Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pozvao me je čelnik Lauš, gospodar župe moravičke, naredio mi da napišem neke povelje, pa kako sam to obavio valjano i brzo, darovao je manastiru stado od trideset ovaca
I vrati mir poljima i šumama plodne moravičke doline i ponovo bi ono što je nekad bilo. To ću morati napisati u letopis. Nateraće me da napišem pohvalno slovo
Imali smo jednog, nadaleko čuvenog, voljenog zbog toliko izlečenih širom župe moravičke, ali on nije bio s nama kad nam je bio najpotrebniji. Gledao sam iz dana u dan kako mi umiru ljudi.
A možda će budući zapovednik Kule i namesnik župe moravičke, dobiti povrh svega toga i Jelenu. Artemije Posle drugih petlova, dok smo bili na bdeniju, poče da duva vetar.
vira primiti na sebe moga brata u Hristu, bivšeg monaha Doroteja i lepu vlastelinku Jelenu, ženu namesnika župe moravičke Lauša.
Eto. Ozbiljna žena. Vlastelinka. Gospa visokog roda. Žena namesnika župe moravičke. Topole su se savijale, oblaci jurili kao sumanuti. Šta je taj Dorotej mislio?