Upotreba reči molim u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ta će stvar doći i do mađistrata, pa je bolje da bude više, nego manje. — Molim te, gospodine, — bogoradio je Nikola, — gledaj kako najbolje znaš; ta nije šala da ja pod starost ostanem bez kuće i

Obradović, Dositej - BASNE

Musulmanski zakon njih uči da se mole bogu da bog ne sojedini krštene care i kralje. Molim ih nek mi kažu kakvoga boga oni sebi predstavljaju od koga prose vraždu, nesojedinjenije i neslogu među ljude?

” „Velikomo|žni lavu”, — odgovori miš s l umilnim glasom, — „vesma sam sagrešio, priznajem i ispovedam, no molim te da mi oprostiš; neću više to učiniti, ovo će mi biti prvi i poslednji ped.

A i rasudi, molim te, kakva bi slava lavu bila da utuče miša?“ Lav se osmehne i pusti ga bez vreda. Na nekoliko dana uhvati se taj isti

Hananeje, ni na Rimljane; i kad se moli, ne moli se samo za apostole, no za sve, govoreći nebesnome o c u : „Za sve te molim, učini da svi poznadu tebe, istinago boga i koga si ti poslao, I s u s a H r i s t a”. A na koga je mrzio?

Ta bogu se molim, neću se tebi moliti!” Ovo pridodajem ovde, ibo ova bi često bivala favorit prepovetka mojega blagonaravnoga T e o d o

Kaži mi, molim te, je li istina ono što kažu ljudi za nekakvu pticu meropa da ona leti u visinu s trticom k nebu a s glavom okrenuta k

I molim te da mi u nedelju dođeš i mojim seljanom jednu zdravu i vrednu prediku iskažeš, i kad budeš imati vremena da mi što lepo

Potom razgovarali smo se koje o čem. Između pročeg predloži mi ovo čudnovato pitanje govoreći: „Kaži mi, molim te, zašto nas popove zovu 'sveti oče'?

doći, nađe ga jednom na divanu među prvi poglavari i oficiri carstva, i reče mu: „Jošt jednu stvar što ti rečem, molim te da učiniš, pak ti zatim više neću dosađivati”.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

kazivali, moj je otac sasvim pri sebi bio, aki bi na pir vođen bio, i slobodnim glasom vikne: „Fočiću, Fočiću, ne molim te za život, nego te samo molim, nemoj me beščesnom smrću moriti, no sabljom kojom se junaci gube; a znaj, Fočiću, da

pri sebi bio, aki bi na pir vođen bio, i slobodnim glasom vikne: „Fočiću, Fočiću, ne molim te za život, nego te samo molim, nemoj me beščesnom smrću moriti, no sabljom kojom se junaci gube; a znaj, Fočiću, da će moja krv i pred Bogom i pred

” — Ja ostanem kao što sam kazao: „I opet vam kažem, da ne smem vodom pokraj Beograda, da me Turci u̓vate; nego molim da mi se otvori koleba da kontromanciram, pa ću onda proći na Jakovo i Boljevce”.

No ja vas molim, gospodine, dajte mi sovet, kad smo već mi ovako zakrvili, kome ćemo pružiti ruke, da nas zaštiti i u mir postavi”.

Eto opet muke gore. Vojska ode na Šabac, a džebane nema, a novaca nema, sve zlo od gorega. Čitav dan molim za policu, a oni ne dadu se umoliti. Najposle zapitam ja nji̓: „Je li Jakov vaš ortak?” Kažu da jeste.

Rekne, uđo̓, skinem kapu; vidi golem perčin a malu bradu (jerbo je bila mlada). Tekelija: „Molim, tko ste i odakle?” — „Ja sam Srbin iz Srbije”. — Odma dunu, ugasi sveću, i reče: „Vi ste Nenadović?” — Kažem: „Jesam”.

” U ono veće niko ne dira. Živko sa momcima prenese svoj ̓arar i u jednu kuću metu. Ja mu reknem: „Molim te, buljubaša, da i ova dva za sveti sinod tamo prenesemo”.

Pošljem istog Glišića i dva moja momka; dovedu starca Jakova iz Paljuva. Ja mu kažem moje namerenije, i molim ga da odnese moje pismo do vezira Derendelije i do Hadži-bega, u kome molim se u ime naroda: da ne pale i da ne robe, a

Ja mu kažem moje namerenije, i molim ga da odnese moje pismo do vezira Derendelije i do Hadži-bega, u kome molim se u ime naroda: da ne pale i da ne robe, a da će se narod na carski obraz predati.

No evo nevolje, starac Jakov viče jednako: „Ne smem, te ne smem, poseći će me Turci.” Molim, namoliti ne mogu, a pretnje mi ne pomažu.

Posle opet odem g. Nedobi, nađem ga i kažem da sutra moramo biti na audijenciji kod austrijskoga imperatora, zato ga molim da otiđe do Bulgakova i kaže da ne mogu u rečeno vreme kod njega doći; potom Nedobe za sovet pitam, kako ću kod

grof predati samom imperatoru. Ja sam ga onda od moje strane molio: „Pokorio molim Vaše Prevoshoditelstvo, čtobi vi u ime naše molili jego sijatelstvo g.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

To mu je sve stara potra. — Ama vidimo mi to, Simo, brate, ali šta ćeš mu kad je taki!... Molim te, daj mu dve vreće, pa neka ga nosi đavo! — reče Stevan malo tiše da ne čuje gazda Raka ko će ga nositi.

Vina ovamo! Maksim, Marko i učitelj zgledaše se, a mehandžija pritrča. — Molim, brat-Spasoje, ne pravi larma! Sag ke donesem! — Ama gde se vi tako okvasiste? — upita Sima. — E, pa... tamo eto...

Samo da se ko prikrao, mogao je čuti u vajatu zagušen Rakin glas: — Nemojte, braćo, molim vas! Daću vam dvaest dukata... Kumim vas, pustite me!... Kud ću od bruke sutra?!...

— Nije, brate, jutros, nego još noćas... One lole Đura i Spasoje... Nikud ti nisam pristao ovako grdan!... Molim te, brate, ako boga znaš, skini mi ovu bedu! — E, e...

— Šta ja znam, može biti da ti je to i vlast naturila. — Ama molim te kao brata skini, platiću ti! — Znam, znam... Nije to da rekneš zbog plate — poče opet Sima da ga muči — nego može

Raka to i ne čuje, nego okupi moliti Simu: — Molim te kao brata, nemoj da se čuje ova bruka! Ako se razglasi, ne smem ti izići na beo dan...

— začudi se gospodin. — Ja šta misliš ti... — potvrdi Radan pa viknu na volove da idu, i sam pođe. — Stani, brale, molim te! — ustavi ga gospodin. — Šta ćeš? — Bi li ti to meni prodao? — Ne mogu — treba mi, kako ću prodati!

— ustavi ga gospodin. — Šta ćeš? — Bi li ti to meni prodao? — Ne mogu — treba mi, kako ću prodati! — Ali molim te, brale, prodaj mi! — Ne mogu ja — treba meni svrdo. — Dobro ću ti platiti.

— Ne mogu ja — treba meni svrdo. — Dobro ću ti platiti. — Aja, ne mogu nikako — reče Radan i pođe. — Ama molim te, brale, stani!

U mene, Dašo, nema šale! — Tu se kapetan maši rukom za čašu u kojoj beše dopola vina. — A, molim, molim — ubrza Uzlović i dokopa flašu da posluži. — Nećete vi na mojoj slavi po pola čaše!

U mene, Dašo, nema šale! — Tu se kapetan maši rukom za čašu u kojoj beše dopola vina. — A, molim, molim — ubrza Uzlović i dokopa flašu da posluži. — Nećete vi na mojoj slavi po pola čaše!

— Ta hoću sutra kapetanu da mi potvrdi neku tapiju, pa uzeh... — Od Đuke, je li? — Ja, on ima odnekud. — Molim te, kume, baci to! Tapija!... Kakva tapija?... Nek propadne! Baci molim te, ako si mi kum! — Platio sam.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Znao je goru, znao je vodu, znao brodove, znao hajdučke danike i zimovnike; jednom reči, znao je sve. — Molim te, čiča Devo, gde bih ja mogao naći hajduke? — zapita ga Stanko posle pozdrava. — Hajduke? — Jest. — Hm!... hm!...

Hajd̓ sad!... — Ali, molim te, kaži mi... — poče Stanko. — Kazao sam! — preseče ga on. — I mnogo sam ti kazao... Ja nikad ne puštam jezika iza

Pred njim i oko njega ležahu Turci. On smotri Zavrzana nad Sali-agom. — Harambašo!... Harambašo!... Molim te, hodi ovamo da vidiš samo... O, ljudi božji, ako ovo nije muški — ja ne znam šta je!...

Harambašo!... Molim te, hodi ovamo da vidiš samo... O, ljudi božji, ako ovo nije muški — ja ne znam šta je!... Molim te, harambašo, dođi da vidiš!... Ako nisi znao da se i puškom može zaklati, a ti hodi!... Dođite da vidite!

A Kruška, videći da je doterao dokle je hteo, samo se osmehnu, pa reče: — A šta mu ono izniješe u selu? — Mahni, molim te! — reče Ivan. — Rekoše da je pucao na Stanka zbog devojke... — Koješta!... i Turčin sleže ramenima...

Hoću da znam hoće li to njemu biti po volji? — Ja šta će, more! — E, onda hoću da ga ja obradujem!... Molim te, učini mi to dobro! — Hoću, što ne bih! Poslaću ga čim kući odem... — reče Ivan i diže se. — Sjedi, sjedi.

A?... Lazar ne reče ništa, samo obori glavu, jer razumede pogled očev. — Ha-ha-ha-ha!... Gledaj ti, molim te! Hoće čovek da se ženi, a ovamo krije od oca!... A znaš li ti da sam ja to davno čuo, a?... Ne znaš!...

Lakše bi mi bilo da me metneš na žeravicu da presedim nego da svaki čas osluškujem da li ti ideš!... Molim te... da pođem i ja s tobom!... Ja neću ići kućama. Lugove crnobarske znam kao svojih pet prsta... Molim te!...

Molim te... da pođem i ja s tobom!... Ja neću ići kućama. Lugove crnobarske znam kao svojih pet prsta... Molim te!... — Dobro, najposle. — A zar ja da sjedim kao babetina ovdje? — upita Zeka. — Nećeš, nećeš. I ti ćeš s nama...

— Deva! — viknu pop. — Jest, on! On je sve čuo!... — Čekaj, molim te! — reče pop, pa izide iz sobe. Ne prođe mnogo, a on se vrati i sede na svoje mesto. — O, brate! — reče radosno.

— Ali ti mi moraš učiniti ovo: ti moraš pretresti kuću Aleksinu! Turčin se nasmeja. — Ali, molim te! — Batali ćorava posla! — Ali... kad te molim!... — Neću! — reče on. Marinko se reši da ga natera.

Turčin se nasmeja. — Ali, molim te! — Batali ćorava posla! — Ali... kad te molim!... — Neću! — reče on. Marinko se reši da ga natera. On pribeže lukavstvu: — Pa nemoj!... Ja te to molim tebe radi.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Jaoj, ta ja njega poznajem! To je.. čekaj, molim te!... — To je!... Ne, ne! Otkud bih ga poznavao? Ne može biti! Joca iziđe i uze me ispod ruke.

I onda sam se znojio, kuhao, topio i naposletku bio hladan kao ledenica Molim vas, malo da se izduvam! Dakle ta devojka imala je crne oči velike, tako da je od njih duvao neki vetar, i neka

Naopako! Da nisam — ljubomoran? — Hteo sam — kaže on Đorđu — da vas elektrišem; ali sad imate društva Ne, ne! Molim vas, svejedno, mogu ja poslepodne! Ali, molim vas, meni je sasvim svejedno, ja još volim poslepodne.

Molim vas, svejedno, mogu ja poslepodne! Ali, molim vas, meni je sasvim svejedno, ja još volim poslepodne. Baš sam već umoran, a i vreme je ručku.

On sede na prazan krevet, a pored devojke koja je stajala — A šta vi ne sednete, gospođice? Molim vas, izvolite! — Molim, gospodine!

On sede na prazan krevet, a pored devojke koja je stajala — A šta vi ne sednete, gospođice? Molim vas, izvolite! — Molim, gospodine! Devojka sede na jednu stolicu čak kod furune, ja sedoh do pomoćnika na „prazan” krevet.

Devojci krasnoj, poštenoj, čestitoj, dobroj kućanici; ali devojci — razberi se, molim te! — koju si ti juče prvi put video!... Samo nemoj da misliš da ja imam što protiv nje! Ne, bogami!

Bože, molim ti se za bábu!” I onda, a ne znam zašto: „Bože, ubij onoga Zelenbaća!” Dugo smo se tako molili. Posle moja mati usta,

— Ej ti, more! E, ovo je baš preko jego! Gledaj ti, molim te: malo ne pokvarih koporan! Čuješ ti, bre, hodi ovamo! Obriši ovo!

A ti bi, valjda, hteo da ja sede pletem? Vi'š, molim te! Ali Arsen to više ne čuje. On se udavi pod njenim vratom, pa je dohvatio za ruku i privlači vrljikama i sebi.

Ali on, prosti me, zaneo se baš zorli. Priča mi Velinka da je sinoć nešto ružno činio. — A šta? — Nemoj ti, molim te, pričati đedi! — Ne daj bože!

— Nuto-de! Baba se zamisli. Najzad odgovori: — Ja ću već pomenuti đedi; da vidim šta će on reći! — Nemoj ti, molim te, pominjati što za ono! — Bog s tobom! Kad Radojka posle sve ispriča đedi, on se zamisli, zamisli.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

i zaliva još revnosnije, a kapariše najrevnosnije; tek će reći: »Brat-Mijo, ne budi vam zapovećeno, dodajte mi molim vas, iz onoga tanjira onu trticu! Čudim se, šta mi to sve fali!

Čudim se, šta mi to sve fali!« Ili: »Gospodin-domine, — obrativ se Kipri notarošu, — molim vas lepo, malo od onih krofni iz onoga tanjira tamo, čini mi se da su te tamo malo rumenije a bolje narasle.

Kad je ono bilo? U januaru... e, a sad imamo julij mesec. H-e-e-e! — vrti gospodin popa glavom. — Vi’š, molim te! A-a-a! vrag im babi! Ako je Iroš, baš se iroški i vladao! A, obešenjaci jedni!... No, ništa, ništa; šta je, tu je!

pa treba da zna, i nju ću naučiti. Ali, slatka, usluge za uslugu; ’oću i vas da to košta nešto... — Molim, molim, da čujem.

pa treba da zna, i nju ću naučiti. Ali, slatka, usluge za uslugu; ’oću i vas da to košta nešto... — Molim, molim, da čujem.

— Hoćete l’ dozvoliti da vas malo odmenim? — pita putnik. — O, molim... zdrage volje! — veli Arkadija i meće preda nj knjigu. Dođe red na novog učitelja da prihvati.

Ženjen — no ja, još i kojekako; ali samac — boga mi, vrlo teško! — O, molim, molim! Svugde je dobro — reče Pera, a čisto se strese kad se seti svoga gospodstva i blagovanja u Karlovcima i tankog

Ženjen — no ja, još i kojekako; ali samac — boga mi, vrlo teško! — O, molim, molim! Svugde je dobro — reče Pera, a čisto se strese kad se seti svoga gospodstva i blagovanja u Karlovcima i tankog

Pera neženjen). — Ne, još nisam izabrao sebi saputnicu života... — Tako! E, vi’te, molim vas! Ta šta govorite! — čudi se kao pop Spira. — Pa to ste vi onda sami došli? — Sam samcit.

Vi’š ti to njega!... Nego manimo se toga sad, pa kako bi bilo da vas provedem malo kroz selo do škole... — O, molim, molim...

Vi’š ti to njega!... Nego manimo se toga sad, pa kako bi bilo da vas provedem malo kroz selo do škole... — O, molim, molim...

— O molim! Kakva pažnja! Zdrage volje! — reče g. Pera i pokloni se učtivo. — Dakle, izvol’te, da se krenemo! — veli pop Spira, i

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Molim vas, vi meni jako laskate. Ono je bilo negda nešto, al' sada je sve prošlo! — odgovori malo prijatno zastiđena gospođa

— Eto, boga vam, koliko ima velike gospode pa uzmu bez krajcare, iz ljubavi. — Oni mogu to činiti, al' ja ne; nego molim da znam na čemu sam... — Dakle, ja vas uveravam da će moj tata dati hiljadu forinti. — E, dobro, na to pristajem.

— Ako vi jeste, i ja sam, — odgovori stidljivo mlada gospođa. — E, sad molim gospodar-Čekmedžijić, ako smem pitati, šta vi imate? — Imam kuće u O., jednu veliku, jednu malu. Onu sam nedavno kupio.

Što mi ovde svršimo, ono mora biti, — reče tutor kao ni brigeša. — Odma’ idi po nju! — viknu mati. — Molim vas, manite se tog posla.

— Drage volje. — Da li ste vi u frajla-Julku zaljubljeni? Ružičić se smeje. — Al’ kažite mi, molim vas. Možete o mom karakteru uvereni biti da neću nikom kazati.

Ako ste radi za mene razumeti, ja sam, hvala bogu, zdrav, i molim boga za vaše zdarvlje. Ja sam srećno kući doputovao. Ne znam vi jeste l’ zdravi.

Već mu je ljubav na vrh jezika došla. Dođu do vrata; Ljuba zaustavi frajlu. — Al’, molim, stanite samo malo. Već ima sat jedan kako hoću nešto da vam reknem, pa opet nisam mogao, kanda mi neko jezik zavezao.

Sad sam se malo raskuražio. Kažite, molim vas, hoćete li vi za mene poći? — Iskreno vam kažem: hoću; al’ od matere morate me prositi, jer bez nje ne može ništa

— Možete, al’ kako ćete početi? — Po običaju. Kazaću: Molim pokorno, meni bi na srcu ležalo, i želeo bi’ kad biste mi vašu fraj licu kćer za suprugu dali.

Gleda jedno u drugo. Ljuba se boji da se ne zabuni, ako i dalje bude ćutao, pa započne. — Molim pokorno, da li se može kosnuti vaše krasne kćeri lik srca moga? — Molim vas, ne razumem vas načisto.

— Molim pokorno, da li se može kosnuti vaše krasne kćeri lik srca moga? — Molim vas, ne razumem vas načisto. Izvolite malo prostije govoriti.

— To je bila fantazija od Talberga. — Šta, fantazija! Al’ nemojte nam, molim vas, fantazije svirati! Tako to buči čoveku po glavi kao da će da poludi. Nije čudo što ga zovu fantazijom.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Ama jel'te molim vas lepo, zar je baron Gizel zbilja s one strane? — Kidnuo, kidnuo malo pre, tako kažu. — Kidnuo, pa kad pre?

— Koja vi, molim vas, komanda? — Jel' koja sam komendija? — Komanda, brate, komanda — Ostav'te me, čoveče božiji, koja sam da sam —

i žene se dale u rekognosciranje podruma: ispituju im fortifikacisku moć i nude jedna drugoj gostoprimstvo: — Dođite molim vas; molim vas dođite. Biće nam mnogo lakše kad smo zajedno, skinućemo i dušeke dole.

dale u rekognosciranje podruma: ispituju im fortifikacisku moć i nude jedna drugoj gostoprimstvo: — Dođite molim vas; molim vas dođite. Biće nam mnogo lakše kad smo zajedno, skinućemo i dušeke dole. — Hvala vam; i naš je tvrd, od betona je.

Je li baš dužan? Gde je ta granica kad čovek može, kad ima potpuno pravo da kaže: „e pa, brate, molim te, dao sam koliko sam god mogao. dao sam koliko sam dugovao, sad me ostavi da živim.” Ali ah!

Glava klone i tako drhćem i plačem, gušim se, tonem negde. Stežem tvoje male... koje ti najvoliš, molim da me one uteše, ali i one plaču sa mnom, jer ih ni ovoga jutra nisu grizla tvoja muška, rujna i topla usta.

Proći će, jel'da proći će, ovi mučni dani i sve će dobro biti. — O ja se bojim, draga, da će ikad proći... Ali te molim govori mi još, govori dugo, reci da će proći uveri me da će proći, potpuno me uveri da će proći, jer tvoje reči kao

da plačem najgorčim plačem zbog svih nepravdi prema tebi, da ti pokažem najdublje dno mojih nesreća zbog toga, da te molim za oproštaj što sam te u uzbuđenju one mahnite osećajnosti vređao, da te uverim kako ti nisam pisao samo zato, što se u

Afrika

Ovaj put na kom ću ostati sam, koji će se pretvoriti tako brzo u stazu, u brzak, ili u trag samo stopa urođeničkih! Molim Vuijea da mi kaže kada bude deset minuta pre no što moradne sići, pošto još imam masu stvari da ga pitam o svome daljem

Izmenjujemo nekoliko ljubaznih fraza, skoro hladnih, a onda mu ja zahvaljujem na svemu i molim ga da se ne muči i ne čeka ceo moj utovar. N. se još jednom rukuje i odlazi.

Ima ufitiljenu šišku navrh glave. Žuv mu objašnjava da ja verujem u njegove fetiše i moć Sumangurua, i da ga zato molim da prinese žrtvu za mene. Kao čovek koji to radi ceo dan, ravnodušan i predusretljiv, izjavljuje da hoće.

— Sleduje mu takođe da je glup, ružan i rugoban. Jedini način da iskažem svoj bes protiv rase Volov. Obućar koga molim da mi zašije jednu vrpcu, jednim ubodom, traži petnaest franaka.

da starici prevedu kako liči na jednu moju staru rođaku koju sam voleo a koja je činila sve što sam hteo, pa da je molim da uzme nešto od mene čime bi učinila molbe za njenu dušu.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Ti si dete, ti treba da slutiš što drugi pametni govori. Ajde u kujna gledaj tvoj ručak! MIŠIĆ: O, ja molim neka ostane gospoja kod nas. Ta s otim je prijatniji razgovor što je veće društvo. JANjA: (Prokleto posla!

JANjA: Sluga poniznu! MIŠIĆ (polazeći Juci): Oprostite što sam vas od posla zadržao. JUCA: O, molim, vi nama s otim čest ukazujete. JANjA: Veliko čest za moju Jucu. (Trgne ženu koja je pošla Mišića ispratiti.) Ašage!

Što moži da budi kod kir Janju, kad oći da propadni! Da si venčajte na mesec dana. DIMA: Ja sum gotov, ali molim da dođim sutra da si razgovorim sos Katica. JANjA: Kopijasete. DIMA: Tora prepi na kitazo tin dulja mu. Igienite!

Odsad se neću ustručavati, ma kakvo društvo bilo. (Ulaguje se.) Molim vas, slatka mamice, naučite me jošt štogod! JUCA: To je dosta za tebe. KATICA: Bože moj, dosta!

KATICA: Bože moj, dosta! Zašto mi ne kažete sve? JUCA: Valjda ćeš da budeš princeza? KATICA: Ali molim vas, samo jošt dve reči! JUCA: Šta će meni posle ostati? KATICA: Bože moj, ja vam neću ništa preoteti. (Umiljava se.

MIŠIĆ: No, čujem da u kući lepo živi. JUCA: O, manite ga, molim vas! Ako ima što sira ili putera, on donde čuva i jesti zabranjuje, dok se ne pokvari i ne usmrdi.

O teos, filaksi, moramo da pođinimo sviju! MIŠIĆ: Kir Janja, ja vas molim, nemojte da vučete greh na vašu dušu; nemojte je davati starom kir Dimi! JANjA: Gospodin notarius, vi mene uvređivate!

MIŠIĆ: Ako se dokaže da su banke zaista fališne, izgubićete svo dobro, i možete doći na robiju. JANjA: Vas molim, gospodin notarius, ostavite mi da držim nenija³⁹ na moi dukati! Ne mi plašite pod moju nestreću zabađava!

Kukavno Janjo, što ćiš da postradaš! Gospodin notarius, ima li kakvo pomoć za mene? MIŠIĆ: Nikakve. JANjA: Ama, molim si, gospodar notarius, imajte elejmosini⁴¹, pomozite mi! Siromah čoveka! MIŠIĆ: Ovde je sve badava.

JANjA: Ona što su mi ukrali prokleti Čivuti. MIŠIĆ: Šta ću s njome? JANjA: Kad si nađi. Uzmite, gospodin notarius molim vas, vi ste jedno pametno muž. Katico, odi ovamo. Evo, da budete strećna. (Blagosilja ú.) Katicu je moja dobra devojka.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Mitrovica je puna sirotinje što je iz Srema pošla. Pa zar ja da se osramotim i molim Venecijana i avstrijskog škopca? Je li ti je, Petre, vrana mozak popila?

Trifune brate, molim te, učini tako pa da se svi nađemo opet u Kijevu da bismo ljudski živeli i da i Bog i ljudi vide da smo u ljubavi kojoj

Teodosije - ŽITIJA

počastio, odmah napisa pismo protu Svete Gore, govoreći: „Pošto stvar nije obična kada se ovo traži, prosim i toplo molim tvoju prepodobnost, nemoj prezreti ove molbe.

Bolje bi mi bilo da se i ne vratim ocu tvome. Zato te molim, gospodaru moj, sve takvo iz glave izbacivši pođi s nama, tvojim slugama, veseleći se, da ugasiš plamen roditelja

A vas, ljubazne moje, molim da ne tužite zbog ovoga, niti da ste skrušeni, nego bolje sa mnom pohvalite Boga, koji me je udostojio ovoga obraza, za

da ih uteši, moleći: „Nemojte ništa tužiti za mnom, niti me oplakivati kao poginula, reče, nego bolje da Boga molite, molim, ne bih li kako molitvama vašim dobro svršio trku moju na koju iziđoh.

Zbog ovoga ja sada zabranjujem sebi dolazak k vama, a uz to pripadajući molim i umiljavam se, govoreći gospodinu mojemu svetom ocu: U zemaljskom carstvu apostolski podvizavši se zemlje naroda svojeg

A dobra gospođa i mati moja na isti način radi Boga kod kuće od svega da se oslobodi. Molim te, gospodine moj, neka te zbog slave carstva i zbog mnogoga bogatstva ne ožaloste moje reči, kao u jevanđelju mladića

I sada svakoga od vas molim i svedočim vam: veru u svetu i jednosušnu i nerazdeljivu Trojicu, kojom se u krštenju prosvetismo, da sačuvate

Onome koga ćemo vam mesto sebe postaviti da Bogom i vašom ljubavlju vlada, molim da budete dobropokorni i verni, kao što meni samom biste, i Božjim crkvama svaku čast i onima koji služe u njima

vladavine a ujedno i vojevanja, jela i naslade bogatstva i trpeza i svakih svetskih krasota malolepnih uživanja. Molim, dakle, da me vaša ljubav otpusti, da krstonosno za SINOM pošavši stignem u pustinju, gde ću, odrekavši se svega, tačno

Čuli ste danas pismo sina mojega gde me se odriče ako ne pođem za njim, da me neće videti za života. Molim, dakle, svakoga ko mi je drag, umirite moje srce i ne sprečavajte me da idem, jer ne mogu više da trpim bez sina

Ovaj prišavši sa suzama obisnu se o vrat njegov, i reče: — Pre se ja, tebi pripadajući, molim, gospodine oče, da kao što sam se za života tvoga, okriljen toplim ti ka Hristu molitvama, od sviju zala sačuvao, i

Usliši me slugu tvojega i ne prezri moljenja mojega, za što se tebi, Bogu svome, prilježno molim! Pošalji presvetoga tvoga Duha i obnovi kosti što radi tebe, koji si nas radi stranstvovao s nebesa na zemlji, u tuđini

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

na prstima, poizmače daleko preko polja i otud povika: — Ehej, lave, budi noćas budan, doći će medvjed u kukuruze! Molim te, pojedi ga zajedno s kožom!

Zbog toga on oprezno napomenu: — Molim te, lakše malo s tim tvojim noktima, strah me je! — A i ti, dragi prijatelju, ne mrdaj mnogo njuškicom ispred mog nosa,

— Odnio ga je moj gazda Brko u džaku, a mene je istukao i zaprijetio mi da će me ubiti čim obere kukuruze. Pogledaj, molim te, jesu li već zreli?

Mačak Tošo trže se tako obradovan kao da mu je najveća slanina pala na glavu: — Tu li si, vjerni druže! Molim te, brzo ovamo, pa primakni slaninu meni ili mene slanini.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Ja mislim da u dalje konstatacije ne treba ulaziti. Ja vas molim da me oslobodite. Gospođo, gospodine! (Ode.) IV PAVLE, RINA PAVLE (zadubljen ponovo u knjigu).

Već me sramota; sve na meni je od vas, i kaput, i košulja, i cipele, ne, više ne! PAVLE: Ta ostavite, molim vas! (Ode u sobu i vraća se noseći jedan bolji kaput.) Tako, skinite to! ALjOŠA: Ne tak, boga radi!

Izvinite, molim vas, izgleda da nisam u podesan čas došao. (Ostavi knjigu na sto.) PAVLE: Ne kažem da ste u najsrećniji čas došli, ali

meni je potreban u ovom trenutku prijatelj; ja imam potrebe u ovome trenutku da s kim progovorim. Sedite, molim vas. LjUBOMIR (sedajući): Radovao bih se kad bih vam mogao biti od koristi.

PAVLE (seti se). Da, dobro pomenuste, mogli biste mi učiniti jednu uslugu. LjUBOMIR: Molim! PAVLE (vadi iz portfelja pasoš): Da pođete iz ovih stopa i da mi vizirate pasoš za inostranstvo.

(Seti se i trgne ruku.) Čekajte, setio sam se ovog časa jedne velike usluge, koju biste mi mogli učiniti. LjUBOMIR: Molim!

Otići ćete, dakle, i zapitaćete ga: može li ovih dvanaest kašičica pretopiti i izraditi mi nove. ANA: Molim! (Dotle je sve skupila na služavnik i ode.) III PREĐAŠNjI, bez ANE RINA: Eto, je l' tako?

Nedelju dana obećava, recite joj: ljutim se! ANA: Molim! RINA (ode u levu sobu). V ANTA, ANA ANTA (sredovečan, mršav, ćelav.

On upada usplahiren, osvrćući se za sobom kao da ga neko goni. Seda na stolicu i neponuđen): Ana, čašu vode! ANA: Molim! (Ode i malo zatim se vrati sa ča šom vode.) ANTA (ispija naiskap): Hvala! Gde je gospođa? ANA: Ona se oblači.

RINA (Ani): Udaljite se! ANA (ode). RINA: Govorite, govorite, da nije ko teško bolestan? ANTA: Ta idite, molim vas, kome je u ovakvim prilikama do toga da bude bolestan. RINA (prestravljena): Ili... ne daj bože, mrtav možda?

RINA: Dobro! Samo govorite već jednom. ANTA: Hoću, ali kažem vam, samo pažljivo. Sedite, molim vas. RINA (sedne). ANTA (kad ona sedne): Čaša vode evo je ovde! RINA (nestrpljivo, uznemireno): Govorite, govorite!

ANTA: Strpite se malo, molim vas. Odmah ćemo celu stvar izvesti na čisto. Da vidimo najpre na osnovu čega vi tvrdite da ste udovica?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

zanemarujući - da sam ja na njegovom mestu, ja svome ocu ne bih smeo na oči da izađem, a pogledajte samo njihove ocene, molim vas! - gledao je u one dve, a lice mu je bilo kao lice zatvorenika pred gasnom komorom.

Bilo je smešno misliti da ćeš jednoga dana ući u prodavnicu i reći: „Jedno srce za čoveka od pedeset godina, molim. Parče bubrega i slezine, takođe!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Ja sad neću, zašto nam odma’ niste dali? — Kupite, molim vas, daću vam jeftino. Sad se stanu pogađati, i pogode se. — A vi namestite sto da jedemo sve to; isplatiću vam.

Pa onda jedan priđe k njima, a papiri mu u ruci. Stupi bliže Čamči. — Molim, jeste li putnici? — Jesmo. — Otkuda? — Iz varoši U. — Kako vam je ime? — A zbog čega ste radi to znati?

? — Tako se zovem. Sve to zabeleži. Krečar se već okamenio, vilice mu se tresu. Sad priđe gospodaru Sofri. — Molim vas na jednu reč. Gospodar Sofra ustane. Komesar meri ga, gleda mu noge, pa promumla: „To je taj!

— Činite što god mislite da je najbolje; samo, molim vas, nemojte devojku na silu davati za kog ona neće da pođe. — Ko kaže na silu? Zar si ti za mene na silu pošla?

Sedne pa piše pismo: „Ljubezni oče! Ako ste radi za mene razumeti, ja sam fala bogu zdrav, i molim boga za vaše zdravlje. Ja se sad baš u moru kupam; to je vrlo zdravo, tako ovde kažu.

Pošaljite mi, molim vas, novaca, jedno dve hiljade, na pošti, i to u dukatima, jer ovde banke ne idu. Rad sam što da nakupujem.

Smeju se. — No znate šta sam došao još da vas molim? — Šta? — Da mi budete doveče gosti, na kiselu čorbu i ladno pečenje. — Kud bi opet danas išli?

Gospodar Sofra misli se. — Moli gospodara Polačeka. Ako on pođe, onda ću i ja. — Molim, gospodar Polaček, učinite mi tu ljubav. — Ako gospodin Kirić hoće, onda ćemo i mi. Gospodar Sofra pokloni se.

Skuvam veliki lonac „kamilnteja”, pa im nalijem mlogo ruma, da je jako, pa su oni zadovoljni, kao što vidite. Samo, molim, nemojte me izdati.

” Sutradan dođe sasvim k sebi. Šamika je kod njega. — Otac, ja moram tog lopova sudu predati. — Nemoj tako brz biti, molim te. Tu treba promišljenja. Čija je sramota nego moja? Daj mi promišljenja. — Ta, lopov, ubiće vas jedared!

— Napišite ovom gospodinu nadgrobne stihove, dobro će vam platiti. — S drage volje, samo pre podne imam posla. — Molim da budete danas moj gost kod „Bele lađe”. — Drago će mi biti. Učini naklon, oprosti se.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Sladost jest i naša Rusija. Bogu tvorcu molim sja da uzrju put svoj i Rusiji pojdu. Ime Rusije! R – jer je Roždestvo. U – jer je Uskrsenije... S – jer je Slavjanska.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

ZA JERES Blagorazumevanje molim za jeres što se širi u predelima carstva tvojega da svet tek od nje postoji, za jeretika što tvrdi da pre njega Nije

kuju dveri manastira, u kadionice tamnjan toči smreka, zlatna kandila ti iskivaju tuje za žir ti se jedino molim, žira u šumi pod granama neka da mu se, kad ga pod zimu nađe, izgladneli otrok obraduje.

Za tvog carevića prvu mladu setu pisanu potajno na pergamentu zbog lepotice koje sebarske. ZA SEBARSKE ŽENE Milosti molim za šale sebarskih žena kad se povuku u vajate i luč utrnu, za širu njihovog kikota u tami, za misli što ih, u sumrak,

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Da niste slučajno negde videli moj džemper? Niko ništa ne zna o njemu. Šta da radim? Molim gospođu Ciganku da mi vrati bar izgubljene mirise. Džemper može da zadrži. VI Traži se jedna reč.

« – O, baš divno što ste ovde! Moramo da se nađemo, važi? – Svakako, svakako.. – Molim vas još malo leda! – Jutros! – Tu blizu... Ne znam. Možda do jeseni?

– Zar ti nisam rekao... - zausti mladi čovek. – Oh, prestani, molim te! — reče ona, razgledajući cipelu bez štikle. Te vrele noći, dok su ležali goli na plahtama što su mirisale na

– A tako bi bilo dobro da pevuši Bel Ami protežeći se u stolici. – O, zaveži, molim te! — kaže Pufko. ČUDO SE DOGAĐA BEL AMIJU Kada su Pufko i Bel Ami seli pod suncobran kafane »Park«, ulica je bila

Iznemoglim drhtavim rukama lomili su slavski kolač. — Platiti, molim! — rekoh, i jedini barmen na svetu koga sam poznavao još od detinjstva sabra moj račun, kazavši onim svojim otmenim

A evo je, živa i relativno zdrava, kaže kelneru bifea »Šansa« na Tašmajdanu: – Molim vas jednu votku sa švepsom i malo limuna'? – Mogu li još jedan krug, maaaaaaama?

I on — već mrtav. Stari Lujika. »Oh, bože, nacvrcaću se«, misli sigurna žena i kaže: — Molim vas još jednu votku i novi limun — šveps ne treba da donosite! Hvala. »I uopšte, kakvo je ovo vreme?

« »Nije moguće da sam već klimakterična«, misli, »jesam li zaista već ugradila klima-uređaje!« – Još jednu votku, molim vas — kaže kelneru — ili, ne, bolje donesite odmah dve, da ne pešačite... Sada osluškuje zujanje rolšua po asfaltu.

Imaćete muža koji tri dana ne svlači pidžamu bez dugmadi...« – Gospode! – Molim? — pita kelner. – Ništa, ništa... — kaže sigurna dama, pa plaća i odlazi prema autodromu da pronađe kćer.

— odgovara riđa kozja bradica. — Dvadeset i jedna Ofelija! Petnaest poena prednosti za Julije! – Molim? — upita mlada žena. – Ništa, ništa … kaže predsednik. — Samo vi počnite! Izvolite... ... Ne kuni mi se.

I onda moj muž počinje da se smeje kao lud: »Ti da postaneš glumica? Ti? Ma nemoj, molim te!« E, pa, sada najzad imam potvrdu da bih mogla! I pokazaću mu je u takvim prilikama, da znate da hoću!

Niko nije ni primetio da su ušla dva revizora. Bili su u civilu da ih ne bi prepoznali. — Vašu kartu, molim? – reče revizor devojci pokraj konduktera. Više nije bilo vremena da se išta učini.

Matavulj, Simo - USKOK

Pijero, cepteći sav i dišući kao mijeh, reče Ivanoviću: — Molim te, Marko, progovori im ti, u tebe je jači glas! Ivanović viknu iza branika: — Crnogorci! Za... — Kakvi Crnogorci!

Je li se grdni narod orazumio? — Vaistinu, vidim, čuo si za bruku i grdilo i istragu našu? — Čuh. No mi pričaj, molim ti se! — Zlo mi pričanje, Marko! Čim se vratismo iz Boke, nasta poklaće među nama i trajaše evo dvije godine!

Sâm sjede na slamu i podvi noge. Pošto se gost nećkaše, on ga povuče, i nastavi: — Sjedi molim te! Nije običaj da mi Crnogorci na ovi veče sjedamo drukče no ’vako, ali ti si putnik i izvanjac, pa je tebe prosto.

“ — Dosta, striko, molim te — viknu domaćin uzrujan... dakle, želite da oglasim Božić? Svi zagrajaše: — Ela, molim te! A-nu počni!

“ — Dosta, striko, molim te — viknu domaćin uzrujan... dakle, želite da oglasim Božić? Svi zagrajaše: — Ela, molim te! A-nu počni! Bez trebe nećemo ni mi! On nategnu malu pušku, pa poteče k vratima, vičući: — Ha, za mnom! Oganj!

Tolika lica, spremna na smijeh, izraziše veliko čuđenje. Nastadoše uzvici: „Gledaj ga, molim te! ne bi li rekao da je stotinu puta igrao oro!?

Naći će se za tebe! Bi li ih obukao? — Bih! Hoću... Reci mi, molim te, mogu li istoga dana pohoditi guvernatora Vukotića?

I on, u naponu ispitljivosti, reče Stevu: — Dalje, molim te, striko, što bi? — Jad veliki — nastavi Stevo. — Bokelji otpraviše u Petrograd arhimandrita Vučetića i još trojicu,

— Ostade, razumije se! — reče Krcun. — Obraz ne dâ drukčije, naša je vjera! — A reci mi, molim te, šta je upravo guvernadur, kakva je to vlast?

— Gle, i to je moglo biti! — reče smijući se Janko. — A reci mi, molim te, kakav je čovjek ovaj sadašnji guvernadur, kako mu je ime? — Vuko Stankov!

Milica reče: — Neka, strino, molim te! Što me toliko hvališ, kao da će mi Janko provodadžisati! — A ko zna! — reče popadija onijem izrazom nevina

Viđi ti, molim te, đavolje rabote! Đavolja je i ta lacmanska rabota, kao i svaka“... Najposlije zahori se smijeh i učestaše uzvici: „A,

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MATI: Dobro ste nam došli. Zapovedajte sesti. (Mladoženji.) Molim izvolte. MLADOŽENjA: Ljubim ruku. (Sednu.) PROVODADžIJA: Pa kako ste, kako se naodite?

PROVODADžIJA: Tako je, zdravlje je najveće, to jest, blago na svetu. MATI: E molim vas, blago je lako steći, samo kad je čovek vredan. PROVODADžIJA: Verujem, osobito kad je mesto kao kod vas.

PROVODADžIJA: Mi smo slobodu uzeli vas posetiti. (Ustanu.) OTAC: Meni je osobito milo. Ta molim. (Opet se svi posade.) PROVODADžIJA: Pa kako ste mi? OTAC: Fala bogu!

Pak šta je bilo? Ostavio sinu kuću, vinograde, toliko dobro, pak otišao, to jest, pod zemlju. OTAC: E molim vas, šta čovek dece svoje radi neće učiniti. Ja imam samo jednu kćer i čini mi se što god radim, sve za nju jednu radim.

Wir ha’m eіnen wahren Juckѕ mіt іhr. MLADOŽENjA: Vi dobro nemecki govorite. DEVOJKA: O molim, vi me bešemujete. Іch bіn eіne Deutѕchverderberіn: MLADOŽENjA: A, to se ne može kazati.

Ajde, ženo! MATI: Oprostite, bogme nismo se nadali pa devojka nije ni prepravna, a i mlada je jošt. PROVODACIJA: E molim vas, samo sreća od Boga i dobar, to jest, život. (Mati odlazi.) OTAC: To bogme.

DEVOJKA: Vi me vređate time. MLADOŽENjA: Slatka gospodična, možete li biti tako svirepi? DEVOJKA: Molim, prestante od toga jer ću pobeći. MLADOŽENjA: Samo jedan. DEVOJKA: Evo mi ide neko. MLADOŽENjA: Ah, kakvi ste!

ŽENA: Oćeš li da ti skuvam kokošku u rasolu? (Oće da ga poljubi.) MUŽ: Mani se cmakanja, molim te! ŽENA: I dva golupčeta da ispečem. (Poljubi ga.) MUŽ: Ali, molim te i s tim tvojim ljubljenjem. ŽENA: Ja te milujem.

(Oće da ga poljubi.) MUŽ: Mani se cmakanja, molim te! ŽENA: I dva golupčeta da ispečem. (Poljubi ga.) MUŽ: Ali, molim te i s tim tvojim ljubljenjem. ŽENA: Ja te milujem. MUŽ: Sad ja nemam druga posla nego da stojim da me miluješ.

MUŽ: Sad ja nemam druga posla nego da stojim da me miluješ. ŽENA: Ti si moja sva radost na svetu. MUŽ: Molim te idi gledaj posao; ne tandrči toliko. ŽENA: Zar ti mene ne miluješ? MUŽ: E, ne milujem!

(Opet mu trči.) MUŽ: E, sad - znaš: posviraj, pa i za pojas zadeni. ŽENA: Zašto si tako ladan sproću mene? MUŽ: Molim te idi u kujnu, vidiš da imam posla. ŽENA: Makar ako se na mene srdiš, opet ću da te poljubim. (Ljubi ga.

) UGLED 2. ŽENA, PREĐAŠNjI ŽENA: Šta mi pomaže sediti u kujni kad mije sve ovde pamet? (Mužu.) Kaži mi, molim te, zašto si tako neveseo? (Metne mu ruku na rame.) MUŽ: Ostavi me da radim.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

jedan donekle disonantan ton, nagovestivši i nešto od večnog nezadovoljstva i gorčine u odnosu između dece i odraslih: Molim vas, recite otac šta je. Da li je otac tata il’ - sudija za prekršaje?

Hvatao je slabe tačke i izvrgavao ih podsmehu. Kad bismo se jače sporečkali, voleo je da se našali „Malo poštovanja, molim! Ja sam samo neku godinu mlađi od tvoje majke...

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

LEPRŠIĆ: A mi? dokle ćemo trpiti da nam deca budu Pište i Janoši? GAVRILOVIĆ: Molim, gospodine Lepršiću, ovi madžarski protokoli uvedeni su od nekoliko godina, jelte?

ŠERBULIĆ: Pa baš ja da se žertvujem? Fala vam! MILČIKA: A kako ste pređe govorili? ŠERBULIĆ: Ostavite se, molim vas, vi ne znate šta je to. 3.

Kako ste? ŠERBULIĆ: Evo se razgovaramo kako luduju naši Srblji. NAĐ: Zaista luduju. (Izvadi novine.) Gledajte, molim vas, ko tako piše: „Mi ćemo Madžare u Tunguziju, mi ćemo i istrebiti; Srblji su veseli, kupuju duvan na listove.

NANČIKA: Službenica. ZELENIĐKA: Prvi je dubok po fata, drugi čitav fat, i fat i po širok. GAVRILOVIĆ: Molim, je l’ kod kuće gospodin Žutilov? ZELENIĆKA: Gledajte, kako ovi šančevi idu siksak.

Ovde su namešteni topovi, ovde, i ovde. S ove je strane rit i blato. GAVRILOVIĆ: Jelte, molim, je li gospodin Žutilov kod kuće? NANČIKA: Nije.

ZELENIĆKA: Ali kako kad se primječava mađarština? LEPRŠIĆ: Samo, molim, razmislite u kakvom otnošeniju. Do srca nam leži kokarda narodna, jer naša srca dišu duhom narodnosti; a spolja vidi

GAVRILOVIĐ: Koliko sam ja za Srpstvo činio i to svet najbolje zna, a vi sudite kako oćete. ZELENIĆKA: Ali, molim vas, ispitajte se sami; vi se neprestano teškate što ljudi ginu i što nam se sela pale.

SMRDIĆ: Ništa nego pravo. GAVRILOVIĆ: Ali, molim vas, to nije iz moje glave izašlo. Evo pisma. ŽUTILOV: Ne pomaže vam ništa. 8.

Evo pisma. ŽUTILOV: Ne pomaže vam ništa. 8. SKOROTEČA, PREĐAŠNjI SKOROTEČA: Molim, oću li kakav odgovor dobiti? ŽUTILOV: Odmah. Vi dolazite iz Bečkereka? SKOROTEČA: Iz Bečkereka.

LEPRŠIĆ: E, tako je, drugojače nije moglo biti. GAVRILOVIĆ: Naravna stvar, rodoljubije sve dopušta. Nego, molim, kako sad stojimo? LEPRŠIĆ: Ne možemo ni mi zahtevati da smo bolji od drugi.

GAVRILOVIĆ: Bože sačuvaj! Ja ću nastojati da i vaš zet bude člen. ZELENIĆKA: Ali šta ga trpite ovde, molim vas! NANČIKA: I ja se čudim.

Sremac, Stevan - PROZA

Gledaj ga samo! More, ta ti si mi već momče na ženidbu!« — »Molim vas, prekida ga dečko, kaz’o mi majstor da se ne vraćam bez para!« — »More, upade mu Jova u reč, doneću ja sam!

A ti ’ajd’ idi, blago meni, a ja ću sad za tobom. ’Ajde idi, momče, pa kad se oženiš, igraću ti u svatovima. Pazi, molim te, koliki je, čitav gardist!« zadžakao Jova i ostavlja zbunjena šegrta, a sam grabi napred.

— Pa će i gospodin Todor, šef, da se malo proslavi. Znam i neke njegove, znaš, onake stvari... — Pa molim te, Jovo, — umiruje ga Toša šef — pa ti to meni, ka’ da sam ja ministar pa te ja otpuštam.

Nije me ni pit’o, ako ćeš mi verovati... — Molim te, ja ništa ne kažem, a ti, gospodin-Tošo, samo uživaj! Za jedno vlakno ja oderem runo čitavo...

Šta je ova gospoja Katika, Kristijanova žena! Ti ne znaš to, priko, ne ide ti u glavu, nisi bio vojnik... — O molim, molim, priko! — brani se polaženik. — Svaki je Srbin vojnik!... I ja sam vojnik, razume se, u nekom vidu.

Šta je ova gospoja Katika, Kristijanova žena! Ti ne znaš to, priko, ne ide ti u glavu, nisi bio vojnik... — O molim, molim, priko! — brani se polaženik. — Svaki je Srbin vojnik!... I ja sam vojnik, razume se, u nekom vidu.

tri stotine. Imam već jedan, treba mi još jedan potpis, pa mislim: kad bi ti, priko, hteo? — A, ja?! O molim... molim... naravno, s drage volje, što ne? — reče g.

tri stotine. Imam već jedan, treba mi još jedan potpis, pa mislim: kad bi ti, priko, hteo? — A, ja?! O molim... molim... naravno, s drage volje, što ne? — reče g.

Stavite se, molim vas, sami u gospodin-Pajin položaj i pomislite samo na onaj nežan simvol puslice, pa kaž’te, ali po duši: da l’ biste

— No, šta je, ko je to? Reci samo slobodno! Znam ja, ti si inače dobar đak, pa ćeš pogoditi. — To je, molim, gospodine, naša strina Ranđija! E, tu se učitelj malo nađe u zabuni. — Ta ono znaš, Tiosave, i to može da bude.

Radičević, Branko - PESME

Zatim Cveta rodi dve ćerčice, Kao majka behu lepotice. I tako sam pesmu dovršio, Pa te molim, pobratime mio, Oprosti mi što mi nije bolja, A najposle kako ti je volja, Svakojako živ i zdrav mi bio, I kad imâ,

96. „Što je oto?“ on zapita, Ali čedo ni brigeša, Već ustade, na nj poita, Još prozbori srdna seša: „Gospodine, molim, ko ste? Ja ne primam takve goste.“ 97.

“ — U to momče stiže. 126. Međ nju stade i međ milu. „Molim, gospo, tako nete!“ Ali gospa i na silu Ćaše ćerci i polete: Dvaputa se gnjevna stište, Dvaputa je on otište. 127.

zrak, Pa oćeš taki da ugasiš opet; Poznaješ zemlju kud mi želje plove, Pa zato opet nećeš da pokažeš; O kaži, kaži, molim tebe, brže, Lađica puna vrlo mi je trošna, Utopiće se u tom moru tuge.

O sunce, što se padu kloniš, Ka zapadu konjice goniš, O, neka zrak tvoj malo, neka Na nebu jošte, molim, čeka! Da pre neg što će noćca doći, Ja okom mogu mesto proći, Di majski časak moji leta Dikoji blaženo prošeta.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

koji je išao na Moskvu isto kao i Hitler danas, i tamo nadrljao, pa se ustoboči u mjestu i začuđeno graknu: —Pazi, molim te, i sad ja kavu da joj nabavljam, švalerki Napoleonovoj!

ma čekaj . . . — Ne čekaj, vala, više ni trena — nastavi zahuktali intendant. — Molim, kukam, prijetim, bogoradim, u svake okrećem. Više me ovaj narod i ne zove Sakan, svi me vabe Džakan.

onda se zarumenjeni kum Pantelija izmiče za korak od rampe, zateže bluzu, salutira i kaže ozbiljno i službeno: — Druže, molim legitimaciju. — He-he, legitimaciju! — smije se seljak. — Šta će ti legitimacija? — Takav je propis.

— Ostade toga dosta, a šta se tu moglo. Pao sam i sam s nogu, jedva se vučem. Ostalo mi je samo da molim, zovem, prijetim, ali je sve to slabo pomagalo. — Pa si danas došao da se podsjetiš na one dane, a?

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

JUSUF: Molim te, da se razumemo! Je l ti tvoju ženu stvarno, za svagda, teraš od kuće? Razvodiš se? HASANAGA: Jeste!

Ne može, gospa, od svoje silne gospoštine! JUSUF: Molim te, čekaj da sednem! Noge su mi se presekle! Sedi sad i ti, još malo pa ćemo zajedno da se smejemo!

Hasanaginica se držala običaja... HASANAGA: Pa joj do tih običaja stalo više nego do ranjenog muža? Ajde, molim te! Druge su mogle da prekorače i jaruge, i stid, i običaj! I takvu ti ljubav — možeš je džukcu o rep!

Zar da te živog majka oplakuje... (Klone na kolevku) BEG PINTOROVIĆ: Ama, vidi je, molim te! Šta je sad našla da izvodi? Nemam nameru da vepra čekam u koritu!

HUSO: Tražiš dlaku u jajetu. To je bar prosto, i sve je bilo po propisu. Molim lepo. Hasanaga otero ženu, beg Pintorović tražio ilmi-haber, kaže neću da je vodim bez ilmi-habera!

SULjO: Ništa. MUSA: E, vala, stvarno ga preteraše! AHMED: Da ti dovršim o Šemsi... SULjO: Nemoj, molim te! Ne mogu ni o Šemsi na prazan stomak. HUSO: Znaš li ti šta je božja milost za siromaha čoveka? Teleća čorba!

Šta hoćeš time da kažeš? Kako to misliš: iskopo? Kako se to izražavaš? Kakav ti je to rečnik? Molim te, da se razumemo: em si i sama htela za kadiju, em je pravi kolenović i sojević! Sjajan čovek!

Odsad da znaš: kad te ko nešto pita, u mom prisustvu, ima da kaš: da, ne, jeste, nije, hvala, izvolte, molim, i više ni reč! Jes razumela? To ti je odsad ceo rečnik! Šta kaže, molim te! Da ja — JA!

Jes razumela? To ti je odsad ceo rečnik! Šta kaže, molim te! Da ja — JA! — ne umem sebe da poštujem! Da ja, molim te lepo, posle svega, ispadnem mojoj sestri i nikogović!

Jes razumela? To ti je odsad ceo rečnik! Šta kaže, molim te! Da ja — JA! — ne umem sebe da poštujem! Da ja, molim te lepo, posle svega, ispadnem mojoj sestri i nikogović! Fino, boga mi! Zaista lepo vaspitanje!

BEG PINTOROVIĆ: Kako ti to, molim te, zamišljaš? Jes ti poludela? Oš da praviš budalu i od mene, i od kadije, i od Hasanage?

HASANAGINICA: Ako ne daš — mogu s prozora u Trebišnjicu! BEG PINTOROVIĆ: Ma nije valjda? Pa ajde, izvoli, skači! Molim lepo! Imaš punu slobodu! Oš da ti otvorim prozor? Meni će beda s vrata! HASANAGINICA: Mogu i više od toga!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Čak i suze ti pođu, dok ti ja ne kažem, da sam se šalio. Tebi lice sine radošću i sva srećna veliš mi: — Molim te, pa nemoj drugi put tako da se šališ!... I svi su govorili da ti mene čekaš. Neki su me čak i pitali.

— Teto, molim ti se, stani... Slatka teto!... — šapuće i sve više u krilo moje matere krije lice. — A... Ne može! — viknuše ostale.

— Cveto! — veli on naposletku. — Hajde da pevamo. — Neću. — A što? Eto, ja te molim! — Pa baš i ti. Neću. — Ali kad te ja molim? — pita on slobodnije i pristupa joj. — A što me ljutiš?

— veli on naposletku. — Hajde da pevamo. — Neću. — A što? Eto, ja te molim! — Pa baš i ti. Neću. — Ali kad te ja molim? — pita on slobodnije i pristupa joj. — A što me ljutiš?

— Hoću, evo, sad! — govori starac i odjednom viknu: — Ne, bre, sinko! Nemoj tako, molim te!... Evo ja, ja te molim! — I dršćući, sagao se pred Stojanom, skinuo kapu, te mu se bela kosa rasula po vratu i

— Hoću, evo, sad! — govori starac i odjednom viknu: — Ne, bre, sinko! Nemoj tako, molim te!... Evo ja, ja te molim! — I dršćući, sagao se pred Stojanom, skinuo kapu, te mu se bela kosa rasula po vratu i ramenima. — Evo na.

Samo tako ćuti. Sramuje se od nas i ništa, ništa neće nama da kaže. Te moram drugoga, kad mu ovako dođe, da pitam, molim, da ako njemu što nije kazao, potužio se, a on nama ništa neće da kaže. Ispričah joj što sam znao.

očiju, upalih nedara, i do tad sveže, jedre, sad izlomljene gotovo iskuvane snage, očajno je ućutkala: — Ćuti, nane, molim te! — I onda, skupljajući svu snagu, odgovori na Itinu proševinu: — Za Itu — neću!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

prođe i pronese tvoju ženu, ja ga dočekam sa sedam hiljada zmajeva, pa mu ne mogoh ništa učiniti, prođi se đavola, molim te, da ti dam novaca koliko hoćeš, pa idi kući.

Čobanin je veseo, veseliji nego igda, a devojka careva tužna, suze proliva pa je čoban teši: — Gospođo seko, ja te molim nemoj plakati, samo učini što rečem kad bude vreme, ti pritrči i mene poljubi pa se ne boj.

tamo ali nasred podruma jedno veliko bure sa gvozdenim obručima odvranjeno, pa iz njega iziće glas: — Zaboga, brate, molim te, umreh od žeći; daj mi čašu vode!

Kraljica uze ključeve pa ga otvori. Grbo onda uze za sjekiru, pa je izvadi iz drveta i reče kraljici: — Gospojo, molim te metni ruku u ovu puklotinu, jer neću moći rascijepiti drvo.

— I ja mislim, — reče Grbo. — Molim te, gospodaru, deder uljezi u ovu kuću, pa gdjegod je šuplje promoli prst da zakucam klince da mi ne bi Grbo pobjeg'o,

Onda carević reče: — Ubi me žalost, i ako od nje znaš lijeka kazuj ga, molim te! A pustinjik mu pruži jednu malu sviralu pa mu reče: — Ništa lakše!

On žalostan zahvali boga, p reče: — Ja nemam oči za pravdu boga, nego te molim, brate moj, da mi dadeš vode u kakav sud da kvasim usta i da umivam rane, i da me izvedeš i ostaviš pod jelom više

o, vodo! prenesi me! A voda ga upita: — Kuda ideš? A on joj kaže kuda ide. Onda ga voda prenese, pa mu reče: — Molim te, brate, pitaj Usuda zašto ja nemam roda u sebi. On obeća vodi da će pitati, pa onda pođe dalje.

Idući tako sam kroz šumu, govorio je na glas ovako: — Bože moj, voljani! siromah sam čovek, pa ti se molim da mi pomogneš u mojoj teškoj nevolji.

Ali šta god mi misliš dati, daj mi, sve ću primiti iz tvoje ruke, samo te jedno molim, nemoj mi novaca dati, jer je novac dušogubac.

Đevojka se pokloni i reče: — Čestiti care, kako ti hoćeš neka bude, samo molim da mi napišeš na karti svojom rukom, ako bi se kadgođ na me rasrdio i mene od sebe oćerao, da sam gospođa uzeti iz

nego do sinoć, pa će me kazniti, nego ti meni donesi ovđe malo 'ljeba i rakije, a za drugo kako mi bog da; samo te molim da me ne prokažeš nikome.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Bog ti dobro dao, kume. KUM: Kako je, kume? MAKSIM: Kao naopako. KUM: A šta je? MAKSIM: Ne pitaj, molim te. KUM: Da nisi štetovao na svinjama? MAKSIM: Bolje i to, nego što mi dođe đavo na glavu. KUM: Biće moja kuma.

MAKSIM: Sofija, Sofija, ja sam uvek nasamo suze umiljenja prolivao, da mi je Bog takvu ženu dao. SOFIJA: Prestani, molim te, jer ću najposle početi i sama plakati. MAKSIM: O, Sofija, kao dobra žena, moraćeš plakati. Znaj, ja sam nesrećan.

SOFIJA: Koja je zbog nagrade dobra, ta zaista nije dobra. MAKSIM: Ti si dobra i bez nagrade. SOFIJA: Molim te, Svetozare, oće li se iskati svedočanstvo i od muževa? SVETOZAR: Kako će se u tome postupiti, danas se rešava.

NIKOLA: Svako živo dospe, samo ti ne možeš. Ej, teško meni! MAGA: Ali nemoj da se ljutiš, molim te! NIKOLA: Idi, idi, pa gledaj decu. MAGA: Eto, žao mi je, kad se jediš, a ja ti želim ugoditi.

SVETOZAR: Ja sam se zagovorio, a moram da nosim izvestije. Dakle, molim za svedočanstvo. MAKSIM: Kakvo svedočanstvo?

MAKSIM: Molim, gospodine, nisam dobro razumeo tu vašu presudu. Odsad Soka u kući uređuje kako ona zna, je l’ tako? SVETOZAR: Jeste.

SVETOZAR: Ali kakova šteta proističe otuda za vas? MAKSIM: Ćutite, molim vas: tri bala, pa je otišlo sto dukata. (Svi se smeju.) SOFIJA: Ne boj se, nećemo praviti bal; ja sam se samo šalila.

MAKSIM: Da te je učio na što dobro, ne bi primila, ali zlo odma. SOFIJA: Ako misliš, da sam te uvredila, ja te molim za oproštenje. MAKSIM: To je bar lako. SOFIJA: Dakle, kaži, kako ti se ugoditi može?

MAKSIM: To jest, daj se pod papuču metnuti, pa srećan čovek. SOFIJA (publikumu): E molim vas, sad kako žena da se ne raduje kod takvog muža. Dobrim ne možeš, zlo ne pomaže.

MANOJLO: Molim, g. doktor, kako ono rekoste: čovek je čovekom črez...? DOKTOR: Samo črez razumnu dušu. MANOJLO: Aa!

DOKTOR: Jerbo se razum bori u pribavljanju duševne rane. MANOJLO: To je junak neki. Molim, g. doktor, kako se zove ta nauka gdi se razum bije? DOKTOR: Ne bije, nego bori. To se zove filosofija.

To je sasvim jasno. MANOJLO: Jeste, samo molim, gdi je na đuletu sever i jug. DOKTOR: Otoič si kazao da znaš. MANOJLO: Znam po suncu, ali na đuletu ne znam.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SULTANA: Devojko, ti ćeš meni život prekratiti. Koliko sam te puta vikala? Oćeš da trčim u kujnu za tobom da te molim da dođeš, je li? Lenjiva trago, ne zaslužuješ ni onaj lebac što ga mnjaviš! PERSIDA: Zaboga, milost...

PERSIDA: Molim, šta vam se priključilo, te ste tako ljutiti? SULTANA: Gledaj ti špiona, kako bi tela da se i u tajne moje pleće!

(Oda gore i dole.) Šta si se usićila? Oćeš da te molim da govoriš? Jogunasti rode, neće me đavo od tebe nigda kurtalisati!

(Persidi.) Šta mi piljiš u zube? Oćeš da te posadim na kanape? (Persida iziđe.) TRIFIĆ: Ali kaži mi, molim te, zašto si ti tako nezadovoljna? SULTANA: Misliš ti da sam ja slepica? Kakve si mi aljine načinio?

SRETA: Milostiva gospođa, ja sam bio dvaput cehmajstor! SULTANA (jednako se otima od Trifića): Molim te, kao moga oca, pusti me da mu samo dva zuba izbijem. SRETA: A, to je mlogo!

SULTANA: Ih! (Stisne zube.) Idi mi ispred očiju, ili će sad biti pokor od nas! TRIFIĆ: Opet počinješ. SULTANA: Idi, molim te, idi da te ne vidim, harsuzine! Ukrao si mi tri godine života s tvojim postupkom.

PELA: Šta je tebi, devojko? PERSIDA: Ah! Sami ste se morali truditi obući se; ali ja molim, milostiva gospoja, vi ste mogli zvoniti. PELA: (Ona me upravo za njenu gospođu drži). Ništa je to, srce moje.

PELA: Ti si dobra devojka. PERSIDA: Bože, je l’ moguće? Milostiva gospođa,... ja sam srećna devojka, molim, dajte mi ruku da je poljubim. PELA (sakriva ruke ispod vala): Fala, Perso, fala, ja znam da si ti dobra.

PELA (sakriva ruke ispod vala): Fala, Perso, fala, ja znam da si ti dobra. PERSIDA: Ali ja molim, milostiva gospođa! PELA (svejednako sakriva ruke): S otim me, vidiš, jako srdiš.

PERSIDA: (Nisu joj mogli svi kuvari ugoditi). PELA: Samo, molim te, Perso, nemoj zaboraviti pitu od jabuka mesiti; pak ako i ne budem ovde, opet mi malo pošlji, zašto je vrlo rado

TRIFIĆ: A gdi si ti bila? PERSIDA: Dok sam ja došla, već je bila obučena. Ja je molim za oproštenje što sam na dužnost moju zaboravila, a ona mi kaže: Neka, Perso dušo, ja mogu i sama.

(Poleti mu u oči.) SRETA (opet je opali): Milostiva gospoja Trifička, ja molim izvolite pogledati na vašega Sretu. SULTANA (gledi ga): Skote, šta ćeš ti sa mnom?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

i ložite peć, pa ronite kroz jutarnji smog da kupite kilo polubelog, paket butera, jogurt, kifle mortadelu i, „molim vas, trista grama mlevenog, ako može mešano, za sarmicu ...

Sve sâm otmen svet! Gde god se okreneš — neka veličina, na časnu reč! Molim? Osećam se nekako svečano, kako da vam kažem... Kao da sam i ja jedna od vaših!

), ali vas upozoravam da me podsetite na to šta sam danas rekla i da mi kažete, kao boga vas molim, da to više nisam ja, već neka veoma sigurna i odnegovana dama kojoj ne treba verovati, jer se suviše viđa po

a njega nema pa nema; koliko puta ćete samo da cmizdrite u kujni dok vam suze budu padale u pasiranu šargarepu! Molim, samo se vi lepo zabavljajte, to je jedino što ćete imati u svojim jednoiposobnim životićima, toga ćete se jedino

— Dakle, tako? — rekao je. — Nisam ni sanjao da imam ćerku propalicu! — Molim? — načisto se zazebeknuh i nađoh u nedomujici. — Jedanaest jedinica! Slaba čak i iz fiskulture!

— Molim te ko boga da ne počinješ opet s tim nesrećnim uslovima! —Molim? —Kako si se samo ti mučio! Pa zar me nisi najmanje dve

— Molim te ko boga da ne počinješ opet s tim nesrećnim uslovima! —Molim? —Kako si se samo ti mučio! Pa zar me nisi najmanje dvesta puta vodio u taj bioskop gde se okreću slične filmčuge?

— A čemu bi, kao, trebalo uopšte da vodi? Kad već hoćeš da čuješ šta mislim o tome, reći ću ti: samo bez aplauza, molim! Neću da utucam ovaj svoj životić u nekom neprestanom čekanju. Šta radiš celog bogovetnog dana, samo nešto čekaš?

kako ono kažeš? — Falš ... — Jeste, falš! A sada, dobro slušaj i ako je moguće, bez upadica, molim! Ti, pretpostavljam, poznaješ moje tekstove? — Kako da ne! — uskliknuh oduševljeno. — Oduvek sam volela tvoj stil!

Njihov jedini protest svodi se zapravo na sedenje po patosu, i to gde, molim vas, samo na onim mestima gde će biti viđeni u ogromnim količinima!

a onda — što je sigurno, sigurno je — prizemih svoje želje i dodah: „Ukoliko nemate kakvo slično upražnjeno mesto, molim Vas da objavite oglas sledeće sadržine: Šetala bih otmenije pse u vreme kada su im vlasnici zaposleni.

“ Sapunjam tako ruke, kad onaj dasa nešto kao prošišta u mom pravcu! — Molim? — Oprostite, gospođice — reče — nešto bih vas priupitao ... Hoće valjda ipak da proveri da l' sanja, šta li?

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MARKO: Zato ti srpski tako govoriš. JELICA: O, molim vas, tatice, u Beču se retko čuje srpski; sve nemecki i francuski. To su vam jezici!

Ja jednako žalim što me niste dali da i francuski učim. MARKO: A s kim bi ovde govorila? JELICA: O, molim vas, tatice, imala bi ja dosta hasne od toga. Kakvi romana oni imadu!

(Kucanje na vrati.) Herajn! 5. ALEKSA, PREĐAŠNjI ALEKSA (pokloni se): Ja molim za izvinenije što sam se tako nepoznat usudio mojim prisustvijem dosađivati vam.

) ALEKSA: Sluga nižajši. 6. ALEKSA i JELICA ALEKSA: Vaš su gospodin otac vesele naravi. JELICA: Kao star, molim; ne mari vam on ni za kakve krasote koje se u Beču mogu viditi. ALEKSA: Vi ste bili u Beču? JELICA: Pet godina.

ALEKSA: To se abije daje viditi, poneže knjiga pred vama stoji. JELICA: O, molim vas, to vam je knjiga! Ja sam i stotinama čitala; ali ovaj libšaft, ovaj švermeraj nisam nigdi vidila.

JELICA: Šta? Gete vas učio igrati? Ovaj Gete? ALEKSA: To je davno bilo, godine trideset i pete. JELICA: O, molim vas, on je trideset druge umro. ALEKSA: Starac, ali njegov sin... JELICA: On nije spisatelj. ALEKSA: Jošt kakvi!

— Ali kuraž, Aleksa, alat čini zanat! JELICA (donese jednu lepo vezanu knjižicu): Evo ovde, molim. Jedva sam naučila čitati. ALEKSA: Šta? Vi znate i čitati? JELICA: Samo ne znam da l dobro izgovaram.

ble... auks... JELICA: „Tabao“. ALEKSA: Tako, tako; samo malo oštrije. Inače vi vrlo dobro izgovarate. JELICA: No, molim ponizno: šta je to „tabao“? ALEKSA: Tablo — tablo dolazi od španskago narječija tables.

ALEKSA: Vjerujem, to mi se često na putu događalo; al tako mi i treba kad mnogo znam. JELICA: Dakle, molim za „tablo“. ALEKSA: To je malenkost. Tablo dolazi od španskoga narječija „tables“, koje toliko znači kao „tableauks“.

ALEKSA: Šlegl. JELICA: Šlegl? dakle, vi ste kod njega bili? ALEKSA: Bez prekoslovija. JELICA: O, molim vas, ija sam bila kod njega na kostu. ALEKSA: To je jedan izrjadni gospodin. JELICA: O, fini gospodin.

ALEKSA: To je jedan izrjadni gospodin. JELICA: O, fini gospodin. ALEKSA: Naipače njegova supruga. JELICA: O, molim, on je udovac od od osam godina. ALEKSA: To je dakle drugi Šlegl; ovaj je riter.

MARKO: To mlogi misle, ali nismo. ALEKSA: Jeste li vi iz Požarevca? MARKO: Jesam; otkud vi to znate? ALEKSA: Molim. Vaš se ded zvao, ako se ne varam, Milutin. MARKO: Mitar.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Živela apoteka! Kakva je samo šarena leja Jocina farmakopeja! Prikane, molim te, idi, to se tek u snu vidi! Gle, sve po redu i rasporedu: od slepog miša krilo, zmijske košulje malo, (od nas

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Ja sam se uvek divila, kad jedan čovek tako mlad uspe u životu. To je divno videti. Izabela, molim te, leži mirno, ne udaraj me po grudima. Divno je videti čoveka koji zna gde treba da troši snagu.

— Zdravo, dragi Pipo, sedi, sedi, molim te odmah i metni kapu... Tako. — Vi ste žena Pipova? „To je žena za koju on kaže da je stara i da je ne voli!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Zato nas u ploti zadrži, molim te, i neprijatelje naše odbi i bistre izvore naše krvi sačuvaj za još jedno stvaranje sveta da nam se tek posle

Ima li skloništa iza tvoga brega, ili u knjizi tvojoj, večnoj kao žetva? 4 Molim se za one što se tebi mole rasuti međ stenjem i burama molim se za sestre u crnom i sestre-slike što svake noći prvo

4 Molim se za one što se tebi mole rasuti međ stenjem i burama molim se za sestre u crnom i sestre-slike što svake noći prvo sve vide onda ožive molim za one u molitvama bolje nek izdrže

tebi mole rasuti međ stenjem i burama molim se za sestre u crnom i sestre-slike što svake noći prvo sve vide onda ožive molim za one u molitvama bolje nek izdrže bosi i posni po gudurama.

na svojstvima Duha teško je biti prozračan pa jasan i bezglasan oslonac je potreban u molitvi drugog za tu se molitvu molim i za molioce ako skrive.

5 Molim pomozi onima što sebe nište odani glasu koji jednom čuše odozgo a sad ga više ne razumeju ali ponavljaju litanija drevno

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

AGATON: Ama, može, ne kažem da ne može, samo pogledaj ga kakav je. Eto, pogledaj ga, molim te! Trideset godina se sušio u opštinskoj arhivi, izgleda kao izgladnela stenica kad izmili iz stare fascikule.

AGATON: Molim te, prija-Gino, da ne smatraš ti to kao uvredu što sam ja kazao za Proku. To je onako, samo primera radi.

AGATON: I neće biti otvoren sve dok ne prođe četrdeset dana od smrti pokojnikove. PROKA: Molim te, Agatone, ja sam baš juče pročitao zakon, a pitao sam i našega kmeta-pravnika i još neke advokate, koji dolaze u

SARKA (proviruje na vrata, komotna, razgolićena): Je l' te, molim vas, ima li ovde u kući kakvih papuča? DANICA (zgrane se): Vi ste ovde?

SIMKA: Vidiš li ti, molim te, kako se ona pravi gazda na tuđem imanju. GINA: 3aključala kuću pa nas ne pušta. SIMKA: Pa kako uđoste?

Najjednostavnije bi bilo zvati policiju i izbaciti ih sve. DANICA: Nemojte to, molim vas, bilo bi isuviše grubo. ADVOKAT: To i mene uzdržava.

Smem li? ADVOKAT: Ali smete, zaboga, ja ostajem pri reči koju sam vam dao. DANICA (neobično zadovoljna): Izvinite, molim vas; odmah ću se vratiti, ali moram da trknem do tetke da je obradujem. Odmah ću se vratiti. (Ode.

ADVOKAT: O, pa utoliko bolje; vi ćete umeti da mi date jedno obaveštenje koje mi je vrlo potrebno? AGATON: O, molim, vrlo rado!

Znao sam ja to! E, baš vam hvala u ime cele porodice. ADVOKAT: Molim. Saopštite, dakle, porodici da će se sutra otvoriti testament.

PROKA i TANASIJE: A on? AGATON: More, da vidiš, uzvrda se kad ču kako je to onako... nije da ga molim, nego zahtevam, pa poče da mi vrda: te pokojnikova želja, te četrdeset dana, te ovo, te ono.

AGATON: Moramo voditi računa i o potrebama. Drukčije su, na primer, tvoje potrebe, a drukčije su moje. SARKA: Gle, molim te! AGATON: Da kažeš da joj treba sprema za udaju, pa 'ajd, 'ajd'! Ali to joj ne treba.

AGATON: Jest, i sve ostalo. Zatim... TRIFUN: Kako, zar još! AGATON: Pa još, nego šta? PROKA (Trifunu): Pusti ga molim te, da ga čujemo. AGATON: Zatim, meni bi imali pripasti i oni dućani na Terazijama. SVI: Uha!!!...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Nema ovde „biću tako slobodan“... Tako se razgovara sa frajlicama. Molim, i odmah izloži šta želiš. — Gospodine kapetane, molim za dozvolu da odnesem u varoš civilno odelo i potesnim sare na

Tako se razgovara sa frajlicama. Molim, i odmah izloži šta želiš. — Gospodine kapetane, molim za dozvolu da odnesem u varoš civilno odelo i potesnim sare na čizmama. — Dobro, imaš dozvolu do pet časova po podne.

— Šta to? Trailo se probudi. — A-ha, je li sve? Dobro, ostavite i odmah lezite. — Dobro, molim te, kako su našli? — More, ko te pita?... Sve su vojničke stvari iste. Tvoje, moje, njegove, svejedno!

A po izvršenoj kazni, podnarednik Trailo držao mu je lekciju kao za utehu: — Dobro, ukrao si. Molim lepo... ali budi majstor da te ne vidi komandir. A ti razmanuo kao barjakom. To i babe umeju. E, da znaš!...

— Da se ovo nije ponovilo, inače ću tebe, Trailo podnaredniče, tako namrtvo da izudaram, iako si podnarednik... — Molim vas... —...da ti ni Gospod Bog neće pomoći. Jesi li razumeo? — Razumem.

Komandant je kolutao očima. — Naravno, kapetane, trebalo je voditi računa... obilaziti, obilaziti što češće. — Molim vas, tu su vodnici... Ja sam po dužnosti gledao strogo vođu odeljenja, dok je ovaj u sebi psovao vozara.

— Molim vas — govorio je ljutito komandiru — to sve moram ja da vidim. I vi bi tako propustili... navlaka padne, razume se, u ce

Eh, jadna deco. Sin mi je tamo, i ja se svako veče molim Bogu da vas sačuva — stara se zagrcnu. Razgovaramo među sobom i pitamo se kuda ćemo sada.

zašto? — Ješče molim sja o upokojeniji duši rab tvojih, za vjeru i otečestvo pogibšim... Kao da je ovim rečima dat odgovor na postavljeno

Trebalo bi samo da odem još jednom, i tada ću im ja svršiti raport na licu mesta. — Ali, molim vas, bez milosti! — Razumem, gospodine kapetane!

— Šta, pregledao?... Ispipao! — dobaci ljutito Milutin. — Učo, i ti nešto pametno da kažeš. Dakle, molim... Ja sam je... kako ti ono reče: ispipao. E, da! Dakle, ispipavši je, dođem u bateriju. Bili smo zajedno, je l tako?

— Određen je novi i trebalo je već da dođe... Baterija tada krenu i Aleksandar se vrati. — E, molim, gde sam ono stao?

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ona je pogodila sobu kod ovog Janka za četiri dinara mesečno, a mi joj dajemo još po dva dinara, te svega šest. — Molim vas, prekide ga učiteljica, mogla sam ja može biti naći stan i džabe, pa zar onda i vi da mi ne platite ništa?

Znate, obrte se on učiteljici i zausti nešto da kaže, al’ ona planu i prekide ga: — Molim vas, šta ćete vi ovde, ko ste vi ?... Zašto se plećete u ono što ne razumete i što nije vaš posao!... — Ja, znate...

— Molim oprostite... Ja, znate, ’nako... stade mucati preneražen ćato. Jadno njegovo ranjeno srce!... Na prvom ljubavnom koraku mo

No ništa, bar ću sa te strane biti mirna, jer i njih ima svakojakih.« — Izvinite, molim vas, ali znate: nas novake sve interesuje, obrte mu se ona, gledajući u zemlju. — Kakve ste ocene dobili do sad?

— He... a niste još ništa ni počeli. Polako!... Svaki je početak težak. — Ali, molim vas, ko može da se ne ljuti kad vidi ovako malo dete, a prepredeno i širet k’o i čiča Stojan.

Mi smo ti, bratiću, znaš bećari i sirotinja. Što je dao Bog... Budite zadovoljni!... — Gle, molim te, čuda! reče mu Velimir, smešeći se. — A kad pre dobavi tu čašu i šećer iz komšiluka?

Da je ranije pa da svratite, ali je već mrak... Gojko se trže i gotovo odskoči korak natrag. — Kako... ne, ne, molim... Ima vremena, drugi put... — E onda do viđenja. Laku noć!

Ljubica se osvrtaše, zbunjena, pogledajući češće na Gojka, koji se smrznuo tu na mestu, pa ni da mrdne. — O, molim.. izvol’te, reče ona sa nekim malim izrazom koketerije. — Ama nemamo gde da vas uvedemo. Deco, dajte koju stolicu.

— A nama ostade onaj dnevnik onako... Da idem da ga zaključim, reče on smešeći se. — Idi molim te, ali nemoj sumirati bez mene. Pričekajte me i spremite ručak. — Ha, to se već razume. Kako!...

— Ha-ha-ha... okrete Ljubica u šalu. Koga li ste naumili zaklati, da se tako brzo obogatite ! Neka, molim vas : tako mladi, pa da idete na robiju... — Za vas je slatko i na smrt poći, uzviknu on, smešeći se.

Ona se nervozno diže i rukova sa pisarem, pravdajući se uzgred: — Ah, izvinite, molim vas. Jadna moja deca... ostavila sam ih onako. Ne znam sad ni gde su.

Dolazi noć... Kad već uđoše u selo. Gojko se ponudi da otprati Ljubicu do njena stana. — Neka, molim vas, nemojte... Blizu je, sama ću, odgovori ona odlučno, pa se pozdravi sa njim i okrete svojim pravcem. — Dobro...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Još te, bane, s jadom molim, Ah! za naša svaka dobra! Kada, bane, tamo dođeš, Ti ne nemoj bandunati. Još te molim s jadovima, Ah!

Još te, bane, s jadom molim, Ah! za naša svaka dobra! Kada, bane, tamo dođeš, Ti ne nemoj bandunati. Još te molim s jadovima, Ah! za naša velja dobra! Nemoj nam ih zagovorit’; Nego ćeš ih k nama spravit’.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

MILUN: Pokažite mi vaše ausvajse! SOFIJA (još uvek držeći drveni mač Franca Mora): Ali, gospodine, molim vas, mi smo glumci! MILUN: Odloži oružje! SOFIJA: Kakvo oružje? MILUN: Odloži oružje, kad kažem, ili ću pucati!

) MAJCEN: Ti, dakle, kažeš da si vođa trupe? VASILIJE: Da, gospodine. I molim vas da objasnim... MAJCEN: Doći će i to na red, prvo podatke. Ostali sedite. Idemo redom. Ime?

JELISAVETA: Nama su tantuzi napoleondori! VASILIJE: Živimo u nacrtanim kućama! FILIP: Pa šta? SOFIJA: Filipe, molim te, samo ti nemoj ništa da objašnjavaš! FILIP: Da možda nećete da kažete da drveni mač nije ozbiljno oružje?

FILIP: Da možda nećete da kažete da drveni mač nije ozbiljno oružje? VASILIJE: Molim vas, ne obraćajte pažnju na njega! FILIP: I da drvenim mačem ne može da se proburazi aždaja, ili da se probode tiranin?

FILIP: I vi za sebe kažete da ste glumci! SOFIJA: A da ti možda nećeš da kažeš da nismo? VASILIJE: Gospodine, molim vas, ne uzimajte Filipa ozbiljno! On je jedini i odgovoran za tragični nesporazum koji je doveo do ovog hapšenja!

A ovaj mu se obraća sa Stefane! VASILIJE: Ja sam Stefan u jednoj predstavi, ali sam u privatnom životu Vasilije! Molim vas! Pa to dvoje svako pametan razlikuje!

Zato pitam. VASILIJE: Ja sam ispravan građanin! DROBAC: A, kad si ispravan... da li ti mene poštuješ? VASILIJE: Molim? GINA: Naravno da te poštuje! DROBAC: Njega pitam! VASILIJE: Poštujem vas, naravno!

Sigurno živite ko da ste stalno na izletu! GINA: Nije baš uvek! SOFIJA: Ja celog leta ne bih izlazila iz vode! Molim vas, hoćete li da mi obrišete leđa, ne mogu da dohvatim! Stalno bih plivala!

JELISAVETA: Dobro si se setio, „tehničke”... SIMKA: Nemojte, molim vas, da me pogrešno shvatite... ali se plašim da više nije zgodno da probate ovde...

Ja više ni u jednom momentu ne znam ko si i šta si! Da li si ti u stanju, najlepše te molim, da u Hamletu budeš Hamlet, u Razbojnicima Karl, u Galebu Trepljev ili Trigorin, šta ti već zapadne, ali da preko dana,

SIMKA: Zar je sad važno? GINA: I ti, najbliža komšinka, s mojim sinom? SIMKA: Gino, molim te! GINA: Znaš li kolko Sekula ima godina? SIMKA: Znam, ne moraš da mi govoriš!

Još traje uviđaj na licu mesta! Još ni leševe nismo iznijeli! (Vraća se Gina) GINA: Evo, daj mu ovo! I, molim te, kaži mu... Šta da mu kažeš? Kaži mu da ništa ne brine! I kaži mu... kaži, da će ga brzo pustiti! I da pazi na sebe!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Obijam zato pragove Komande mesta i molim da me prime, za potporučnika, u ma koji puk, ma kog garnizona. U to doba, srbijanska vojska primila je bila nešto

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

On me pogleda s rešpektom, ponizno se pokloni do zemlje, i taman da otpočne govoriti, a ja ga prekidoh rečima: — Molim vas, gospodine, recite mi kako se zove ova vaša zemlja? — Niste znali?!

A i umorila me politika. Šta će čovek da se lomi celog veka! Sad sam došao gospodinu ministru da ga molim da me o idućim izborima izabere narod za narodnog poslanika. — Pa to valjda narod bira? — Pa, kako da vam kažem?...

” Molim vas, gospodine, recite sami, otkuda ja smem uludo bacati državnih osam stotina dinara? — završi ministar i s raširenim

dobro je ono. Nije nego šta misliš? Prema takvim životinjama treba biti grub i oštar — ljuti se drugi. — Znam, molim te, ali ne ide, nije taktično! — opet će prvi. — Kakav takt prema njima još hoćeš?

— Mislite li? — ponovi on s bolnim uzdahom. — Ali, molim vas... — počeh nešto; a ko zna šta sam hteo, jer ja i sam ne znam; dok me ministar prekide jačim glasom, izgovarajući

A o tome se ne sme znati ništa pre nego što se dogodi? — upitam radoznalo. — Zašto ne, molim vas? To je već objavljeno narodu i ceo narod priprema vesela i očekuje svakoga časa važan događaj.

Niste nikad, zar, slušali tu staru priču? — Nisam, ali je vrlo zanimljiva. Molim vas šta je dale bilo? — Nastupila, kao što vam kažem, radost i vesele u celoj zemlji.

Ovo se dalje ne može dozvoliti, jer će se time ubiti ugled nastavnika, pa i same nastave. Učtivo molim Gospodina ministra da što pre izvoli poraditi kod Gospodina ministra finansija za nužno naređenje da nam se izda plata

— Šta ti imaš na to da kažeš? — Ja na to imam da kažem da sam sa odgovorom vlade potpuno zadovoljan i da molim desetoricu poslanika da me potpomognu. — Sedi! — reče predsednik zadovoljan. — Kakva je tvoja uloga? — pita drugog.

— Izgleda pametan čovek — rekoh. — Budala! — odgovori ovaj hladno. — Ne bih rekao! — Ta ostavite, molim vas, zanesenjaka. Voli da gladuje s porodicom nego da, kao svi drugi pametni, gleda svoja posla.

VOĐA Braćo i drugovi, saslušao sam sve govore, pa vas molim da i vi mene čujete. Svi nam dogovori i razgoVori ne vrede dokle god smo mi u ovom neplodnom kraju.

Svaki je od nas grešio, ko manje ko više, i zbog toga je, u stvari dobar, učitelj kažnjavao kog manje kog više. — Molim, gospodine, ovaj trčao putem! — da kleči! — presudi učitelj. — Molim, gospodine, ovaj gledao kroz prozor! — da kleči!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

'Ajdemo mi u kuću, da se malo odmoriš. — Nemoj, molim te, nisam ja umoran. Kod rpe ću se najbolje odmoriti. — Kako, bolan, zar da mi ne nazoveš Boga u kući!

Daj, dijete, visoku stolicu i jastuk. — Daj mi tronožac, molim te; ja najvolim uz ognjište na njemu sedeti. — E dobro, dobro, ali bez jastuka ne dam. — Tako vi je to kod nas adet.

— Znam, znam kako ti je sve'dno. A ne bi se ljutio na Stanicu? — Pa, ako ona veli.... — Nemoj Anđo, moja lepa Anđo, molim te, otpoče je sad ova moliti, al' je zagluši pesma: »Ljubili se dva goluba, beli, beli....

U tom je obuhvati jedna snažna ruka, ona pretrnu, al' se odmah pribra. — Idi sad, molim te, k'o brata! — Samo da ti nešto kažem. — Ama nemoj, očiju ti! — Samo časkom. I, više se ništa ne ču...

Pazi, junače, pokaži se! — Vala, gospodin' kapetane, samo molim Boga da udari na me, ja l' da ga moje oko zgleda na domak pušci... poče Đokić.

— Noćas sam te sanjala, reče mu Danica. — Ta nije mogućno! — viknu on I prenu od čuda. Kako si to snila, kaži mi, molim te? — Govoriš na ispitu o nekome caru i carici, ali nisam upamtila o kome. — Da nije o Justinijanu?

— Hm... znate... čini mi se da ja pripadam ovoj školi. Na njegovu licu pokaza se krajnje čuđenje. — Molim za vaše časno ime. — Profesor Nikolić, odgovorih mu. — Nu? — Nu, i ništa više.

— Molim za vaše časno ime. — Profesor Nikolić, odgovorih mu. — Nu? — Nu, i ništa više. — Ali molim vas, šta je s profesorom Nikolićem? — Ta evo ga, stoji pred vama. Ja sam profesor Nikolić. — Ha, ha, ha...

Najzad je upitah: — Molim vas, gospo, koji je ovo vek? — Dvadeset prvi. — A godina? — 2095-ta. — Ko ste vi i šta ste ovde?

— Gospo, prekidoh je, vi pomenuste da i nema muških gimnazija. Molim vas onda mi objasnite u kojim se zavodima školuju budući profesori, sudije, lekari, oficiri, inžinjeri i ostali državni

— Pronesi ga, Bože Spasitelju!... Sveti Ilija, nebesni upravitelju, učini čudo, molim ti se i pronesi ga, da ne izgubim dušu moju, — šaputaše u sebi čiča Pera, a ruke mu grčevito hvatahu vlaće i trzahu

Predanj izađe nekakav niži železnički činovnik. Živko ga zaustavi, učtivo prinese ruku kapi i blago zapita: — Molim vas, kad stiže voz iz Pirota? — Odmah posle beogradskog — odgovori činovnik i htede da pođe. — Znam, brate, ali kad..

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

a ti si njegova rocpođa? PAVKA: Jeste! SIMA: Hteo sam, znaš, da ga zamolim za nešto. Baš... ako hoćeš, rocpođo, molim ti se, progovori mu i ti. Reci mu, kumim ga bogom, neka me ne goni toliko! I da je zašto, nego ni za što!

JEVREM: Gle, molim te, baš tako rekao? IVKOVIĆ: Kažu čak da je načelnik dobio poverljivo pismo iz Beograda da nađe kakvog mekšeg

savitljivijeg, pogodnijeg. JEVREM (razmišlja, ali mu se ogleda zadovoljstvo na licu. On govori više sebi). Hm! Gle, molim te. A ko bi to mogao biti? (Glasno.) Šta ti misliš, gospodine Ivkoviću, ko bi od naših bio onako mekan?

JEVREM: Kako da nema! Pa ko bi glasao za izbore kad ne bi bilo građanstva? MARINA: Pa molim vas lepo, kako ta vlast i to građanstvo trpi ova čuda? Eto, molim vas, sad baš prođoh kraj apoteke. (Pavki.

MARINA: Pa molim vas lepo, kako ta vlast i to građanstvo trpi ova čuda? Eto, molim vas, sad baš prođoh kraj apoteke. (Pavki.

(Pavki.) Vidite, pa i to mu je kao neki miraz za zeta, toliki glasači u familiji... Kako, nije ih malo, molim vas, i to... (Ulazi u sobu govoreći dalje.) PAVKA (ulazi za njom).

SRETA: Gle, molim te! To nisam čuo? A zašto? JEVREM: Oni su, znaš, i inače u svađi, načelnik i Ilić, pa sad oni iz Beograda pristali uz

SRETA: Gle, molim te! A ko to tebi reče? JEVREM: To... nemoj da me pitaš, to je poverljivo. SRETA: Ako vala, dosta je i bilo njegovog!

nemoj da me pitaš, to je poverljivo. SRETA: Ako vala, dosta je i bilo njegovog! JEVREM: Sasvim! SRETA: Molim te, brate, je l' prodade svoju kuću za sresku kancelariju? A što? Zar nije i drugi imao kuću za prodaju?

JEVREM: Nisam to hteo da kažem. SRETA: Molim te, to si hteo da kažeš, vidim da si to hteo da kažeš. Ali, brate si mi moj to je druga stvar, to je sudbina.

ovaj... XVI PAVKA, PREĐAŠNjI PAVKA (izlazi iz sobe): Jevreme... da te pripitam. JEVREM: Nemoj, molim te, da me pitaš, jer nisam ni za kakvo pitanje! PAVKA: Žena izišla s farbom na sredu.

Zar ne vidiš da sam u najvećoj brizi? PAVKA: Treba da joj odgovorim! JEVREM: Molim te, Pavka, idi tamo u sobu, pa iziđi i ti s farbom na sredu!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Eli može da večeramo u drustvo, u drustvo sas nas. Tašula, ’ajde jošte jedan beštek da turiš! Molim ve, gospodin-učitelj, za čes!

— reče Đorđe i metnu levu ruku na grudi. — Za selo je sal pitanje, a ja sam kail. — E, dakle, stoji? — Molim ve — reče Đorđe — svršena stvar, ako je za men’ pitanje! — E, onda zbogom, ja odoh.

« — »O molim!« veli onaj drugi i diže se, kako već može, obori poneku punu čašu, ispusti šešir koji je iz učtivosti skinuo s glave,

— Ama nisam mislio... — pravda se Borko.. — Ajde popi si to čokanče, — veli ćir Đorđe, — pare ti ne tražim. — Ama, molim te... nisam ništa ružno... — Ama nije čovek mislio... — umiruju ga svi.

— pita ćir Đorđe ozbiljno. — Ama jesi, kako da nisi! — umiruju ga svi. — E, pa lepo, zdravo lepo... Dakle, molim: e-li iz moju radnju, e-li će sag da iskusi strogos’ od zakona.

— zapita Sreta gledajući oštro u Provira. — Ko te je poslao ovamo? A? — A ko će da me pošlje?! — došao sam sâm. — Molim vas, braćo i građani, veli Sreta, da prethodno rešimo nešto. — Da se reši! — prodera se Mića. — Da se reši!

Jok ja, vala! — reče Vujica pa siđe s konja. — Ama nećeš ti — veli Sreta, umirujući ga — platiće Đorđe predsednik. — Molim, kazao sum, obećao sum, inćar nema! — prihvati ćir Đorđe, rek’o bi malo ljutito.

— Boga mi, kad si se sam ponudio i pristao da budeš stari svat, a ti sad dreši kesu! — Molim, čujem! — veli Đorđe. — Što koštuje, pa će da vidim. — E, da vidiš najpre depešu, pa onda reci!

— To je svega dvesta šezdeset i šest dinara i pedeset para. — Molim?! — veli ćir-Đorđe nestrpljivo. Sreta mu ponovi sumu. — E pa zašto sag pa to?

A ja sam te štedio i ti si sad još u ćaru. — Kakav ćar, kakav ćar? Davno nema ćar ni od pametnu stvar! — Ama molim te, šta je to tako mnogo! Ti si bar bogat čovek. — Što bogat, kako bogat?!

— džapa se i otima ćir Đorđe, koji je obično menjao narečje čim se naljuti malo više. — Ama, molim te, daj; ti dvesta, a resto ćemo iz kancelarijskih troškova dokusuriti. Eto, ti dvesta... — S pare šala nema!

— Ama, predsedniče... — Molim! — produžuje ćir Đorđe ljutito i odlučno, tonom kao kad neko drži diktanto. — Mi, učitelju, da si gledamo našu poslu, a

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Sačekaj u redu, Nemoj se provlačiti između žena. Pred tezgom, reci: Molim hleb, pečen i slan; A kad ti ga da, ti kaži: Doviđenja.” Sve joj je objasnila, po redu.

Nisi se valjda u crnoj zemlji krila? Brže bi došla iz sedmogodišnjeg rata... — Četiri sata. Molim te, četiri sata! Cica trepće, u čudu se čudi, Trepće i njena haljinica, plava pa bela; Što su ti čudne mame, i ljudi:

Tako natrapah na starog limara. — Molim, imate li kakvu furunicu? — Kako da ne! Evo! Najmanja. Broj 5. Samo je uzmi za rukunicu I vodi je u beli svet.

” UVREDE MAGDE KALABE „Ovako sa stvorenjima treba oholim! Ja tlačitelja svoga tlačim! Pedeset dinara! Izvolte! Molim! Dođe vreme da se slabiji igra s jačim. Svaki je dinar zauvar. Volim Da trgujem sa svim i sa svačim!

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

Zato te molim, nezlobivi Gospode, ni malo ovo prinošenje ne odgurni, koje prinosim svetom hramu prečiste tvoje matere i nade moje

I trebujem vasi pomošti tvoje, temže molim se moli se ka opštemu Vladice o vazljubljenih ti čedeh i o vaseh iže sa ljuboviju i veroju služeštih im.

neprolaznom i velikom, što primio jesi od Boga, jer telesno stranu mene u tuđini ishranjivao jesi izobilno, te sada te molim oboje: da Me ishraniš i da utišaš buru ljutu duše i tela mojega. Jefimija usrdno prinosi ovo tebi, sveti.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

ovlaš prekrstivši se, odmrmlja molitvu, od koje kao i obično Sofka ču samo svršetak: „Gospode Bože i sveta Bogorodice, molim ti se“... brzo leže i pokri se jorganom, čak i preko glave.

— Ja eto — više kao za sebe produži istim onim otegnutim glasom — nikako u smrt, nikako na onaj svet. I molim se Gospodu, ali on neće, pa neće da me uzima. A teško je, Todoro. Ne može se više.

Znaš šta će biti. Ali ja, tata, ako bude sudbina da ti to budem, imam | pre svega nešto da te molim. Bogom da ti nije prosto ako pristaneš, pre no što se ti sama rešiš; Bogom da ti nije prosto ako pođeš i dođeš u moju

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ reče Petar, „mi smo, striko, dogovorili se da te molimo e da začneš! Ela, ovako te molim, potvrdi ono što prijed reče!“ Sva četir ustadoše i skidoše kape.

Da, on, zlokovarni supostat Hristov, on objesno i samovoljno vlada među njima. Reci mi molim te, ko ako li ne zli duh može dići brata na brata?

Neću, Ilija, rekoh mu, da ti vrćem žao za sramotu, nego ovako te molim, kani me se! Ti lijepo znaš, Ilija, da ja nikogović nijesam, niti da bi se od straha kome uklonio, no me veže što i

Vladika ga pogleda, a on odmah ponizno: „Eto čuješ, Gospodaru, je li zli udes, kao što rekoh...“ „Neka, Jovane, molim ti se!“ prekide ga đakon. „Ne smetaj... ti tu nijesi bio, a i bez tvojijeh razloga Gospodar će doznati istinu!

Kad je ovako lijepi božiji dan posjediću, da mi se stare kosti utople.“ „Nemojte, Gospodaru, molim vi se! Eto ni juče nijeste gotovo ništa okušali, a vi znate: nemošstvujet t’jelo, nemošstvujet u duša moja...

Bješe se, nesretnik, zadužio, Gospodaru, pa sad rukodavalac uze mi sve, uze mi dvoje goveda, a to mi je sve. No ti se molim, Gospodaru, daj mi kartu na kneza, neka me čojak pričeka do jeseni; prodaću nešto sitne stoke, a i izmučiću što, pa ću

Zajedno smo učili i odrasli.“ „A onaj drugi?“ „Ne znam!“ „A đe idu!“ „Ne znam ni to... Dosta sad, molim te. Pustite me da malo otpočinem. Nek se i ti ljudi malo odmore!“ „Tako je, tako. Odite amo!

Fala nek je Bogu...“ „Ama, čoče, može biti da te i mine tavnica!“ „Ne zbori o tome molim te... Ne znaš ti što bih je pretrpio, gore i sto puta gore od tavnice. Ne znaš ti ko su oni...

Stana se diže i šćede da poteče, ali on joj ne pusti ruku. „Sjedi, molim te... sjedi. Reci mi što si naumila, sjedi!

Kako bih ja tebe i prevario! Misliš li da bih ja iskao žrtvu od tebe, iz puke sebičnosti...“ „Prekini, molim te!“ reče Adolf tronut. „Izgledalo bi da me moliš da posegnem za onijem što i ne zaslužujem...“ „Amo ruku!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

veli: donesi mi ono, a nijedan ne daje novaca; onda nekakvo dijete iziđe preda nj i pruživši mu paru rekne: „Na ti, molim te, ovu paru, te mi kupi i donesi sviralu“. A on mu onda odgovori: „Ti ćeš, sinko, svirati“. III PITALICE 1.

Sveti Savo sa đakom stigne jednom čobaninu, koji je imao dosta sijena, i pošto ga pozdravi, rekne mu: — Molim te, da mi daš malko sijena za konja, veoma mi je gladna ova moja životinjica.

a ona se ovako zamoli: „Nemitnici, nedojenici, nevenčanici, vile, vetrovi, i nekama—bolesti (padajuća bolest), vama se molim ja Dona bajalica, izidite iz Petrove glave, iz mozga, iz pameti, iz kose, čela, veđa, nosa, zuba, usnica, čeljusti,

džigerice, iz pupka, želuca, creva, bubrega, mehura, bedre, kolena, iz cevanica, iz nogu, iz peta, iz prsta, i nokata, molim se ja vama, anatemnici, — ustaj!

— More, boli me zub! — Ja znam siguran lek. — Kaži mi ga, molim te, propadoh! — Da govoriš što ja govorim. — Dobro, ’oću! — Kaži: „Milana (ime lica) boli zub!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

ali bi mi bilo vrlo milo kad bi mi još koju ko poslao, osobito iz Hercegovine i iz Bosne i iz stare Srbije; samo molim svakoga koji bi ih pisao da on ne popravlja ništa, nego da piše upravo onako kao što mu ih ko uspripovijeda, pa gdje

tamo, ali nasred podruma jedno veliko bure sa gvozdenim obručima odvranjeno | pa iz njega iziđe glas: „Za Boga brate! molim te! umreh od žeđi; daj mi čašu vode.

Čobanin je veseo, veseliji nego igda, a devojka careva tužna, suze proliva, pa je čoban teši: „Gospođo seko, ja te molim nemoj plakati, samo učini što rečem, kad bude vreme, ti pritrči i mene poljubi pa se ne boj.

o vodo! prenesi me!” A voda ga upita: „Kuda ideš?” A on joj kaže kuda ide. Onda ga voda prenese, pa mu reče: „Molim te, brate, pitaj Usuda za što ja nemam roda u sebi.” On obeća vodi da će pitati, pa onda pođe dalje.

” On žalostan zahvali Boga, i reče: „Ja nemam oči za pravdu Boga, nego te molim, brate moj, da mi dadeš vode u kakav sud da kvasim usta i da umivam rane, i da me izvedeš i ostaviš pod jelom više

Đevojka se pokloni i reče: „Čestiti care! kako ti hoćeš neka bude, samo molim da mi napišeš na karti svojom rukom, ako bi se kadgođ na me rasrdio i mene od sebe oćerao, da sam gospođa uzeti iz

Za skupljanje prenumeranta osobito molim onu gospodu koji su mi kupili prenumerante na rječnik. Vrijeme prenumeracije trajaće do svršetka mjeseca Junija.

Ako bude ko novaca naprijed poslao, tome ću podvozni trošak ja odmah ovdje platiti za knjige. Ja molim svakoga prijatelja i rodoljuba, kome ovaj oglas u ruke dođe, bilo da sam mu ga ja sama poslala, bilo da ga je kakvom

listova što uvijek moje književne oglase u svojim poštovanim listovima štampaju, ja ovdje za to lijepo zahvaljujem, i molim ih, da to i sad učine. Mnogi od pomenute G G.

prođe i pronese tvoju ženu, ja ga dočekam sa sedam hiljada zmajeva, pa mu ne mogoh ništa učiniti, prođi se đavola, molim te, da ti dam novaca koliko hoćeš, pa idi kući.

i ploveći po moru, sretne brod Turski i čuje, gdje u njemu veliki plač stoji, te zapita mrnare na Turskome brodu: „Molim vas, šta se ta plač u brodu vašem čuje?

“ A oni mu odgovore: „Vozimo roblje, što smo kroz svijet zarobili, i to oni vezani plaču.“ Onda on reče: „Molim vas, braćo, upitajte kapetana vašeg, bi li ih na otkupe za gotove novce dao.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Napisasmo ovaj ustav o pojanju i o jelu. Molbom molim da ne bude nepromenjen, osim ako se u bolest padne. Tada koliko krepost može.

“ (I Jn. 2, 15, 17) Zato ja grešni i leni, poslednji od svih, monah Sava, molim se padajući na kolena i vapim govoreći: U Hristu ljubljena i duhovna braćo moja i oci, upodobimo se prekrasnim ovim

6, 2) pokoravajte se jednomisleno svom starešini igumanu. A molim vas, braćo moja, imenom Gospoda našeg Isusa Hrista da držite ovo što vam je zapoveđeno, i da ne budu među vama raspre,

Bojim se, reče, moleći, a onda zla čineći koja Bog mrzi, ne bojiš se, a za dobra se bojiš? Ni blizu tebe, molim te, ali znam mnoge koji to čine, i svoju gazeći savest misle sakriti se, što me pogađa u samo srce i oplakujući ih ne

GLAVA 16 O pouci bratiji da imaju čast prema igumanu No molim se, čeda moja u Gospodu vazljubljena, molim se, štaviše i zapovedam, i za svedoke reči prizivam kao čuvare dela, i

GLAVA 16 O pouci bratiji da imaju čast prema igumanu No molim se, čeda moja u Gospodu vazljubljena, molim se, štaviše i zapovedam, i za svedoke reči prizivam kao čuvare dela, i poslušnike da prema igumanima i ekonomima

I molim te: za sve brini se, sve sačuvaj i sve trpi, pomaži poučavajući, vodi poučavajući i tešeći, bolne izlečujući, nemoćne u

GLAVA 33 O ključarima, i hlebarima, i o ribarima, i o stratoru i o ekonomima metohijskim Molim, dakle, ključare, i hlebare, i ribare, i one koji se brinu o mazgama, i one koji su u metosima ekonomi manastirskih

GLAVA 39 O pouci igumanu i ekonomu i svoj bratiji, nerazrušno da čuvaju zapovesti u ovom tipiku Molim, Gospoda radi, sve vas, braćo i čeda moja u Gospodu vazljubljena, sačuvajte sve što sam vam ja, smerni otac vaš,

i zapovedismo jasno i nepokriveno izvoleti postarasmo se, da ne bi posle našeg odlaska, našavši mesto, za koje se molim, Vladičice moja i Gospođo moja preslavna Nastavnice, neprijatelj duša naših sotona pokolebao vas od prvog pomisla, i

Kroz mnoge nevolje, reče Gospod, valja vam ući u carstvo nebesko. (D. A. 14, 22, 21) Zato molim sve vas, vladajte se kao što je dostojno pozivu vašem, (Ef.

(Jn. 10, 11) Zato molim vas, čeda moja ljubljena, bogati i ubogi, stari i mladi, držite uputstvo moje, oca vašega! ,Boga bojte se, cara

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

CMILjA (prišla vratima, otvorila ih, sluša. Zatim ih zatvara): Čuješ li ovoga napolju, molim te! IKONIJA: Baš me zanima dokle će! STAVRA: Da govori na struju, mi bismo ovde u mraku sedeli!

Ja sam demostrativno napustio miting! IKONIJA: Napustio, kad je počela kiša! Ma nemoj, molim te! MILE: Treba tu biti pametan, pa videti! STAVRA: Lakše je biti pametan, nego pošten!

SKITNICA: Digo sam ja ruke od Vukosave! IKONIJA: Ne mogu da se načudim kako te prošlo! Pogledaj, molim te! Nolike čvoruge, a jutros nigde ništa! Srećan si kolko si težak!

A Vilotijević kolovođa svemu! IKONIJA: Bolje se priseti šta si govorio juče! MILE: Šta sam govorio, molim, to je kostatovano zapisnički, na ogranku! Mi smo taj slučaj prorađivali!

Aaa, mislite moralni? Pa za to služi karakteristika, to je bar jasno! Ma ajte, molim vas, kakve austrougarske trupe, pobogu, ljudi? Koji kralj Petar? Ama na kakvim volujskim kolima? Sumareni?

Vi se dogovorite šta ćete za piće, a ja odoh da naručim škembiće! (Ikoniji) Molim vas, naspite dvaput škembiće! Duple porcije, za onu dvojcu vojnika! IKONIJA: Ja moram da sednem!

Sedam — osam — devet puta! ANĐELKO: A kad sam ga ucmeko, ponovi, molim te! ISLEDNIK: Skočio s prvog sprata, i onda trkom niz ulicu! Ja sam to tako rekonstruiso.

Ja sam se baš i čudila, evo Cmilje! CMILjA: Čudo, života mi! JAGODA: Kako to — nestalo? ISLEDNIK: Ajde, molim te, ne budi naivan! Razgovarajmo ko ljudi! Nisi prijavio bolest, da te ne bi mimoišla amnestija!

ANĐELKO: Ja to mogu da dokažem! ISLEDNIK: Naravno, pružiće ti se prilika. A sad, molim te, mirno ustaj, pa idemo! ANĐELKO: Čekaj, dokazaću ti ovde na licu mesta! Guka ko volujska glava!

CMILjA (Stavri): Da se ti nisi našo da me utešiš... IKONIJA: I da se, molim te, tako zabuni, da jedne večeri zakaže obadvema!

CMILjA: Kad je izgubila svaki obraz! GOSPAVA: Cmiljo, molim te! Ko sestru! Ako mi ne možeš lepu reč, nemoj ni ružnu! Cmiljo, kumim te Bogom!

ISLEDNIK: Ostupi, drugarice! Sebi ruke, kad kažem! GOSPAVA: Mene da udari? Druže! Otključajte mi ove ruke, molim vas, samo na dve sekunde, da joj pokažem! CMILjA: Sad imaš brazletnu kakvu zaslužuješ!

Stanković, Borisav - JOVČA

VASKA Ima. Ostalo od sinoć neko komađe. MLADEN (izlazeći): E, dobro. Bar to, hleba kad ima. (Zastaje): A ti, molim te, ako nećeš štogod da mi skuvaš, a ono bar naloži vatru. (Pokazuje na drva): Eno, sve je suvo, sve suvo.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Zato, molim, neka mi se ne primi za osuždenije naroda, čina i lica, osuždenije zli[h] običaja i zloupotrebljenija. Meni su ljudi

Primite (ako ništa) za zabavu. Ako gdi bude što pogrešeno, molim i prosim vašu dobrotu i čelovekoljubije da oprostite slabosti mojej; sam je bog bez pogreške i bez nedostatka.

| Može ko pomisliti da se ja sad kajem što sam se zakaluđerio i zato ovako pišem. No, ja molim svakoga ko bude čitati ove moje slučaje, neka ne [h]iti pre suditi i neka ne čini nikakva zaključenija dogod ne očita i

Ja: „Molim te, ljubezni, kaži mi čistosrdečno, što misliš o ovom što si dosad čitao. Mogu li se nadati da će na kakovu polzu biti?

Pritom molim bogoljubive arhijereje i proče sveštenike i dijakone mirske da po duši i po sovesti svojej kažu narodu jesam li, sleduju

Ovaj uzme novce, izveze me na breg, izbaci za mnom moju torbu, pak otide svojim putem. Zovem ja! Molim! On ništa; valjada je bio sasvim gluv.

Ali, reći ćeš mi, kad je blato i kiša? A zar ja tebi ne mogu reći - a kad se u tvoji koli osovina slomije? Ja te molim, neka svašta ne spominjemo!

Padnem na onu prečesnu zemlju, izljubim ju i suzami orosim. Molim sveštenika da zove koga da Mi pomogne raskopati zemlju da vidim kosti boginje moje črez koju me je bog na svet proizveo.

Viče prelat na me zašto se i ja bogu ne molim, nego se jošte smejem. „Čekaj“, rečem mu, „nek dođe samo lepo vreme; ako se i sam svojoj plašnji i viki ne budeš

Ako dopustiš da se utopim, primi u milost i u otečeska tvoja nedra dušu moju! „Nisi ni to govorio veli mi. | Molim ga da me se prođe: „Što ću ja s bogom govoriti? Zar je bog kao čovek?

Ne budi vam protivno, ja vas molim primiti ovde zaključenu malenu sumu i, budite uvereni, da vam se pošilje od človeka koji vas počituje i ljubi.

materom i Minervom mojom milostivejšom i blagodatnejšom zovem i naričem i kako takovu da vas slavim i propovedam! Molim vas, iskarajte zdravo gospodina Tornbola. Gledajte samo njegov posao!

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Jedno momče Krkotića, gledajući to, šanu najbližem: — Gledaj, molim te, blaga božjeg u gubavoga Kušmelja! — Ej, da nije krov popločan, ili bar da je šira badža! — odgovori onaj uzdahnuvši.

— Jesam li ja među braćom ili među ajducima noćas? — poče fratar. — Moj dobri, vra-Brne, molim ti se, čuj me! — zače meko Čagljina. — Jesam li ja rekâ šta rđavo? A jesam li i mislija šta rđavo?

— Dakle, si baš poslat? I to baš Kenju, gubavom Kenju? Šta to može biti? — Molim te, majko, skloni dicu, jer sam gladan! — reče Bakonja, pa izvadi iz torbice pogače i sira i poče jesti.

No, molim ti se, da me pustiš u crkvu. — E, ajde se pomoli bogu kâ pravi kršćanin, pa ćemo te okušati za nikoliko dana.

Recite mi, molim vas, šta im to pomaže? Ko je u paklu, molitve ga ne mogu izvaditi, a ko je u raju, njemuka ne tribaju? Je li tako?

— Šta ti sada pada na um?... — Ma jeto nike... Ja neću imati mira cile noći, ako i’ ne razumim!... Ja vas molim, puno vas za to molim, fra-Jakove. A nema i’ mlogo...

— Ma jeto nike... Ja neću imati mira cile noći, ako i’ ne razumim!... Ja vas molim, puno vas za to molim, fra-Jakove. A nema i’ mlogo...

Kad on dođe, sluge odmah otidoše, a otac načini tužno lice. — Na, jevo ti pet talira i... — nemoj, molim te, da išta govoriš, nemoj trošiti riči zaludu — dodade vidjevši da se Kušmelj mrgodi i da hoće nješto da zausti...

— Ta tiraj, dijače! — reče cura, sva zažarena i smijući se, ali ga ne pogleda. — Molim te, Jelo, ovaj... kako bi mogâ da se vratim k vozu, a da se ne vratim istim putom — pita Bakonja gledajući preko nje.

Bakonja izađe prije Bujasa, pa ne obrisav se, sjede do Srdara i obori glavu među koljena. — Ja vas molim kâ boga, fra-Jakove, za jednu veliku ljubav — poče on uzbuđen. — E! Šta to? Šta ti je jopeta? — Da rečete tamo, da...

Recite da se fra-Brne jopet teško razbolija da ga ni za trenutak ne mogu ostaviti, pa onda molim Jelicu da malo-pomalo... — Cakle, misliš da raskrstiš s malom? — prekide ga Srdar odbijajući guste dimove.

— Šta je tebi, Dundače? — Niki mi se vrag uvalija u drob — jedva izgovori vozar. — Ostavi me, molim te. Ona dvojica prevezoše Bakonju i on odjezdi uz vodu, daleko od sela.

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Njegova je žena. Ja se ne mešam u te poslove. — deset je godina kako te ja molim da se pomiriš s manastirom. Radi vodenice i onih pustih livada... — o tome neću da čujem! — Kako sam ja mogla?

Ništa ti ne dam! Đorđe preturi bokal sa vinom. Sofra kao zaklana; curi crno vino na njegov opanak. Ne molim milostinju, govori sebi Vukašin. Zašto da ne tražim ono što je moje? Moje dostojanstvo je u pitanju. Da smo načisto.

Aćim polako izjaha na put. Đorđe gleda za njim. Crni se na snegu. Skresano stablo šljive. ...Hoćeš da te molim za oproštaj? Da te sačekam, poljubim ti ruku i skrušeno ćutim? dobro, oče. dobro! Usne mu zadrhtaše.

— Simka odškrinu vrata. — Zašto si tako umorna? — Radujem se Božiću. — Lepo je... Neću da jedem. Molim te, pozovi mi Đorđa. Slušaj, ja znam... Budi sigurna... Simka zatvori vrata za sobom. Vukašin se postide.

Otkako sam se rodila i otkad znam za sebe, sve ću ispričati, Gospode, molim ti se... Tukla je kravu palicom po brnjici što je obrstila i polomila mladu, tek zasađenu šljivu. Mnogo je tukla.

Ponudio je da sedne i ona sede, a sablja meseca preseče joj lice. Govorila je sa senkom: „Hoću da te molim da me spaseš nesreće.“ „Sve ću da učinim. Ti si žena koju su reka i livada rodile. Hoću da ubijem za tebe.

Kaži šta želiš“, jeknuo je, „Da pođeš nekud i da mi nađeš lek...“ „Neću!“ „Kad te molim... Umeću ja dobrim da ti vratim. I Đorđe će ti dati koliko zatražiš.“ „Nikakav lek tebi ne pomaže.

Ne valjam se ja s njim petnaest godina po krevetu. Ne mogu da zaspim od vas.“ „Učini mi, kad te molim.“ „Rekao sam: od trave se ne rađaju deca.

Kad ja naređujem, moraš. Isteraću te iz kuće ako nećeš. Učini mi to. Kad te molim, ej, učini mi. Ja hoću, ti, ti si poštena... Suđeno je tako.

— Pa radujem se — gotovo prošapta Đorđe. Obojica gledaju raskrvavljen mesec. — Ja sam išao u Beograd da molim tvoje prijatelje i Vukašina da te spasavaju iz apse. Niko nije hteo prstom da makle za tebe. Ja sam išao...

„Ne mogu, tata. Ne mogu, bogami. Male su, vidiš?“ plakao je. „Moraš.“ „Molim te, nemoj ništa da mi kupiš... Nikad nemoj, tata.“ Đorđe zavuče ruku pod čergu, miluje mu nogu, otkriva je.

„Pa nemoj da mi kupiš, molim te, nemoj.“ Celu ću Palanku da ti kupim kad ozdraviš. Ne uzimaj mi ga, bože, iznemoglo jauknu.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

srce kao cvet miriše; Kad pogledam milu Srbadiju, Tad se dižem više zvezda sviju, Više zvezda, do Boga miloga; Pa ga molim, a rad Srpstva svoga, Da ga čuva, vesela mu majka, Srpstvo j' meni majka i babajka! J.

Ne vjeruj u moje stihove i rime Kad ti kažu, draga, da te silno volim, U trenutku svakom da se za te molim I da ti u stabla urezujem ime Ne vjeruj!

Al' danas ljutu ja osećam grižu Do same srži svake svoje kosti, I plačem: suze jedna drugu stižu; I grcam: „Majko, molim te, oprosti! „Krv moja srpska žeže me i pali! U grlu glas mi treperi i grca!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

drhtavim, ali u toliko svečanijim glasom: „U ime zakona naše republike, i u smislu odluke Velikoga Senata Abdere, molim te i zahtevam od tebe, mudri lekaru Hipokrate, da pregledaš duševno stanje ovde prisutnog i tebi predvedenog građanina

„Molim vas, sve od reda, da mi verujete“, reče on, „da sam ja, što no kažu, u najprijateljskijoj nameri hteo, tako reći, da sač

I ja sam iz Lombardije i željan da upoznam svog velikog zemljaka. Oprostite mi, molim vas, moju nasrtljivost!“ On se pokloni preda mnom učtivo i prijateljski.

Kada je živeo?“ „Popeo se na presto godine 813“. „Znači da je on bio savremenik Karla Velikog. Recite mi, molim vas, da li je istina, što sam čuo od mojih poznanika Arabljana, da Karlo Veliki nije bio pismen?

Kopernik prouči pažljivo katalog knjiga, pa reče: „Daj mi, molim te, Veliku Sintaksu Klaudija Ptolemaja“. Đirolamo ode do jedne od polica i donese mu odande jedan osobito lepo

“ „Iz Mađarske“. „Iz Mađarske! - Opasno zbog Turaka, ali odlično vino“. „Kažite, molim vas, kako ću najkraćim putem doći do Univerziteta!“ „E, pazite dobro!

Sada moram malo razmisliti da bih našao neposrednu vezu. Molim vas, sednite za to vreme opet na stolicu!“ Njutn podupre svoju glavu obema rukama, i bez upotrebe naočara, zadubi se u

“ Čičica odahnu dušom i slatko se nasmeja. „Šta će oni pomisliti? - Sedite, molim vas, pa ćete to odmah doznati“. Pemberton ga pogleda začuđeno.

“ „Molim za izvinu! Zakucao sam na vratima, a kako mi niko nije odgovorno, ušao sam. Hteo bih samo da se raspitam gde bih mogao

Lavoazije uze sa jedne police dugu cilindričnu staklenu posudu i obrati se svome služitelju: „Maselo! Napunite molim Vas, ovu posudu oksiženom!

„Njegova „Analitička mehanika?“ „Vi poznajete to delo?“ „Kako da ne! Proučio sam ga skroz naskroz“. „Molim Vas, recite mu to! On se boji da ono nije imalo nijednog čitaoca“.

Zna, već unapred, šta će doći“. Lagranž položi svoju ruku na moje rame: „Molim Vas pričajte samo dalje!“ Pričam dalje: „Toplotna snaga Sunca, odašiljana besprestanka sa njega, opada, isto tako kao i

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

pet dana, večeras, molim vas. I ne zaboravite kutiju sa žutim imalinom kao prošli put, tako vam Boga.. Pa onda grunem u taštinu sobu i užasno

I odjednom dođe mi da je uverim koliko je volim pa joj rekoh: Hoćeš li da skočim dole? Ali molim te reci, klimni samo glavom. (Govorio sam brzo.

“ „Pravo kažeš, i ja nikoga ne molim.“ „A tvoji roditelji, šta ovi kažu?“ On se malo zamisli: „Ovi moji? Stari su, zadovoljni da me vide oženjenog.

— Druže, — nagnu se ona prema njemu i govoraše sasvim tiho — i sama nalazim da je to dobra knjiga. Jeste li videli, molim vas, kako su duhovi pripremani, bodreni. I zar sami ne uviđate kako nama danas nedostaju Neznamovi i Korenjevi?

— Zašto se nisi nadao? — Pa, znaš kakvi smo danas. U onom uzbuđenju ja nesmotreno požurih da ga obradujem: — Molim te, pre svega, evo novca, doneo sam ti.

Pa uze sa stola jednu malu grupu ak[a]ta, potraži nešto i kad pronađe: — Evo, molim te, čuj šta sam rekao: „Mi se danas bijemo i ginemo da bi srećnije živeli budući naraštaji; naši su očevi činili to

— Pobratime, — rekoh odlučno — ni pomisliti nisam mogao da si takva slabotinja. Molim te: ti, kao pravnik, kao čovek od zakona, znaš i sam koliko je beznačajna, neznatna ova tvoja krivica.

Ali veruj mi kao bratu: do danas zbog njih moje oko nikad nije zasuzilo. Molim te, ostani hrabar, postojan, čvrst, izdrži, podnesi sve i za moju ljubav, za ljubav brata tvoga koji te obožava.

— Da ponovim zapovest? Pa ja sam je razumeo i izvršiću je! — — — — — — — — — — — — — — Vi govorite s komandirom, molim vas! — — — — — — — — — — — — — — Razumem. Da odmah vratim sav nepotreban materijal za utvrđivanje u štab puka i da...

I kad sam mu trećega dana, na rastanku, rekao: — Pobratime, ti si uvek bio čovek, ostani to do kraja, molim te — on se blago i postiđeno nasmešio: — Žao mi je što ideš. Tako mi je dobro bilo uz tebe.

jedan stari gospodin, suv, sed, sa šiljastom bradicom, odgovori vrlo brzo dok mu je brada podrhtavala: — Kako, brate, molim te, kako tačka? Nema ovde komandovanja. Šta sam rekao, gospodo? Rešenje je nezakonito i kvit.

Pronađi klevetnika: pa, ili neka dokaže da si potkupljen, i onda nije klevetnik, ili — u aps. Kako dosta, brate, molim te? Kazao si ti, pa da kažem ja. Uvredio si, vraćam uvredu. Kako, brate, molim te, ovde nema komandovanja.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Stalno ugrožen, pod vječitom prijetnjom da se od jednog otpuha raspline!... A vidi, ovog puta neće da popusti! Odakle, molim te, odjednom ga pretenzija kod tako mekog i predanog stvorenja? Varaš se, mila! Neće to tako ići!

Ali ne! Svakog je jutra izlazio nanovo sa svojim zahtjevom. Najzad se nadovezao mene. — Hoću da pravim testament. Molim vas, vi pišite, a ja ću vam kazivati u pero. — Ali za koga testament, kad nikoga svoga nemaš?

Ili, tačnije, s punom nebrigom da li realno postoji ili ne postoji ... Ali stari nije upuštao: — A, molim te, što to znači, u tvojim ustima, „realno postojati”?

Svrnem u ležerniji ton. No možda je prelaz ispao malko prenagao. — Recite ma nešto, fra Anđelo. Riješite mi, molim vas, jednu „tajnu“ koja me namučila u djetinjstvu.

I ne znam što vas to čudi. Što ima, molim vas, u tome specifičnog što bi važilo samo za dramu a ne i za ostale literarne vrste?

Ta molim vas, što će Eshilu ili Sofoklu nadodati teatar? Što će nam predstava pružiti više nego čitanje njihovih tekstova?

To bi značilo da nije uistini velik umjetnik. To se najbolje vidi kod velikih pisaca. Ta molim vas, postoje li dvije međusobno dalje stvari nego što je moralističko djelo i umjetničko djelo?

Odlažem kraju romansirane biografije mog mladog doktora. Ta idite, molim vas! Što mi pričate! Historije jakih su priče o pojedincima, Plutarh! A historija slabih to je povjesnica čovječanstva.

Kako li su naivni bili ekonomisti i sociolozi minulih vremena kad su mislili da su mase baš zaljubljene u kruh! Ta molim vas, što tako naročito, tako zamamljivo ima u kruhu?

Ja tu ni uz najbolju volju ne mogu više ništa da izmijenim. — A molim vas, odakle i zašto ta strka, ta jagma, te afere? Zar se Athanatik mogao proizvoditi u tako ograničenim količinama?

Pokazujete zabrinjujući nedostatak fantazije. Kako vi to zamišljate, molim vas? Da svak ko se jednom slučajno rodio ostane na svijetu za vječita vremena? Da djedovi i unuci budu vršnjaci?

Recite mi, molim vas, ako već znate, koja je, gdje je ta optimistička literatura? Gdje je vi vidite? Pređite pogledom od ocoubilačkih i

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Oh, što je Masno--o-o! — povika Mitko, lupajući nožem o panj. — Daj prečnjake ovamo! — viknu neko ispred kavane. — Molim, ja sam se pre abonovao — odgovori apotekar.

— reče mu Vujo, kad zatvori vrata za njim i pogleda ga ljutito. — Ne pominji mi to, molim te. Hteo sam se posle izesti od muke. Sad je sve drukčije, ne brini. — Drukčije je, dok si ovde sa nama; To znam i ja.

Pare ovamo, ili sad gineš! — viknu Đurica. — Možete me ubiti, ali sad nemam. — Hoćeš da te molim — viknu Pantovac i opsova svetinju, pa zavitla nožem i udari ga po glavi.

— Samo da ti kažem, zdravlja mi!... — Pa kaži mi ovde. — Ama znaš... proći će ko... Baš te molim: svrati malo — reče on, a glas mu izgledaše tako nepouzdan, tako nepoznat... — Ne znam, kako ću... — Hajde, molim te.

— Ne znam, kako ću... — Hajde, molim te. Valjada me se ne bojiš? — Kad bih te se bojala, ne bih ni stajala s tobom — odgovori ona odlučno.

Đurica se začudi: — Šta je ? Kud ćeš sad ?... — Moram ići. Ostavi me sad, molim te! — Nemoj, bolan. Što? Sedi samo da ti kažem. — Ne mogu, ne mogu! Sad me ostavi, a posle...

— Pa čekaj, bolan; ne reče mi kad da se nađemo. — Videćemo. Čekaj, molim te... ostavi me malo! — odgovori ona zbunjeno i, ne pogledavši ga više, odjuri i nestade je iza šumaraka.

Ono je Bog stvorio da bude muško, pa ga anateme pretvorile u devojku. — Ne pominji zlo, molim te, — reče ona krsteći se. — Dobro te njoj nisi ništa govorila.

i da bi je bar koliko umirio, sede na klupu pod šljivom, pa nastavi: — Imam mnogo hitna posla do gazda Janka, pa te molim, ako je tu, kaži mu da ga čekam.

Meni treba ovih dana novaca, i to vrlo mnogo, pa dođoh da te molim, da mi uzajmiš. Pričali su mi o tebi sve, da si i drugima tako činio, pa zato ti i dođoh ovako sam.

— Ne smem ti tražiti blagoslova, jer znam da ga nemaš za mene, ali te molim: daj mi ruku da je poljubim — odgovori on potresenim glasom.

Kakva mi je vajda od toga. Nego sve zbog njih... Donesi pet stotina, oni sve razgrabe, i još moram da molim njih za koji dukat. I tako jednako da radim za njih, da upadam u sve veće krivice dok...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

tamo, ali nasred podruma jedno veliko bure sa gvozdenim obručima odvranjeno, pa iz njega iziđe glas: — Zaboga, brate, molim te, umreh od žeđi; daj mi čašu vode.

Čobanin je veseo, veseliji nego igda, a devojka careva tužna, suze proliva, pa je čoban teši: — Gospođo seko, ja te molim nemoj plakati, samo učini što rečem kad bude vreme, ti pritrči i mene poljubi, pa se ne boj.

prođe i pronese tvoju ženu, ja ga dočekam sa sedam hiljada zmajeva, pa mu ne mogoh ništa učiniti; prođi se đavola, molim te, da ti dam novaca koliko hoćeš, pa idi kući.

“ Ali dok on počni spavati, vjetar duni, a kosti zaškogrći, i on se opet trgni. „Ma daj samo se primiri, molim te, dok zaspim.

Kraljica uze ključe pa ga otvori. Grbo onda uze za sjekiru pa je izvadi iz drveta, pa reče kraljici: — Gospojo, molim te metni ruku u ovu puklotinu, jer neću moći rascijepiti drvo.

— I ja mislim, — reče Grbo — no molim te, gospodaru, deder uljezi u ovu kuću, pa gdje god je šuplje, promoli prst da zakucam klince da mi ne bi Grbo pobjegô,

A voda ga upita: — Kuda ideš? A on joj kaže kuda ide. Onda ga voda prenese, pa mu reče: — Molim te, brate, pitaj usuda zašto ja nemam roda u sebi. On obeća vodi da će pitati, pa onda pođe dalje.

On žalostan zahvali boga i reče: — Ja nemam oči za pravdu boga, nego te molim, brate moj, da mi dadeš vode u kakav sud da kvasim usta i da umivam rane, i da me izvedeš i ostaviš pod jelom više

Jazavac opet reče: — Ja imam još samo jednu vještinu, ali ko zna hoće li mi pomoći, nego te molim, primakni se da se poljubimo i da se oprostimo. Lisica se primače, a jazavac ćap lisicu za gušu.

Đevojka se pokloni i reče: — Čestiti care, kako ti hoćeš neka bude, samo molim da mi napišeš na karti svojom rukom, ako bi se kadgođ na me rasrdio i mene od sebe oćerao, da sam gospođa uzeti iz

za oproštenje, a kad vidi da mu ništa ne pomaže, onda rekne caru: — Kad si naumio, lasno ćeš me pogubiti; nego te molim da učiniš jednu milost prije nego me pogubiš: da nađeš u tvome carstvu tri čovjeka: jednoga siromaha koji ništa na

— Dragi dedo, — kaže mu ona — otišao mi hadžija na ćabu, a kuća mi na osami, pa se bojim da me ko ne pokrade, stoga te molim da mi ovaj amanet ostaviš, dok mi hadžija ne dođe. Pa razvi bošču.

Petković, Vladislav Dis - PESME

I niko nikad ni slutiti neće S kime se družim u tamnici jada, Kome se molim, za kog berem cveće. Jednog proleća, ili jedne zime Prestaće život, moji dani s njime. Ja ću zaspati.

Ali šta mu drago — ja požare volim. — Vatru koji gasi, taj se i opeče; — Sad se klanjam, gospo; videću vas, molim? “Kad stidljiv dan ode i kad dođe veče.” 1904. POENTA Jedva čekam veče da i meni svane Jer ja nemam dana.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

- Uzmite, molim Vas, - rekao sam im - to je mesila ruka moje majke i pripremila mi za ovaj dugi put. Oni su prihvatili moju gostoljubiv

Osećao sam da nemam prava da molim za pomoć jer se nisam sasvim posvetio poslu radi čega sam došao u Prag. I dok sam razmišljao o Rigerovom savetu da se

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Kad sam sam, i radim i bogu se molim!” . I sada se spustio mir na njegovo biće i duša, upokojena, zaboravlja na selo, kao utapa se u toplini i vedrini dana;

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

II PREĐAŠNjI, ANKA ANKA (unosi kafu i služi): Izvol'te! ŽIVKA: Moram triput da molim za jednu kafu. ANKA (bezobrazno): Pa nisam sedela na kanabetu, imala sam posla. (Odlazi.

SAVKA: Je l' da donesem predveče?... ŽIVKA: Jest, molim te, još danas! Pa dođi, tetkaSavka, nemoj da ne dođeš. Ja, boga mi, ne mogu; da mogu, došla bih ti.

IX ŽIVKA, ČEDA, PERA PERA (ulazeći na srednja vrata): Izvinite, ja sam dva puta kucao. ŽIVKA: Molim, izvolite! PERA: Gospodin nije kod kuće? ŽIVKA: Ne! PERA: A nije ni u kancelariji. ČEDA: Vi ste činovnik?

PERA: Ja sad idem na Terazije; šetaću tamo pod kestenovima, pa ako još što opazim, ja ću vam javiti. Samo vas molim, kad dođe gospodin Popović, kažite mu da sam ja prvi došao i doneo vest da će naši obrazovati kabinet.

ČEDA: Reći ćemo! PERA (gospođi Živki u koju kao da ima više poverenja): Molim vas, gospođo, recite samo: Pera pisar iz administrativnog odeljenja. ŽIVKA: Hoću, gospodine!

ŽIVKA: Hoću, gospodine! PERA (već na vratima): Ako bi bilo što vrlo interesantno, vi ćete dopustiti...? ČEDA: O, molim... PERA: Vi ćete mi dopustiti... (Ode.) H ŽIVKA, ČEDA ŽIVKA: Zete, nisam te zagrlila od dana venčanja (Grli ga.

Rako! XI PREĐAŠNjI, MOMAK iz MINISTARSTVA MOMAK: Dobar dan, gospođo! ŽIVKA (pretrne): Iju! Dobar dan! MOMAK: Molim lepo, poslao me je gospodin da mu date njegov cilinder. ŽIVKA: Cilinder?... MOMAK: Jeste, cilinder.

(Izgura ga.) Žurite, molim vas, žurite! XVI PREĐAŠNjI, bez MOMKA ŽIVKA (Čedi, pošto je momak otišao): Ti znaš nešto? ČEDA: Ne znam ali...

) Da li je to moguće da je već potpisano? PERA: Idem da ih sačekam kad izlaze; pročitaću im sa lica ukaz. Ali vas molim da kažete gospodinu da sam ja prvi koji sam došao da mu javim da je otišao u Dvor. A ja ću...

DARA: Ama nije to, nego zbog sveta. ŽIVKA: A grize me nestrpljenje, ne mogu prosto da izdržim. I gde je molim te sad onaj tvoj, što ne dolazi? (Odlazi na prozor.

ŽIVKA: Pre svega, zet – to nije ništa, a drugo, pravo da ti kažem, ti nekako i ne ličiš. ČEDA: Gle, molim te! A vama već liči, kao... ŽIVKA (unese mu se u lice): Kao šta? ČEDA (gunđajući): Ta već...

POPOVIĆ: Šta će ti to? ŽIVKA: Pusti me, molim te! Hoću da se provozam triput od Kalemegdana do Slavije, pa makar posle umrla. Naredite, gospodine Pero!

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Ćuti nijesam ja više Miloje! — Bićeš opet, bićeš. Evo, molim te, kumim te. Smiluj se! Dođi k sebi! Kakav si mi ti Turčin!.. Moj dragi, moj mili, po Bogu brat, kum. otac n majka!..

Mislio sam da ćeš to rado učiniti. Ali sam se prevario. Ti bi želio da te kao rajetin molim iz avlije za milost. Da nasladiš dušu, pa da docnije namigneš nekom da me kao zalutalu psinu dotuče...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Što je negda to mi i sad Širi, têsni grudi, Ja se i sad molim Bogu, Bogu sviju ljudi. Vidim kletu nejednakost Kako pravdu guši. Teške suze sirotinjske Bole me u duši.

More burno kao da mu gnev uskipeo, A kroz maglu, kroz oblake munje sevaju, „Ribo, ribo, zlatna ribo, odi, molim te!“ Riba mu se odazivlje: „Evo, evo me.“ „Ribo, ribo, zlatna ribo, sad je istom zlo.

srce lepote devojke, — Odoh k njojzi molit’ da me primi, Sluškinja se za čas tili vrati, Pokloni se i odgovori mi: „Molim lepo, srce ćemo danas Stavit’ ovde na ovo sidžade. Gospođica sutra će ga naći, Jer, verujte, danas nema kade.

Narodna poslovica. Sahranismo staro leto, — Nije pukô top, I u novo preskočismo: Smemo l’ reći: hop! Molim, molim da se malo Bolje razumemo. Da smo štogod preskočili To reći ne smemo. Preskakanja bivalo je — Ali preko nas.

Narodna poslovica. Sahranismo staro leto, — Nije pukô top, I u novo preskočismo: Smemo l’ reći: hop! Molim, molim da se malo Bolje razumemo. Da smo štogod preskočili To reći ne smemo. Preskakanja bivalo je — Ali preko nas.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA (podboči se): Molim te, kaži mi, s kim misliš ti da govoriš? VASILIJE. Zar vi niste Fema, pokojnog majstor Pere opančara žena?

SARA: Hipš! hipš! Ovo nema jošt nijedna kod nas, šarmant! Nek se zna koja je gospoja od Mirič. FEMA: Kažite mi, molim vas, kako ćemo ovu moju devojčuru na nobles podići? Stoji mi kao kost u grlu.

Spuštajte samo: on je od karaktera filozof. FEMA: Vilozov? Ah, molim vas, gledajte, nastajavajte, samo da bi se u nju zaljubio; ah, to će biti nobl! Nastajavajte, molim vas.

FEMA: Vilozov? Ah, molim vas, gledajte, nastajavajte, samo da bi se u nju zaljubio; ah, to će biti nobl! Nastajavajte, molim vas. SARA: Tgèѕ volontіerѕ! On će nju vospitati, on će nju nobilitirati; on će je načiniti kao pamuk.

Tako bi najposle ja morao obući suknju, kad bi se na modu dao. FEMA: To može biti, Žan, propopo, Žan. JOVAN: Molim vas, majstorice, nemojte me zvati Džanom. FEMA: To mora biti, Žan.

EVICA: A kad ogladnite? RUŽIČIĆ: Heleno, Heleno, ti jošt ne znaš s kim govoriš! EVICA: Molim, tko ste vi? RUŽIČIĆ: Ja sam onaj koji u romanma ljude po sto godina u životu obdržavam, bez da štogod jedu.

RUŽIČIĆ: Tako je Leda pred Jovišem u strahopočitaniju klečala kad je njegovu silu iskusila. SARA: Gospoja ot Mirič, molim na jednu reč. FEMA: Zapovedajte.

Tako me je bacio da sam svo koleno odrla. SARA: Gledajte vi, to je bezobrazluk nobles uvrediti. Ali, molim, meni je tako nešto mučno, ne bi li dobro bilo po jedan šolj kafe, jelte, i vami se prokteva? FEMA: Komi fo! Žan!

SARA: Ovaj se momak vidi gurbijan biti, ali zato se vi nemojte ljutiti, nego molim, izvolte za onaj šolj kafe... FEMA: Nitkov, zaopucao me s njegovim pripovetkama, te sam sasvim na to zaboravila.

JOVAN: Ala bi nas mlavio. Sve bi se preko ćilima i Žutova prevrćali. (Otide). SARA: Šaljivo se momče vidi. FEMA: O, molim vas, gurbijan je odveć, ništa ne pazi šta će reći. SARA: Ništa, to ne treba da vas interesira.

Alaboner! To će biti komocija vrlo prijatna za jauzn. Dakle izvolte. (Otvori vrata.) FEMA: Molim, vi ste gošća. SARA: Vi ste blagorodni. FEMA: Molim! SARA: Molim!

Dakle izvolte. (Otvori vrata.) FEMA: Molim, vi ste gošća. SARA: Vi ste blagorodni. FEMA: Molim! SARA: Molim! (U smešnom komplimentiranju obadve najedanput iziđu.) POZORIJE 4.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ovaj put na kom ću ostati sam, koji će se pretvoriti tako brzo u stazu, u brzak, ili u trag samo stopa urođeničkih! Molim Vuijea da mi kaže kada bude deset minuta pre no što moradne sići, pošto još imam masu stvari da ga pitam o svome daljem

Izmenjujemo nekoliko ljubaznih fraza, skoro hladnih, a onda mu ja zahvaljujem na svemu i molim ga da se ne muči i ne čeka ceo moj utovar. N. se još jednom rukuje i odlazi.

Ima ufitiljenu šišku navrh glave. Žuv mu objašnjava da ja verujem u njegove fetiše i moć Sumangurua, i da ga zato molim da prinese žrtvu za mene. Kao čovek koji to radi ceo dan, ravnodušan i predusretljiv, izjavljuje da hoće.

— Sleduje mu takođe da je glup, ružan i rugoban. Jedini način da iskažem svoj bes protiv rase Volov. Obućar koga molim da mi zašije jednu vrpcu, jednim ubodom, traži petnaest franaka.

da starici prevedu kako liči na jednu moju staru rođaku koju sam voleo a koja je činila sve što sam hteo, pa da je molim da uzme nešto od mene čime bi učinila molbe za njenu dušu.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

O, deco, pa i vas molim! (Klanja se pred Turcima skoro do zemlje.) ’Vako vas molim, kô što priliči Ponosnoj deci vere jedine, Pomoz’te danas

O, deco, pa i vas molim! (Klanja se pred Turcima skoro do zemlje.) ’Vako vas molim, kô što priliči Ponosnoj deci vere jedine, Pomoz’te danas mojoj nevolji! TREĆI TURČIN: Opet nevolji!....

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Dok sam ja tako oborene glave pušio moju cigaru, otac prota jednako me je zapitkivao: — Je l' te, molim vas, a jeste li se vi jutros čim god prihvatili? — Ne znam, nisam, čini mi se.

Ja mu opet ništa ne odgovorih. Pošto je malo poćutao otac prota, opet poče: — A je l' te, molim vas, jeste li vi gde god čitali o tome, kako se hvataju haringe; jutros sam ih znate jeo, pa mi pade na pamet.

Komarov se čisto obrecnu na me: — Molim vas, ostavite me na miru! Zar ne vidite da mesto, gde ste vi uobrazili da nešto vidite, leži skoro spram samoga

Černjajev poljubi Dimitrija u čelo, obesi mu medalju za hrabrost i reče: — Trčite, molim vas, trčite odmah i kažite majoru Petroviću neka skuplja svoju vojsku oko Šumatovca, onde gde god u blizini.

? Vi komandant smete peći da ne znate gde su vam trupe! To ne može biti, to ne može biti! — Molim g. đeneral, moje odeljenje u jučeranjoj borbi bilo je potisnuto.

— Je l' za Čarnojevića? — Nije no za me. — Valjade pismu kući?... mu slavca, gospodine, baš ću da te molim da i meni jedanput, kad budeš dokon, napišeš jednu pismu, da ispratim onima mojim kući; koliko tek da znaju da sam živ.

— Ama, zbilja, oče M., pripričaj mi što god iz tih vaših tajnih sednica. — Molim te, nemoj mi to tražiti. Istina, rat je sad tu već i nema se šta više kriti, ali rečeno je da bude tajno, pa neka tako

Govorite, dakle, i to, molim, sasvim iskreno i otvoreno. — Pojmim da vam je to nepojmljivo. Kad bih ja bio kakav mađionik da mogu izagnati iz vas

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Ne daj meni svoje ruke, Kud ćeš u mrak srcem golim, Okreni se, stegni srce, Zaborav’ me, ja te molim. Viš, ja nisam nikad plakô, Ja sam gutô suze svoje, — Gorke suze, bujna reka, Potopiće nas oboje.

Prišô bi joj, ali ne smem I ne mogu, — Ta i ja se poizdalje Molim Bogu. LXVІ Sa istoka poče plavit’, A nas dvoje na prozoru, Prohtelo se nama tako Dočekati rujnu zoru.

? Aoj, Bože svemogući, Molim silu tvoju jaku, Daj i meni — mojoj duši, Površinu barem taku. L Molio sam Boga krepko, Što ga moljah Bog mi dade,

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Molim! — upade kapetan Radojčić. — Sad stupate na scenu vi? — Da. — Onda da izvučem kratak zaključak. Kad je nastalo naše op

— Ali uvek, u „četrdeset i pet“ — dira ga Mišić. — Ovde tako piše, molim... U to vreme, dakle, iziđu na položaj naših šest četa.

— Vi ste, dakle, bili prema vrhu... — Vrh Kajmakčalana je bio tačno u pravcu našeg nastupanja. Molim vas, to treba zapamtiti. — A gde je bio četinički odred? — zapita neko.

— Pa... nije daleko. — E, sad ja kažem: molim vas, to treba zapamtiti. — „Komisija“ je primila vaša opažanja k znanju i upravljanju — veli šaleći se kapetan Radojčić.

Kapetan Radojčić ga prekide: — Eto, vidite. Sad ja, u ime Drinaca, kažem: molim vas, to treba zapamtiti. — Naravno. To niko ne spori. Nigde više nisam video grobova nego na tom putu za Kajmakčalan.

A ispalo je sasvim obratno. Svetislav se pridiže malo, pa će reći: — Ovde sad dolaze moje ispravke... — Molim te, ti ništa više ne diskutuj sa njim. „Komisija“ je stekla svoje ubeđenje, i na kraju će doneti svoj sud.

I zato kada „Pozitiv“ prilegne, potporučnik Bora, zvani „Klinče“, umiruje ostale i veli: — Pst... Molim, gospodo, tišina, Branko izaziva temperaturu.

„Fikus“ stišava rukom one okolo njega, silazi s teškom mukom sa kreveta, zauzima važan stav i pita: — Molim, ko ste vi. — Gospodine kapetane, ja sam dežurni oficir u bolnici. — Sa s-službom ovde, u bolnici!

i upečatljivo posmatra lica oficira, starajući se da im zapamti fizionomije i odmerenim, ali strogim glasom dodaje: — Molim vas, gledajte da se što pre udaljite! A kada on ode, otpoče pesma. Pevaju i Srbi i Rusi, pevaju svi u isto vreme.

O tome ću sa njima i ja razgovarati. Ali, molim te, pazi se i čuvaj se... Ako bi ti pešaci izdavali neka nemoguća naređenja, kao što to oni imaju običaj, obrati se

— Spasiću, doveo sam vam „cimerkolegu“. On me pogleda i na njegovom licu javi se detinjski osmeh. — Molim... Komandir se obrati meni: — Sad... kako ste vešti, smestite se. — Ima, ima dovoljno mesta.

E, je li to slučaj? — Znam. Ali ako vi smatrate da vam nije suđeno da poginete danas, onda, molim vas, iziđite na rov ispred njihovih objavnica. — Eh... nije nego, znaš...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Neka na Moravi Doveka boravi, Kao žubor klasa, Zvižditelj tvog glasa, I rosom okiva Zlato njenih njiva. A mene, ah, molim, Zato što te volim, Ti po lasti glaskaj I dušu mi laskaj: Da je sve na miru I na ljubve piru!

Uzdaj, ubij, seci, na pepeo sožeži, osveti se, molim, kleštama isteži! Volci što hodite po gorah, lafovi, što bludite vsuje jediti risovi, Što lovite ovde so strahom

Al’ ja pevam, hvalim vsuje blagu, Plačnoglasni bijem u gitar, Vsuje molim Ljubicu mi dragu: Delija mi budi, ne Kesar!

Tek u snu mi ljuba naklonjena bila. Sne! Protivno tebi, molim, sve ukloni, Da na san mi tvoje sile Nju donesu. Jovan Pačić LALI Od rubina i opala Blistajušča cveta lala.

Nu molim te, potoče, — Tak’ ti bilo vodice, I rasle ti vječito Nakolo ružice, I u tebi ljubavno Ods’jevale zv’jezdice!

Kostić, naučni saradnik Državne arhive iz Beograda. Sve njih molim da i ovde prime moju toplu zahvalnost. Novi Sad, 29. jula 1953. godine.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

JELISAVETA (nasamo Đurđu): Tako, ha! Budi muž!... ŠULOVIĆ: Moli ga i ti, svetla gospođo! JELISAVETA: Ja molim — vi’š! MIĆIĆ: Hvala, gospođo! VUKSAN (za sebe): Raduj se sada, seda starino! Od kurjaka te ište lisica...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Baš se mora ići? — pita Mijo i gleda oštro u đendare. — Mora! Zakon te goni; mi te ne gonimo. — Onda vas molim s božje strane, prikaž'te dolje sudu da moje kućište predade kom našem čovjeku iz ove naše proklete zemlje. Digoše ga.

Dok se mi 'vamo svađamo i prepiremo čija je, a on se poistija sladi i deblja, štono vele, kô šokački pratar. Zato vas molim i preklinjem da ga što teže osudite. Meni je ovaj slavni sud mlogo dobra učinio.

“ Pisarčić (zajedljivo se osmejkujući): E, baš si bistar i pametan! David: Dijete, molim te kô što se Bog i stariji mole, ne prekidaj me u riječi! Ne prekidaj me u riječi, tako ti carskog kruva!...

“ Pa sad vas molim i preklinjem da ga što teže osudite... Sudac: Ja ovom čovjeku ne znam ništa! David: Što, gospodine, što sam ja

Sudac: Pa eto, Davide, u ime njegovo zakon osuđuje Jolpaza Davidova na dvadeset... David (pretrže ga): Molim te, glavati gospodine, kô što se Bog i stariji mole, drž' se samo reda i zakona!

Sudac: To je taj seljak što tuži jazavca. Molim Vas, gospodine doktore, da ga pregledate. Sad mi se čini budala nad budalama, sad opet vrlo bistar i pametan.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ANĐA: Nemoj, bolje nemoj. Naljutićeš ga, pa još gore. Pusti mene, ja ću polako, izdaleka, lepim. Nemoj, molim te, ti! MARICA: Kako god hoćeš, meni je svejedno!

Ona naša kancelarija prava jurija; tek zineš, a neko upadne! Ovde opet, možemo! (Seda.) Deder, sad, molim te, gospodine Vićo, pročitaj mi još jedanput tu depešu, ali polako, reč po reč. (Metne školjku od šake na uvo.

VIĆA (nastavlja): „... koje nosi sobom revolucionarne i antidinastičke spise i pisma”... JEROTIJE: Pročitaj to, molim te, još jedanput! (Metne na oba uva školjke.

) „Gospodinu Ministru unutrašnjih dela. U mojim je rukama vaše sumnjivo lice, u vašim je rukama moja klasa. Molim za hitnu razmenu!” Ja, tako ume Jerotije, nego! VIII JEROTIJE, MARICA MARICA (dolazi iz sobe): Jesi li sam, oče?

JEROTIJE: Ne mogu, nemam kad! MARICA: Ako ne govorimo sad, biće dockan. Ja te molim da me saslušaš, jer ćeš se inače kajati. JEROTIJE: Dobro, 'ajde govori, ali kratko i jasno.

Sve se to, vidiš, meša u mojoj glavi i krčka... Ostavi me, ostavi me, molim te, ili... još bole, sedi ti ovde, a ja ću tebe da ostavim. (Odlazi desno.

(Žika se buni.) Nije! Je li Tasa sumnjivo lice? (Tasa, se snishodljivo smeje.) Eto, promerite ga, molim vas pa kažite: je li sumnjivo lice?

Ti misliš tako to, dođeš samo na tezgu pa: daj pravdu, a ja otvorim fioku pa: izvol'te, molim lepo! MILADIN: Pa ja velim... zakon. ŽIKA: Ostavi ti zakon na miru; zakon je zakon, a ti si ti.

Pa ti ovo nisi iscedio. Doneo si toliko vode kao da ću da se kupam. Izađi, molim te, napolje, pa iscedi tamo u avliji... 'Ajde blago meni, pa posle da te saslušam natenane.

VII TASA, PREĐAŠNjI TASA (utrči i skuplja bačene stvari): Molim te, gospodine Žiko, da mi oprostiš! ŽIKA: Ama, šta da ti oprostim, kako da ti oprostim!

Ko se to gađao državnim stvarima? TASA: Ja, gospodine Žiko! ŽIKA: Bre, matori magarac, pa... TASA: Ja te molim, gospodin-Žiko, da mi oprostiš, ali ovo se više ne može izdržati.

TASA: Izvini, gospodin-Žiko, molim te! (Skuplja sa poda akta kojima ga je Žika gađao i zagleda ih.) Gle, pa evo ih akta Perićeve intabulacije.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

veka prikazao ga je kao nevoljnog vazala koji je pred svoju pogibiju rekao: "Ja... molim Gospoda da hrišćanima bude pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu".

Nastasijević, Momčilo - PESME

I radost moja tebi, darodavče, rumenilom da okadi prostore. 2 I molim ti se, urvina tvojih kroz ponor bistra me provedi, u meni da se nebesa tvoja oglednu.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Kum, radostan, sav u veselju, čisto plačno molio ga je: — Sedi, kume, sedi... samo još malo! Sedi, molim ti se. I njemu, njegovim molbama, pridružiše se svi. I njena stara, gotovo slepa mati. Sve žene skočiše.

Ćipiko, Ivo - Pauci

—A što? — pita Rade. —Ne pitaj, molim te .. . —Pusti je, — javi se majka, kazaće sama... A ti dijete, umiri se, lezi! — Pusti me, majko, ovako ...

— Jedna lijepa riječ! —Moral, dakako, moj dragi doktore, — potvrdi sazda Jovo i posegne za novinama. — Čujte, molim vas .... — i stade da čita kako iza tolikih progona ima još žrtava.

već mene traži — mene? ... Kao da ja mogu znati za njihove poslove. . Ali, da, mrtva usta ne govore ... . — Molim vas, gospodine suče, obrati se doktor Pilić sucu — pozovite ga na red! ...

— Ponesi ga natrag, Mašo! Tebi isto fala! — smislivši reče Rade odlučno. — Ponesi ga natrag, molim te! — Zar sam ti teška, Rade? — izgovori žena, problijedivši i sneveselivši se.

—Nije ovdje, brate, št peti dio! — uzvrati gazda. —To je sve što imam! — govori Rade. — Molim te za ostalo pričekaj. Primi! Ne goni me!... Nije ti za glavu!... sasu sve najednom, jezivo, isprekidano...

Zašto ćete vi meni dat'? Bog sačuva' i toga!... — Pa vratićeš mi! — bojažljivo prekide ga mladić i diže se. — Molim vas, nemojte o tom ni govorit'!... Koji bi ja bio čovik! Još ima u ljudi, valja daće... Imaju se od česa naplatit'.

— Gledaj, molim te! — govoraše zabrinuto djevojci. — Grožđe naoko gine... Nu, kako se osušilo i nabralo zrnje! — Reka bi da zdrije, a

— Ne mislim ništa zlo, ne srdi se, molim te!.. A vidjećemo se, — govori joj, i, netremice, gleda za njom kako niza stube silazi.

— i nasmije se zamjenik državnoga odvjetnika sucu, natače naočare i pođe da sjedne na svoje mjesto. — Molim vas, dobro pazite! — opazi sudac, obrnuvši se prama pisaru.

— Ja mislim da nisu imali zlu namjeru, — upade u riječ sudbeni vježbenik Ivo. — Molim — prekide ga zamjenik državnoga odvjetništva — krivnja je očita, jasna k'o sunce!

na Ivu i neće mu se da pregleda spis, no obrće govor: — Gledajte, šjor Bepo, kako naš šjor Ivo ima lijepi okovratnik! Molim vas, gdje ste ga kupili? Vi ste sretan u izboru. I ci jelo vam odijelo lijepo pristaje — govori upravitelj.

— Okrenite se da vidim! — Oprostite, ali ja se odijevam sasma prosto! — Molim vas, gospodin upravitelj ima fini ukus, umješa se šjor Bepo.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Gospode, prizovi k sebi tu nesrećnu ženu, utoli u njoj glad i požudu, ili je bar upravi ka drugom muškarcu, ali molim te, Svevišnji, samo dalje od njega, Doroteja, tvoga sluge.

na svoje grešno telo, svaki ću delić kože ostaviti u modricama, svojski ću se založiti ne bih li iskijao ovu noć ali molim vas, ljudi, sveci, moćnici, posvećeni i priznani, nemojte mi brojati zalogaje baš sada, ne šaljite mi večeras neko

Ilić, Vojislav J. - PESME

) Ništa i nije drugo no besna orgija samo.“ Da li sam imao pravo, vi, dobri bogovi, znate! Zato vas iskreno molim da mira tihog mi date.

O Febe, bledi Febe, Ti svetli u samoći... Suzama molim tebe: Svetli nam, bledi Febe, U bračnoj našoj noći. Vi zvezde na visini, Vidite l' moju tugu? Ja plačem u tišini...

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Pa kako sam od Vas, ne učeći, mnogo naučila, ja Vas molim da nastavu produžite, i dozvolite da se i drugi njom koriste.

Ja sam o tome nekad i pisao, pa mogu time da se sada koristim. Pričekajte, molim, malko! Donja od desnih fijoka moga pisaćeg stola ispunila se, tokom vremena, započetim i nedovršenim radovima.

Tiho sedi, duboko zamišljen. Iznenadno, kao iz sna probuđen, on se obrnu svom pratiocu: „Daj mi, molim te, horoskop koji si noćas sastavio.

Šteta što ne smemo da prolutamo po njemu, jer sam Vam obećao da Vas vodim samo onamo dokle je nauka doprla. Zato Vas molim da odvojite vaš radoznali pogled od lako zatalasane Marsove površine, obrasle vitim drvećem i filigranskim cvećem, pa

Dakle, moja lepa gospođice, smem li se usuditi da Vam ponudim ruku i povedem u trpezariju? Molim, ovim koridorom. - Kako nam je hod lak i elastičan! Interesantno društvo naših saputnika!

S tim da ga skinete kada bude potrebno. Još se nismo pogodili! Molim, posmatraću Vas samo kroz obojena stakla. Ovde, pored mene, sunča se jedna mlada turiskinja koja je svoje plave oči

Zato sam se ja, čim sam izgradio moju matematičku teoriju, bacio požudno na Veneru. — Molim, da me rđavo ne razumete: moje namere bile su čisto naučne prirode.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Bolesna sam. STANA (Kati): Zgotovim najlepše, najbolje jelo, i donesem joj; molim je: uzmi, jedi. Dao Bog, ima šta joj duša zaželi. I velim joj: jedi, pij, okrepi se, i izađi!

TAŠANA Ako, dedo. Hvala! MIRON Kazuj, nemam vremena, moram odmah da idem. TAŠANA Sedi, dedo, molim ti se! KATA (upada, podnoseći presavijen jastuk, da na njega Miron sedne): Sedi, sedi, dedo. (Pokazuje na Tašanu.

(Odlazi.) MIRON (Tašani): Da nisi bolesna? TAŠANA Ne, dedo. Ali sedi, sedi, molim ti se! Oh! Ne znam ni ja. (Hvata se za čelo.) MIRON (prilazi joj uplašeno): Šta je, Tašana?

Oh, da tebe ne beše, živa bih umrla ili, ko zna šta bih od straha i samoće učinila od sebe i dece... Ali, zato molim te, preklinjem te: da mi dolaziš svakog dana.

Znaš, pre dva, tri dana bio sam na preslavi u vašem selu, gde je vaš čivluk. I zato te sada molim, naredi vašem nastojniku da seosko groblje zidom ogradi. Osobito sa reke da ozida, jer, kad nadođe, celo im groblje nosi.

MITA (švićkajući se po listovima tom granom): Ja! A šta će vam? (Polazi.) Nego molim te kaži joj za pare. I neka ti ona da. Pa ću ja posle da navratim i od tebe da uzmem.

I neka ti ona da. Pa ću ja posle da navratim i od tebe da uzmem. (U poverenju, moleći je): I znaš šta još? Molim te (pokazuje na kapiju) ne zatvaraj noću kapiju, ako se noću zadocnim, pa naša (pokazuje na kapidžik) bude zatvorena,

TAŠANA (učmalo): Pa... MIRON Možeš li? TAŠANA Pa i može se, i mora se. MIRON Mora, Tašana. Eto ja jednako molim Boga, i služim i pevam za smrt, a ona nikako neće. (Jadikujući): A ne može se više.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ljudi nekako tek pred grobom njenim obnoviše sećanja na gos-Tošu Lazarića. — Pogledaj, molim te — reče neko — šta stoji na spomeniku.

— I Nola uze da govori načinom i naglaskom verenika njena. — Ta mani, molim te lepo! Ima kod mene i leba i pečenja i za đavola. Vodićeš ti moju sermiju. Ta i vrapci su kod mene besni što su siti.

Iduće sednice, međutim, evo ga s nekim „amandmanom” za onaj predlog. Revizija, gospodo, molim lepo. — Postalo je jasno da iza Tošine velike pretsedničke stolice prisustvuje još jedna prisutnost.

Hranim i branim decu koja nisu moja. Ne znam ponekad za šta Boga da molim. Da mi da snage da onu zemljetinu, što leži kao neka porodilja, da je ščepam i ispravim, i načinim od nje brda i planine!.

Od tebe sam, Nano, naučila da se tako radi u nesreći. A dete mi, molim te, pazi, slabačko je, nismo mu zdravlja dali ni ja ni otac.” I tako je gospa Nola stekla opet novog pitomca.

Kad vas bestidno počnu varati i čerupati, to je siguran znak da mirišite na propast i lešinu. — Ali molim vas, gospođo Lazarić, tu je vaša crkvena opština, vaša, kojoj ste toliko činili, ona je u pitanju. — Svejedno!

— Ja sam vezan velikim materialnim i moralnim dugom za vas, i evo sad hoću i da ga povećam; ali vas molim da ipak imate strpljenja i uviđavnosti prema meni, i da verujete da ovaj dug neće ostati dug.

Mladić priđe, i sa očima punim suza poljubi ruku gospa Nolinu. — Molim vas da se ne uzrujavate. Još ćete nešto čuti, na što niste bili navikli.

To je velika stvar. Ja to znam ceniti, i što ste meni učinili, neće propasti. Molim vas dakle da mi još jedared verujete. Od mene ste načinili čoveka vi, samo vi. Škola ne pravi ljude!

Molim vas dakle da mi još jedared verujete. Od mene ste načinili čoveka vi, samo vi. Škola ne pravi ljude! Molim vas lepo, još jedared, i za ljubav i za novac. — I za ljubav i za novac ponavljala je tiho gospa Nola.

— Ti, Pavle, ako baš hoćeš da znaš, nemaš dosta maltera u hrabrosti... Šta znači to, molim te, da se neprestano sumnjičiš! Svi smo mi još mladi, i bez maltera!... Nemoj da mi klonjavaš, Pavle!

— Istoričar, neobično fina tiha priroda, govori kao da mu je glas od svile: — Ja molim, gospodo, da se uz reč „simpatičan”, doda reč „darovit”. Taj mlad čovek je pun refleksija, i kakvih, za njegove godine!

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Roman je, istina, i novije knjige čitao kao što je Rajtaruša ili Ritna Detelina, kao što je (ja molim čitatelje za oproštenje što ne mogu slabog pamtenja radi titulu točno da predstavim), no budući da su ove ponajviše

— Samo nikom — No, no, molim, gospodične i matrone, gospoža zato ne može da razreši, jer je razgovori vaši smetaju. »Hi! Hi! Hi! mi znamo.

Čimpeprič, gledajte, molim vas, kakvo je to ime, kako god naše: Manda, Alka, Kumrija, Anđuša, Jeka, — kako je lepše Zaida, Zoraida, Zulema,

Znate l’ šta bi ja želio? »Ah, to će štogođ novo biti. Želje spisatelja moraju biti uvek črezvičajne. Kažite, molim, šta upravo želite?

»Molim, g. sočinitelj! Ne bi li nam štogođ o modi, na primer o kapama ili šeširma kako se u mesecu nose, propovediti znali?

« One su sasvim neobične žene, jer, prvo i prvo, ništa ne govore. — »Ah, sirote, valjda nemaju jezika?« »Molim, g. spisatelj, ako je mogućno da im od moje žene samo četvrtu čast jezika pošljem, pak će svima ženama u mesecu biti

Tog su mnenija i mesečne žene. Ali muževi u mesecu imaju leka da tajne svoji žena i preko njiove volje dokuče. »Molim, g. sočinitelj, bi li se mogao taj lek dokučiti?« »Šta će ti lek? Zar si ti doktor?

»Ali molim, g. spisatelj, i ja bi nešto zapitala,« — — »Ne, neka, ja ću samo jednu. G. ferfaser, u mesecu valjda nema belila ni rume

Gospoža Migren: »To je zemlja!« »Molim, g. spisatelj, je li žena obvezana jednog muža imati, ili — ta vi me razumete.« O, što se toga tiče, gospože, tu je

»Molim, g. auktor, kakva je to sistema? Ja sam veliki ljubitelj sistema.« I ja, ali samo na papiru. Ovaj je sistem matempsihozi

000.« — Ha, to je za mene! — »Istina, ona je malo...« — Molim vas, samo da se ne čuje. — »Govori se da je malo...« — Kad ćemo je prositi? — »Zar nećete ići da ju najpre vidimo?

»Dosta svakojako.« (Mladoženja u sebi: »Lepo govori«.) »Imate li lepih balova?« »O, molim, kakav može lep bal u ovom mestu biti?« (»Pametno govori«.) »No čujem da su u Vršcu lepi balovi?

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Drugi jedan veliki čovek, iz obazrivosti da mu se ne štampaju pisma posle smrti, završavao ih je uvek frazom: „Molim da mi po pročitanju ovaj list hartije vratite“.

To mu je postala takva navika da je jednom, izdavajući priznanicu za izvestan honorar, završio ovu: „Molim da mi po pročitanju ovaj list hartije vratite“.

Zamislite, molim vas, debi, prvo stupanje na pozornicu, prva pojava u životu, pa zadocnjenje od sedam dana, i to u doba kad nisu postojale

Gledaj, molim te: očevo čelo, tetkin nos, teča-Simine uši, ujnina usta, i tako redom dalje. I u tom se pogledu tako daleko išlo da

A ja, eto, što kažu, nisam opsovao boga sve dok nisam stupio u Bogosloviju. I, molim vas, to je svešteničko dete, pa eto tako.

da ne govorim, ali me je predsedavajući hrabrio i terao da nastavim, obraćajući se katiheti rečima: „Ama pustite ga, molim vas, da se bar slatko nasmejemo!

A šta smo mi, jedna tako reći mala zemlja, tek nekoliko okruga, pa sedam padeža. Pa zar to nije, molim vas, bes kad se ne prostiremo prema svome guberu?

Jedno popodne, za vreme velikoga posta, on diže ruku i zamoli: — Molim, gospodine, da idem u avliji. — Reci, Stamboliću, tu rečenicu pravilno, pa ću te pustiti, — odgovori mu profesor.

Stambolić se zbuni, uzvrda se, pa očajno ponovi: — Molim, gospodine, da idem u avliji! — Reci pravilno, pa ću te pustiti.

— Uzmi, molim te, samo one znake, — žalio mi se on. — Ja sam pre pisao, pisao, pisao, pa nanižem reči kao ženski tepeluk.

— Ja sam pre pisao, pisao, pisao, pa nanižem reči kao ženski tepeluk. Pa eto, molim te, sam reci, da l' bi na ženskom tepeluku lepo stajale tačke i zapete?

A ne samo što su bila strahovita, već nalazim da ta imena nisu bila nimalo vladalačka. Kakav je to kralj, molim vas, koji se zove: Uzprtezen, Čandragupta, ili možda Kudurnagupta?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Kapetan Valja se ljutio: — Vidite onog reponju, molim vas, kako se natovario. — Pustite ih. To je dobar znak. Nisu, znači, još premoreni — razmišlja potpukovnik Petar.

- Čekajte, brate, rano si počeo! — umiruje Kostu poručnik Protić. — E, nije nego, da ga molim... Šta, treba i mi da skrstimo ruke i čekamo blagoslov! Ordonansi, preturajte ova kola u reku!

— Biće bolje, biće bolje — rekoh, tek da nešto kažem. — Ama, je l’te, molim vas — ubrza pešak — dokle ćemo ovako?... Doterasmo cara do duvara!

— Molim vas, vi tražite sve ono što ja nemam — odgovori trgovac nabusito. — Nemaš? — Nemam! — Nemaš? — i Luka mu se unese u

— Pre svega, pita li vas ko, te sada vadite oči... A ako želite da čujete moje mišljenje... — Molim vas, gospodine potpukovniče... oprostite, ali ni vas sigurno niko ne pita — reče malo nabusito Živadin.

Ja se izvinjavam. Ali... molim vas, još od Prepolca pričaju o odlučnoj bici na Polju Kosovu... A kuda ćemo sada? — Eh, pričaju...

— Ah, filozofija sangvinika! — dobaci sa omalovažavanjem kapetan Dušan, „rezervni advokat“. — Molim te, kakvo dobro očekuješ sada ti?... Najureni iz zemlje, na tuđoj teritoriji, saterani pod ove krševe...

I ne predstavljajući se nikome, progovori nadmenim glasom: — Gospodo, ova je škola uzeta za štab armije. Molim vas, udaljite se. Vatrica je u peći ugodno puckarala, dok je napolju sve više stezao mraz.

Saopštavam tu naredbu komandiru treće baterije. — Dobro, molim te, šta da im govorim?... Da ne beže!... Pita me danas podnarednik: „Gospodine kapetane, zna li se kuda ćemo?“...

— Slušaj, pobratime — obrati se kapetan Dušan Luki — dopusti, molim te, da ti izjavim... Voleo bih da te vidim kako se kotrljaš niz ovo brdo, više nego išta...

— Ko drugome jamu kopa sam u nju pada... Kipislcauf! Hajd, da vidimo prvo tvoja leđa. — Ama, pobratime, molim te, izvoli ti prvi... I kretoše jedan za drugim, poštapajući se. Tek se čuje: „O-ho!

— pita sada Luka Dušana. — Uh, boga ti, nemoj, molim te. Ja sam tebi bolju sudbinu želeo. — Dušan se nasmeja, noge mu se omakoše, on se dohvati za Luku i, grčevito

Petrović, Rastko - PESME

budna osvrnuta stajaše nebu, Pod njome ležah, telom, odavno iskrhan; Nečije ruke mi na čelu, brižne su, ko na hlebu. Molim se Gospodu, svom glasu, ovoj čaši, Za prijatelja, mrava, magarca, kutiju, petla, Molim se udaljenome onom vojniku koji

Molim se Gospodu, svom glasu, ovoj čaši, Za prijatelja, mrava, magarca, kutiju, petla, Molim se udaljenome onom vojniku koji jaše; Iz ove skrušenosti, svem, što je dlana svetla, Molim se, ne izgovarajući to čudno

magarca, kutiju, petla, Molim se udaljenome onom vojniku koji jaše; Iz ove skrušenosti, svem, što je dlana svetla, Molim se, ne izgovarajući to čudno ime njino, Da ne sputam im podlo i malo svetle snage; Tolike su mi večeri, i jutra, bojile

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Lažu oni, lažu! Nego znaju kako je otac prek, pa jedva dočekali da batu kod njega ocrne. VASKA (s dosadom): Ćuti, molim te! Ceo svet laže, samo on, tvoj brat Stojan, ne laže.

(Vrača, razmeštajući zrna): »Postelja mu prazna, put dalek i krvav«! (Preneražena odgurne sito): Ne, Gospode! Ne krv! Molim ti se, Gospode! Ništa njemu da ne bude, a sve na moju glavu! Sin mi je, čedo! Što rekoh da ne bude!

STOJAN Šta ću mu ja sada? Šta ću... Šta me traži? KOŠTANA (zaustavlja ga): Nemoj, Stojane! I ja te molim! STOJAN Pa baš zbog tebe — neću. Jer znam da će on sada sve na tebe! Za sve ćeš ti biti kriva. KOŠTANA Neće, neće!

KOŠTANA (uplašena, moli): Ne, Stojane! Ne ubij me! Ljubim te i molim! Nemoj! Bolna sam! Ne smem! Ne mogu! (Krši ruke.) Oh, šta ja mogu? (Zlovoljno): Ja, Ciganka!

Šantić, Aleksa - PESME

NE VJERUJ Ne vjeruj u moje stihove i rime Kad ti kažu, draga, da te silno volim, U trenutku svakom da se za te molim I da ti u stabla urezujem ime, — Ne vjeruj!

potamnelim krugom, Ja ću da se patim i da s vama stradam, I da kušam borbu sa morem i nebom; Hoću da se s vama i molim i nadam, Hoću da se s vama istim hranim hljebom.

Moj susjede mirni, nek blagoslov Duha Uvijek te prati da si dobre volje. Samo, ja te molim, odsad lupaj bolje, Jer ogluhnuh, brate, na obadva uha. 1910.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Prema Konstantinu Filozofu, Marko je pred svoju pogibiju rekao: „Ja kažem i molim gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu“.

je i mene i tebe; no moj taste; starac Jug-Bogdane, misliš li me mrtva požaliti, požali me dok sam u životu. Molim ti se, i ljubim ti ruku, da daš mene đece devetoro, đecu tvoju, a šureve moje, da ja, taste, u Kosovo pođem.

Ovo ti sam utekô sa Kosova ranjen polja. Ma te l̓jepo ja molim, kak̓ ono punicu moju, da mi ruke ti metneš u svilene špage moje, — hoć mi naći u špagu l̓jepu od svile mahramu, u

i rogatiju (i još mi joj ponesi moj pus̓ klobuk kamilovi, koji je mlada djevojka svojom rukom nakitila), i još tebe ja molim kako dragu vjerenicu: ti mi imaš u dvoru pusta konja velikoga, hrani mi ga u dvoru, djevojko, osam dana, vjerenice, a

No ti s̓ molim, dragi gospodaru, pokloni mi dvije vojevode: Bijelića i Zlatokosića, te ih pusti sa dna iz tavnice“. Al̓ mu veli

A da reče Zmajognjanin Vuče: „Mili bože, na svem' tebe fala! Evo ima devet godin' dana kako s' molim tebe istinome ne bi li se s Porčom udesio, ti mi dade danas ga desiti“.

junak razdertio, viđe ljuba, pa se dosjetila, podvi skute i podvi rukave, cjeliva mu ruku i koljeno: „Gospodaru, ja se molim tebe, što s’ u obraz sjetno, neveselo? Al’ nijesi snahu isprosio? Al’ ti nije po ćudi đevojka?

No ti s’ molim jutros na podranku, molim ti se, a ljubim ti ruku, da rasturiš u polju svatove, nek svatovi svaki domu ide.

No ti s’ molim jutros na podranku, molim ti se, a ljubim ti ruku, da rasturiš u polju svatove, nek svatovi svaki domu ide. Prođ’ s’ đevojke, da je bog ubije!

Triput sam ga bogom pobratio: „Molim ti se, Ture mladoženja, a tako ti sreće i junaštva, i tako ti sretnoga veselja, prođi me se, hajde putem s mirom, vidiš

ga takvog nisam ni viđela, ni njegova stasa ni obraza: ljepši junak od svake đevojke; već, Ilija, brate od matere, molim ti se, kako bratu mome, da me dadeš ovome junaku; ako li me njemu dati nećeš, neka znadeš, živa bit ne mogu!

vojsku, s Turcima sam mrsno večerao, večerao mrsno i ručao, s Turcima sam išô u džamiju, turski klanjam, srpski boga molim; u Turaka mlogo ima vojske: sedam hiljad’ i trista Turaka, i pred vojskom do dva serašćera: Derviš-aga iz grada

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Šta šapćete? Preplašenom đaku — škljoc-škljoc! — samo zazvoniše zubi i riječi same od sebe poletješe iz usta: — Molim gospodine Paprika, kažu da se vi zovete gospodin Paprika. — Paprika! Ko je to kazao? — Molim, otuda, od zadnje klupe.

— Paprika! Ko je to kazao? — Molim, otuda, od zadnje klupe. Dok je strašni učitelj prilazio posljednjoj klupi, Stric je osjećao kako mu se njegove duge noge

— Hajde, Đokane, hajde, molim te, smisli nešto da i ja čujem! — uze da moli Nikolica s prikolicom. — Ne boj se, niko te ne smije dirnuti, jer ja

— zajedljivo dočeka Stric. Nikolica ubrzano zatrepta i u čudu se zagleda u svoju kuju. Pazi, molim te, pa i Žuja je žensko, a on se toga dosad nije sjetio.

— Vidi, molim te, čak ni ovdje ih nema. Gdje bi onda mogli da budu? Kad se prvi put sjetio Prokina gaja, samo je odmahnuo rukom.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Ta smiluj se, kraso moja, i štogod mi reci, da se od tuge ne raspadam! ... Molim te, izreci mi koju poslednju reč, da mešto tvojih slatkih usta udilj spomenom uslađujem svoja usta!

ZA SRPSKU ZEMLjU ZA DOBRU BESEDU MOLITVA Kojano si rodila slovo božije s ploću, ti i sad, molim te, rodi, ako su mi i pogana moja usta, u njima božije slovo!

« I reče duša: »A ti, molim te, dopusti mi toliko oslabe da bih pak otišao k njemu, te da je od njega iskupim i taki ću doći pak ovde zaštono on ne

da indi, kade me brate, caru, tako brez izma vrlo miluješ, evo ja sad prosim u tebe jednoga dara i za to i vrlo ti se molim, da bi me ne obštetio ili obnehatio se za to, nego li pouzdano da mi to bude.

Zato molim vaše kmetstvo dragovoljno vam se preklanjajući, vidite sami to, da vaši sveštenici, popovi, kojino vam danju-noću služe,

Toga rad dostaput iz crkovna prigovora na lepo je govoreno i moljeno se, a i pak se molim, da nikako od vas nijedan koji no s drage volje ovde dolazite na crkovno pravilo, i radi ste sebi primati crkovni i

A sad sam evo, ni živa ni mrtva, ne znam od brige što od sebe činiti. Molim te, daj mi malo mira, dok se bar prosvestim što da činim, kud li da idem.

to prokazah za te ovim ljudma da nisam vrstan ni kajiša s obuće ti odrešiti, a ti došao si tu te i glavu mi preklanjaš! Molim te, ne čini toga čuda podsmešna, nego digni gore svoju glavu ti, svima poglavar.

Čuj kćerko i osvrni se na me, te pogledaj i stegni se dobro pojasom, molim te. Ako su i mnoge besede, ama so tim vaše usrdno srdce neće uvrediti mućnja.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

A meni otpadali nokti na Gorici; to jest, nije baš meni — ali isto kô da je i meni!... Pa, molim te, ujduriši ti to; a ja znam šta je pravo... — Ne brigaj ti!

Ili, veli, valjda tražiš mnogo para!“ — „Zdravlja ti? To baš kaže?“ — „Ama, molim te, ni reči!“ veli onaj tajanstveno. „Molila me da ti ništa o tome ne kažem!“ — „Ih, bolan brate!

— E, bata-Tasko, za toj te i pozva’ da te molim, dve ti oči, da mi pomogneš. Znaješ kakoj si je... Žena sam, udovica sam, ne stizam svud; ne prilega, neje red...

— Aha! — kliknu tetka Doka. — Takoj te iskam! I tatko ti takav beše! — Teke... tetko, molim te... — veli joj Mane i diže prst — zborenje za toj ič da nema!... da se ne čuje ništo... — Eh, što da se ne čuje?

Kelner meće pred svakoga šaku kukuruza. Nacko seda za jedan sto u sredini, mućnu kesom i viknu: „Počinje; molim za tišinu!“ Mućnu opet kesom i stade izvlačiti brojeve i vikati ih, a cela kafana sluša i meće zrno na tablu.