Jakšić, Đura - PROZA
„Vidiš: ja sam se noćas dobro postarao! Imaćemo u izobilju barem za pet-šest dana; ali, Grlice, onaj lončić moraš razbiti!“ dodade nekako potmulim glasom. „Neću ništa da te podseća na sramne namere onoga nevaljalca!...
— reče jadno devojče, pokrivajući isplakane oči svojim belim ručicama. — Moraš, kćeri, i ti ići da ga dovedemo kući...
Obradović, Dositej - BASNE
dođe da nas izbavi svakoga poklonjenija i službe tvari i dela ruk čelovečeskih, a oni te okreni te obrni, pak opet moraš se klanjati deluruk čelovečeskih. I što je grđe i gore: pišu svetoga Hristofora s pasjom glavom, moraš joj se klanjati.
I što je grđe i gore: pišu svetoga Hristofora s pasjom glavom, moraš joj se klanjati. Obraz preblagoslovene Spasiteljeve matere sa tri ruke pišu! To što bi u naturi (sačuvaj bože!
To što bi u naturi (sačuvaj bože!) čudovište bilo, tome se na ikoni moraš klanjati. Evo, braćo moja, dokle sujeverije i slepota može doći i stignuti!
” — „Neću ni to, ja ne želim da me se ko straši.” — „Jošt jedno ostaje, pak ako i ovo ne budeš hotela, a ti moraš stradati kako si i dosad: hitrost i lukavstvo lisičje.” — „Neću ni to,” — reče ovca — „ni | to mi nije milo.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Crne u dovratku čekaju te čalme, crne rukavice pretresaju ti stan. Niko ti neće reći zašto moraš da digneš kosu i nasloniš obraz na panj. Soba se dimi od kafa i od lula.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ovamo, opet, sediš u košari. Udari zlo vreme, nemaš se gde skloniti. Kuću da gradiš, nemaš otkud, a moraš. Već i ružno je — sve se sprda »Eno ga kaki je radin! Sedi toliko zemana u košari!...« Nisi nikud pristao...
Jes' čuo, sad odmah, ili ne, noćas moraš! Kad si ga noću već jednom kopao, kopaj ga noću i opet — jes', čuo!... Da se nisi glavom šalio!
— Ti misliš i ja sam umorna. Nisam, Ognjane! Mogu ja vazdan stojati, sinko!... Ama uzmi! Neka, stići ćeš. Ne moraš ti sve danas uzorati... E, gle ti njega! Baš ore kao matorac! Kaže meni Dušanka... A ja mislim — šali se, vrag jedan!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— A gdje je Lazo? — Bogami, dragi aga, to ni ja ne znam. Pobegao je u šumu. — E, moj lijepi bratac, ti mi ga moraš naći! — Hoću, naći ću ga! Kako ne bih! Kad ti hoćeš, naći ću ga, pa, aman, da se u zemlju sakrio! — Eh, tako, tako!...
I reče: — Ne znam. — Nije ti ništa kazao? — Ništa. — Čuješ, čiča Mašo... — Šta? — Ja ne smem ići! — Moraš!... Meni je subaša rekao da te dovedem! — Kaži da me nisi našao. — Šta?!... Da lažem!... Subašu da lažem?!...
— Vi̓š — reče Kruška — kako se brinem za te!... — Vidim, i... hvala ti! — Ali ti me moraš slušati, ili... — Slušaću te kao oca, bolje nego oca!... — Lijepo, lijepo!... Tako ja i hoću!
Ivanu ode pamet. On vide da Turčin baš voli njegovog Lazara. — Pa gledaćemo... — A, to moraš učiniti!... Kad se djeca vole, neka se i uzmu. Nema većeg grijeha nego rastaviti milo i drago!... To moraš učiniti...
— A, to moraš učiniti!... Kad se djeca vole, neka se i uzmu. Nema većeg grijeha nego rastaviti milo i drago!... To moraš učiniti... I kad nijesi učinio ove jeseni... — Ta ja ću ovih mesojeđa — svejedno!... — reče Ivan.
Kad vide Marinko da Ivan neće da kaže, onda se reši da napomene. — Baš nećeš da kažeš? — Ali... — poče Ivan. Ne moraš... Ja znam i sam. Hoćeš da ti kažem?... Je li, to su pop i kmet, a?... A Ivan se ustumarao s pogledom. — Je l̓? — Ta.
U Marinku se javi zver. Srce mu zalupa od radosti što mu dođe tako na zgodu. — Eto, i ti se još zanosiš! Ti njih moraš slušati, pa da bi ti rekli i u vatru i u vodu, a oni tebe neće ni onde gde se tiče tvoga obraza i tvoga sedog perčina!.
Jer Marinko je kao tvrdoust konj: kad uzme na zub — ne zadrža ga. — Ali ti mi moraš učiniti ovo: ti moraš pretresti kuću Aleksinu! Turčin se nasmeja. — Ali, molim te! — Batali ćorava posla! — Ali...
Jer Marinko je kao tvrdoust konj: kad uzme na zub — ne zadrža ga. — Ali ti mi moraš učiniti ovo: ti moraš pretresti kuću Aleksinu! Turčin se nasmeja. — Ali, molim te! — Batali ćorava posla! — Ali... kad te molim!...
Lazaru se napregoše prsa. On reče, više za sebe: — Ja njega moram ubiti! — Moraš. — Ili on mene!... — Kako bude!... Jer, upamti! Ako ne ubiješ ti njega, on će tebe nasigurno!... A što se Jelice tiče.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Čiča sav pocrvenje. Kad čiča iziđe, a vladika pomilova Maru pa reče: — Ovoga čiku, 'ćeri, ne moraš ljubiti u ruku. To je moj kuhar! — Neka, oče vladiko, — reče pop. — Star je čovjek! Tako sam ja nju učio.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
a to je redovno slučaj kod njega — tera svakoga da peva pesmu: »A-a-a, dragi brate komšija, ako ’oćeš veseo biti, a ti moraš s nama piti«, pa sipa za vrat vino; a i inače je nesnosan), — onda zlo i naopako, da se ne provede lepo i ne prođe
— Pa kad vam nisam dobra! — odgovara Jula jecajući. — Bolje da me nema; da se nisam ni rodila. — No, no! Ne moraš ti baš tako na kraj srca biti!... ’Râno moja! Gle, kakve su joj samo oči! — umiruje je gđa Sida i ljubi je.
Ta stek’o je moj pokojni Lala, radio od jutra do mraka, i stek’o dosta, da ti sada ne moraš raditi, nego ti samo, Nićo, izvolevaj! Ta biće tebikana, makar ni Arsi ne doteglo, jerbo si mi ti bliže rod!
Kad je bila blizu Feudvara, Susrela je tri mlada drotara: »Di sa pošla, Madžareva Julo? Di da ideš, naša biti moraš!«... Jedan skida zlatne belenzuke, Drugi skida dukate sa vrata, Treći veli: »Poljubi me, Julo!«...
— ’Ajd’ pevaj, pevaj, Julo. A Jula se još jednako usteže, ali kad navališe na nju još jače drugarice i rekoše: »Moraš, moraš, Julo!
A Jula se još jednako usteže, ali kad navališe na nju još jače drugarice i rekoše: »Moraš, moraš, Julo! Da vi’š da smo mi mlâde, kako se ne bi dale moliti« — otpoče i ona svojim lepim, jasnim kao srebro, devojačkim
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Bogme, ne mogu služiti — ne znam. — Ta šta ne znaš! Kako si onomad lepo svirala! Moraš svirati! — Ah, muter, bez nota ne znam; onda sam svirala pored sluškinje, ona je lepo pevala, a ja sam akompanjirala.
Međutim, Čekmedžijić i čika-Gavra već su blizu Š. Čika Gavra uči Ljubu kako da se kod Gledića vlada. — Ovde, Ljubo, moraš jako paziti. Gledić je čovek ozbiljan, gospodska izgleda.
Ja to tako ostaviti ne mogu, pa da mi je sto puta sestra. Ti moraš kao advokat Micu zastupati. Svilokosić je u zapari. Sad je tek među dve stlice, a ne zna na koju će.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ne ubi me! Čuvaj se! Znaj: ne smeš poginuti, jer si ti najvoljeniji čovek na svetu. Jest, čuvaj se! Ti mi se moraš vratiti, ti moraš doći da odagnaš ovo mračno očajanje tvoga anđela, da učiniš kraj ovom neizdržljivom, praznom, pustom i
Čuvaj se! Znaj: ne smeš poginuti, jer si ti najvoljeniji čovek na svetu. Jest, čuvaj se! Ti mi se moraš vratiti, ti moraš doći da odagnaš ovo mračno očajanje tvoga anđela, da učiniš kraj ovom neizdržljivom, praznom, pustom i strašnom životu;
odagnaš ovo mračno očajanje tvoga anđela, da učiniš kraj ovom neizdržljivom, praznom, pustom i strašnom životu; ne doći, moraš doletiti: da se uveriš koliko tek sad znam biti nežna i slatka i strasna, da zagrliš opet tvoju milu malu pa da umre
Boga mi je rob od glave do pete. „Vlast, veli, počituj, svaku bez razlike, a ako i đavola moraš moliti moli ga, klekni na kolena ništa ne misli, moli ga, razumeš.
— Govori, draga. — A kad ozdravim... — Mila ozdravićeš, moraš ozdraviti. — A kad ozdravim, na onaj divni proplanak, odakle smo poslednji put posmatrali zalazak sunca, odvešćeš me.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Što sam ti uzio, da čuvaš kuća, ili da glediš na penćer, na mlado oficir? O, siromah kir Janja, moraš da propadniš kroz nevaljalo svet! JUCA: Sad da propadne kroz malo leba što se u kući pojelo!
Ali koja je asna kad neće ni žice da kupi, pa tako moraš uvek poslednja da ostaneš u društvu. KATICA: Ja sam baš nesrećna na ovom svetu!
Kad se smeješ, tako nameštaj usne da ti se uvek zubi vide. Što god čuješ, nemoj se čuditi; zašto, ako je dobro, moraš napred znati; ako je zlo, ne treba da razumeš. Pravo, evo nam notaroša! Sad možeš taki početi. KATICA: Ah!
JANjA: Luda? Ko radi, onaj lud? Ko si kiti, pametno? O, prokleto nemarljivo svet, moraš da propadniš! More, oći da ti gazi sirotinja i nestreća, tako ja, kako besno konj trava zelena! POZORIJE 4.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- zagrlila me je a nadlaktice su joj bile tanušne i hladne. - Ne moraš da me grliš, Rašida. Napisaću! - pošao sam prema gradu, a ona je išla za mnom noseći one šašave zlatne perunike u
- U nešto bih i ja morao da verujem, zamisli! - U redu! U redu! Ne vrišti! Ako moraš da veruješ, veruj bar u nešto što postoji!
- ponovio sam osećajući sve svoje mišiće odjednom dok se ona smejala. - Znam da jesi! - govorila je kroza smeh. - Ne moraš da zabijaš glavu u pesak! - primetila je ali ja nisam hteo ni da se pokrenem.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pa vidiš li se kako žalosno izgledaš? — Kad noću moram na nogama biti! — Ne moraš baš cele noći. Pred zoru lađe već odlaze, možeš leći, pa za dvojicu-trojicu bekrija ne moraš na nogama biti.
— Ne moraš baš cele noći. Pred zoru lađe već odlaze, možeš leći, pa za dvojicu-trojicu bekrija ne moraš na nogama biti. Ali tebi se to dopada! Pera ne odgovara, tek zevne, kao čovek koji nije ispavan.
Ja sam zdrav, no to me veoma opečalilo, kad sam čuo da se u moru kupaš. Zar onde nema drugih ilidža, već moraš u moru? Ja sam zbog toga opečaljen jako. Mogu te talasi morski odneti.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Opet! — reče s gađenjem jednog dana. — Zar uvek moraš da mi pališ cigaretu? To me tako nervira! Ipak, smršao je, prolepšao se. Dobro mu stoje mladalačke košulje i farmerke.
Pojele su po par kranjskih kobasica sa senfom. Majka se odrekla polovine svoga ručka u njenu korist: »Moraš biti snažna večeras!« kazala je. »Pazi na držanje brade!
Sigurno ne od plate! Naravno da nije od plate. Danas svi kradu! Ali moraš da budeš na mestu gde je moguće krasti! Šta mi vredi što bih ja i krao kad nemam gde! Lopovi! Sve sami lopovi...
Matavulj, Simo - USKOK
— Moraš, vaistinu, kad gospodar ide. — Ko ti je to rekao? — Niko. Sâm to znam. — Dakle, ti si moj đak, Ko te je postavio?
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
NANČIKA: On se čudio kako znam lepo madžarski. MILČIKA: To je i meni moj reko. NANČIKA: Ja ti kažem: moraš se nji čuvati. MILČIKA: Ali da nismo u neprijateljstvu, jelte da su vrlo učtivi? NANČIKA: To je istina.
Radičević, Branko - PESME
“ — „Oh, moj Bože!“ — pred njeg' pade, U grlu joj reč zastade, Pogleda ga žalostivo, Pomače mu srce živo: „Da, ti moraš, mol' se Bogu, Kad se više ja ne mogu, A tebi je puno bliže, „Ajd'mo, ajd'mo!“ pa je diže.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Žao mi, braćo, mladice, načisto uvenu grešno čeljadešce. — Nije tu lako lijeka naći — vajka se bradonja. — Moraš, prosto-naprosto, pustiti da se rana sama smiri i zacijeli. — Rana! Kakva sad rana, ko se bogu moli?!
veselo hodanje na glavi, koje samo uozbiljavaju i kvare stroge mame, poljari, žandarmi, popovi i razni drugi od kojih se moraš kriti i bježati a da ni sam ne znaš zbog čega.
Intendant se vrlo zamišljeno zagleda u bujnu travuljinu iza ograde i odnekle otud izvuče rješenje. — Šta ćemo, moraš je dati. Trista ljudi gore gladuje. Momak povazdan mitraljez nosi, a gladan. Seljak se okameni u mjestu.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HASANAGINICA: Da nećeš opet nekom da me pokazuješ? BEG PINTOROVIĆ: Ajde, ajde! Ne moraš mi odma biber u oči! Ovog puta je ozbiljno! Razumeš? Dolazi čovek do koga mi je stalo!
Crne u dovratku čekaju te čalme, crne rukavice pretresaju ti stan. Niko ti neće reći zašto moraš da digneš kosu i nasloniš obraz na panj. Soba se dimi od kafa i od lula.
HASANAGA: Ne moraš da se trudiš! Nema suza ako je srce od kamena! HASANAGINICA: Čuješ li šta kaže? Srce od kamena!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Nema tu ništa, — veli ona — ti kravu moraš zaklati, jer onaj tvoj zavrzan sê kravu, pa ne mogu ništa umusti, a hraniti kravu samo za onoga glavonju, to bi mi se
hrane, odsad ćeš moći i bez mene živjeti; idi po svijetu pa radi, te se hljebom hrani; ali prije nego se rastanemo, moraš me svojom rukom ubiti. — Sačuvaj bože!
— veli on, — kako bih ja mogao svoju ruku dići na svoju hraniteljicu; to ja niti mogu, niti hoću. — Ti mene moraš ubiti — veli opet krava — i neka ti je prosta moja krv!
— E, moj prijatelju, — veli mu orletica — ako to želiš onda se moraš za to dobro spremiti. Dakle, čuj me. Treba ti devet kruhova, devet pečenijeh ovnova, i devet vijedara vina.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Pita me gost, šta mi je. Jako se dimi kujna, odgovorim. Šta ćeš, moraš da pokrivaš svoju sramotu; ali od onog doba sve se čuvam da se ne zadimi kujna, pa se ni u samu pesmu ne uzdam.
VELIMIR: Jok! Ja sam već poručio da ne dolaze. LjUBA: A što?, VELIMIR: Imam važna posla. LjUBA: Ala Bože, ti uvek moraš da kvariš društvo. VELIMIR: Bolje uči, i tako si pre podne propustila.
se tvoj volšebnik jošt jedanput smiluje, uzmi se u pamet, a sad uzdiši, kad vidiš kako se drugi s pečenjem časti, a ti moraš plevu da griskaš. (Otide.) MARKO: Ha, ha, ha! To mu je gosa. Al je jako oparen. POZORIJE 6.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Jošt jedno! Ti moraš mene i onu tvoju pesmu naučiti, i ja ću je svaki dan pevati i drugima preporučivati, da se vidi kako je ružna stvar
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ko je, kakav, na šta liči čova? Za kim ti se valja kradom vući? Je l' bosonog il' ima opanke? Ti ga, bogme, moraš i obući. Kad sve smisliš, polazi na pute, pa računaj sate i minute.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
(Zaplače se.) SARKA: Eto ti sad, pa ne moraš ti zato plakati što je on umakao u slanik. GINA: Pa ne moram, al' tako, kad se setim, a mene guši.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dobro, dobro! — Pa se okrete: — Ordonans!... Vodi narednika kod komandira četvrte čete. Dakle, naredniče, taj top moraš da pronađeš i da ga uništiš. Pozdravih i pođoh, a u ušima mi neprestano bruji: „Da ga pronađeš i da ga uništiš.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Teško je tebi da nađeš razlog za pijenje! BLAGOJE: Nemci su izbili na Volgu, ženska glavo! GINA: Ne moraš zato da popiješ reku rakije! BLAGOJE: Jesam ja tebi jednom kazo da ne zvocaš?
Za ime Boga, Jelisaveta, govori kao muškarac! JELISAVETA: „Suviše sam NESREĆAN i bez toga!” VASILIJE: Ne moraš toliko da naglašavaš! JELISAVETA: „Suviše sam nesrećan i bez toga!” VASILIJE: Tako. Sad ga ti budiš...
I lastavica je veće čudo nego avion! SOFIJA: Ne pravi se predstava ni iz čega! VASILIJE: Svaku rekvizitu moraš duboko da prostudiraš! SOFIJA: Studiram kolko stignem, i kolko mogu!
VASILIJE: Svaku rekvizitu moraš duboko da prostudiraš! SOFIJA: Studiram kolko stignem, i kolko mogu! VASILIJE: Moraš da probaš da se što više udubiš u ono što imaš. A, kad se udubiš... i sa običnim loncem možeš čudesa da napraviš!
SIMKA: Gino, molim te! GINA: Znaš li kolko Sekula ima godina? SIMKA: Znam, ne moraš da mi govoriš! GINA: I kako si mogla onakvog čoveka da varaš? SIMKA: Onakvog čoveka!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ti ne moraš sve to pojesti, uzmi makar što god, bar onu veliku, žutu karamanku, što je s jedne strane gotovo pocrvenela, a ostalo
A kad pođeš od kuće, prate te njene oči sve do onoga ćoška, i ti, hteo ne hteo, moraš da se osvrneš i nasmeješ... Kako to mora biti prijatno!...
Badava, opet ovako bolje: sam si gosa i kadija; što ne voliš da trpiš — ne moraš... — E jest, mislio je dalje, ali se i meni sprema takav kolač! I ko zna kako će mi biti?
— Ne moraš, brate, da uzvikuješ toliko: čujemo svi dobro. Kao da i ti grdiš... — Pa tako se čita... — počne učitelj da se pravda.
S kim se god sretneš, bilo muško ili žensko, sve ti izaziva neku živu simpatiju prema sebi, i ti moraš zavoleti ova dobra i blaga lica.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA: I cela varoš i ceo okrug da zna, al' ti ne moraš da znaš, niti se tebe to tiče. Gle ti nje! Nemoj da misliš ako smo pristali da te damo, da smo te upisali i u njegovu
SPIRA: Ama, ne prekidaj čoveka! SPIRINICA: Ostavi me da kažem, zaboga! SPIRA: Ne moraš ti da kažeš, neka kaže Jevrem! JEVREM: Pa to sam hteo da kažem.
SPIRINICA: Pa velim, Pavka, ako nisi počem protivna, ja da joj kažem? SPIRA: Eto, opet ti! Ama, što moraš svud da se trpaš? SPIRINICA: Ama, nemoj da si takav, čoveče božji! Sestra sam joj, pa ko će joj pomoći ako ja neću?
SPIRINICA: A ja kao da sam predosećala nešto, pa kažem Spiri: čekaj, ne žuri, ne moraš ti baš prvi glasati! SPIRA: Ama, nisi mi ti kazala, nego ja sam vrdaram od jutros.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
E, moraš i ti, i svaki, da se osvrne za njim kad ga vidi gde ide seljački a govori naučenjački!! Pošto je tako raspakovao i poname
Kad on zapoje, pa da si ne znam koje vjere, moraš se, vala, prekrstiti. Da se iskidaš slušajuć’ ga i moleći se bogu, tako je pojao! »Zar pevao?!
Ni po čemu je ne možeš poznati, samo kad govori, kad rekne nešto, moraš se nasmejati, jer ne govori naški; nekako smešno govori, a, nađavola, voli mnogo da govori.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— Bogme, Zeče-plačidruže, Ne cvetaju tebi ruže, Al u strahu — moraš kasti — Da ima i nešto slasti... KORNjAČA I ZEC Ide jedna kornjača Ogromnih beonjača, Crnog, teškog
Baru si nacrtao, al prsti još te svrbe: Znak da tu fale jedna ili dve žalosne vrbe. Vrbe ne moraš crtati: one i same mogu da Dođu, u proleće, sa vetrom, ko zna otkuda ...
Od svega što počne bude koješta, Posebno je nespretna oko makaza.” „Moraš paziti ona dok te Opslužuje, i bojati se njenog prisustva: Po tri sata desnici reže nokte, Tu, što se kaže, nema
Pandurović, Sima - PESME
„Da s tobom šetam volela bih više. Al’ ti sa svojom damom ići moraš...“ Glas mrtvačkih zvona sve tiše i tiše, Napolju, gde kiša polagano pada, Zvonio je glasom kojim otkucava Duboka
NOĆ SLUTNjE Spavaj mirno, čedo moje; Sve je mirno... Zvezde stoje. Ni dah poći nije pirn’o. Ti ne moraš, kao mati, U toj tami Bditi, znati Da smo sami, da smo sami.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Ona opet: „Ne znam.“ „Znaš, ne znaš“, reče carski sin, „ti moraš s nama.“ Kad je odvedu dvoru carskome, odrede je da čuva guske, i sluge je prozovu pepeljugom.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Noću radiš, danju spavaš, ne zna ti se ništa, nikakav red, ništa nemaš od života, uveče nigde nisi pristala, moraš na poso! A taj se pojavi u najkritičnijem momentu! Taj što sam vam pričala, taj profisor!
IKONIJA (Cmilji): A paradajz ne silazi ispod sedamsto! Ujtru da poraniš, a ne ko prošli put! I ne moraš odma tap kod prvog, nego malo obiđi, protegli noge, maniši, kaži kisi, kaži uvelo, buđavo, cenjkaj se, zakeraj,
IKONIJA: Prodaješ mamce? PROSJAK: Mamce, i to odlične! Muve, gliste, rovci... IKONIJA: Ma skloni to, ne moraš da mi pokazuješ! Je l bi to moglo đuture, a plaćanje da bude u naturi? PROSJAK: Nije da ne bi moglo...
IKONIJA: Svako misli da će drukčije! Daj te škembiće! I ne moraš uvek palac dumočiš! Rekla sam ti iks puta! (Izlazi) CMILjA: Dako mi čudo nanese neku priliku!
ANĐELKO: Ma je l ti zato zamišljaš da ja zidam? CMILjA: Ne moraš odma baš da zidaš, za prvo vreme možemo i pod kiriju...
IKONIJA: Vidiš da pričam sa čovekom! MILE: Kad kažem piće, ima da mi se donese u momentu! IKONIJA: Ne moraš odma da lupaš po astalu! Čekajde dodnesem ovom zgranovniku!
TANASKO: Nemote tako, goskapetane! Sija drugome, kao da sija i meni! — S kapetanima moraš ko s malom decom! — Ajmo, polako, goskapetane, polako. Tako, nogu prednogu! Samo polako! (Izlaze.
Stanković, Borisav - JOVČA
na tog neznanog još mladoženju, raskopčavajući mintan i ogrlicu, besno, siteći se sebi samom): Nemaš kud više, Jovčo: moraš! (Klone na minderluk). Moraš!... Ako ne njega, bar kuću, prijatelje da nađeš... Moraš! Odmah, što pre! Moraš!...
(Klone na minderluk). Moraš!... Ako ne njega, bar kuću, prijatelje da nađeš... Moraš! Odmah, što pre! Moraš!... II Velika raskošna soba Jovčina,
(Klone na minderluk). Moraš!... Ako ne njega, bar kuću, prijatelje da nađeš... Moraš! Odmah, što pre! Moraš!... II Velika raskošna soba Jovčina, zastrta teškim ćilimima.
(Klone na minderluk). Moraš!... Ako ne njega, bar kuću, prijatelje da nađeš... Moraš! Odmah, što pre! Moraš!... II Velika raskošna soba Jovčina, zastrta teškim ćilimima.
Da bar ranije stigoh, te bar ova drva da prodam pa duvan da ti kupim. VASKA Ne moraš ni da mi ga kupiš. MLADEN (uplašeno): Kupiću, kupiću. Ne moraš ti odmah da se ljutiš. (Polazi): Kupiću ti!
VASKA Ne moraš ni da mi ga kupiš. MLADEN (uplašeno): Kupiću, kupiću. Ne moraš ti odmah da se ljutiš. (Polazi): Kupiću ti! (Zastaje): A hleba? Imaš li njega? VASKA Ima. Ostalo od sinoć neko komađe.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Šta je? — Ja kâ velju, ako pribijem gnjate... — Neka te vrag nosi! — izdera se Srdarina... — Kad si već tu, moraš skakati, pa obi noge slomija. Ajde: op! Bukar izletje trupački i stade pravo pred njima. — Bravo!
Bićemo prijatelji, ali me ti moraš štovati kâ svoga starijega. Zapamti još ovo: čuja si da me zovu Bakonja, ali me ti ne smiš tako zvati.
— Dosta, za muku Isukrstovu, fra-Jakove! Šta činiš? Oćeš li da ubiješ čovika?... A ti (obrnuv se Bakonji), zar moraš sve pripovidati? — Ja nisam ništa kazâ — odgovori Bakonja namračen. — Ja oću da razumim one pogrdne riči, zbog koji...
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Vreme je, idem. Ustade i Vukašin, a Aćim mu sa otvorenih vrata dobaci: — Ti ne moraš. Kočijaš ga dovezao. Sa ubaleganim kljusićima. Ni sreski pandur ne bi pristao da ga onakvi voze.
U podrumu je napipao Nikolin ležaj i seo pored njegovih nogu, ne obzirući se na njegova mrmljanja. „Ti moraš da me slušaš!“ rekao je Nikoli. „Dan je tvoj, a moja je noć.“ „Prošao si svet. Po tebi su prošle godine. Znaš sve.
„Slušaj... Slobodno ti živi s Tolom. Moraš, čuješ li? Ja tako hoću. Naređujem ti! — šaputao je. — Hoću da mi rodiš sina... Naslednika da mi rodiš.
I ti ćeš roditi muško. On će da ćuti, mora, ne sme nikom da zine, platiću mu, ubiću ga! Kad ja naređujem, moraš. Isteraću te iz kuće ako nećeš. Učini mi to. Kad te molim, ej, učini mi. Ja hoću, ti, ti si poštena... Suđeno je tako.
„Kad je tvoja žena od tanke japije. Ona Ti, sinko, neće kuću napuniti. Već na prvom pa se prekinula. A moraš da imaš čopor sinova. Trojicu unapred odvoji za rat.
Oboje su škrgutali: „Neću.“ „Moraš.“ „Neću.“ „Moraš.“ „Isteraću te iz kuće!“ „Isteraj.“ Bosim tabanom orao je po njenim pripijenim listovima da se
Oboje su škrgutali: „Neću.“ „Moraš.“ „Neću.“ „Moraš.“ „Isteraću te iz kuće!“ „Isteraj.“ Bosim tabanom orao je po njenim pripijenim listovima da se užlebi između njih.
Oni, siročići, nisu krivi. Težak si. Pa ti si prava momčina, ne mogu više da te nosim. Moraš malo da hodaš. Tu, na toj licitaciji, kupiću ti jedno lepo ždrebe. Nije crno, nije. Šta će ti, Adame, šareno ždrebe?
Crkvenjaku se nekoliko puta konopac kidao. Dok i njega rednja ne obori. Ako ti neko umre, moraš sam smrt da mu oglasiš... — Daj mi ruku! — Đorđe više ne može da sluša.
„Kolika obuća tebi treba, a? Bos ćeš i po snegu da ideš. Svet se čudi tvojim nožurdama. Obuvaj, moraš, pare sam dao!“ Đorđe se klati nad posteljom a na zidu pored kreveta njegova senka je bokal s dve ručice.
„Ne mogu, tata. Ne mogu, bogami. Male su, vidiš?“ plakao je. „Moraš.“ „Molim te, nemoj ništa da mi kupiš... Nikad nemoj, tata.“ Đorđe zavuče ruku pod čergu, miluje mu nogu, otkriva je.
Bio je jači od drugih. desna ruka u bradi a leva među kolenima. Mrak i disanje zgrčeni u uglu prazne ćelije. — Ne moraš da ustaješ — sutradan ujutru, ulazeći, reče ozbiljno kapetan. — I neću.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Pogledaj kroz prozor i videćeš ga kako skakuće od zvezde do zvezde, čitavo nebo obigra. A sad, spavaj! Moraš biti zdrav kad dođe... — Pa došao si! — dete se srećno osmehnu i utonu u san, a Zlatousti nestade.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Dočekale su ga one iste, spokojne, oči i ono isto, spokojno, lice. — Moraš li to, sinko? upitao je starac sa malim osmehom ili se to Dobrači pričinilo, i umro.
(Moraš li to, sinko?) U taj mah, Karađorđe je bio prestao da kucka noktom o okno i okrenuo se: pričinilo mu se da je, zasleplje
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
To moraš i ti, sinko, da činiš, ako želiš da postaneš filozof. Posmatraj svojim očima sve što se u prirodi dešava i razmišljaj sv
Neka budućnost odluči ko ima pravo, ti ili Aristoteles! Ali ti moraš ovoga časa otputovati iz Aleksandrije, da se nikad više ovamo ne vratiš“.
I ja prasnuh u smeh, a on upre kažiprst u svoje čelo: „Tu moraš da imaš!“ Pa dodirnu zatim šakom svoj lakat: „A ne ovde!“ Potapšah ga po ramenu. „Nema sumnje - sposobni ste ljudi.
“ „Progutao bih ih sve odjednom, kad bih to mogao“. „Time bi pokvario stomak. Da ovu hranu dobro svariš, moraš je prožvakati zalogaj po zalogaj“.
“ On me pogleda unezveren. „Jedno delo?“ „Dabome. I to što pre!“ „Na to nisam ni pomišljao“. „Ali sad moraš na to ozbiljno misliti“, reče mu sin, kojemu je vince nadrlo u lice.
Za seno dobismo već priličnu svotu, a skupismo i osam velikih korpi divnih trešanja. Moraš ih sutra odvesti na pijacu u Grentem; i tu će pasti koja para.
„Proučili ste moju Mehaniku! uzviknu radosno Lagranž. „Naravno. Kada je svarih, rekoh sam sebi: „Sad ne moraš da išta učiš iz te nauke.
„Da“, reče on, „onda sam ovako mislio: kada se boriš, moraš dobro da izmahneš, inače ćeš biti pretučen. Sada tek uviđam da sam mogao pobediti i bez borbe, jer ceo naučnički svet
„Kad želiš da drugima rastumačiš koju stvar, moraš i sam biti sa njom načisto“. „Sasvim tako!“ Obazreh se po njegovom laboratoriumu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
blago meni, kako te slušam da sričeš o-s, n-o-s, os, nos, a tvoj čiča osta bos zbog tvojih križulja, tablica i sunđera. Moraš, nije vajde, na zanat.
Utom stiže komandant, a ja se odjedanput preobrazio, napravio važan, namrštio se, pa joj izdajem naređenje: — Moraš, moraš imati slame, snaja. Sve vi tako, nema, k'o Arnauti, a kad dođe neprijatelj, čik njemu kaži nema.
Utom stiže komandant, a ja se odjedanput preobrazio, napravio važan, namrštio se, pa joj izdajem naređenje: — Moraš, moraš imati slame, snaja. Sve vi tako, nema, k'o Arnauti, a kad dođe neprijatelj, čik njemu kaži nema.
Sad sam o tome čitao jednu dobru knjigu. A posle se ideja o božanstvu transformirala, i to moraš znati, i božanstvo su potražili nad, prirodom, umesto pod zemljom. Tada je ognjište, tj. otadžbina, izgubilo svoj značaj.
Treperi kao list, što rekao Bura Jakšić, naš najveći pesnik, a bio je učitelj. Kažem ti, nema to kod mene. Pa moraš, bre, ženu tako: ako ne držiš, ode bestraga. Ventilirao sam ja to sa sviju strana.
Ovako, skrstiću ruke, ovaj prsten biće tu, evo ovako, zaklopiti oči, zakopaće me u zemlju, duboko dole, i ti moraš baciti zemlje na sanduk, na mene, na tvoga tatu, bar nekoliko pregršta, tako se valja, i više nećeš imati oca.
Ali priznajem, malopre, nekoliko trenutaka pre, volela sam te više. — Zaista? Zašto? — Ne znam. — Ne, ti moraš, ti moraš reći zašto, odmah mi moraš reći. — Kunem se ne znam. Tako, najedanput manje.
Ali priznajem, malopre, nekoliko trenutaka pre, volela sam te više. — Zaista? Zašto? — Ne znam. — Ne, ti moraš, ti moraš reći zašto, odmah mi moraš reći. — Kunem se ne znam. Tako, najedanput manje.
— Zaista? Zašto? — Ne znam. — Ne, ti moraš, ti moraš reći zašto, odmah mi moraš reći. — Kunem se ne znam. Tako, najedanput manje. Bože moj, to prođe, tako najedanput naiđe i prođe.
— Draga moja, — reče on nežno — eto tako te volim. Ti moraš, eto kažem ti prosto, ti se moraš malo otresti, razmrdati, osloboditi one grozne, ubistvene čame.
— Draga moja, — reče on nežno — eto tako te volim. Ti moraš, eto kažem ti prosto, ti se moraš malo otresti, razmrdati, osloboditi one grozne, ubistvene čame.
Kažem ti da se moraš razdrmati. I u jednoj mahnitoj razdraganosti gospodin Leđenski zgrabi pune mišice gospođe Leđenski i stade ih
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Za ljubav treba invencije, pravo kažu. Moraš izmišljati uvijek nešto novo! Bez toga, ona se brzo rasplinjuje. Ne znam kako je inače, možda u drugim stvarima
Upućen si u svemu na inostranstvo: čak i vlastite probleme i preokupacije moraš da naručuješ izvana!... A što se tiče onih Mama-Jumba, vjeruj mi da ih, ko više ko manje, svi imamo.
” odgovarala: — tatu koliko i mamu, mamu koliko i tatu! — kratko sam presijecao: — „ne, Maja! Ne smiješ tako! Moraš voljeti više mamu, ona to nesumnjivo više zaslužuje”. Dolores se bunila: „Ne valja tako učiti djecu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tvoje mi priznanje ne treba ništa, ali mi moraš kazati, s kim si izvršio poharu. Noćas se dobro promisli... Ali ne zaboravi da mi ovde imamo takve majstorije, od
Čovek treba samo da počne, a ja ga ne mogu šiljati s kim bilo. Ti moraš ići — odgovori Vujo i produži put. Kad stiže kući, Vujo ode pravo u sobu i stade na ono prozorče od ćilera.
On je lud u tom poslu, pa hoće odmah da ubije, hoće da peče i da muči. Ti ga moraš zadržavati od toga. Ja sam mu već kazao na samo da on mora tebe slušati kao harambašu, i čemu se god ti usprotiviš, da
— E, moj sokole, nije žensko srce kao tvoje. Ti moraš svakoga časa biti gotov da pregruvaš po dva okruga do kakvoga pouzdanoga zaklona, a ona ne može svuda s tobom.
Kmet naročito sačeka vreme, kad je i Đurica kod kuće, pa ode k nemu sam. — Nije vajde, Đuro, nema se kud. Moraš je voditi na drugo mesto — reče mu on, kad mu saopšti novost o naredbi.
— Živa bila! — odgovori Vujo i pogleda je oštro, kad mu ona priđe ruci. — Sad možemo to, radi viđenja, a posle ne moraš. — Posle neću i da hoćeš — odgovori Stanka, osmehnuvši se. — Ehej, more, pobro, da ne stradaju tvoji čuperci!
Ti si bio... ti si mogao biti krasan domaćin i radnik, ali te oni navedoše na klizav put. Pa sad moraš da im argatuješ, da mećeš glavu u torbu radi njihove koristi.
»Moraš da mećeš glavu u torbu, radi njihove koristi« — seti se on popovih reči i, idući polagano uz potok, stade da misli o tom
To ja znam, i znam zašto .... vjeruj mi. Doći će dan, velju, pa ćeš i sam sve razumjeti i viđeti, a dotle ga moraš zavaravati. Podaj i njemu polovinu od dobiti, jer sad je zima na pragu.... treba dobro da se čuvaš, a bez njega ne moreš.
— More, šta krijem!.. Da ti pričam s kim god sednem i progovorim reč?... — Pa ne moraš baš sve, ali tek... ’nako... po nešto bih mogla i ja da znam — reče ona smešeći se.
— Zar me on baš čeka? — Da kako ?... Zna da si živ i da se moraš vrnuti ovamo, pa kud ćeš no njemu? — To mi, kanda, veliš, da idem pravo njemu i da ga slušam što god mi rekne?
— Je li on što govorio s tobom? — zapita Đurica odsečno i pogleda ga pravo u oči. — Hm... je li ili nije, ti ne moraš znati. Biće dana i za to, kad ćeš sve doznati, a zasad nam je prva briga, da sačuvamo tvoju glavu. — Kaži mi samo ovo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
tek trebalo da živiš, a ne da umreš, dobro bi dakle bilo da ideš u svet, pa možda ćeš naći gdegod za sebe spasenja, ali moraš uvek samo prema istoku ići, jer tamo još ne vlada pomor. Petar posluša oca, pa uzme što mu je za put trebalo i ode.
Kad paše još trista godina, dođe sveti Petar pa reče: — Starče, sad moraš ići, druge nije. A starac reče: — E, pa kad nije drugače, ja hoću, ali samo da vidim kako će mi biti duši.
— Nema tu ništa, — veli ona — ti kravu moraš zaklati, jer onaj tvoj zazrzan sê kravu, pa ne mogu ništa umusti, a hraniti kravu samo za onoga glavonju, to bi mi se
moje hrane, odsad ćeš moći i bez mene življeti; idi po svijetu pa radi te se hljebom hrani; ali prije nego se rastanemo, moraš me svojom rukom ubiti. — Sačuvaj bože!
— veli on — kako bih ja mogao svoju ruku dići na svoju hraniteljicu; to ja niti mogu niti hoću. — Ti mene moraš ubiti, — veli opet krava — i neka ti je prosta moja krv!
— E, moj prijatelju, — veli mu orletica — ako to želiš, onda se moraš za to dobro spremiti. Dakle, čuj me. Treba ti devet kruhova, devet pečenijeh ovnova, i devet vijedara vina.
Car se začudi, pa ga upita: — Oklen ingleskoj kraljici tolike pare? — a on mu odgovori da ne zna. — To moraš znati i meni kazati, — rekne sadrazanu car — ili pa tebi nije glave!
On se na ovo začudi, tja me upita: „Oklen ingleskoj kraljici tolike pare? na što mu ja odgovorih da ne znam. „To moraš znati i meni kazati“. reče mi car, „ili na tebi nije glave!“ Pa stoga dođoh ovđe da doznam odaklen ti tolike pare.
pa ga dozove preda se i reče mu: — Ja sam čuo da si ti najmudriji od svega svijeta, zato hajde kući, pa mi ujutru moraš doći ni bos ni obuven, ni go ni obučen, ni jašući ni pješice idući, ni putem ni stranputicom, i donijeti mi dar i
— Dobro je, — reče car — ali sad hajde kući, pa mi ujutru moraš dovesti sve svoje prijatelje i neprijatelje. Ako to ne učiniš, svedno ću te objesiti.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
se danas sećam, ona mi je govorila: “Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju - oči za čitanje i pisanje.
se danas sećam, ona mi je govorila: “Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju - oči za čitanje i pisanje.
Ona voli ovaj svoj posao. Ali ako nađeš neku njoj sličnu u Berlinu, seti se svog obećanja, moraš se oženiti Amerikankom ako želiš da ostaneš Amerikanac, a znam da to želiš.
Na povratku u Berlin nikako mi nisu izlazile iz pameti majčine reči: ”Moraš se oženiti Amerikankom ako želiš da ostaneš Amerikanac, a ja znam da to želiš.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
VASA: Tebi je poznato već šta namerava Živka sa Darom. Moraš i sam priznati, majka je, a ima to jedno žensko dete, pa mora misliti na to kako će da je zbrine.
I ove sam dobio samo tako što sam jednom prodavcu podviknuo: „Moraš mi prodati, ja sam sin mandarinov!” DARA: 'Ajde, 'ajde, nosi te đavo! RAKA: Ama, nije, hteo sam da kažem ministrov.
Sinoć potpisali ukaz o mome premeštaju u Ivanjicu, a već jutros sam razrešen od dužnosti. DARA: A kad moraš na put? ČEDA: Šta ja znam kako je tvoja majka naredila! Možda će mi se u toku današnjeg dana narediti da sutra krenem.
Ne mogu, ne mogu da je primim, nek ide bestraga!... VASA: Pa ipak moraš, Živka, red je! ŽIVKA: Pa vidim i sama da moram, ali, znaš, sve mi se prevrće u stomaku od muke.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ali ja sam pesnik samo, A taj pesnik sirotân je, — I ti s’ moraš zadovoljit’ Ovom pesmom, kakva j’ da je. 1875. NEGDA Negda je drukče bilo, Drukčije nego sad: I svet je bio
Onde, hoćeš-nećeš, Moraš svetac biti — Ja tom nisam vičan (Možda nisi ni ti). Kako ćemo onde To Savaot znade. Al’ od zemlje valja Da se što
Beograd je danas srećan, Rukujuć’ se srpskom dikom, I otkriva srce svoje Pred Srbinom velebnikom. Nu ti moraš opet natrag — Sastanak nam kratko traja — Al’ toplotu nosi sobom Bratinskoga zagrljaja.
Posla opet bab’-Anuška, to jest carica, Posla gardu da dovedu dedu ribara. „Još jedared moraš ići zlatnoj ribici (Ako nećeš, odmah ću ti glavu poseći).
Ni s Avgustom nisi baš ugovor stegô, I on može reći: čekaj, brate dragi! A ti moraš čekat’, ne smeš očajavat’ — Za Avgustom ide Septembarac blagi.
ABUKAZEMU 1. Kad je napisao pedesetu „Šetnju“ Stani Abu-, stani Abu-, Abukazem brale, — Ma da mrziš, danas moraš slušat’ malo hvale. Ne tuži se, ne mršti se, — ne vermam ti pretnju, Mi slavimo danas tvoju pedesetu šetnju!
Omladino draga, budi dobre volje: Ti nam budi jaka, ti nam budi lepa. A da budeš lepa, moraš biti vedra, A da budeš jaka, čuvaj se procepa. Pa sad dižem čašu, — e gle samrtnika!
I od tog moraš pomoći da tražiš! Muka ti dodija pa poletiš mreži, I u tome zveru misliš naći brata! — „Imaš li srca!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Vidiš, kad bi ti metnula zlatnu kapu, svi bi zinuli na tebe kao na čavku. Moraš imati od paučine, i natrkačiti kraklje ili žirafe, kako bestraga zovu; oko vrata kulje i tarane; moraš naobručati glavu
Moraš imati od paučine, i natrkačiti kraklje ili žirafe, kako bestraga zovu; oko vrata kulje i tarane; moraš naobručati glavu i sapeti ruke sa zlatni lanci, a to sve otkuda ćeš? EVICA: Nisam ni ja siroče u boga.
Na pijaci, gde su gospoda, šta će nama živine? EVICA: Ja drugojače neću. VASILIJE: Ali ti moraš. EVICA: Ja neću. VASILIJE: Kad nećeš, ja ti neću nijednu aljinu kupiti, znaš. EVICA: Vaso, srdiš se?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Sve do Palanke... A onda će ga zvati muselim, Koga u svemu moraš slušati. Pa bude l’ zgode da ga vežete, Vež’te ga odmah!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Opet dalje, opet dalje. Stoj, ovde ne možeš dalje, moraš nadaleko obići: ovde leži čitava lesa ljudskih trupova, zahvatio ih plotun iz šanca, pa ih sve položio jednog do
a u glavi ti se budi mutno saznanje da je ovo poslednji čas, sad je sve svršeno, sad više nema razmaka i odgađaja već moraš napred dok te ne dočeka neprijateljski plotun... i to nije daleko, to je eto tu... sad će... sad će!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
A-a, to ne mere biti! — 'Ajde, 'ajde, stari! — vele mu đendari malo blaže. — Moraš, jer te zakon goni; ne gonimo te mi... — Čuješ, gospodine, ostav'te.
Uhvatili smo te, Davide! Ne znaš! David: Ama, piši, gospodine, kad ti kažem, toliko mu je. Sudac: Ama nije to tako! Moraš kazati po čem to znaš.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ŽIKA: Ništa to nije! Sipaj u lavor hladne ovde, sedni malo pa će da prođe. Praktikant si, brate, pa moraš i da trpiš. Misliš ti, ja, kad sam bio praktikant, da nisam patio? Još kako!
Pa kako drukčije da se ubije vreme ako se stariji sa mlađima i drug sa drugom ne pošali? Ali zato, brate, ne moraš da se gađaš državnim stvarima.
KAPETAN: Pa ne moraš, brate, ministru da kažeš, možeš i meni. VINA: Dovde mi je već došlo. Ja se mučim i hvatam razbojnika, a vi
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Ako hoćeš da dođe ona coprnica koja ti je odnela sreću npr. kod blaga, moraš paliti vatru g. drvima« (ZNŽOJS, 19, 118). U mitologiji g. može imati kozmički značaj.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Predajući ga, veli mu: — Izgubio si parnicu za „Brljaču” u planini, moraš da platiš oko sto kruna parbenih troškova za odvjetnika, zastupnika općine.
I ja sam se danas na jednoga rasrdio; glup k'o ne znam što. Velim mu deset puta: „Moraš platiti, na te je ubilježena ta i ta zemljišna čestica”, a on jednako: „Nije moje. Zašto da za drugoga plaćam?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zašto, Dimitrije, onda ne potoneš u dubok san kad je ovaj proplanak tako zgodan za spavanje? Zašto moraš u mislima izgovarati besmislene besede koje si hteo da izgovoriš u onoj sinoćnoj pomami? Šta tu ima više da se kaže?
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ Car se na to u smej dao: „No, to vidiš nisam znao! Ai ko će to da zna, Da sam tako jevtin ja! No al' sad mi moraš reći; Za koliko mogu preći Ceo ovaj beli svet, Al' najkraći da je let?
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
KOVAČU STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Hej kovaču! Kucni bolje, Da zaječi nakovanj; Gvožđe moraš pokucati Ako hoćeš što odanj. Dok je vrelo udri, kuj! I čekićem pokuckuj!
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Razjareno, unezvereno ide po sobi.) Oh! Ovo je strašno! Bud ovde, u kući, moraš da si sa pokojnicima, s grobljem, svećama, tamjanima, parastosima — noću ne smeš od straha slobodno da dišeš, a kamo li
tamjanima, parastosima — noću ne smeš od straha slobodno da dišeš, a kamo li da zaspiš i odmoriš se — a ono još moraš da paziš, i da tamo, po čaršiji, po varoši, po kućama, što ko ne kaže o tebi, ne pomisli, ne čuje što.
Čuje se Stanin glas: Sad, sad, snaške. MIRON (odbija): Ne, ne, Tašana! Ne mogu, ne jedem ja to! TAŠANA A, to moraš da mi učiniš. Moraš, makar samo da okusiš. Jer ja sam se tako radovala misleći kako ću time da te iznenadim, zaradujem.
MIRON (odbija): Ne, ne, Tašana! Ne mogu, ne jedem ja to! TAŠANA A, to moraš da mi učiniš. Moraš, makar samo da okusiš. Jer ja sam se tako radovala misleći kako ću time da te iznenadim, zaradujem. Sedi!
TAŠANA (kleči, uzima sa sofre tanjiriće sa pečenim bubrezima i pokazuje): Hajde sad, dedo! Uzmi, jedi. Moraš, dedo. Evo čak sam i zemljani tanjirić naredila da se kupi. Isti onakav kakav smo imali nekada, kao deca.
Eto šta si ti za mene i kakva! Sada moraš sve da znaš. TAŠANA (jednako poniknuta, izgubljena, otimljući se): Neću sada da znam, već idi! Idi ti sada!
Idi ti sada! SAROŠ Neću da idem, hoću sve da znaš. Znaš li? Sećaš li se? Moraš, moraš znati, moraš se sećati. Kada i ja i pokojnik, posle lutanja po mehanama, dođemo onda ovamo (pokazuje na sobu),
Idi ti sada! SAROŠ Neću da idem, hoću sve da znaš. Znaš li? Sećaš li se? Moraš, moraš znati, moraš se sećati. Kada i ja i pokojnik, posle lutanja po mehanama, dođemo onda ovamo (pokazuje na sobu), evo u
Idi ti sada! SAROŠ Neću da idem, hoću sve da znaš. Znaš li? Sećaš li se? Moraš, moraš znati, moraš se sećati. Kada i ja i pokojnik, posle lutanja po mehanama, dođemo onda ovamo (pokazuje na sobu), evo u ovu istu sobu,
I zato me strah. SLUŠKINjA (sažaljivo, podsmevajući mu se): I kao da sam ja ovde od juče i sve to ne znam, pa zato moraš ti svaki dan, svako jutro, da o tome pričaš! JOVAN (uvređeno): Ne mogu više, a krivo mi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gnjecav, sladak, poslušan, pokoran. Uf! Ko i sva ova zemljetina. Ovo nije zemlja, ovo je švapski milihprot! Kamen moraš da jedeš, ako ćeš čovek da budeš.
Vidim da si za posetu kod mene obuk'o i svečano odelo. Dobro, dobro, izvini... A imaš kanda i rukavice; otkud ti to? Moraš ti uvek da izmisliš nešto mimo naš svet. Naposletku, dobro, lepo ti stoje u tom džepčiću rukavice.
Mi ćemo ti pomagati, brige ćemo deliti. — To te i čeka, sine; ja te, eto, brigama razgovaram i tešim. Ali, šta ću, moraš znati sve, jer ti ćeš ostati da upravljaš ako ja sutra umrem... Imanje to, Julice, nekako nije blagosloveno.
Ali ti se ne smeš zaneti, ti ne smeš uživati, ti moraš čitati jasno znake po tuđim zanesenostima, i trezveno ih dodavati u tvoju simfoniju rada, rada radi zarade, što veće i
mu se, dobio je dva pisma iz Londona; Isak piše ocu: — Mama mi je sve kazala; nije to za mene ništa strašno; tatice, moraš odmah da se vratiš u London, tvojoj kući i tvom poslu, koji bez tebe ne napreduje dobro.
Zavarava ga da jede. Odobrava mu što je sve staro izbacio iz kuće, i što ne voli više ni da svira. — Moraš se malo ugojiti, pa ću ti onda lepo namestiti sobu s novim stvarima.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
prota sa tradicionalnom pakošću crkve prema prosveti — Jest, to je dobro, jer što je glavno ako si profesor, a ti ne moraš ni da znaš predmet koji predaješ. Ja, na primer, ne mogu prilikom venčanja da pevam posmrtno opelo, je l'?
I onda, razume se, ako i naučiš glavno pravilo, Ti se moraš skrhati, ili na a, ili na b, ili na s, tako da su nam a, b i s izgledali kao zasede mimo kojih ne možeš proći.
2 Moraš zapeti, učiti, raditi, jer non volet іn buccaѕ tuaѕ aѕѕa columba.3 I onda moraš misliti šta govoriš, a ne tek quіdquіd
2 Moraš zapeti, učiti, raditi, jer non volet іn buccaѕ tuaѕ aѕѕa columba.3 I onda moraš misliti šta govoriš, a ne tek quіdquіd іn buccam,4 jer valja znati i upamtiti da će ti sve to u životu trebati.
Ona bono reče: — Onda nikad neću biti tvoja! — Ti moraš biti moja, pa ako ne na ovome a ono na onome svetu! — uzviknuh ja ove reči koje sam nekoliko dana ranije čuo na
Ne moraš ništa znati, pa ipak važiš za čoveka koji sve zna; ne moraš biti mudriji od onih koji ćute, pa ipak ti govoriš u njihovo
Ne moraš ništa znati, pa ipak važiš za čoveka koji sve zna; ne moraš biti mudriji od onih koji ćute, pa ipak ti govoriš u njihovo ime. I koliko čarobništva u tome pozivu.
— Ako se držiš zakona, ostaćeš gladan celoga života, a ako ćeš mimo zakona, onda ne moraš, brate, u advokate. Otidi u šumu pa presreći putnike, tako ćeš brže steći a nikakve ti školske kvalifikacije za taj
Ne vredi ti ništa tvoja univerzitetska diploma, niti ti ona daje prava da načiniš kakav krupniji korak, već moraš da ideš uporedo, korak u korak, sa čovekom koji se u vojsci ošišao prvi put u životu i koji u vojsci saznaje kako mu
Da uđeš u život, treba ti bezbroj priprema: moraš učiti da 'odiš, da govoriš, pa onda, docnije, moraš steći izvesne kvalifikacije; dok smrt sve to ne traži, ne traži
Da uđeš u život, treba ti bezbroj priprema: moraš učiti da 'odiš, da govoriš, pa onda, docnije, moraš steći izvesne kvalifikacije; dok smrt sve to ne traži, ne traži vam ni da hodate, ni da govorite, niti vam traži
– A, ne! – brani se očajno Sremac. – Ja nikada ne govorim, nikad nisam javno govorio, sem kad sam polagao ispite. – Moraš da govoriš – gunđa opet Bora – izvlačite se, pa sve ja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Na!... Ne gutam ja, pope, glavić od mašine... A-ja! — Ne znam ja ništa. To je tvoja stvar. — Pa moraš da odgovoriš! — dobaci neko. — Bože sačuvaj... Upravo odgovoriću ali ne na prvo, drugo, treće...
hajd da se pomučimo uzbrdo do Luke, dobro, dobro, postaraćemo se, kada ti je toliko žao... — Ama ne moraš, pobratime. Odavde je lepši izgled... Začusmo opet neke korake oko šatora i neko tamo pomenu moje ime. Dušan zaćuta.
Onda se obrati Živadinu: — Kako si to, bre, neozbiljan, pa moraš da se smeješ! Ti si nam još jednom tako pokvario plan. Njega, pobratime, moramo da isključimo.
Petrović, Rastko - PESME
MOLITVA VUKA Bar spavaj, bar spavaj ako moraš crći, zli putniče, Uvek na obali dana, kojoj je druga Nepovrat, Sve što si oteo od njega ti, ljubavniče, To je poverena
gde je dan što i noć beznadežno sam u toj oštroj svetlosti Beznadežno van čovečanstva prvi trenutak kada moraš živeti sam od svoje krvi i disanja pre prvog krika i zraka apsolutno pre prve želje da ne živiš.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Na trepavicama mu je blistala rosa. Možda suza? — Ne oklevaj! — reče Cvet kratko. — Ako već moraš ići — idi! Cvet saže glavu, a Kapljica skoči na Zračak sunca, ili je to, možda, bio nevidljivi nebeski konjić, ko zna?
— Njegova sreća je u devojci s cvetom u oku, a devojka je u polju makova začarana. Da bi ti sin do nje stigao — ti moraš da nestaneš, moraš da u sunčevu peć — dok sunce oko zemlje ne obiđe — golim rukama bacaš žar!
Da bi ti sin do nje stigao — ti moraš da nestaneš, moraš da u sunčevu peć — dok sunce oko zemlje ne obiđe — golim rukama bacaš žar! — reče strogo Sunčeva majka.
Samo što je to bilo lakše reći no učiniti. Car-tigar nije hteo ni da čuje o tome. — Moraš ostati! Moraš! — urliknu strašnim glasom. — Tvoje će biti moje beskrajno carstvo... Evo ti krune!
Samo što je to bilo lakše reći no učiniti. Car-tigar nije hteo ni da čuje o tome. — Moraš ostati! Moraš! — urliknu strašnim glasom. — Tvoje će biti moje beskrajno carstvo... Evo ti krune!
— Nema ga! Zašto si ga pustila da ode? — reče prva. — Ne mogu ja do kraja sveta čuvati njegovu stražu... — Moraš! Ko bi doneo trave? — reče druga i prinese šaku uhu da oslušne.
A onda, uspori se zamah orlovih krila. Napravi orao krug i spusti se na zaravan planine. — Odavde moraš sam! — reče. — Ovde moja moć prestaje! — odlete orao, ostavivši Varalici perce na dlanu.
Postoji Zaboravljeni Grad, u njemu Zamak, a u Zamku tvoja sreća. Da bi do nje došao — moraš pronaći ključ koji i Grad i Zamak otključava.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Radoznalico prokleta, svud ti moraš prva zaviriti! — dreknu iz lijeske ljutit glas i na put s praskom iskoči glavom i bradom — Stric.
— Zar i ti, Lijane, na strani buntovnika? — ožalošćeno zacvili knez. — Pa ti si poljar, ti uvi- jek moraš biti na strani vlasti. — Šta ću kad mi je srce uz ove dječake — iskreno priznade starac.