Pandurović, Sima - PESME
Večeras, kada sam kraj stola Pisao bole jadnog srca svoga, Radostan bejah sred teškoga bola Što, s tebe, dušu moraše mi grozno. Krvave suze ja sam tada lio, Sâm, radi tebe, u to doba pozno. Kako sam tada zadovoljan bio!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Vra bi najprije za dugo slušao klopotanje i kuckanje časovnika, pa bi legao potrbuške, a Bakonja ga moraše češkoliti po listovima, po leđima i biskati po glavi, što bi tako dugo trajalo da bi Bakonja sam prestao, a to ne bi
Đaci bi došli na predavanje poslije drugoga izlaska, a tada Bakonja moraše paziti da ne prijeđe vrijeme. Tako bi fra-Brne iščepukao dužinu trijema trideset i šest puta dnevno i ispio dvije
i djetinjast prema takoj ženi; ali kad Maša nemarno i kao uzgred zapita za „skončanje“ čovjeka koga, ako ništa drugo, moraše sažaljevati, Bakonji se zgadi, on se namršti i dođe mu da je zaspe grdnjama, pa da pobjegne.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Suvim je lako, mada je do njene kuće, preko brda, još čitav dan hoda. . Nije joj se žurilo, moraše je briga: kako će bez para doći bolesnome čoveku? Odluči da za koji dan potraži rada u varoši.
Toliko dana otezala je i trgla se sama sobom u dvoumici: bi li je izručila ili ne bi? Teško joj je bilo u duši i moraše je crna slutnja; toliko je puta pogledala u svoju sliku i pohitala k ogledalu da se u njemu vidi.