Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ona je sebičnost i nečoveštvo tukla širokogrudošću i čoveštvom. Nasula je rujna vina u „molitvenu čašu“, pružila je Bogdanu i zaiskala: „Pokloni mi konja i sokola“. Bogdan nije mogao to da joj odbije.
Sve mislila, na jedno smislila: ona ode u podrume donje, te uzima čašu molitvenu, sakovanu od suvoga zlata, što je ona od oca donela, punu rujna natočila vina, pa je nosi svojemu đeveru, ljubi njega u