Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Na to konzul: „Nelzja počevat, nadobno što skorije bjegat za granicu, črez Dnjestr, i teper budete se zvat moldovanski kupci, rosijski podanici”. I tu nas je u svoj pasoš zapisao: moldovanski kupci, rosijski podanici.
I tu nas je u svoj pasoš zapisao: moldovanski kupci, rosijski podanici. Mi što brže od pošte do pošte teramo. Dođemo na Dnjestr prema Mogiljevu, a tamo stoji lađa;
Ostaše naša kola i bogažja, a mi sami u čamcu pređemo u Mogiljev u karantin. Tek mi izlazimo iz čamca, a dotrča pet moldovanski̓ momaka na konjima onamo na obalu, viču i pitaju: „Gde su ovi ljudi čija je ova koljaska, neka pređu da i̓ vidimo”.
Ode jedan činovnik ruski i kaže im, da su ovo podanici ruski a moldovanski kupci, i tako se oni vrate. Posle onaj činovnik nama kaže, da su za nama trčali da nas po̓vataju, i da su nas sa one
” — i stade. On zaviri u naše karuce i zapita tko smo. Mi kažemo, da smo ruski podanici a moldovanski kupci (jerbo smo pod takim imenom od Jaša donde putovali, kako nam je general-konzul rekao i u pasoš zapisao).
Budite spokojni i odmorite se, a svagda se i svakom pod ovim imenom moldovanski kupci kazujte. A mnogo danjom i ne hodajte u tizim haljinama, da ne padnete kome u podozrenije: ovde različiti̓ ljudi ima