Jakšić, Đura - PROZA
Glas mu je nekako trostruko izlazio iz debele guše. — Živa ili mrtva, — vikao je na skupljenu gomilu, — danas ga moramo imati!... Onaka čoveka on da ubije!... Pa da je drugog koga, nego baš arhimandrita!... E! E! — To mora da je potera...
— To je istina, a mi svi znamo kako naši velikaši o njima i njima podobnima misle. — Mi moramo doznati, mi hoćemo da doznamo šta ima u toj depeši. I to treba vlasti dostaviti. — To treba!
odreši uže i metu ga, pažljivo u kotur savijajući, u nedra; posle se okrete učitelju, pa mu reče: — Sad još s Nikolom moramo svršiti, u njega je ona druga polovina od konopca... — Učitelj od začuđenosti trljaše oči.
Obradović, Dositej - BASNE
A kad pozove, onda — il' nam se hoće ili neće — moramo putovati. Naša je sva dužnost starati se da kad nas pozovu, da smo gotovi poći s čistim od zlobe srcem i sovjestiju.
Sostojanije blaženstva, što mi zovemo nebo, neće biti sposobno dejstvovati u oni umovi koji nisu priučeni za to; mi moramo u ovome svetu dobiti jedan vkus istine i dobrodjetelji koje jesu za učiniti nas blagopolučne u bližnjemu.
Naravoučenije Umreti, malo pre ili posle, svi moramo; ali kad je ko prinužden pre vremena život ostaviti, barem nek se stara kako će se s njim najslavnijim načinom rastati.
da u njima mirno i zadovoljno preživimo, i da ih lepe i blagoustrojene milim našim potomkom ostavimo, koliko više moramo se starati za ono beskonečno i blaženo obitalište i otečestvo, za svetu večnost.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— Ja im kažem da drukčije ne može biti. „Mi moramo Poreč-Aliju ili živa ili mrtva u rukama imati, ako ne pobegne. A vi ako ga počnete braniti, nemojte nas kriviti šta
sa božjom pomoću izbavili od turskoga zuluma, a drugojačije ne možemo no slogom i starijega poslušanijem, i da svi mi moramo imati jednoga starešinu, kao u srećnim domovima, koga ćemo i slušati i bojati ga se.
” Uveče u 6 časa odem Bulgakovu, da kažem da ujutru doći ne mogu, jerbo moramo kod austrijskoga imperatora biti na audijenciji i ne nađem ga u kancelariji. Odem g. Nedobi i njega ne nađem, vratim se.
Odem g. Nedobi i njega ne nađem, vratim se. Posle opet odem g. Nedobi, nađem ga i kažem da sutra moramo biti na audijenciji kod austrijskoga imperatora, zato ga molim da otiđe do Bulgakova i kaže da ne mogu u rečeno vreme
Bojati se ubo moramo da s dobrim namerenijem zlo kod Turaka ne uskorimo, a zlim zasad ili silom ili pretnjom postupati niti možemo niti je
” 3. maja. Odem g. Preneru on tako kaže: „Bu dući da je to delo sad ovog magnovenija vrlo nemogućno, i mi moramo s Turčinom vrlo jako prijateljstvo držati, zato sad ništa o tom preduzeti ne možemo.
On odgovori: „Mi ne znamo, može biti da je General-komanda upravo u glavni kvartir na cara poslala, zato moramo čekati na odgovor.” Mi smo opet poftorili naša dosadašnja molenija kako za ̓ranu oružije i proč.
— U isti dan u 12 sati donese Humboldov momak pismeni odgovor, da moramo prositi audijenciju preko firšta Hardenberga, polnomošnoga prajskoga ministera u Kongresu. U isti dan u 8 sati s g.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
« pa odmah izviri u kujnu: »Nek se samo dobro istišti!« Đače odgovori i to. Revizor pita dalje drugog: »Koga mi moramo poštovati?« pa opet u kujnu: »Pazi da svud porumeni kožica!« Đače odgovori i to... Ispit se svrši, razdaše se knjige.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Govorilo se o vršidbi, koju je trebalo sutra početi. — Bogami, deco, požurite. Ima se dosta posla ove jeceni... Eto, moramo i ovoga ženiti... I pokaza rukom na Stanka. — Bogami, i reda je — veli Petra, majka Stankova. Stanko obori glavu.
— Pa? — Hoće li ona htjeti poći za Lazara? — A ko nju pita? Pitaju li mrtvaca hoće li u groblje? Mi moramo nastati da se oni uzmu! — reče Marinko. — A što se oni moraju uzeti? — Moraju!
Ja bih glavu smeo založiti!... Kmet samo sleže ramenima. — Pa šta bi mu sad? — Sad ništa, ali moramo biti na oprezu. Ivan će povući ljude za Turčinom. — Mi ćemo gledati da ne damo. — Tako ćemo nešto i raditi.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Onoga što je radio s tatom! Znaš? Sad i moja mati skoči iz kreveta: — Đorđa Radojlovića? — Njega! Sad se moramo vratiti natrag. Natrag sa mnom za čitavih mojih dvadeset godina!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ta man’te ga dođavola! — veli gospoja Persa. — Moram, slatka, — veli joj gospoja Sida. — Sutra moramo ranije ustati, da ispiramo i razastiremo; nakupilo se ne znaš kud pre... a morala sam danas da prekinem čerez petka.
« A zar bi i mi sedeli ovde da ne moramo. — O, milostiva — prekide je gost — vi slabo šacujete selo i njegove krasote kad tako govorite.
Zavukla se iza klajderštoka, pa se sva predala čitanju, a noćom u snu sve govori iz knjiga: »O, Edmonde, mi se moramo navjeki rastati!« A ja je pitam: »Šta ti je, ’rano?
Zar ti nije dosta bilo juče? — A, izvetrilo je to čim sam iziš’o na jaroš! A, pa onda... ne moramo svaki dan piti, nego da se malo vidimo i razgovaramo... — Jao mene! A kakav te razgovor nap’o sad, naopako ti zvonilo.
A gospoja-Sidina Jula kad se popne na kacu, pa im traje do novoga, a nama oko Sretenija nestane, pa moramo da kupujemo kupusa s pijace.«... »Evo vi’te, — kažem ja gospoja-Sidi, — šta kaže gospoja Persa!...
Afrika
Jedva uspevam da mu dokažem da kašičica nije važna i da moramo poći. On onda izlazi, očajan, sasvim nag, krijući između nogu svoju golotinju.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Ama sad, kako ti dođi u kuća, ne ti pita: „Kako ti je kći!“ nega: „Koliko daš?“ Otkud ćim da dam kad si nema? Moramo da propadnimo sviju. MIŠIĆ: Sad su već drugojačije počeli raditi.
Što vi govorite, gospodin notarius, na ova šteta, na ovoj svet? O teos, filaksi, moramo da pođinimo sviju! MIŠIĆ: Kir Janja, ja vas molim, nemojte da vučete greh na vašu dušu; nemojte je davati starom kir
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
sredine, istorijskog razvitka i uticaji civilizacija, ostaju ipak među narodima neke psihičke razlike za koje moramo pretpostaviti da zavise od njihova etničkog sastava.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA: Recite mi, dakle, sećate li se vi svoga devojaštva? RINA: Kakvo je to pitanje? ANTA: Rekao sam vam, moramo izdaleka poći: dakle, sećate li se vi svoga devojaštva? RINA: Pa da, zaboga!
Nisam joj mogao reći” Nemoj dolaziti, ne trpi te Vukica. VUKICA: Ne trpim je, pa to ti je! SPASOJE: Ali, dušo moja, moramo je trpeti, To je najpre moja sestra, od tetke doduše, ali tek sestra, a zatim to je jedna vrlo bogata usedelica.
SPASOJE: Sve nas, gospođo, danas boli glava, ali nema se kud, stvar je vrlo ozbiljna, moramo se zajednički posavetovati i zajednički se brinuti, jer svima nama gori krov nad glavom.
Ne mogu se ja sam boriti, moramo svi zajedno. ANTA: Pa dabome! SVI (odobravaju). SPASOJE: Moramo se boriti, i to na život ili smrt.
Ne mogu se ja sam boriti, moramo svi zajedno. ANTA: Pa dabome! SVI (odobravaju). SPASOJE: Moramo se boriti, i to na život ili smrt. Mi ne smemo birati sredstva, jer ovde je u pitanju naš opstanak.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Išijas ju je malo mučio noćas, no to je već nešto na šta se moramo naviknuti. - Da, da, naviknuti! - ponavljala je smešeći se, iako čitavo Karanovo tvrdi da se ona na izvestan raskid
što ti postojiš; o strepnji da ćemo susrete morati da krijemo; o nepravednosti ljudske sudbine: stvoreni da volimo, ipak moramo to da odlažemo za kasnije kad nam do toga već više ne bude stalo.
Mi nismo malograđani i jednoga dana tresnućemo svima istinu u lice, ali za sada se moramo kriti. Ataman je uz to pismo dodao još i jednu grančicu jorgovana. To ju je izbezumilo.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Vidiš, Soko, mi, mada smo već bogati, moramo dalje terati, i ja sam naučen jednako raditi. Novaca imamo dosta; novce da uzajmimo kakovim izelicama, pa da ne plate,
Gospodar Sofri dopada se, smeši se. — E, šta ćemo, moramo se za decu pobrinuti, kad umremo da ne reknu: gle, šta su nam ostavili. — A šta su nami ostavili?
— Pa dobro, kad ćemo se dogovoriti? — Možemo sutra, kod mene, il’ kod tebe, no moramo i Čamču pozvati. — Na svaki način.
Kad dođu u mehanu, jave to gospodaru Sofri. — Sofro, dobro je, prodali smo vino; prežimo konje, odma’ ga moramo odneti. Gospodaru Sofri svetle se oči od radosti, smeši se. — Ovo je prvi dan srećan.
Jovo, — govori kroz plač — najvećma mi je žao što, kad umrem, nećemo više zajedno biti; to mi je najvećma žao što se moramo jedared rastaviti. — Plače, jeca. Krečaru se na žalost da, pa i on plače.
— Ded, Sofro, da se kucnemo; može biti da je kojem poslednji put na Čamčinom krsnom imenu. — Moramo se jedared rastaviti. Jednako plaču. Na to uđe Čamča i vidi da plaču. — Šta je to? Vi plačete pokraj vina!
— Ta koji vam je vrag? — E, moj Čamčo, mi plačemo, i znamo zašto. Sad ovde još pijemo, al’ jedared moramo se rastaviti, moramo umreti, — odgovara kroz plač Krečar. — Vi ste baš ludi!
— E, moj Čamčo, mi plačemo, i znamo zašto. Sad ovde još pijemo, al’ jedared moramo se rastaviti, moramo umreti, — odgovara kroz plač Krečar. — Vi ste baš ludi!
Krečar ide Čamči da se istuži, a suze mu niz obraz rone. — Moj Čamčo, teško meni, ode mi najbolji drug! — Pa jedared moramo umreti. On je doživeo lepu starost, sedamdeset i osam. Šta ćeš više?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Da bismo sagledali psihološku osnovu magijskih postupaka za plodnost, moramo pre svega upoznati društveni status nerotkinje.
i paušalno govorimo o „brzom propadanju“ narodnih običaja i verovanja o „iščezavanju“ arhaičke mitsko-magijske svesti, moramo biti mnogo oprezniji, analitičniji i određeniji u svojim iskazima.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« – O, baš divno što ste ovde! Moramo da se nađemo, važi? – Svakako, svakako.. – Molim vas još malo leda! – Jutros! – Tu blizu... Ne znam.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
— Kud mi se dede čovek? Nismo se ni dogovorili kako ćemo lagati. (Uređuje stolice.) Moramo svršiti, makar kako bilo. UGLED 4. PROVODADžIJA S MLADOŽENjOM (stupi) PROVODADžIJA: Pomozi vam bog!
PROVODADžIJA: To je dobro, (mladoženji) a? MLADOŽENjA: Ja ne branim, da ne moramo opet dolaziti. MATI: I ja kažem, zašto bi dvaput trošili.
MUŽ: Dosta! ŽENA: A zašto dosta? Zbog jedne tričave kape da se moramo svađati. MUŽ: Dosta, kad ti kažem! ŽENA: Neću da ćutim, znaš! MUŽ: Oćeš li da počnem drugojačije?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Tragajući za njenim počecima i odlikama, moramo se, bar za časak, pomiriti s tim da sâm naziv pokriva čitav niz dela nejednake vrednosti, i nespojivih težnji.
O tim Zmajevim pesmama moramo danas suditi uvažavajući književnoistorijske okolnosti: ograničen moralnim načelima jednog vremena i jednog društvenog
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
NANČIKA: Pst! Mi smo rodoljubice. MILČIKA: Zar vama nije po volji kad vašoj kćeri kur prave? NANČIKA: Mi moramo na Madžare da mrzimo. MILČIKA: Pa zašto ste vi s onim obrlajtnantom toliko razgovarali se?
MILČIKA: Tako nam zameravaju što držimo Erži u službi. NANČIKA: I nju moramo otpustiti. MILČIKA: dobra devojka. NANČIKA: Što mu drago. (Kucanje na vrata.) Hsrajn! z.
Ja bi sama uzela na sebe nekoliko bataliona ženske vojske organizirati, da se nije druga ideja u meni porodila. Mi moramo, draga moja, da osnujemo ,,Odbor rodoljupkinja“ kojega će cjelj biti: rasprostirati narodnost.
Ej, uram, rekne mi, nije dobro; izgubili smo i Peštu i Budim, i sad moramo da maširamo gore. ZELENIĆKA: Ta je li to istina, zaboga! SMRDIĆ: Tako mi soldat kaže. No umro nam je vojvoda.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
SULjO: Ajde džarni tu vatru. Ako smo gladni ne moramo i da se smrzavamo. Lako je agi gore na minderluku; gori mangal, iza krstā naslago jastuke, a pred minderlukom
MAJKA PINTOROVIĆA: Pusti je da kaže, neće ti uši odseći! HASANAGINICA: Kad pođe svadba odavde, moramo proći kraj dvora Hasanaginih... BEG PINTOROVIĆ: Baš, bogme, lepo!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Stariji i srednji brat poviču: — Ne damo je ove treće ponoći, zaista moramo bar za ovu najmlađu sestru znati kud je dajemo i za koga je dajemo, da je moremo pohoditi kao sestru svoju.
Sjutradan kaže otac dečku: — Čuješ, dijete, našu Milenku moramo još danas ubiti. — Pa dobro, — veli dečko — ubiti, ubiti; nego znaš što je, pusti ti to meni; ja ću s tijem biti brzo
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA (pokazuje stolicu): Pitaj ovu. MAKSIM: A šta znači to? SOFIJA: Eto što znači: ako je došlo do toga, da se moramo tući, onda ću ja iskati od nje pomoći. MAKSIM: Svog muža stolicom? SOFIJA: Bože sahrani!
MAKSIM: Šta si ti? Jesi li ti grofica ili baronica? Ne gledaš našu sirotinju. SOFIJA: Čuješ, Makso, ti imaš dece; moramo živiti s ljudma. Da kako misliš devojku udati? MAKSIM: S balovima da ju udam!
SOFIJA: Čuješ, Makso: čovek ne može da živi osim ljudi. Što sav svet radi, moramo raditi i mi. Vidiš, mi imamo dece. MAKSIM: Pak? SOFIJA: Pa treba da se s ljudma mešamo.
MAKSIM: Ja se nisam ni tuđio od ljudi. SOFIJA: Zato. Što drugi čine, moramo činiti i mi. Dobro će dakle biti da i mi damo jedan put bal. MAKSIM: Jesi li to poludila, more?
gospodine; lako je baronima, oni su puni i novaca i svačega, pa im je lako govoriti, no mi siromasi, nama je teško, pa moramo moliti. No gospodin će se fiškal smilovati, evo sam donela jedan par mladi golupčića (izvadi ji ispod kecelje).
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Treće noći probudim se tako od gladi, i, kao, krenem da pijem vodu, jer je maman rekla da zbog mršavljenja svakog dana moramo da popijemo tačno osam čaša akva bunarike.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(Bosiljkovi cvàtići potrusili šafolj su.) - Brže, brže, sokoli požuruje otac nas - služba rano počinje! Moramo se prokrasti: da ne čuju ỳ školi da ste bili ỳ crkvi. - S duvara se otkine perjanica radosna plamenovog zumbula.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ali šta se ja za to brinem? Sljedstvo je ovog izrečenija da se ne moramo baš tako strogo držati sovesti. Moja Marija, ti si se dala u talijanske pesme: „Ah ljubovi paklena, — slatka tugo srca
Slušaj moju reč. Jer da su mi kakve knjige, nego kako treba ljubiti. Gledajder im posla! I zato da moramo oči kvariti! JELICA: Ah, tatice, vi ne razumete... MARKO: Dosta!...
MARKO: Ta, bogme, tebi da je kakav iz rumana. No ništa. A šta ćemo s prstenom? JELICA: Ja ne znam, tatice. MARKO: Moramo ga natrag iskati. Biće Batiću žao, ali šta ću mu.
MARKO: Ako je to, to mi ne moramo nimalo oklevati, ja ću vam dati novaca koliko vam god treba; i tako je sve vaše. Pričekajte malo. (Iziđe.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
osećali da silazimo negde ispod nivoa zemlje, u vrškove trave podzemnih vatara poluohlađenih vazduhom koji mi živi još moramo da dišemo.
Nema više našeg, ni tuđeg; teku suze pokajanja. Ali mi moramo vratiti svakom svoje, kao što smo i dobili, i dodati nerukotvorene poklone.
da pretvori u mumije no više se brine za majke i ostale ustanove pune mleka i za lišće što živi od hlorofila moramo hvaliti sve hranioce sad kad veče nudi svoje rumene tanjire i od zreline peva od zrele gladi sazrele su klisure i
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
To je onako, samo primera radi. Al' ako ti to primaš srcu, evo ne moramo ni govoriti o Proki. Možemo uzeti za primer Trifuna. TRIFUN: 'Ajd' baš da čujemo?
? AGATON: Šta mislim da mislim, tek da se ne odvajamo. TANASIJE: Pa dobro, de, ne moramo se baš odvajati. AGATON: Ja ću da vas vodim, jer opet više znam nego vi. SVI (se priberu oko njega).
AGATON: E pa, kad znam bolje, a ti se ne isprečavaj! (Prošeta značajno.) Dakle, braćo, mi moramo biti spremni za slučaj da u testamentu piše da izvršimo deobu međusobno i po sporazumu.
sudija pročita: ostavljam sve svoje imanje svojoj porodici s tim da ga ona po međusobnom sporazumu podeli, mi moramo odmah odgovoriti: mi smo se sporazumeli! SVI: Tako je! Sasvim! Tako je!
SARKA: Nemoj ti meni meriti ni po guši ni po duši, nego što je pravo. AGATON: Moramo voditi računa i o potrebama. Drukčije su, na primer, tvoje potrebe, a drukčije su moje. SARKA: Gle, molim te!
Ne može ona to, mi moramo ostati u kući. Danica će se i onako useliti u veliku kuću, a mi ćemo u onu malu u dvorištu, onu gde ti sada stanuješ,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Gospodo! — poče komandir drhtavim glasom. — Neprijatelj je probio naš front levo od nas i mi u prvi sumrak moramo odstupiti sa ovih položaja. Naše odstupanje mora se izvršiti u najvećoj tajnosti.
Vide se zabrani kao oaze, a oivičene njive podsećaju na polja šahovske table. — Hvala bogu! — veli Milutin — te ne moramo ići na osmatračnicu u pešački rov. Vojnici odmah počeše sa kopanjem zaklona...
Vojnici su raspoloženi, isto onako kao kada se siromahu čoveku da iznenada velika suma novca. — Sada, ako moramo da odstupimo, vala zapamtiće nas — veli Trailo, trljajući zadovoljno ruke.
Ako li se pokvari jedan točkić, mašina odmah ne funkcioniše... Zagrozili su našoj pozadini i svi mi moramo da se povlačimo bez borbe.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
E bogme ovamo ćete morati mnogo što šta protiv metodike, jer i naša vrhovna uprava radi većinom protiv metodike, pa moramo i mi. Šta, zar ja da izgubim dva meseca sa ovom derladijom uzalud; a šta će za to vreme da mi rade ostali razredi ?...
A on je, moramo priznati, u dubini duše smatrao gimnaziju kao nešto veoma veliko, nepostižno, veće od svega... upravo o većim školama
On pritrča i uze je za rame. — Treba se dogovoriti... Danas-sutra... ovih dana moramo ići na ispit... trebaće tvoja krštenica... Pa posle...
naravno, gde ne dolazi često policija... A, kako ti se čini?... Šta će nam gosti! I zar baš mi moramo imati kakvih veza sa obližnjim školama?... Vidiš, kako ja znam! Sutra ću u Beograd, i to će biti svršeno...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
TOMANIJA: Nema toga što bi ga od nje odmamilo! GINA: Šta ga je onda moglo odmamiti od Sekule? DARA: Istini moramo da pogledamo u oči!
Nema pranja kose, uvijanja, gubljenja vremena! GINA: Zar moramo i da se rugamo? BLAGOJE: A da ti možda nećeš da je braniš? Batinašku polegušu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Osobito moramo da pazimo da ne bacaju oko preko plotova, u kuću muslimansku. Bataljon zato maršira kao na paradu. Koračam uštogljeno,
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Zavadi se dvoje i, ako hoće da se tuku, dođu tu. One što su pravili škandale dole na ulici, na nenadležnom mestu, moramo kazniti.
Položaj nam je neprestano uzdrman, i mi, razume se, moramo upotrebljavati sve mere da se što više održimo. — Šta radite? — Radimo što su i dosada činili!
Stoka nam polipsa bez 'rane, a još malo pa će nam i deca skapavati od gladi zajedno s nama. Mi moramo izabrati drugi način, bolji i pametniji.
l..i..z..u? — ču se razvučen šapat iz jednog ugla. — Braćo! — otpoče opet jedan govoriti malo jačim glasom. — Mi moramo odmah poslušati ovaj predlog, jer ovako se više ne može. Radili smo i mučili smo se, pa sve uzalud.
Hoćemo li mi večno ovde ostati i raditi od jutra do mraka pa opet biti i gladni i žedni, i goli i bosi?... Moramo poći i potražiti bolu, plodniju zemlju, gde će nam se mučan trud nagrađivati bogatim plodom.
— zašušta šapat, i masa pođe nekud, ne misleći kuda. — Stanite, braćo, kuda ćete? — opet će onaj prvi govornik. — Moramo ići, ali se tako ne može. Mi moramo znati kuda idemo, inače možemo propasti gore, mesto da se spasemo.
— Stanite, braćo, kuda ćete? — opet će onaj prvi govornik. — Moramo ići, ali se tako ne može. Mi moramo znati kuda idemo, inače možemo propasti gore, mesto da se spasemo.
Mi moramo znati kuda idemo, inače možemo propasti gore, mesto da se spasemo. Ja predlažem da izaberemo vođu, koga svi moramo slušati i koji će nas voditi pravim, najboljim i najprečim putem. — Da izaberemo, odmah da izaberemo!...
— poče on. — Evo smo, hvala bogu, već jedan dan prevalili srećno. Put nije lak, ali moramo savladati junački sve prepone, kad znamo da nas ovaj mučni put vodi sreći našoj.
Neki čak počeše bežati. — Stanite, kuda ste nagli, braćo! Zar se tako drži zadata reč? Mi moramo napred za ovim mudrim čovekom, jer on zna šta radi; nije valjda lud da sebe upropasti. Napred za njim!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Da nije larme, čulo bi se zar što, al' ovako i bolje. Ne moramo mi baš sve znati... Ne tiče nas se ništa, k'o i to, što Jovo sve dršćući komiša korenje, a Milica i Milenija šapuću: —
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
IVKOVIĆ: Pa mi ne moramo razgovarati o politici. JEVREM: Pa ne moramo svaki put, al' kad su izbori, kako možeš da ne razgovaraš o politici.
IVKOVIĆ: Pa mi ne moramo razgovarati o politici. JEVREM: Pa ne moramo svaki put, al' kad su izbori, kako možeš da ne razgovaraš o politici. O čemu ćeš drugo da razgovaraš kad su izbori?
JOVICA: E, vidiš, onima tamo gore nije na svome mestu! JEVREM: Pa sad? Šta kaže gospodin načelnik? JOVICA: Veli, moramo naći drugoga! JEVREM: Jes', drugoga, kao da ovde rode poslanici na vrbi, pa mi samo da uzberemo.
SPIRINICA (uvređeno): Pa mi možemo ići. Možemo se mi i na drugom mestu svađati, ne moramo baš ovde! JEVREM: Ama, ne kažem to. SPIRA: Čekaj, molim te, da se prvo objasnimo o glavnoj stvari.
Mi se, braćo, moramo uporno i odlučno boriti protivu današnje vlade koja nije izraz naroda i koja se svojim delima daleko udaljila od
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Srćuć jedna na drugu Najzad se u kaljugu Survaše u isti čas. Ču se Pljes! i Pljus! i Pljas! Hiljada će Tisući: „Moramo se izvući! A Tisuća Hiljadi: „Ti se sama izvadi, Spasa ću se domoći I bez tvoje pomoći!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Posle svrati u Dućandžik za basmu. Znaju već oni kakvu će da pošlju, kad je za nas. Samo brzo, jer posle moramo da idemo. Sad znaš. — Znam, snaške!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Stariji i srednji brat poviču: „Ne damo je ove treće ponoći, zaista moramo bar za ovu, najmlađu sestru znati, kud | je dajemo i za koga je dajemo, da je moremo pohoditi kao sestru svoju.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Oću dizludim od ovog kutnjaka! JAGODA: A i šta ćete, moramo zbog te fabrike! Strina mu stalno piše da dođe, nema nikoga bližeg da mu ostavi! A on!
Teren potpuno nepoznat! TANASKO: Bolje da nađemo nešto sklonitije! MANOJLO: Moramo da ostanemo baš ovde! Vidiš li ovu kartu? A ovu liniju? A ovu tačku na vrhu linije?
A ti, usrećitelju! Žive nas urniso, a ni mrtvima nisi nam dao mira! Zbog tebe i mrtvi moramo da čipčimo! Pedeset godina, a ni žensko, ni podvarak... PROSJAK: Šta će mrtvacu žensko i podvarak?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Pritom, budući da kakvi smo god, moramo jedan s drugim život provoditi, kako valja, dakle, da postupamo i da se ophodimo da nismo jedan drugom tegotni, dosadni
Evo što mi je odgovorio: „Ja znam da je to tako; ali neka oni otvet bogu daju koji su to tako uzakonili; mi sad moramo slepo držati.” A koja će polza biti onima što stradaju od toga što ćedu drugi otvet | bogu davati? I zašto?
Ćosić, Dobrica - KORENI
— To vlada pred izbore plaši takve kao što si ti! — potvrdi glavom i susrete Đorđev pogled. A ovaj muklo reče: — Mi moramo da odreknemo kupovine. Manje ćemo da izgubimo. — Pa da moji neprijatelji pišu u plakatama i novinama da sam lažov?
Đorđe sporo klima glavom i ceo se klati na tronošcu. — Oče, neka i Đorđe ostane. Večeras sva trojica moramo da razgovaramo. — Odsutno gladi prstima recke po ivici sofre, pa odjednom, kao sa vatre, trže ruku.
Za ovom istom sofrom, pored ovakve sveće, pre nekoliko godina... — Zato što je ozbiljno. Sva trojica moramo večeras... — očev pogled preseče mu reč. Po Vukašinu se prosu tanka drhtavica.
Opet sede na krevet. Dugo gleda u grudvice snega otresene sa Stevinih opanaka, pa, ne dižući glavu, reče: — Moramo. — Žene će zabadava poskidati bele marame. Korist će imati samo pop Veličko. — Dodade tiše: — Đorđe lumpuje?
Aćim zastade, ali se ne okrenu. Pred ošptinom, u magli, crni se i kao da tone gomila seljaka. — Pred njima moramo da smo onakvi kako to dolikuje narodnim starešinama. Aćim naglo pođe i ubrza korak.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Veselju nikad kraja, ali i uhode su putovale, prerušene. — Ako je tačno da je njihova svirka lek, mi ih moramo naći! — tužili su se na bolove u nogama i očima, raspitujući se za mesto na koje dečaci najradije odlaze, dok se jedan
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
- da se zatvorenih očiju može, bez obzira na sve čulne utiske, dobro i duboko razmišljati, ali da se ispita priroda, moramo ih, kao što je Demokritos zahtevao, držati otvorene.
No sada, kada su Rimljani ušli u varoš, oni će ga ponovo vodom napuniti; zato se moramo požuriti. Baš pored moje kuće nalazi se jedno okno kojim se ulazi u oluk vodovoda, tu ćemo sići u oluk i stići ispod
„Onda ga, bome, moramo čestito počastiti!“, odgovori odlučno kaluđer. „I ja mislim, dragi moj Marko. A šta imaš od jela na stovarištu?
Kopernikovom delu, a svoje tablice planetskog kretanja izračunao, usvajajući Kopernikov sistem, govori o tome: „Moramo biti duboko blagodarni Koperniku što je vaspostavio pravu nauku o kretanju nebeskih tela“.
„Pa da li te je izdevetao?“ „Ne. On me uze za ruku, odvede me pred majku, pa reče: ,Moramo ovog dečka poslati na velike škole’. - ,A odakle pare?’, reče ona. - Ja ću ih nakrmiti’, odgovori on.
Gospođa Lavoazije pogleda na časovnik koji je visio na zidu laboratorije. „Moramo, bez odlaganja gore u naš stan: i Vi, gospodine Melankoliš!“ „Ali, milostiva gospođo“. „Bez pogovora!
zapitamo šta se dešava sa Sunčevim zracima pri njihovom ulazu i prodiranju kroz atmosferu čak do Zemljine površine, onda moramo tražiti odgovora i u fizici. „Do sada sam obradio samo astronomski deo problema.
„Tako?“ „Da, dragi moj, ta struja ne daje nam se na poklon, moramo je stvoriti snagom, u znoju lica svoga, kao što ste maločas videli.
Zato moramo o tome zapitati knjigu prirode koja govori o istoriji života na Zemlji“. On pokaza rukom na portrete, okačene iznad kami
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zatim da verujem, kao on, da su saveznički političari genijalni. I kad Bonar Lo kaže: „Mi moramo pokazati da ovaj rat nije vođen uzalud, sasvim uzalud, što bi stvarno bilo kad se mi ne bismo osigurali da nikad.
Sve mi, veli, moramo da pamtimo, i kad Marko slavi, i kad će Janko da ženi sina Ratka, treći da udaje ćerku Ivanku, a četvrti da krsti dete.
Ja sam tek sada stekao zasluge za ono za šta ću se boriti dok, sam živ, dok mogu da mrdam: za demokratiju. Mi se moramo za nju boriti, mi smo strašno zaostali, pa zar sad narod da napustimo, sad kad nam je carevina veća od Dušanove?
Ali (brzo moramo pričati, jer inače nikad ne bismo mogli ispričati) ne potraja dugo, a u publici zavlada neželjeni ali i nepodeljeni
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
To bi u neku ruku značilo da u svemu, da bismo došli do konačne i sigurne spoznaje, moramo ići do samog konca. A to znači: do tačke neuspjeha.
u drugim stvarima dramatičnost leži u samoj događajnoj materiji, ali u ljubavi mi unosimo dramatičnost u materiju. Moramo nekim našim postupcima produbiti dramatičnost u događajima, kao što se trljanjem pobuđuje električnost u štapiću od
)... U tome moramo pokazati krajnju istrajnost i nepopustljivost... (Eto i trećeg uslova koji mi nedostaje! „Za sve je potrebna istrajnost!
— Sasvim logično: kad niste o tome mogli razgovarati dok smo sjedjeli kod nas u špajzecimeru, moramo zaključiti da ste imali da govorite o nečemu povjerljivom!... Izgledali ste tako umorni, kao da ćete zaspati na stojećki.
Te riječi i te istine žive u mraku, između dviju stranica sklopljene knjige, i tu moramo da ih opet potražimo kad se, nezadovoljeni ili razočarani, vratimo s predstave.
„Ali glavno je ideja, zar ne?” . — Slijedite me. Moramo poći nekoliko stoljeća naprijed. Jer ovo je fantastični roman, podvrsta romana budućnosti...
“ Pred samim ulazom u selo upale se rakete i sve ode u jedan vatromet. — Mi smo u boljem položaju utoliko što ne moramo nositi sobom rakete, — osmjehnu se Dolores. — To je u našem slučaju obavljeno već ranije.
Još je nešto od naročite važnosti. A to vrijedi i za druge, ne samo za ja, pa se moramo čuditi što se i oni time obilnije ne koriste. Starenju ima mjesta samo u danom sistemu relacija i odnosa.
Ali, na koncu konca, i to je stvar ukusa. I moramo biti pravedni pa priznati da bi isto tako neko mogao ne shvaćati kako se može dati prednost cigari.
Stvar tehnike u ophođenju sa sobom: želimo li odoljeti napasti, moramo je u sebi doživjeti do konca, sa svim onim što iz nje sljeduje. Prokušan recept. Slučajnost?
koliko god hoćeš, viči u demonstracijama što god hoćeš, rasturaj letke kakve god hoćeš, ali u ophođenju jedan s drugim moramo da budemo pristojni! Odakle da budemo neotesani, molim te? I kakve to veze ima s podruštvljenjem sredstava za proizvodnju?
Ne branim ja građansko društvo. Daleko od toga! O, imam ja starih računa s njim! Ali stvari moramo uočavati tačno, mladi gospodine. I to ne iz neke apstraktne pravednosti već radi nas samih.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad se odmakoše podosta, Vujo ga zaustavi. — E, sad moramo da se podvojimo: ja ću sad levo, dolinom i potesom, a ti hajde tako pravo, dok ne iziđeš na samu kosu ; onda okreni
Svi ućutaše, osećajući nezgodu, u koju ih dovede, svojim nesmišljenim govorom o uceni, onaj doskorašnji vojnik. — Mi moramo leđa uz duvar — poče jedan čiča. — On neće dosađivati našem selu, a mi mu moramo biti na ruci.
— Mi moramo leđa uz duvar — poče jedan čiča. — On neće dosađivati našem selu, a mi mu moramo biti na ruci. Nije to šala bolan: metnuo čovek glavu u torbu! Ne smeš ga darnuti, kâ u oko.
— Pa... gotovo uvek — odgovori Vujo, vadeći novce i dajući ih Đurici. — Evo ti deset dukata. Moramo uskoro opet na posao, jer nisam još svima našim ljudima dao, a ljudi traže.
— Ne boji se ničega; ali moramo sad dobro paziti da nam ne umakne u ćeliju. Posle nam ne pomože ništa. Ali starac, vidi se, nije pomišljao na begstvo,
— Čuješ, Novo... — reče Đurica ustajući. — Baš me mrzi da opet poganim ruke... Kad vidimo da to moramo činiti, ako te ne mrzi... da ti to učiniš...
— zapita ga Vujo, čineći se da ne ču njegovo pitanje. Đurica malo poćuta. »Da li da mu kažem? — Sve jedno, moramo raskidati, pa onda ne moram ni kriti.« — Gde ti nisam bio! ... Po varošima..... U Beogradu najviše.
— Pa dobro najposle, kad ti je on kazao... — odgovori Đurica ravnodušno. Moramo da se odmorimo u zabranu. — Baš dobro! — viknu Simo i radost mu zasija u oku.
— Šta vele varošani, žale li Vuja? — Ko će žaliti ’naka zlikovca! Ama de pričaj mi kako ga pogubi, i onako moramo čekati dok se dobro smrači. Đurica mu ispriča. Za onoga što se pojavi iz šume, ne mogoše smisliti ko je.
Dobrosav se trže. — A, probudio si se! — Koje li je doba? — Nema još ponoći, sigurno ... Lezi, spavaj ; sutra moramo raniti... da opet malo pijemo...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Stariji i srednji brat poviču: — Ne damo je ove treće ponoći, zaista moramo bar za ovu najmlađu sestru znati kud je dajemo i za koga je dajemo, da je moremo pohoditi kao sestru svoju.
Najstariji sin uhvati zgodu te će upitati oca: — Oče, dugo nismo progovorili, sad je došlo doba da moramo govoriti. Kaži mi, bih li smio, kao tvoj najstariji sin, da te za nešto upitam? — Bi, — reče starac.
Sjutradan kaže otac dečku: — Čuješ, dijete, našu Milenku moramo još danas ubiti. — Pa dobro, veli dečko — ubiti, ubiti; nego znaš što je, pusti ti to meni; ja ću s tijem biti brzo
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Istina je da su nam potrebni stimulusi da bismo najbolje radili pod sadašnjim životnim uslovima, kao i to da moramo da budemo umereni i kontrolišemo svoje apetite i sklonosti u svakom pogledu.
Svi moramo imati neki ideal koji će upravljati našim ponašanjem i koji će nas zadovoljiti ali nije važno da li je to veroispovest,
Ako nam je stalo da izbegnemo predstojeću katastrofu i takva zbivanja koja mogu kuglu Zemaljsku pretvoriti u pakao, onda moramo ubrzati razvoj letećih mašina i bežičnih prenosa energije, bez oklevanja, svom snagom i svim sredstvima kojima nacija
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
velikom broju individua, bilo da su aktivni molekuli ili aktivna živa bića, i koji na posmatrača deluju nekordinirano, moramo primeniti takozvane statističke metode ispitivanja.
Ne govorim samo u naše ime već i u ime naših kanadskih prijatelja na drugoj strani sv. Lorensa. Moramo se udružiti u plemenitom nadmetanju sa onim što je najbolje u Evropi...
Lorensa. Moramo se udružiti u plemenitom nadmetanju sa onim što je najbolje u Evropi... Zajednički moramo pokušati da oborimo ono što je de Tokvil rekao o nama: da društvo kao što je naše nikad neće razviti ljubav za čistu
tada mi je bilo jasno da su pronalasci tvorevine smrtnih ljudi i da na njih, iako nam one izgledaju kao nešto normalno, moramo gledati kao na velike tvorevine ljudskog uma. Njih čeka sudbina da postanu, manje-više, opšte poznate, svakidašnje stvari.
godine bila još tako sveža. Vatru naloženu drvima koja teško gori, moramo češće podsticati da bi se održala. Na isti način treba i plamen uspavane mentalne aktivnosti, s vremena na vreme,
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ali ga pre toga ipak moramo proveriti. Njemu u prilog ide pored ostalog i to što ni Vuk „Anđu kapidžiju“ nije svrstao među mitološke pesme, nego u
Ovima drugima izvorni tekst je Biblija, na koju se stalno moramo vraćati. Još dvadesetih godina Rastko Petrović je na više raznolikih primera pokazao u eseju „Narodna reč i genije
otkriti one osobine Andrićeve novele koje, tako reći, programiraju, usmeravaju naš način čitanja, mada mi uopšte ne moramo biti toga svesni.
Kao što ne moramo biti svesni gramatičke strukture svog maternjeg jezika a pri tome ispravno razumemo ono što je rečeno ili napisano na
Sva je pesma „Iz kovnice izašav“ toliko i tako prožmana istorodnim jezičkim nespretnostima da ih moramo smatrati neodvojivim delom njene pesničke strukture.
Treba postojati da bi se moglo koračati, ali pri svakome koračanju ne moramo imati jasnu svest o tome kako je dobro što postojimo.
Tako isto pri običnoj upotrebi jezika ne moramo biti svesni njegove velike, stolećima sabirane memorije, niti nam je potrebno da je aktiviramo.
To, međutim, ne može da bude slučajno, i stoga se još jednom moramo da vratimo Ocvalim primulama u potrazi za odgovorom.
Ako želimo da dosegnemo kôd po kome su sačinjene Popine poetske poruke, onda se povremeno moramo spuštati sprat niže ispod savremenoga stanja prirodnog jezika: moramo osluškivati njegovo slikovno, simboličko i mitsko
sačinjene Popine poetske poruke, onda se povremeno moramo spuštati sprat niže ispod savremenoga stanja prirodnog jezika: moramo osluškivati njegovo slikovno, simboličko i mitsko bilo.
To, uostalom, istoričarevom opisu daje reljefnost. Ali, pošto sada, s kraja veka, moramo baciti jedan kratak pogled unazad na razvoj srpske književnosti, opet će se u vidnom polju naći samo „vrhovi“, samo
I to je prihvatljiv odgovor za početak HH veka. Danas već tome moramo dodati najznačajnija književna dela nastala u ovom veku. I njih nije malo.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Dobro, što smo dosad trpeli, nije nam se moglo drukčije pa smo trpeli. Ali sad, boga mi, može nam se, pa ne moramo više da trpimo. DARA: Mama, zaboga, mama, šta ti govoriš! A pitaš li ti, boga ti, mene: pristajem li ja?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Todora se, naime, prikazuje sa osetne udaljenosti ako računamo - a moramo tako računati - od Sofke, koja se u tom času nalazi uza samu dvorišnu kapiju, a Todora „poče se tamo, ispred kujne,
sličnom mestu, ili u jednom istom ili sličnom položaju, kao što je to slučaj sa Sofkom, i kada se to pri čitanju oseća, moramo se upitati da tu možda ne postoji i izvesna skrivena veza.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1880. 2. Kad je napisao stotu „Šetnju“ Ma da nije vreme šali, ma da nam je žučkast smej; Mi moramo danas slavit’ jedan mio jubilej. Bŷnite se, bŷnite se, i pitate: Zašto to?
Krakov, Stanislav - KRILA
Ranci se zabacivali na leđa, sprema je zvonila, čuli se nezadovoljni glasovi vojnika: ”Baš uvek moramo mi prvi”, ali se ipak kretalo unapred. — Jedan po jedan, na odstojanju čuo se glas majora.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Jedva uspevam da mu dokažem da kašičica nije važna i da moramo poći. On onda izlazi, očajan, sasvim nag, krijući između nogu svoju golotinju.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
mrda ranjen obraz, pa mi onom drugom polovinom usta prošušketa: — Ogrebali me Turci po obrazu, a ko mi u obraz dirne moramo se naplaćivati. Svi se nasmejaše ovoj igri reči. — Ama, bojim se biće ti rana opasna pa ćeš propasti.
sve pomalo i neosetno, uvlači u događaje, dok se jednom ne nađemo začuđeni pred situacijom, gde, hteli ne hteli, moramo ratovati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dvojica delju neke grane. Vele, prave krstove. Komandant bataljona vratio se odnekud i pozva nas, komandire. „Večeras moramo da smenimo pešadiju — govorio je.
Izgleda mi da se tom prilikom nekima i zamerio. No sad svejedno. Mi moramo da slušamo onako kako nam se naredi. Saznao sam da će nam biti stavljena na raspoložene još dva bataljona pešadije.
Naređeno je da sad odmah moramo preći Crnu reku. I to usred dana, kada nas oni tamo čekaju mitraljezima. Razgovaram sa Bojovićem, šta da radimo.
Kosa mu je pala na čelo, a lice mu se opustilo. Povodeći se priđe Fjodoru. — Milo mi je... Sava Savić. — Ovoga moramo da vežemo — jedva prevali preko jezika kapetan „Fikus“. On se diže i oslonjen rukama o sto viknu: — Mirno!
— Šta da radim! Elementi su za sve topove bili isti, pa vidite i sami. Moramo ostati pri ovome. Pustiću još samo jedan, kontrolni plotun.
A što je još najvažnije, ni mi ne možemo jurišati prema svetlosti. Po mraku moramo da sklonimo naše žičane zapreke, i njihove da sečemo. A za to vreme oni će prići.
Kada odmakosmo malo, progovori komandir, kao više za sebe. — Sasvim... I mi ne idemo od dobre volje, već što moramo. Zaustavili smo se iza jedne stene da se odmorimo. Sa našega lica kiptao je znoj, a bluza nam bila vlažna.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Bitno je: već u ovoj pojavi, hteli-nehteli, moramo gledati simptom koji kazuje da se čitav dvojezički sistem u stvari već ljulja, kao što će se uskoro definitivno i
S Vlahom do ro zdele, a od ro, njom u glavu — nećemo mi nigda na lepe s njima izaći. Mi katolici moramo se složiti, tu istinu ja ćutim vele u sercu mome.
je pelo v zboru veliko častitih gospodičen, ki so se nam z ljubeznjivim petljem nježne pesmice tako prikupile, da jih moramo v imenu vsih rodoljubov prositi, de bi jo nam pri pervi besedi zopet zapele.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Je l' tako? Nego slušaj ti mene, gospodine Vićo. Ovo je velika i važna stvar, od nas zavisi spas države, te se moramo ozbiljno uzeti u pamet. Jesu li svi činovnici ovde na okupu? VIĆA: Svi su, samo je g. Žika „otišao u srez”.
Jerotije ih najpre premerava sve, pa onda počinje svečanim tonom): Gospodo, stvar je vrlo važna i ozbiljna... moramo svi... (Zaustavi mu se pogled na Žiki.) Kako je tebi, gospodin-Žiko? ŽIKA (odebljanim jezikom): Ja vršim svoju dužnost!
) Kako je tebi, gospodin-Žiko? ŽIKA (odebljanim jezikom): Ja vršim svoju dužnost! JEROTIJE: Tako, tako i treba! Moramo svi vršiti dužnost, jer stvar je ozbiljna... Stvar je, kako da kažem... da, gospodo, mi smo se ovde sabrali...
(Opšta tišina. On ih posmatra, i pošto prošeta dva-triput razmišljajući nastavlja.) Stvar nije prosta i moramo svi ozbiljno da razmislimo kako ćemo priteći državi u pomoć.
'Ajde, govorite, kako ćemo? Moramo biti obazrivi, jer takvi se ljudi ne predaju lako; on će da se brani i pucaće. VIĆA: Hoće!
JEROTIJE: Bre, bre, bre, čitavu Evropu će da opkolimo! Pa onda! MILISAV: Onda moramo izvršiti napad. JEROTIJE (prepade se): Kakav napad?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
nemirno dobuje po kamenitoj stazi, nozdrve su mu raširene, sapi sjajne od znoja, hteo bi da jurne napred u galopu, ali moramo se držati poretka, ja i on, moj vranac, koga bih nazvao Jarki, koga bih baš tako nazvao i nikako drukčije, Jarki, jer
Ono što smo sami o sebi uporno govorili, izgledaće im kao obična prevara. Mi moramo ostati ravnodušni pred opasnošću. Kako će ovi glupi sebarski momci ostati u veri i u nadi kad mi pokazujemo očigledan
Naše dužnosti nam se nameću kao preteški teret koji moramo doneti do groba, bez predaha. Bilo bi mi mnogo udobnije kad bih se u svemu pokorio Laušu, ali ja ne mogu da budem ja,
Dimitrije kaže da MORAMO odlučiti kuda dalje. Možemo birati, kaže on, između nekoliko mogućnosti. To je već utešno, pomislih; ako postoji
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Da bismo je našli, moramo poći za 2500 godina unatrag, a u prostoru, 2500 kilometara u pravcu jugoistoka. Kad stignemo onamo, moraćemo, po našem
letu kroz minule vekove prisustvujemo najvažnijim scenama velike drame u kojoj je um čovekov otkrio tajne sveta, onda moramo na prvi čin u Mesopotamiju, u stari Vavilon Nabukadnezarov. Potrebno je da se za taj put odenemo na način onog vremena.
da uradi sa aleksandriskom bibliotekom, a ovaj mu je odgovorio: „Ako se u tim knjigama nalazi što i u koranu piše, ne moramo ih ni čitati, a ako sadrže nešto protivno Muhamedovoj reči, ne smemo ih čitati.
Pa kao što se i turista mora pre polaska priviknuti na vrtoglave izglede, tako se i mi moramo sprijateljiti sa kosmičkim daljinama.
One su ogromne, pa ih zato moramo smanjiti u mislima toliko da možemo o njima govoriti običnim jezikom. Nameravao sam da, u tome smislu, izradim jedan
One su spolja optočene širokim međuprostorom od dvadeset sedam i po metara, koji ih deli od spoljnih planeta. Zbog toga moramo ostaviti za jedan časak ovaj paviljon, da putanje tih planeta izbliza razgledamo.
veka, a na dvoru nemačkog cara Rudolfa II, kralja Mađarske i kralja Češke, čija je prestonica bila u Pragu. Moramo, dakle, i vremenski i prostorno, onamo, na dvor toga cara, samoživca, čudaka, poluučenjaka, astronoma i astrologa.
“ prosikta njegova žena. „Nisam li ti govorila da se ne primaš tog bednog zvanija! Od čega da živimo? Od vazduha? A moramo već i da pomišljamo na opremu i udomljenje naše Regine. Da li si ikad na to pomislio?
“ reče pesnik „Nema šta da se čeka! I Englezima je jasno kao i nama dvojici: male stvari više ne pale. I mi moramo bez oklevanja pristupiti gradnji naših drednota.
Zaustavljati se ne možemo nigde, jer moramo vrlo daleko; zato Vam samo dozvoljavam da, Vašom mirišljavom ažurnom maramicom, pošaljete pozdrav našim prethodnicima,
Tamo bi nam krv uzavrela, a o drugim opasnostima i da ne govorim. Zato moramo zamisliti da smo se od svih iskušenja i opasnosti osigurali naročitim avionom sa hermetički zatvorenom kabinom jakih i
Svetlost svih tih sijalica zasenjuje nam oči, mi ih moramo pokriti rukama. Pogledajmo, makar i kroz prste, dole u dubinu. Pod našim nogama se beli užareno more.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ju-he! pa siđi dole, drugi će da uzjaše... Moramo štedeti, Julice. I ti imaš dete, i ja imam dece, i poviše, ko zna, možda sam ih i preko računa pokupila.
Ne piće, nego živčani poremećaj. Suviše rano; moramo ga čuvati. Inače, znaš, mogao bi da se ponovi onaj počešći slučaj u lekarskoj praksi, da otac umre u crkvi, a sin tamo
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
od velike familije, koliko mu otac ostavio novaca, kakvog je stasa, oće li se moći oženiti i proče; to mi napred znati moramo ako mislite da trčimo za njim, inače mi nećemo zeca u šumi.
Ništa manje mi i ovde ne moramo otcepljeni biti, jer bez komplimenta javiti ti imam da sam ja devojka, ti si bez svake sumnje mladoženja, tako da se
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— David Mešulam iznese jedan slučaj međunarodnoga značaja, pri kome je jedan naš podanik teško stradao, radi čega moramo, ugleda našega radi, pribaviti satisfakciju.
I, molim vas, to je svešteničko dete, pa eto tako. Al' takva su današnja deca, napredna su i bistra, pa moramo s tim da se izmirimo!
Sve su to stvari koje su našu dečju maštu neobično zanimale, ali, moramo priznati, i pomogle da kraj azbuke naučimo i cifre i da tako svršimo osnovnu školu. Hajdemo dakle u gimnaziju!
Od svih tih istorijskih vekova, moramo priznati da se nama đacima neobično sviđalo preistorijsko doba. Niti je bilo država, niti vladara, niti su se brojale
Ali, veli se, pred naukom se moramo pokloniti i njenu reč smatrati kao stariju, jer, vele, čovečanstvo ima nauci da blagodari za svoje velike napretke, a,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Našto da gine narod, kad sutra naveče inače moramo da položimo oružje. Dalje nemamo kud! — dodade kapetan Dušan. — Baš zato! — brani svoje gledište Živadin.
Ali mi smo izišli iz svoje zemlje i moramo se povinovati običajima drugih. Vrata se otvoriše. Kad uđoh u sobu, zatekoh nekoliko mladih Crnogoraca.
Objašnjeno nam je da od sutra moramo maršovati u koloni i niko ne sme da se izdvoji izvan kolone. Ako li koji vojnik padne od umora, moramo ga nositi do
Ako li koji vojnik padne od umora, moramo ga nositi do prve njihove stanice. — Kako, čime, na čemu! — čudi se Živadin. — Na krkačama!...
Ti si nam još jednom tako pokvario plan. Njega, pobratime, moramo da isključimo. — Pa vrag bi vas znao kad govorite istinu, a kad lažete. Vi uvek imate istu minu na licu.
SAD SMO OPET VOJSKA Naše šale prekratilo je naređenje da se svi moramo pelcovati nekim serumom, koji štiti od raznih bolesti. Došli lekari. Puk postrojen i onda smo prilazili redom.
Vraćajući se viknu: — Neka se hitno dovedu konji. — On nam priđe. — Moramo svi tamo. Situacija je teška. Jahali smo žurno. Uz put sretosmo kolonu ranjenika na mazgama i kolima.
A nazad se nije moglo ići... Nove trupe nisu pristizale. I onda se naši reše na ofanzivu. Šta vele: ako baš moramo da propadnemo, onda nek nas bar zapamte. Taj zadatak pade u deo Drinskoj diviziji.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Činilo im se kao da im u glavi zvoni, da zvonjava negde u njima izbija. Tako su već od samih sebe počeli da beže. — Moramo nešto učiniti!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Galama odmah prestade. — Nešto se sprema — prošaputa Stric. — Dječaci! — poče Jovanče. — Mi se moramo zakleti da nećemo nikom kazati gdje se nalazi naš logor, da jedan drugog nećemo izdati i da ćemo jedan drugog svuda
— Šta da radimo, otkriveni smo? — potišteno upita Stric obraćajući se Jovančetu. — Moramo još danas nešto smisliti — zabrinuto reče mali harambaša i zovnu na stranu Lazara Mačka.
— Pa šta ćemo sad? — prepade se Stric i sjede na zemlju. Jovanče se samo zgleda s Mačkom i šanu mu: — Moramo s njima u pećinu, drugog izlaza nema. — Kako bi bilo da ispadnemo na onu stranu do druma i da umaknemo u kukuruze?