Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
štogod prismače! Šta će onda, nije mu baš milo ali tek rekne: »Na zdravlje Ti, učitelju!« Učitelj opet dobar i druževan momčić, saleti: »Hodi, popo! sedi! hodi!...« Ne možeš mu sad kvariti atera.
— Dete! — viknu Živan i ne slušajući šta Purko govori. — Čujem, čiko! — odazva se neki momčić iz kuće. — Idide dole s kumom na livadu. Uhvati vranca, pa mu podaj nek vodi.
— odazva se neki momčić iz kuće. — Idide dole s kumom na livadu. Uhvati vranca, pa mu podaj nek vodi. Momčić istrča iz kuće, pa ode napred u livadu. — E da idem i ja, kume! — reče Purko.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
kalkulator — računovođa kaloče — kaljače Kasija carica — roman Milovana Vidakovića katana — konjanik kevilj — dečak, momčić kompliment — pohvala; pohvalna reč, ponekad laskava i udvorička konzistorija — crkveni sud kontrakt — ugovor,
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Juf! — ciknu Jula, i trže se kao oparena od tarabe kad spazi Šacu koji joj, iako lep momčić beše, dođe sad gadan, gadan kao sam đavo sa onim njegovim smejanjem. — He, he! Tu sam, tu — ponavlja Šaca.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(a) Momče (momčić). Za muško dete u godinama burnih telesnih i psiho-seksualnih promena koje označavaju pubertet, postoji veliki broj
Dečak tada više nije dete, a nije ni momak, i zato se upotrebljava deminutiv reči „momak“, pa se kaže — „momčić“.¹² Ova, kao i sinonimne reči: „,momče“, „dečkovan“, „momčence“, „momčuljak“ itd.
Evo kako se, prema rečima Stjepana Mitrova Ljubiše, u Crnoj Gori tokom razvoja podučavaju radu muška deca: „Tek momčić da hvati šestu godinu, damo mu da čuva vrtla od lepuštega; dvanaesta — zatakne malo oružje, čuva jagnjad, jarad i
Radičević, Branko - PESME
To samo reče, više ne pridade. Sa konja skoči momčić kosa dugi, I dade njega svome vernom slugi, Pa onda trknu gore svojoj kući, A sluga osta konje vodajući.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
SVIJETU SE NE MOŽE UGODITI Jedan čovek idući iz varoši kući jao na magarcu, a njegov sin, momčić od desetak-petnest godina, išao pored njega pješice.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Put je planinom opasan, dug, ali je Borka postojan drug. Goloruk momčić kroz tamu jaše, nosi prutić u ruci, nit pušku ima, nit sablju paše.
“ — prošapta dečak, leden. — „Ovo je, Borka, tvrđava prava, valja mi biti meden!“ I momčić smerno utanji glas: „Alaj sam srećan što čujem vas!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kristijanovi pogledi na svet bili su pravo otkriće za mene. On je verovao da svaki momčić, ako pokuša, može sve brzo naučiti i zaraditi dovoljno za svoj život.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Za nevolju je, gospodaru!... . Čovek pogleda na Marka, koji gleda u zemlju... —I taj momčić... Mogao bi i on da radi... — izvadivši novčanik iz džepa, utisnu Cveti novčić u ruku. —Bog ti platio!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Dadoše ga u obrtnu školu. Provede dve godine, izađe bez svedodžbe. Već momčić, a ništa da počne raditi. „Hoćeš ovo? ono? hoćeš u kaluđere?” Hoće da svira s bandom po pogrebima i kavanama.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I to u Solunu doču neki mlad momčić imenom Nestor. Ama i on se držaše pokruto momče u snagi i misleći se u sebi, eda se malo u koštac probaljuje šnjime.