stojim, I gospodu svome pokažem sve žulje Na rukama mojim. Iz njih kad pročita svu povest čoveka, Radošću će sjati, I tamo gde teče rajska zlatna reka Mesta će mi dati...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

je starom Jug–Bogdanu; ako ću je napit po gospodstvu, napiću je Vuku Brankoviću; ako ću je napit po milosti, napiću je mojim devet šura, devet šura, devet Jugovića; ako ću je napit po ljepoti, napiću je Kosančić–Ivanu; ako ću je napit po

koji mi je roblje zarobio. A nemoj se, taste, prepanuti ni za tvoju đecu ubrinuti. Ja ću đeci, mojim šurevima, hoću njima ruho prom'jeniti, a u tursko ruho oblačiti: oko glave bijele kauke, a na pleći zelene dolame, a na

je starom Jug-Bogdanu; ako ću je napit po gospostvu, napiću je Vuku Brankoviću; ako ću je napit po milosti, napiću je mojim devet šura, devet šura, devet Jugovića; ako ću je napit po ljepoti, naliću je Kosančić-Ivanu; ako ću je napit po

Novaković Grujo, ljubi pašu u skut i u ruku, on Grujicu među oči čarne, pa govori Milutinu knezu: „Vrat' se, kneže, s mojim delijama, te im podaj gospodsku večeru; ja ti neću ništa večerati!

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Tebe danas istukoše, a? — priupita Stric. — Izmlatiše, brate, sve po nogama, po mojim brzim trčaljkama! — veselo dočeka Boko i obazrije se kao da mu je učitelj još za petama.

— Opet nešto po mojim leđima! — prepade se Mačak. — Šta je ovo jutros, ljudi moji?! — Ono je Stričev glas! — tiho uskliknu Lunja i sva sinu

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Bojim se s mojim mozgom jerno slovo božije živo i posleno je a pooštrije je više od svakoga mača s obe strane oštra, te prolazi

Bojim se Boga i mojim ušima jerno nisam preklanjao ih na tvoje nam svetovanje na dobro; da ne dočujem od tebe toga strašnoga glasa: Id'te od

Prepadam se s grlom; ne glasovito izdavah tebi hvale s mojim grlom; u mome grlu božije dike ne imah, nego otvoren, zinut grob bi moje grlo.

Bojim se s mojim plećima vežući mi teške tovare nesnosne i tovareći na ljudska leđa, a sam ni svojim jednim prstom ne ktedoh im

Zato i sav iznutra strepim. Bojim se s mojim srdcem; sa svega mi srdca ne milovah gospodina Boga, u srdcu o zemljni poslovi se staram i zlo iz njega činim.

Bojim se da mi se kosti ne razaspu ujedno s čovekougodnici kod pakla, jerno nejma mira među mojim kostima od slike greha moga.

Taj srp ulazi u hrsusku kuću i tim, koji se mojim imenom lažno kunu! Te što god teku i imadu, malo, veliko, od kamena i do drveta, sve im odnosi i satire, te im pusti

Kakvo li je to strašno čudo, nesnosno mojim očima za pogled o, vladiko, vidi se! Svaku misao i samu sunčanu zraku nedoznano tamni, sine moj!

Bože, koji šilješ slovo svoje zemlji, pošlji u moja zemljana usta slovo da u krotosti teče slovo tvoje u uši slušateljima mojim.

MOLITVA ZA SLUŠAOCE Reči, koja nas radi plot bi, U ploti mojoj budi reč; Učini i vozljubljenim Slušateljima mojim Da prime u uši reči moje, Od tebe, Reči, date!

To, evo, sa sobom noseći mi, idem probaljivati da vidim: jesu li lepoglasovite s verovanjem mojim, i s lebdenjem bezazleno s čista srdca, nepovodne nahero s milokrvstvom k Bogu i k svojim bližnjim, bez koga mi duševnog

dođe i reče mu: »Izaradi te vaše smućnje i prevare što imate vi među sobom so tim zidarom, evo ja danas zlo prođoh i s mojim se životom rastajem, kako me i sam vidiš.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Časti mi moje, — ne bih! A ’nije malo kad se čovek u svoju čast zakune... Ona je, vidiš, sad u mojim očima, — završi Milisav podignutim glasom, lupajući na svaku reč šakom o sto da su se sve tresli i zvečali oni silni