Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
vatri, tako zaleva on njenu milu pesmu: Tebi ljubav javit’ ne smem, Jer tvoj biti ne mogu; A da s drugim sretna budeš, Moliću se ja bogu! A zatim se zaplakao i on i crni gavran, a zaplakala se i Jula.
— Koga vi to mislite kad tako govorite, moliću lepo? — Pa govorim — veli jetko pop Ćira — o vašoj krasnoj ćeri Juci... nek vam je živ’ i zdrava!
— Je l’ te, nećedu pucati kanoni? — pita frau Gabriela. — Neće, neće, gospoja. — Moliću vas, daklem!... Al’ vi se, je l’ te, ne šalite, je l’ te... ne, ne, nemojte dizati tu štanglu!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
On mi je kurator, a tutor mom detetu, — odgovori stidljivo-smešno gospođa Persa. — Imate i familije, moliću? — zapita Ljuba. — Imam jednog sinčića. Sad će doći. Samo, oprostite, da pošaljem po tatu.
— Još kako! Al’ ne bi l’ dobro bilo da idem već da zaprosim? — Možete. — Pa ’ajd’mo — izvolite. — O, moliću, idite vi sami. Kako bi’ ja onamo sad mogla ići? — A zašto ne? — Zato jer bi se zastideti mogla.
Ja sam mislio da je kakav Bečlija pred vama otrgao šos krilo od kaputa. — Vi ste smešan gospodin! — Moliću, ja sam samo gospodar. No, kažite mi, kako je tamo u Beču? — Ah, u Beču! Tamo je lepa opera, pa teatri — komifo!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A bio je uveren da će mu, lako, nabaviti i podvoz do Beča. Neka on samo putuje, moliću lepo! On, Trandafil, ostaje, moliću lepo. Isakovič je sa tim čovekom sedeo, svako veče, dugo.
A bio je uveren da će mu, lako, nabaviti i podvoz do Beča. Neka on samo putuje, moliću lepo! On, Trandafil, ostaje, moliću lepo. Isakovič je sa tim čovekom sedeo, svako veče, dugo. Sve je nešto sa njim šaputao, brižno.
Trandafil mu se, međutim, smejao: „Ta ja sam već kaparisao, moliću lepo!“ Isakovič se vajkao, da će ga taj saputnik, i nehotice, otkriti, već pri prvom pregledu papira, u prvom
Ta nije da su lepe, kad štrimfle pritežu. A obe su hoćke, hoćke, moliću lepo. Tako se eto desilo da je Isakovič pošao u Beč, Bestuševu, onako, kako nije ni sanjao.
„Samo se vi držte à la grande! – moliću lepo.“ Uzalud je Isakovič kukao, da nije vičan ženskom društvu, da ne pristaje nikako, Trandafil se samo smejao i
Ta nemojte uvek biti zloslut, moliću lepo!“ A kad se seti kako je Trandafilu ponavljao, da je glupavo putovati u ženskom društvu, kad se putuje tajno, jer
Ćute, kao zalivene. Heće one ništa da pitaju. Ne odaju žene švalera ni na samrtnom času. Take su, moliću lepo!“ Iz kola je, međutim, iskočio oficir, u putničkom ogrtaču, hungarskih oficira, na putu, i prišao Pavlu.
„Ta je l’ ja vama rekoh, da ne treba biti zloslut, moliću lepo! Ta opet imam Femku! Napustila je onog lolu. Taj joj je prodao i burmu! Ta nije da sam ga izlemao!
Ta opet imam Femku! Napustila je onog lolu. Taj joj je prodao i burmu! Ta nije da sam ga izlemao! Brkiča, moliću lepo! Onog što mi uze ženu! No!“ U graji i veselju, u kući, Isakovič zateče i gospožu Femku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ja uzeh stvari. Priđoh nanovo majci i poljubih joj ruku, ona mene u jedan pa u drugi obraz. — Sine, moliću se Bogu za tebe, da mi te čuva — i pokri lice rukama. Sestra mi se obisnu o vrat.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Moliću za vaše ime. — Nikola Nikolić, profesor latinskog jezika. Dama se odjednom trže; protrlja čelo, otvori jednu debelu knj
— Kako, moliću... to jest čijeg konja želite? — stadoh da mucam. — Ehe, znam ti ja tu čijeg konja! Nađite mi konja da idem dalje, u...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Gospod i sveti mučenik, čijem domu služimo mi, mali i grešni stvorovi, uslišili su vaše molitve. Moliću se Gospodu i dale za tebe, dete, jer svetovna dela tvojega svekra Aćima i muža ti Đorđa nisu do sada bila Bogu ugodna..
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Pa tako, de, što se iščuđavaš? Da napustiš ženu i ona tebe da napusti. ČEDA: Tako. A zašto to, moliću? ŽIVKA: Tako! Nije ona za tebe. Ona je sada sasvim drugo nešto nego što je bila kad si je ti uzeo za ženu.
Miljković, Branko - PESME
Za prijatelje proglasio sam hulje, Zaljubljen u sve što peva i škodi. Dok mi zvezde kolena ne nažulje. Moliću se pobožnojvodi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— pomisli i strese se od boli. Ali, dok bol popusti, misli: — Ići ću, dok svane gazdi; moliću ga da pare primi na račun i da obustavi dražbu; nije moguće da neće biti mekši kad vidi onoliki novac...