Jakšić, Đura - PROZA
ono što nisam mogao razumeti: Kao što sam ti kazivao, pre četiri godine nije bilo uglednijega ni veselijega momka u celoj okolini nego što beše moj pobratim Živko iz Donje Mutnice; tamo, opet, kod nas ispod Rtnja, nije bilo divnije
Gde je Laza birov?... Lazo, uzmi još dva-tri momka, pa mi ga dovedite vezana... Dobro, dobro! Kazaće to dete, dokle ga kapetan malo na muke udari, sve što o Sremcu zna...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Pucaše na mene jedanput, Bog me sačuva; sad ovo drugi put, i momka mi ubiše, a mene Bog i opet sačuva; treći put oni će drugojačije raditi.
Ja odma pošljem za svakoga po jednoga momka, a oni rano dođu, i novi knez Peja. Pitam ja nji̓: zašto su tako uradili, da od Boga nađu!
Na to mi se naniže odbijemo. Tu nam pogiboše dva vrlo dobra momka iz Vr̓ovina. Zapalimo nekoliko kuća jošte, i Turke u veliku kamenom ozidanu avliju zatvorimo i čitav smo i̓ dan iz
Oni dadoše Hadži-Zmijinjaka, i jošte jednog stara Šapčanina, i ja dadem dva momka da i̓ otprate do turskoga logora, a pišem stricu Jakovu i to ̓itro da dođe, i to noćas, i kažem zašto je.
Ostave Popovića ranjena i jošt dva momka, a drugi zdravi se odbrane. Dođemo u Železnik, vidimo sedam bez glava, a Karađorđe: „Ha, po duši vas, čuvaj dobro
Kako je došao, doveo je svog momka Ivana, i sve trpa šećer po pun vildžan: „Pi, pope, to je dobro, to razbija kar”. — I tako ode, i često Ivana šalje te mi
Ja onako čekajući toliko dana i svaku noć onaku stra̓otu oko sebe gledeći već sam sebe pregoreo, ali mi je žao momka, koji će s moje pameti poginuti, opet žalim i konja gde ga dovedo̓ badava da ga Turci jašu, ni otet ni poklonjen; a ja
A već ja vidim da Čupić više neće na pazar; tako neće ni moj Ivan, ni moj konj doći. Verujte mi, deco, kad isprati̓ i momka i konja, čisto mi ni pola muke nema.
— „To nije istina”, reče, „kod Jakova nema nikoga!” I on posla Stefana, svoga momka, da vidi; ode Stefan i dođe, i kaže: kod Jakova ima, i kod kneza Sime, 4.000 vojske. On i tome kaže: „Nije istina!
Nedić, popalivši Petrc gde Turci pobegoše, udari na stražnje i dosta i̓ pobije i pljačke i konja uzme. Ja ostavim momka, da mi, kad svane i razbere jesu li Turci pobegli, kao što nam kaza Gača i Nikola, ili jošte u šancu stoje, haber
ispalim pet topova, da čuje Karađorđe, da je Hadži-beg pobegao, da se zna po tom opstojateljstvu vladati, i opet pošljem momka, da mu iz usta kaže. No on, kako je čuo pet topova, sve je znao. Uverio se da se Hadži-beg natrag povratio.
Kako je Karađorđe čuo, da je Janko Katić poginuo, odma je poslao svoja četiri momka, da dođe brat Jankov, Marko, Janku na mesto, i povede od svoje knežine svu vojsku.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Baš do njegovog zabrana kuća je Đure i Spasoje Pavića. To su vam dva otresna, valjana i vredna momka. Imaju sestru — da je nije šale u svoj kapetaniji. Marica Pavićeva jedna je po jedna devojka i po lepoti i po vrednoći.
— potvrdi i pisar. — Znam ja sâm — reče pop — bio je i kod mene jedno leto, i ja nisam imao boljeg momka od njega. — Hm, hm! — učini Milun i malo se zamisli. Videlo se da ga je nešto veoma zainteresovao Sreja.
U ugovoru stoji da mi nabavi momka da nosi bubanj i bubnja — on mi nabavi kakog ludaka, kao ovog gulavera danas te mi probi eto i bubanj.
Poslao sam ga, eto, Srdanu u svatove, nabavio mu žice, najmio momka da mu nosi bubanj, a on jutros ni pare. Kaže — nema, ne da. — Ne može biti.
« Taman razgovor i šala u najveći jek, dok eto ti momka trči kao bez duše ozgo k mehani. Smotri ga ćir Trpko, pa istrča na vrata i još čak odovud uzviknu: — Šta je, bre! a?
— Pa nek uđe — reče Nikola i nastavi svoj politički razgovor. Advokat iziđe u salu i mahnuv rukom na jednog momka na vratima, reče: — Pustite ga! Vrata se otvoriše i uđe jedan čovek u turskim haljinama.
I tako se odabraše: Ćebo, Srdan, Đilas, čiča Mirko, kmet Purko i još dva-tri otresita momka. Poneše i pusat, nek se nađe — zlu ne trebalo. Nemade se ni Strahinja kud, nego i on pristade s njima.
— davati novac pod interes iskrenjago tvojego — tvoga prijatelja iskusurati — izravnati, namiriti ispit — veridba momka i devojke pred sveštenikom ič — nimalo Jabana — tuđina jabanac — tuđinac jarica — pšenica koja se poseje u proleće
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Što ono pesma peva „struk momački, pogled devojački”. Oko bi joj goru zapalilo. Da uprti četiri momka kao četiri snopa, pa da ih nosi preko sela!... A što se rada tiče, o nemu se pričalo.
Dva momka a jedna devojka! Baš nije pravo!... Morao se tu neki vrag izleći!... Bilo u kolu, bilo da iz kola idu, Stanko, i Laza
I uhvatiše se... I poneše se po onoj čistini... Dva diva, dva rvača, dva najbolja momka u selu kušaju cnagy... Sve živo pretvorilo se u oko... A oni se nose... Obe strane jednake.
Ne znam kakve su i te devojke! Što im ne kažu: idite, more, kući! — vikao je starac. — Sve se iskvarilo!... Nema tu momka pa da ga svećom tražiš!... Maro!... Je li gotovo? — Jeste, tajo! — odgovori snaha.
On je dobro dete!... Neka mi govori ko što hoće, ali od njega nema boljeg momka u Crnoj Bari... Sad što je malo zgrešio... šta ćeš?... I sveti su grešili... Aleksa senu okom. — On nije grešio!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Što rekne, neće popustiti ni za glavu. Pa makar da se on kaje u sebi. Znam kad je otpustio Proku momka iz službe. Vidim da se kaje i da mu je žao, ali popustiti neće. Toga Proku je najvoleo od sviju momaka.
” Ode Proka, a on se kaje u sebi što istera na pravdi boga najvaljanijeg momka. Nikad se nije šalio; ni s nama decom, ni s majkom, ni s kim drugim. Čudno je živeo s mojom majkom.
Kapetan otrča napred u mehanu da probudi Blagoja. Svet se raskloni u dva reda, puštajući invalida; krasnog, jedrog momka. s muškim licem i žalostivim osmejkom oko usana. Sve beše u njega; i snaga, i zdravlje, i lepota i opet — ničega ne beše!
U taj par začuh nekakav težak hod. Otvorih oči i ugledah momka koji je ložio furunu. — San! — rekoh. — San! — I sve mi izgledaše neverica.
Dole sa srcem! Ali, molim te, promisli samo: šta mene veže za nju? Zar ima momka na svetu koji nije „provodio ljubav” iz koje izlazi samo luk i voda?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Eto, sad ja na kraj srca!... Ta jesi vid’o samo kako su saletile onog jadnog momka, pa ne može naša Juca do reči da dođe... — Pa... neka! Šta to fali! Može se sutra, preksutra sita narazgovarati.
« čudi se i veli gđa Sida gledajući kroz čvor na kapiji. »Gledaj samo, kakva je; ufatila momka k’o krlja, pa ga ne pušta! Ta tâ bi, kakva je, i osvanula na sokaku.
Ta tâ bi, kakva je, i osvanula na sokaku. Da mi nije žao momka, baš bi’ ga pitala misli li se tako svu noć špacirati, pa bi’ mu poslala bokterski rog, bar da znamo noću kol’ko je
Juca nam se udaje; Udaje se za berbera, Momka brez felera, ej! To je ta pesma koju je Tima šrajber spevao, a koju je i pop Spira jedne večeri čuo, i razabravši koga
I gđa Sida se reši da se i ne razgovara pre sa pop-Spirom dok se najpre ne razgovori sa tetkom »toga momka«. A mora se priznati i to da je gđa Sida, kao i svaka mati, omekšala jako gledajući svoje dete kako joj iz dana u dan
A uhvatila se baš između dva ugledna i lepo obučena gazdačka momka, koje su u selu »pajtašima« zvali, a ne znaš koji je od koga stasitiji i lepši, i time je doista pokazala da je dobra
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Dvadeset i devet godina! To je doista vreme za trgovačkog momka u maloj varošici da se ženi. Kao đeneral bio bi i od četrdeset godina mlad momak, ali za Ljubu je i dvadeset devet
Kao đeneral bio bi i od četrdeset godina mlad momak, ali za Ljubu je i dvadeset devet dosta; za takovog paorskog momka nijedna seljanka, devojka, ne bi pošla.
Još jednu godinu, pa je i za trgovačkog momka mator; već je tu grčko majorenstvo. Ljuba je sve to uvideo, pa gleda da se kakogod oženi.
— Hajd’mo, čika-Gavro, vreme je već! — Ta čekaj još malo. — 3adocnićemo se. Ja moram ići, imam slabog momka u dućanu, a mušterija mnogo, — reče Čarukdžić. — Idem i ja. Čivutin mi obrekao da će u ovo doba doći da kupuje vino.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Penjući se, tog dana, uz široke, drvene, stepenice traktira, pod svodom, pri ulazu, Isakovič je bio susreo momka traktira, koji je po ceo dan, tu, kotrljao neku praznu burad pivsku, tamo‑amo.
Neko je zalupao na vrata. U istom trenutku, Pavle poznade siluetu momka u traktiru, Sepa, na stakletu vrata, u beloj zavesi. Kad ustade i vrata odškrinu, pred njim je stajala Božičkina kći.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Oni je proširuju i izvan zadruge u vezi koja do smrti spaja ili dva momka, pobratimi, ili dve devojke, posestrime. Ni u jednoj južnoslovenskoj grupi nema toliko specijalnih reči za
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Čamčina kuća je niska no podugačka. Tu je i kavana. Čamča i trguje i kavanu drži. Momka ne drži, služi on i njegova gospođa Sara. Suvonjava, visoka ženska oko četrdeset, pitomog izgleda. Uđu u kanapu.
Komesar ga ispita; sve je ispovedio, sve je izdao. Ispitao je i putnike. Komesar će poslati jednog momka da višoj vlasti javi.
To gospodaru Sofri veliku brigu zadaje. Promišlja šta da radi. Da uda Lenku za kakvog siromašnog ali valjanog momka, trgovca, pa da ga u kuću, u dućan primi? Ali taj dućan neće više nositi, kad on umre, ime Kirićevo?
Imamo devojku na udaju, Lenku, pa kako bi bilo da je udamo, tojest da zeta u dućan dovedemo, kakvog dobrog momka? Gospođa Soka ćuti kao obneznanjena. — Pa da taj zet čuva dućan i birtiju, a ja tek onda da upregnem Peru u ekonomiju.
— Nisi bila ni ti naučena! — Vi najbolje znate. — Zato nemoj mi kvariti volju. Nađem li kakvog valjanog momka, odma’ ću je udati, a zeta ovamo. Sa Perom ne mogu izići na kraj. Šta si se tako snuždila?
Ukus Šamikin i Šamikin karakter poznati su nadaleko. Koju frajlu Šamika pohvali, ta se mora udati; kog momka pokudi, taj se neće skoro oženiti.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ako iznikne koje od imenovanih, onda će poći za momka koji ima isto ime; a ako iznikne ’neznani’, onda će se udati za nepoznatog momka.
koje od imenovanih, onda će poći za momka koji ima isto ime; a ako iznikne ’neznani’, onda će se udati za nepoznatog momka.
“⁸ Devojka koja želi da sazna kakav je izgled njenog budućeg muža (momka), najčešće izvesnim raznovrsnim magijskim postupcima nastoji da ga prizove u san ili da mu lik ugleda u ogledalu.
). Udavača iz Skopske Crne Gore, da bi doznala da li će se udati za bogatog, srednje imućnog ili siromašnog momka, gata ovako: Ispod jastuka stavi tri pruta: neoljušten, šaren i oljušten (ogoljen), pa koji ujutru slučajno izvuče, takav
¹³ A evo kako saznaje devojka iz okoline Sarajeva hoće li se udati za momka ili udovca: „Uoči Đurđevdana uzme devojka motovilo, pa njime dirne u ćumez, gdje kokoši leže.
Ako se na to prvi javi oroz (pijetao), onda će se udati za momka, — ako li se javi prvo kokoš, udaće se za udovca.“¹⁴ 2.
“¹⁴ 2. Ljubavnim činima devojke (momci) nastoje da magijskim formulama i postupcima osiguraju sebi momka (devojku) za brak.
Devojka iz Plaškog, na primer, da bi bila lepa i za momka neodoljiva, kada ustane ujutru na kakav svetac, govori ovu basmu: „Ja se ne umivam gorom ni vodom, već Božijom jakosti,
¹⁷ Najbrojniji su u ljubavnim činima postupci koji imaju za cilj da magijski neposredno privuku momka, da u njemu izazovu željenu promenu, tj. da ga opčine, zaslepe i zalude.
“ Ljubavne čini se često vrše pa izvesnom modelu koji predstavlja momka, sa željom da se to isto što se čini modelu desi i onome koga ovaj model predstavlja.
u Skopskoj kotlini preporučuje se da devojka skine prsten mrtvacu s ruke, i to ustima, a onda kroz njega da pogleda momka koga je izabrala. Kažu, da će se on odmah silno u nju zaljubiti i uzvratiti joj ljubav.
Činilica u ovu svrhu koristi nokte, dlake, ime momka ili zemlju na kojoj je stajao desnom nogom. PSIHOLOGIJA LjUBAVNIH ČINI Psihološka pozadina verovanja u uspeh
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sve vreme si ti vodila, a ja jedva uspevao da uhvatim korak! Htela si, u stvari, da naljutiš svog momka. Kasnije su me njegovi drugari prebili u garderobi i bacili među zimske kapute... Ali, vredelo je!
Matavulj, Simo - USKOK
te pojedinosti zanimahu Janka, te ovda onda stade postavljati pitanja, pa malo-pomalo zagrija se preobrazi se skroz, od momka smjerna, namjernika poslušna, posta na jedan mah ozbiljan, vješt ispitivač, zanesen za vojnijem rabotama.
Spremalo se veliko zlo, jer oba plemena bjehu jaka! Tada im vladika pošalje svoga momka s porukom neka se strpe samo nedjelju dana, pa poslije njeka rade šta znaju! Oni poslušaju.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Prvo i prvo, nove aljine mladoženji i provodadžiji. To je nužno, to jest, jer devojke više glede na aljine nego na samog momka. MLADOŽENjA: Odma neka bude.
) OTAC: To bogme. Samo neka su od Boga srećni, i neka se paze. MLADOŽENjA: (Novce zaboga!) PROVODADžIJA: Kao što ja momka poznajem, nije lepo da ga u oči falim, a čućete, to jest, i od drugi kako je dobar, vredan i pametan.
PROVODADžIJA: Stide se, to jest, ha, ha, ha! (Devojka ponudi provodadžiju.) PROVODADžIJA (tiho): Gledaj kakvog sam ti momka doveo, kao da ga je moler pisao: A jošt dok mu u kuću uđeš. Šta veliš, to jest, bi l pošla za njega?
ŽENA: Čekaj da mu kažem kako će svet varati. (Podražava mu.) „Oho, snao, gle kakvog sam ti momka doveo; da vidiš dok mu u kuću uđeš; he, sve je puno i krasno!“ Je l’ ovo ta faljena kuća? Sram da te bude!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Što se Momka i po tiče, plašim se da dečaci neće biti zadovoljni ponuđenim odgovorima: poema će im izgledati odveć naivna.
Radičević, Branko - PESME
Sve u goru beži dublje, A momak za njome. Beži moma, do kolena None joj se bele, Bele none do kolena Momka su zanele: „Ta da imaš krilo lako Da prneš oblaku, Ne bi mene, čedo, jako Utekla junaku.
Ma ih najzad vođe nadmudriše: Da čekaju još do tamne noći, „Tad će“, vele, „žestok indat doći: Vojske puno, a sve momka ljuta, Sve samoga kardaš Arnauta.
Ko da tako prepovedat zna?“ Tako reče detešce slabačko. Dete slabo momkom ojačalo, Momka žarke peve poslušalo: „O, lepa peva!“ reče pun vesela; „O, pevaj dalje!“ tvoja beše želja.
1847. (NUTO JADA ZA MOMICE) Nuto jada za momice, Nuto čudne mreže: Oko momka lubenice Popustile vreže. Tuda šeće jedna bela; On iz vreže virnu: „Jao, vrežo, dela, dela, U srce me dirnu!
Bijaše lepo, beše pramaleće, A silni narod tamo-amo šeće, Taj traži sunca, onaj traži lada, Tu vidiš starca, onde momka mlada, Tu vidiš snašu, tu momu tananu, A onde vidiš rpu pomešanu, — Golemo ljudstvo sad se amo zbilo, Kô što je
Baš u jedan po ponoći, Al' do dana još je malo, Mora i dan potpomoći; Jutro dođe, pa s' izmiče, Al' što s' ovo momka tiče? 80.
Sve u goru beži dublje, A momak za njome. Beži moma, do kolena Noge joj se bele, Bele noge do kolena Momka su zanele. „Da imaš, more, krilo lako Da prneš oblaku, Ne bi meni, seko, jako Utekla junaku.
“ Sunce stalo od velje miline, Pa se smeje ozgo sa visine, Jera taka momka odabrana Ne videlo od Kosova dana. Oj Kosovo, krvi prokapalo, Tu se naše sunce saurvalo!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Djed samo podiže ruke zadivljen ovim blaženim goveđim neznanjem. Valjda je jedino ono moglo da sačuva momka od svega što se vidi i ne vidi, i od boga i od roga.
I tako započe jedno od onih čudnih prijateljstava između otresitog bojdžije i zlopogleđe Dane Desnice, najsiromašnijeg momka u selu, i veselog Rade Ćopića, djevojačke duše, gazdinskog sina, koji je imao čak i dva kožuha: kozji, za svaki dan, i
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
To je jedilo momke. Naročito Mladena, crvena, visoka momka iz njene mahale, koji je čak ovamo došao radi nje i ubi se vodeći kolo i dajući bakšiša Ciganima.
donese u mehanu... Ne mogu ja... Imam rabotu! ... — Ne mogu! I ode, kruto, teško, gazeći oštro. Jedva naterah momka da mu kapu i šinjel odnese. Momak odnese.
A neće za Itu, momka; neće da pođe za nj i postane bogata, da majku jednom oprosti brige, da više ne strepi za nju, da kad tamo, kod braće
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ona mu reče: — Nema! On opet reče: — Mora bit, kaži gdje je. Ona mu onda reče: — Došla su tri momka da traže rada. On joj reče: — Hajde ih dovedi ovamo.
Tako dođe red na jednog berberina, ali se ovaj učini bolestan pa pošlje svoga momka. Kad ovaj iziđe pred cara, zapita ga car što nije majstor došao, a on odgovori da je bolestan.
Čuvši to car Trojan odmah dozove onoga berberskoga momka, pa ga zapita: — More, šta si ti oglasio narodu za mene? A on se siromah stade pravdati da nije nikome ništa kazao,
A on mu odgovori: — Neću je prodati nipošto. U onoga cara bio je doglavnik stric onoga momka, pa svome sinovcu nije bio prijatelj, već zlotvor.
Kad car to vidi vrlo se začudi i svi u dvoru. Onda stric onoga momka reče caru: — Sad ćemo mu zapovediti drugo što zaista neće moći učiniti.
došao; a ovi se onda obraduju još većma što uzimaju đevojku od cara, a ne od govedara, i s najvećim veseljem vjenčaju momka i đevojku i provedu svadbu; pa onda dadu ovome caru lađe i vojsku, te otide preko mora i nađe svoju zemlju.
— Gle, gle, braćo, onoga zeca te bježi onom glavicom, ima u njemu petnaest oka, a da je bog dao među nama brzonoga momka, pa da ga dostigne, eto gospodske večere da se ugostimo večeras u društvu.
ŠLjIVE ZA BUBRE Bio jedan čovek, pa imao sina, vrlo valjana i ugledna momka. Kad mu sin doraste za ženidbu, stane čovek misliti, kako će naći prema sinu i devojku dobru i valjanu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Jošt ga vataš za ruku. Je l’ nam štogod rod? LjUBA: Nije. STANIJA: Pa koja devojka vata stranog momka za ruku? LjUBA: U igri. STANIJA: Makar i u igri. Svaka čestita devojka, i svako pošteno momče opaše se maramom.
Da se čudiš, majka, kako su slobodne. STANIJA: Kud će veće slobode, nego kad devojka uvati momka za ruku, i sas š njim se vitla po kući. LjUBA: A kad ga rukom uvati ispod pazuva, i š njim ide u šetnju?
LjUBA: Ala si prosta, majka. STANIJA: Sad ja prosta, što mrzim bezobrazluk; a ti nisi, što vataš momka za ruku. Zašto da ga vataš za ruku; šta je on tebe? LjUBA (smeši se): On je moj švaler. STANIJA: Šta je to?
LjUBA: Ali ako se rodbini momak dopadne, a njojzi ne? STANIJA: Devojka dobro i ne vidi momka, nego kad je prose, ona sagne glavu, ka devojka, a ne gleda u muško, da ga pojede.
STANIJA: Dabogme, što je stidljivo, to je ludo, nego što je bezobrazno, to je kod vas lepo. Ajde, neka prosi devojka momka. LjUBA: I to može biti. STANIJA: Što, što? LjUBA: Dakako.
Ona je zemlja nesrećna, gde se ne uči kako treba momak da miluje devojku, i devojka momka. Ama to se stide činiti u kući pred majkom, pred starijima, a ovi rade to pred tolikim ljudma.
Pi! Ala je bezobrazna, neće da jede sas levu ruku, neće da skine maramu, i da vata momka pod ruku. NEŠA (smeje se): Ne boj se, majka, nisu sve take, kao ovi proletarčići, imaćeš ti dosta tvoga društva.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kada zrelo razmislim, bila sam u tog momka zaćorena još u ono vreme kada smo se tačno ispred njegovog kioska igrali školice.
E, da ste samo to videli! Jednu mačku, mislim, pokraj mene, koja je neprestano držala svog momka kao za ruku, a zijala na sve strane čekajući da se nešto dogodi, zaista nešto fino!
izreka i slučajeva, a s njega pređoše i na ostale frendove rasute po zemlji i pod zemljom, pa spomenuše tu i čuvenog momka, nekog Dunđerskog, o koga su se grebali još kao klinci ...
Šta bi drugo kad samo to troši? Kelner donese, ali kao od bede. A sa drugog stola momka Dunđerskog šacuju neprestano neki mađaroni kicoši, i smišljaju kako da ga zavrnu. To jest: Žarko čemu da ga zeznu.
Tek da im pokaže šta misli o nihovom šampanjcu! Toliko od momka Dunđerskog! Strašno mi se nekako dopada taj momak Dunđerski, lagala bih vas kad bi vam kazala da to nije baš moj tip.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Zašto bi toliko protezali? BATIĆ: Vi ste vrlo dobri. MARKO: Šta, ja tebe znam za poštena i vredna momka, to mi je dosta. U nedelju, dakle! BATIĆ: Kako je god vaša volja. MARKO: Tako, što pre, to bolje.
JELICA: Vi mi niste ni polak pripovedali što se vaše familije tiče, i da nije bilo vašega momka, ne bi ni znali gotovo ništa. ALEKSA: A u čemu to?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
na noge digȏ listove znane: „Pariskog Mačka“, „Mančester Petla“, „Čikago Patka“, ugleda svetla, „Varšavskog momka“, „Laponsku babu“, kineski dnevnik „Že-Ni-Mi Žabu“.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Samo još ne mogu da pođem za drugoga. — Naći ćete lako kakvoga krasnog momka koji će vas obožavati. Vi ste toliko lepi. — Kad budem rešila zaprosiće me, jer zarađujem svojim rukama.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— skrenu gospodin ministar svoj započeti govor i zazvoni u zvonce za momka. Momak uđe i pokloni se, a zveknuše mu ordeni na grudima.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ima da se prolazi i kroz šumu i kroz vrleti — rekoh mu, i taman da mu ponudim školskog momka da ga provede, a on me prekide: — Hajde, učitelju... ehe!... da me vodite.
no snaša Jula obično je govorila da je još rano za to, da joj je dete još mlado a nije ni spremno, a što se tiče momka nema mu mane, i tako je ona dvaput baba Soku ispratila, pa sad evo i treći put dođe joj Soka u goste.
Otac devojčin pristane da dâ dete, samo prethodno će doći u A..... i videti momka i ostalo. U prvu nedelju posle toga on dođe, odvedu ga kući Petrovićevoj, gazda Petrović ode u selo, čeljad se raziđu i
Pozove tu komšije pa se stanu častiti, svi su hvalili momka, i tako se to sve lepo uredi i svrši se naodmah zatim venčanje.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Divne smrti, prosto im mlijeko! Junacima Bog će učiniti spomen duši a prekadu grobu! Tri hiljade momka jednakoga na Šenđera udriše vezira priđe zore na polje krstačko. Pregaocu Bog daje mahove! Raskrhaše silu Šenđerovu.
bio đe prah gori pred oči junačke i đe glave mrtve polijeću — jošt takvijeh očih gvozdenijeh ja ne viđeh u jednoga momka. A nemaše jošt dvadest godinah. I što ću vi kriti, Crnogorci, živo mi je srce pokosio i našu je zemlju ocrnio!
Spomenik je vašega junaštva Gora Crna i njena svoboda! IZLAZI IGUMAN STEFAN MEĐU NAROD. I NOSE ZA NjIM DVA MOMKA MEĐU SOBOM JEDNU SINIJU I NA NjOJ DVADESET OKAH ŠENICE VARENE, IZMIJEŠATE ZRNIMA ŠIPČANIMA, NALITE DOBRO VINOM I MEDOM.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Čim ih opazi, ote se iz zagrljaja, raširi ruke i stade pred momka, kao da ga zastupi. Oni se primicahu, strašni u licu, i grozeći se put mladića.
E, bogami, nositi ovakvog momka od Ozrinića dovle, gotovo bez preduška, bogami nije lak posao!“ „A ni meni, zanago, gaziti od Crmnice pa od Crmnice
Tu rahatno sjede, obliznu se, pa pošto još šapicama protrlja oči, zagleda se u ranjenoga momka. Na dvoru suton se počeo bješe hvatati.
Pomenuše ih lijepi broj a o svakoj se čuda povijedahu. O Stani pričahu mediku kako je više od jednoga momka obalila, kako dobro baca kamena s ramena i skače. „Da“, zaključi medik, „vidi se, brate, vidi.
Šta on zna, ne zna ni da putem hodi... Nego eto, kad već njegova ne može biti, a ja imam sina za ženidbu, te zgodna momka, kako bi bilo da za nj pođe?...
Njoj je najbliže, a ona je najpotonja iz ove kuće povedena“, zapita Joka nekog zgodnog crnomanjastog momka. „Bogami, pravo ću ti kazati, nagonio sam je. Pa se ščinjala sve do juče, e hoće, e neće...
“ „On mi je ujak rođeni, onaj postari čovjek!“ reče cura s nekijem ponosom. „Lijep čovjek!“ prihvati on. „Ona dva momka, ono su mi rođaci, po tetkama!“ „Lijepi momci!“ opet će on. Cura sad kaza redom po imenu svakoga.
Novi dan, nova misao... Viđećemo!“ Čim dan zarudje, ona dva momka naložiše breme cjepanica na potuljeni oganj i još doniješe iz avlije dvije velike klade, pa pristaviše.
Stana zastade. Nije znala hoće li u kuću, ili će da mu govori. Poglednula bi čas na brata, a čas na momka. U njoj se borila djevojačka savjest sa nečim drugim.
Ono nešto čemu u prostome narodu nema svagdašnjega imena, što momka nagoni da djevojku pita: „O djevojko dušo moja, čim mirišu njedra tvoja“, jer tome mirisu nema slična među cvijećem.
“ reče mu serdar. „Ne odlazi se nikuda. Zar mi i ti nijesi moj?“ Stana u isto vrijeme prostrijelja očima momka. On sjede snužden. „Ne, baš od stra’, no onako... Bogme djevojka prisijela za udaju, a ištu je“, doda Joka bojažljivo.
Ko bi to vjerovao?... Ja, bogami, nemam ništa protiv onoga momka (Janka), no mi je mio — a ti lijepo znaš — kao da mi je od srca, no maloprije, u ijedu, rekoh onako.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Suva ga munja pokosila! Sunce ga ne grejalo, dok mene ne vidio! — (reči kojima devojka tajno zaklinje momka koji za nju ne mari, da bi se njom zaneo). Teška ga rđa spopanula! Usta mu se na zatiok okrenula!
Ako nećeš pustiti, Ja ću tebe ubiti, Na zelenoj travi Sekirom po glavi! KOŠUTI Bež’, košuto, strmo dole, Eto momka brzonoga! Momak će te uloviti, Caru će te pokloniti, Car će njega darovati. 2.
ŽETELAČKA IGRA Žeteoci — momci i devojke — kada dožnju klasje, svi se iskupe oko jednog momka, koji uzme „onoliko slamki u pola, koliko ima žetelaca (da svakome po jedan kraj može dopasti), pa sve te slamke
Igračica: U mog brata i još ljepši, đidijo, đidijo! Kolo: Đel-đevojko, đel-dušice, daj mi se, daj! Biraj momka nevjerena, daj mi se, daj!
4 DVIJE MEGDANDžIJE — Jesi li ti iz Drine? — upita momak momka na sijelu. — Jesam, a što me pitaš? — Hoćah te pitat’ je li vam još živ knez što ga je moj djed posjekao na megdanu?
bisera, obrvice kano morske pijavice, trepavice kano krila lastavice; tako me je bog stvorio, baš od oka za dobroga momka.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
došao; a ovi se onda obraduju još većma (što uzimaju đevojku od cara, a ne od govedara), i s najvećim veseljem vjenčaju momka i đevojku i provedu svadbu; pa onda dadu ovome caru lađe i vojsku, te otide preko mora i nađe svoju zemlju. VІІ.
” A on mu odgovori: „Ne ću je prodati ni po što.” U onoga cara bio je doglavnik stric onoga momka, pa svome sinovcu nije bio prijatelj, već zlotvor.
Kad car to vidi vrlo se začudi i svi u dvoru. Onda stric onoga momka reče caru: „Sad ćemo mu zapovediti drugo što zaista ne će moći učiniti.
Tako dođe red na jednog berberina, ali se ovaj učini bolestan pa pošlje svoga momka. Kad ovaj iziđe pred cara, zapita ga car, što nije majstor došao, a on odgovori da je bolestan.
” Čuvši to car Trojan odmah dozove onoga berberskoga momka, pa ga zapita: „More šta si ti oglasio narodu za mene?” A on se siromah stane pravdati da nije nikome ništa kazao, ali
a ovi se onda obraduju još većma što | uzimaju đevojku od cara, a ne od govedara, i s najvećijem veseljem vjenčaju momka i đevojku i provedu svadbu; pa onda dadu ovome caru lađe i vojsku, te otide preko mora i nađe svoju zemlju. 49.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
kad eto ti moja zvezda, koja je drugojače sa mnom naumila bila, po mesecu dana donese iz Srema u Tamišvar nekoga momka kalpagdžiju, imenom Todora.
Ostario sam, i ne mogu zadugo voziti, a bi[h] vas sam prevezao.” Uveče nađe nam jednog momka koji nas preveze u Slankamen. | Evo me u Sremu, u zemlji nasledija poslednji[h] srpski[h] despota.
Ako li se posti, od ribe tu posta nejma; pošlje dva momka sat [h]oda u dolinu, gdi između planina velika reka teče, puna pastrva i različni[h] drugi[h] preslatkoga vkusa riba.
U gradu Hiju uzmem na 10 dana pod kiriju jednu sobu u jerusalimskom metohu baš pri moru i najmim sutradan momka da me vodi po ostrovu.
Ona nimalo za šalu ne zna, niti će mariti što ja jošt nisam Pariz ni London vidio. Najmim momka | da mi ponese moje vešti do mora; tu uzmem barku da me odveze u koji mu drago korabalj za Crno More.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja ga poče milovati. Škeljo mu podnese zob u rešetu. Tri-četiri momka ga opkoliše, rastegnuvši konop, kojim će mu stegnuti noge da se prevali, jer je bio uporan, niti je bilo drugoga
ako nije šenuja. — Ma nije, brate, nego zdrav i pametan čovik. Dojâ je na svom konju i još vodi momka uza se. Ja ga mislim zadržati i na ručak i na večeru.
Kad sunce granu, Bakonja ugleda podalje njekoga rkaćkog popa i momka pred njim. Bakonja obode bijelca i stiže ga. Bješe krupan čovjek, velike, progrušale brade, vesela lika.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Do udaje nisam više ništa zgrešila. Jedino što sam kudila moju komšiku kod oca njenog momka da je jektičava. Nije se udala. To je moj najveći greh. Veliki greh, sveta slavo i crkvo. Zašto ne plače?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sve u goru beži dublje; A momak za njome. Beži moma do kolena None joj se bele; Bele none do kolena Momka su zanele. „Ta da imaš krilo lako, da prneš oblaku, Ne bi mene čedo jako Utekla junaku!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Čudna behu ta dva oka. Iz njih je sevao takav ponos i tako jasno saznanje svoje nadmoćnosti, da ne beše momka, koji bi osećao snage i odvažnosti da ih slobodno i otvoreno pogleda.
njega kao na Đuricu Dražovića, čiji je otac umro pod nadzorom, a nikad joj i ne pade na pamet da pogleda na njega kao na momka. Stanka nije bila toliko neobična po lepoti, koliko po naravi svojoj.
Vuju sevnuše oči neobično, ali on brzo i vešto sakri svoje uzbuđenje, pa dohvati momka za ruku i uvede ga u kuću. Odatle Đurica iziđe tek uveče i ode kući.
Sekoše, mučiše i tukoše mehandžiju Cincarina i momka mu sinovca, uzeše mu osam stotina banaka i, zarezavši mu nos, pripretiše: — Ako čujemo da opet mučiš sirotinju
Opet će se sa njim moći bolje... Eto, sad će da vodi momka u varoš da ga malo zabavi, a kod Vuja se moralo ili raditi ili spavati.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A on mu odgovori: — Neću je prodati nipošto. U onoga cara bio je doglavnik stric onoga momka, pa svome sinovcu nije bio prijatelj, već zlotvor.
Kad car to vidi, vrlo se začudi, i svi u dvoru. Onda stric onoga momka reče caru: — Sad ćemo mu zapovediti drugo, što zaista neće moći učiniti.
Tako dođe red na jednog berberina, ali se ovaj učini bolestan, pa pošlje svoga momka. Kad ovaj iziđe pred cara, zapita ga car što nije majstor došao, a on odgovori da je bolestan.
Čuvši to, car Trojan odmah dozove onoga berberskog momka, pa ga zapita: — More, šta si ti oglasio narodu za mene? A on se siromah stane pravdati da nije nikome ništa kazao,
Ona mu reče: — Nema! On opet reče: — Mora bit, kaži gdje je. Ona mu onda reče: — Došla su tri momka da traže rada. On joj reče: — Hajde ih dovedi ovamo.
Di bi ja luckastog momka ženio! — još se gazda češe. — A je l̓ ti, gazda, je l̓ ti je ono snaja? — zapita on za mladu što dite kupa.
— Jeste, — kaže. — E vidiš, — vilištanjac će onda — i još si smio jauknit pod mojim štapom, a ovog momka ne ženiš. Ti si, gazda, magarac, a ne pravda.
Ti si, gazda, magarac, a ne pravda. Ovog momka oma sutra oženi s jednom pametnom divojkom, je l̓ ne vidiš s kakom ti je mudri sin oženjen?
Sadrazan se odmah spremi i pođe dalje. Kad je proputovao četrdeset konaka, nađe u jednom dućanu praznome jednog momka i kod njega đe stoji jedan avan. A baš u taj mah telal prodavaše jedan almaz koji bijaše baš toga mladića.
Sad on pomisli da je se njegova žena udala, pa uzme nož da zakolje onog momka, dok mu pade na um kako mu je starac govorio: nemoj ništa raditi već najprije smisli i razmisli.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ilustracije radi, mogu da navedem jedan ili dva primera. Među poslugom smo imali i nekog razrokog momka po imenu Mane, čiji je posao bio da ispomaže na imanju. Jednoga dana, Mane je cepao drva.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
”Ali bilo koje da si rase” - dodao je - ”bićeš dobar momak kad naučiš da igraš igru.” Divan savet koleškog momka! ”Igraj igru!” - Kakva fantastična fraza!
nije padalo na pamet da sve počinje iznova, pa je bilo predloženo da se pitanje pobede reši rvačkim mečom: dva najbolja momka će se rvati slobodnim stilom sa tri obaranja.
Brucoši su imali jednog krupnog momka koji je bio poznat kao snažan rvač i zato su prkosno izazivali bivše brucoše. Moje kolege su održale sastanak da
” - zajedljivo je dobacio neki od mojih kolega, koji je sumnjao u rvačke sposobnosti momka koji je osvojio nagrade iz grčkog jezika i matematike.
Rekao sam majci da je to verovatno zato što me je toliko pazila i mazila pa sam od otvrdlog momka postao mlakonja i mekušac. Na to je ona mudro odgovorila: ”I kovač omekša čelik pre nego ga zakali.
Da bi se razumela vrednost ove titule, dovoljno je reći da nije bilo veće časti za ambicioznog momka na univerzitetu od one da bude ”senior rengler” ili da je veslao u pobedničkom čamcu.
Konačno sam ipak uspeo, iako ne baš naročito uspešno, ali dovoljno dobro za momka koji nije Škotlanđanin. Uz instrukcije dobio sam i svoj portret kojije Medž nacrtala za vreme pauza između mojih
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
devojke i reke Sitnice, još je teže odoleti jednom po lepoti retkom lirskom snu, ispevanom u prvom licu, kao ispovest momka devojci.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
(Izgura ga.) Žurite, molim vas, žurite! XVI PREĐAŠNjI, bez MOMKA ŽIVKA (Čedi, pošto je momak otišao): Ti znaš nešto? ČEDA: Ne znam ali... dabome! Kriza... cilinder...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
i krvnik, od šale ubojica i veliki vitez, uvek na hatu i s puškom preko krila, nije donosio Turčina koliko svojega momka, kojega je uvek najmljivao između Arnauta.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Mene je uja silom doveo. FEMA: Silom, da se grliš s momcima? Sram da ti bude, kakvog si momka izabrala? Gledaj, propali mu laktovi! EVICA: On ima novaca, majko.
(Plače.) Da, poludio, pravo kažeš, lud sam i bio što sam takvu omilovao. To je lepo da ubiješ siromâ momka... Evice, ja znam da se ti šališ, samo oćeš da me namučiš; daj reškontu, da primim novce, pa onda uzmi koliko oćeš.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Na posô brže, leka lopužo! (Vitla golim nožem po vazduhu.) JANjA: Sad... sad... sad! Samo da zovnem momka u pomoć. Porfirije, he, ej!... Sad, Rade, sad! Ta skloni noža britku oštricu, Da lakše dahnem!...
RADAK: Tako te hoću, stara čivijo! (Tura nož u korice.) JANjA: Bolje da se i nisam rodio, Neg’ ova muka!... Eno i momka! Sad, Rade, sad! (Porfirije dolazi.) PORFIRIJE: A što se dereš toliko, he? JANjA: Vuci iz vode čamac napolje!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
trgovac na Savi pakuje lonce, pa ne da šegrtu da nosi sanduk, jep ce boji da ne polupa »espap,« već zove jaka momka, daje mu sanduk i veli: »evo naj, ali dobro pazi, čuvaj da ne polupaš lonce!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U momaka iz očiju sv'jetla munja s'jeva, Gromom grme svirile, a Neva potpeva. Pogledaj mi, Ljubo, sad na starog momka Kako žustro podigrava i nestašno hopka, Pak mi sade kaži hoćeš za me poći, Hoćeš mojoj tugi ljubov'ju pomoći.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
na mobi kao zadružnoj, dobrovoljnoj pomoći u korist svih i kolektivni rad pretvara se u duhovito takmičenje, u nadžnjevanje momka i devojke, u pohvalu devojačkoj vrednoći i izdržljivosti (Nadžnjeva se momak i devojka,/ momak nažnje dvadeset i tri
Iako preteže poezija sete, ima i pesama o bujnoj zadovoljenoj strasti, o duhovnom nadigravanju i prkosnom izazivanju momka i devojke, o pobuni protiv konvencija. U mnogim pesmama preovlađuje radosno osećanje života.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Na kojem struku sutra bude inja, za toga će se momka udati; ako se ne uhvati ni na jednom, neće se udati za te momke, a ako se uhvati na sva tri, moći će da bira (SEZ, 14,
Koju grančicu ujutru, ne gledajući, prvo dohvati rukom, za toga će se momka udati (Karadžić, 4, 1903, 167). Koja devojka želi da joj momak dođe na san, treba u gluvo doba noći da se skine gola,
u crkvi, i da tu ostane kroz tri službe; neka je posle izvadi i obnese oko sebe tri puta, i metne pod prsten: koga momka tim prstenom dotakne, on će se za njom okrenuti (Begović, 219). Takođe ima magičnu snagu i d.
avgusta) ne sme se jesti crvena j. (SEZ, 19, 65). Izvanredno veliku ulogu ima j. u odnosima između momka i devojke, pri prosidbi i svadbi. Momak se, od milošte, baca na devojku jabukama (n. pesma, BV, 10, 1895, 77; upor.
šuma (BV, 9, 138; upor. Humbabinu kedrovu šumu, u Epu o Gilgamešu). J. se upotrebljava i kao sredstvo pri odvajanju momka od devojke (narodna pesma, SEZ, 16, 307). J.
momcima, a jedno sebi, i onda ih na vatri prže: pa čije se zrno pri grejanju najviše približi njihovom za toga će se momka udati (SEZ, 14, 60). J. se počinje sejati o Matijevu (ZNŽOJS, 7, 147). U narodnoj medicini j.
ni graorka u žitu« (ZNŽOJS, 7, 1902, 146). Devojka koja hoće da privuče momka, savije smrtnu sveću i zadene u nju devet zrna k.
, pa kroz nju u mladi petak krišom pogleda momka i kaže: »Svakuda ti mrak i oblak, a kod mene sunce i mesec... Ako me ne vidiš, evo ti kukolja pa kukaj dok me ne vidiš«
S druge strane, opet u okolini Niša, priča se kako je kupina zadržala devojku koja je bežala ispred nekog momka, i tako je devojka postala njegovom žrtvom (Sofrić, 1. s.
, pa to malo zavlači svojom suknjom; tu suknju metne uveče pod glavu, pa koga momka sanja, za toga će se udati (SEZ, 14, 24).
R. se rado sadi po grobovima (GZM, 6, 166), naročito na grobovima devojaka (ib., 154). Duša mladog momka može »mirisati« na r. (pesme u Sofrić, 192). U narodnim pesmama ima dosta primera iz kojih se vidi da r.
za pojas (Karadžić, 3, 124); a (kod muslimana) mrtvome više glave (GZM 6, 160); zbog toga se i grob devojke ili momka kiti r. (GZM 6, 165). U Slavoniji svatovi se, pored ruzmarina, kite i r. (ZNŽOJS, 11, 117).
Ćipiko, Ivo - Pauci
u zgodan čas rečene, iscjeljuju blago i čeljad od ujeda ljute zmije; gdje čarka može da rastavi dvoje najmilijih, curu od momka, ženu od čovjeka; gdje tajanstveno složeni zapis bolje liječi od ljekareva savjeta; gdje plodna zemlja voli se više od
Nabroji tri stotine forinti. — Pošteno! — veli gazda i zove dućanskoga momka da čuje o čemu se radi. Ilija iziđe iz gazdina dućana veseo: zemlja se neće dijeliti, njegova je i, vođen tom mišlju,
— snađe se Petar. — Vodi je bez očeva znanja ... Nije pošteno! .... A evo komšije Pavla! Što ona, pored ovakoga momka, Radivoju voli? — Ma'ni ti to, striče, — veli Rade mirno, već neka ona reče kome voli.
I nasmija se smijehom koji se posvema razlikovaše od negdašnjega umiljatoga osmijeha dućanskoga momka. I gazda Stjepan opošteni se i odsele politički protivnici ne zakrčivaše puta u trgovačkim poslovima jedan drugome. .
Zatraži kave i šećera od dućanskoga momka. Dok s njime govori, razroke oči bježe joj na sve strane, svugdje dopiru: rekao bi, pun je dućan tih očiju.
Momak zatraženo stavi na vagu i kaza cijenu. Gospa Pava plati i pozdravi momka, a na gazdu i ne pogleda. — Kuga! — progunđa gazda Jovo, kad je vidje kako gegajući se odilazi ka podrumu.
— Nije druge, ostavimo za sutra, i tako danas trgača u selu ne bi našli!... Momka ostavićemo na straži, a mi ćemo drugo posvršavati — svjetovaše ga on i nadoda: — Ne bojte se, ovo je bilo
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Vidim već nekog golobradog momka kako se ovuda šeće kao paun u svetlucavim grčkim haljinama. Važan je, uobražen, sa uobraženim prezrivim smeškom koji mu
Ilić, Vojislav J. - PESME
- na dobrome hatu, Kad bi se vrline cenile po vratu. 8. Eto tu su deca našeg burnog veka, Počevši od momka do zrela čoveka. I sva ona grupa, što tumara sada, Raduje se nešto i nečem se nada.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ko je taj koji to hoće? (Viče): Stano! Ulazi Stana. MIRON (zapovedajući): Idi, ali ne ti, nego pošalji momka i on neka ide i nađe hadžije, i da im kaže da me sutra ovde čekaju. Jesi čula? Svi ovde mora da su!
(Otvori): Izvolevaj, dušice slatka. Ot tebete pobolji seftedžija nema. SAROŠ (mračno): Daj dva momka. KAFEDžIJA (viče): Kostaći, Ristaći! KOSTA i RISTA (spolja, iza kelneraja): A? KAFEDžIJA (poleti k njima): Kakvo »a«?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Osećao je i sam majstor Kosta matorog momka u sebi. Vidi dobro da se, što se njegove ličnosti tiče, proaljkavio. Na sebe meće odelo koje momci pokvare.
Srećko sad i kuva. A majstor Kosta uzeo da radi povrtnjak iza kuće. Najmili su momka, tobože baštovana, i proizvode povrće i prodaju ga. „Kosta Zemljotres piljari”. „Kosta Zemljotres postao vegeterijanac.
Da nije bilo drugih muka, živela bi valjda sto godina. Stanojla Perčinova videla je Tošu Lazarića, starog momka, svega jedared pre nego što će se za njega udati.
Izgrdim momka, onog pustog kockara Milana, koga bi trebalo i da izbijem, ali mi odjedared dođe žao što je sluga, i okrenem se i
Ja da sam gospođica — hvala Bogu što nisam —ja bih često i obraz pogazio, i svaki dan bih drugog momka voleo...” Zar nije, braćo, zlatan naš gospodin Joksim! Sušta pravda i pamet!
Palanka šapće: — Tako bolestan, a još Englez. — Poveo je Pavle iz Londona bolničara, momka koji u kući ne skida belo odelo, a na ulici nosi vrstu uniforme.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Kad devojka, koja je deset i više godina momka probirala, najposle, kad sirječ prosioci prestanu, zaključi kakvom udovcu ruku dati, nisu li to prijatne za nju ogrižine?
Pored ostali svojstva ona osobito na miloserdije gledaše, tako da nije u svoj okolini ni jednog — momka bilo koga ne bi ona u krilo — zaščiščenija primila.
Samu kod mladog momka — to bi moglo kod nas sumnju podići, ali agina kći bez najmanjeg prekora poluči što je želila, i puna sovesti o svom
gospodična, agina je kći takva ista pravila dobrog tona, i tako isto mlogo na moral držala kao i vi sami, ali ovakovog momka omilovati, koji je sigurno mladoženja, kao što je i ona devojka u najstrožijem smislu; želiti da sredstvom njega kapu na
onaj koji s elementima proces vodi, budući da i tako najdeblje pro іurіѕ et іuѕtіtіa ništa drugo nije razma nadežda momka da ga budušta supruga usreći.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Lavež psa probudio je i momka koji je spavao u kujni i ovaj se pojavio na bojištu sa jednom motkom u ruci. Pod tako teškom artilerijskom vatrom
Tek docnije smo saznali da se ministar vojni, čim je opazio momka, srećno sakrio iza drvljanika i, tek kad se sve stišalo, izvukao se i odneo kući pun jastuk guščijeg perja.
Gospođa je vriskala i valjala se po podu, čupala je kose, prevrnula je divan, razbila lampu, gađala je cipelom kućnjeg momka, ujela je apotekarskog pomoćnika i, najzad, ispila je čitav sifon sode da bi se otrovala.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zahvalio sam se i srdačno se pozdravismo. Prišli su još neki naši oficiri na konjima i zvali momka da im prinese pivo. Ovaj moj Englez uze iz momkovih ruku tablu sa nekoliko punih čaša, i poče služiti sve redom.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Naže se nad vodu i kriknu. Iz vode, kao iz ogledala, rastao je ka njemu lik visokog, prekrasnog momka. Jedva je mogao da poveruje da samog sebe u vodi gleda, kad iz jezera izroni Mesečev Cvet, dotače nežno dečakov obraz
3vezde godine ne broje: tek što prebaci Lepotica šal preko ramena — deset godina minu. Ne okrete se dobro — a sin u momka izrastao, mužu sedina čelo pokrila.
Ljudi su ga s nežnošću posmatrali. Zlatokosa se trže i zadrhta. Da se to nije Mesec u momka-lepotana pretvorio? Pogled mladića, svetao, i vruć izmicao joj je tlo ispod nogu.
Šantić, Aleksa - PESME
Tako ona, vita, lomka, Obvi ruke obadvije Oko pasa smjela momka Što mu čelo samur krije. Ne pitaj ih kuda jezde, To ne smije niko znati, Do li ponoć i zvijezde I pun mjesec što
Mojoj dragoj beše dosadno zacelo, Pa ti ona skroji venčano odelo, I kô muža nežno zagrli cvet mio — Momka što je gluplji od svih glupih bio. Kako li je mila, lepa, moja draga!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Mi ćemo te pašom učiniti, tebe ćemo svagđe poslušati“. Starac Fočo poče govoriti: „Nuto momka i nuto pameti! S kojom r’ječi na pašaluk sjede!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Sjećaš li se kako su ono još poodavno žandarmi tri dana gonili vezanog onog momka ispod planine, a sve zbog jednog revolvera. — Ih, zar ti misliš da bih ja izdao našeg Nikoletinu?
— Ehej, Nikoletina, vidiš li ti avione? — zovnu Jovanče krupnog momka, koji je popravljao neku ogradu u zaravni podno brežuljka. Nikoletina je i sam pažljivo osluškivao, pa odmahnu glavom.
— poželi u sebi Lana. — To bi valjalo. Lana nije ni slutila da mrkog naoružanog momka još neko gleda isto onako zadivljeno kao i ona. Bili su to Jovanče i Lazar Mačak.
Sad su, kao začarani, virili iza drveta ne skidajući očiju s karabina i s namrštena snažna momka, koji im se sad činio kao neki junak iz priče. — Gledaj ga samo kakav je!
— Striče Lijane, priteži opanke, već počinje „ono“. — Koje „ono“? — upita starac začućeno gledajući momka u vojničkoj uniformi i pod oružjem. — Ustanak!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
„Odnesi mu i ovoj — reči mi Zone — i nituj ga: e li je bilo jošte u svet da je devojka na momka ovoj pratila?! — reče i predade mu zavijenu svilenu maramu. — Što je ovoj?! — kliknu Mane začuđeno kad razvi maramu.