Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
put, želja Omirova jezika probudila, te ti istom ujedanput pređem iz Srema u Dalmaciju, iz Dalmacije u Korf, iz Korfa u Moreju, iz Moreje u Svetu Goru, a iz Svete Gore u Smirnu.
” „M’ ’ajde, kaluđeru, svetao ti obraz!” — otvešta major i pođemo u crkvu. Pri polasku odavde nađu mi korabalj za Moreju i opreme mi jedan veliki aleksandrijski sepet pun finoga venecijanskoga biskota, izbrani[h] maslina i popržene ribe;
vladenijem jedva se jošte gdikoji učen človek da predaje jelinski nahodio; ali kad Turci Kandiju, Cipar i Moreju od Venecijana zavojuju, tada i tu i[h] nestane.
Nađemo korabalj idriotski za Moreju, celujemo se i oprostimo s ocem, milostivim blagodeteljem i učiteljem Jerotejem, s dobrim Hrisantom i s proči ljubimi
u veštma na[h]ođasmo se tu okolo 50 persona pasažira, od kojih polovina je bila žena i dece, koji svi prelazahu u Moreju.