Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Osim jezika osnovne su psihičke crte iste kod SrboHrvata i Slovenaca. Oni se odlikuju intelektualnom i moralnom osetljivošću, kojom razlikuju nijanse često najfinije; velikom osećajnošću i jako razvijenim osećanjem simpatije koja je
I pored demokratske surevnjivosti i nestalnosti svojih vlada Šumadija je napredovala najpre u moralnom i intelektualnom pogledu, a zatim i u ekonomskom.
Ova je država stvarno napredovala u svima pravcima, naročito u moralnom i u intelektualnom pogledu; njen ekonomski polet bio je znatan.
Ustanove i običaji su ojačavali i održavali pleme kako u fizičkom tako i u moralnom pogledu. Veliki prirodni zakoni, koji teže održavanju i trajnosti roda, bili su donekle izmenjeni: nije trebalo održati
Bez sumnje ih zbog toga Ere, i sa razlogom, smatraju za manje gipke u intelektualnom i u moralnom pogledu, za tromije i manje žive inteligencije. Kod njih je manje oduševljenja i manje poleta nego kod Hercegovaca.
Svaki je čovek ohridske čaršije po duhovnom i moralnom tipu mešavina od osobina Slovenina, Cincarina, Grka, Turčina i Arbanasa (južnog).
Njihova je volja upravljena na zadobijanje uticaja, autoriteta. U drugim grupama vodeći krugovi teže duhovnom i moralnom napretku i često pokazuju vrlo jasno izražen smisao za književnost i umetnost; bugarske vođe streme poglavito
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Najčešći psihološki smisao ovih poslovica jeste: popustljivost u vaspitanju nanosi štetu moralnom razvoju deteta („U milostne matere krastava deca“; „U mekana oca nevaljala deca“).
Tek kad dete toliko odraste da se na njega može delovati razumnim sredstvima, putem govora, i kada postane podložno moralnom vaspitanju, tek tada na scenu stupa otac kao predstavnik patrijarhalnog morala i započinje vaspitanje deteta, odnosno
U emocionalnom, socijalnom, intelektualnom i moralnom razvoju ličnosti deteta u tradicijskoj, patrijarhalnoj kulturi narodna književnost ima istaknutu ulogu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Sa takvim utilitarnim etičkim i praktičnim shvatanjem nauke i filozofije uopšte, podređujući sve moralnom vaspitanju, »človekoljubiju i k dobrim nravom«, Dositejev rad je morao neizbežno uzeti vaspitni, pedagoški karakter.
Ovu »povjest istinopodobnu« napisao je on za »čiste i čuvstvitelne duše roda« svoga, sa prosvetnom i moralnom namerom. »Neskvernije nravi, svjatost dobrodeteli, njeno ješče na ovom svetu nagraždenije i pagubna sledstvija poroka
Ne samo po obliku no po visokom religiozno-moralnom tonu, po svečanom ritmu i uzvišenoj prostoti, ono podseća na najbolje antičke drame.
Pesnik je za njega izabranik Proviđenja koji ljude treba da vodi istini i moralnom idealu. Sva njegova poezija je čisto didaktična, prigodna i rodoljubiva.
njemu kao čoveku a manje kao piscu, suviše se zaustavljali na njemu kao političaru i privatnoj ličnosti, na njegovom slabom moralnom osećanju, na njegovom odvajanju od narodne celine, i na njegovom ružnom privatnom životu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
A kad se uzme u obzir kakva sve značenja ove distinkcije imaju u religioznome, moralnom, ideološkome ili političkom sistemu, onda nije teško sagledati kakvu funkciju u kulturi ima prirodni jezik a kakvu ovi
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
već značiti da je pesma i pevana: jer u pesmarice su unošene pesme i po drugom — estetskom, nacionalnom, vaspitno-moralnom itd.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— »Šta je to gimnosofista?« — Gimnosofiste jesu indijski filosofi, koji u najstrožijem smislu ascetično živeći k moralnom opredeleniju teže.
OPREDELENIJE — određenje, cilj (opredelenije puta; život bez opredelenija); vokacija, poziv kome se neko predaje (k moralnom opredeleniju teže »posvećuju život ostvarivanju moralnih načela«, protiv svog opredelenija) OPSTOJATELNO — potanko,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
kazniti za nepočupanu zubaču pred kućom, i za đubre u kući, — kako je sada tako indiferentna i spora prema ovom, i to moralnom, đubretu!...