Dučić, Jovan - PESME
MORSKA VRBA Sama vrba stoji nad morem, vrh sveta, Rasplela je kosu zelenu i dugu, Naliči na nimfu koja je prokleta, Da postane drvo i da šumi tugu.
Beše u porfiri, Sav pokriven zlatom i purpurnom svilom: Izgleda duh strasni Dioklecijana Nad dragim se morem dalmatinskim širi, U sunčano veče jednog Carskog Dana.
Za tobom tragam kroz sve prodore, Ženo, zlim morem slutnje tučena — U mesečeve svetle odore I magle zvezda sva obučena.
Ona je na svojim širokim mramornim teracama nad morem, pored ogromnih vaza u kojima su mirno umirale njezine krizanteme, plakala kradomice u duge mutne večeri.
Afrika
Bilo je zanimljivo gledati jednu tako bučnu oluju nad nepomičnim morem. Oko jedan po ponoći pojaviše se opet zvezde. Vuije je pričao da je prvih godina života u savani, u isključivom
To je poslednji pozdrav Afrike našem pogledu. Odsada mi plovimo Sredozemnim morem, kraj španskih obala, i na veliko čudo svih, nalazimo da je tiho, plavo, obasjano mesečinom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle onda poče da sipa, sve češće, u Vanijevu čašu. Treba piti, kaže, da sve naše brige zaboravimo. Um je naš za morem, a smert naša, možda, za vratom. Pop se onda zagleda nekud u daljinu i prestade da pije.
Pa, je li Bog čuo? Mlađi fratar se pomami na to. Šizmatik, rito serviano, huli Boga! Um ljudski je za morem, na putu, a smrt nam je za vratom. A na samrtnom času svi se Bogu molimo!
Teodosije - ŽITIJA
A prvi faraona morem potopi i Amalika pružanjem ruku pobedivši, molitvom pogubi. Da mimoiđemo mnoge svete u drevnim i novim vremenima, koji
I odmah sa svršetkom poslanice, taj preveliki grob prepodobnoga navodni se blagodaću Svetoga Duha kao morem, prelivajući se vrenjem mira, i izlažaše kroz sve prvašnje izvore, tako da nisu uspeli da ga sabiraju u časne sasude,
mir i blagoslov i u Gospodu celiv, i tako dođe na zapadno more u Dalmaciju, i otuda lađom, sa svojom pratnjom, poče morem ploviti.
I neprestano, tražeći svete mošti, kupovaše i od cara moljaše. Potom sveti objavi caru svoj polazak morem u Svetu Goru, u Aton, a car spremi jednu od svojih lađa i iz svoga doma dade svetome sva blaga zemaljska koja su na
Božjim projavljenjem pošli su morem, ostavivši s desne strane Konstantinov Grad, i uskoro stigavši u Svetu Goru Aton uđoše u pristanište i iznesoše teret
Iz Konstantinova Grada opet se podiže lađom, i pođe morem u Zagorsku zemlju, hoteći videti svojega prijatelja Asena, cara zagorskoga.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Takođe su jedino oni među Južnim Slovenima iskoristili veze s morem i došli u dodir sa prekomorskim narodima i sa raznim civilizacijama.
Ali u pojedinim krajevima, koji su izdvojeni morem i koji su imali svoju posebnu istoriju, javljaju se, ovde-onde, pokrajinske osobine, čak i vrlo jasno izražen lokalni
Protivno jadranskim, ovi Sloveni ne samo da nisu pomorci, već se i inače slabo koriste morem. U varošima i u velikom broju sela oni su samo delimično pogrčeni. Ali je među onima koji su 1913.
Isto tako je nepristupačna i neprohodna Arbanija sprečavala vezu ove oblasti sa Jadranskim morem. Od svega stanovništva centralnog tipa Mijaci su najmanje bili izloženi onom poznijem razvitku jezika, odela, života i
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
imali barke polomljene, nisu nikada za saputnika imali jedino mrava, koji nikada nisu bili nasamo ni sa jednim morem ogromnim ni vode, ni nade, ni očajanja, koji ne poznaju vasionu ni na njenom prizemnom spratu, koji nisu nijednog celog
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
31. Jerotej u krupnim i brzim potezima opisuje svoj pobožni put preko Srbije, Makedonije i morem do Jerusalima, i povratak preko Bugarske i Srbije. on je prost čovek, praznoveran kaluđer, slab pisac.
Iste godine, preko Poljske, Vlaške i Moldavije, u kojoj se neko vreme zadržao, Crnim morem i preko Carigrada, dođe u Hilendar, u Svetu goru.
1779. upozna se u Trstu sa jednim ruskim arhimandritom, i sa njim u društvu prođe Italiju, i iz Livorna morem otide na grčko ostrvo Hios, gde je kao učitelj talijanskog jezika ostao skoro godinu dana, do 1780.
Radičević, Branko - PESME
Oh kad vetar silan dune, Kad se more uskomeša, Kada voda nebu grune, Pa ga s morem smeša, Vetre, vičem, jače duvaj, Ma brod raznesao, Vale, more jače gruvaj, Ma me zakopao.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Otac mu da sve to i opravi ga u ime božije, i on se naveze na more i pođe morem putovati. Putujući tako za dugo, dođe pod jedan grad u kome je bio car.
Otac mu da sve kao i prvome sinu, i opravi ga u ime božije, i sin se naveze na more i pođe morem putovati. Putujući tako dugo vreme dođe i on pod onaj isti grad, gde mu je brat zatvoren.
Može bog dati te ću naći i braću i vodu. Otac i njega opravi kao i prvu dvojicu, a on se naveze na more i noće morem putovati. I tako putujući dođe i on pod onaj isti grad, gde su mu dva brata zatvorena.
da mu je vode iz njega da se okupa i umije; i kako je imao dva brata, i kako su obadvojica jedan za drugim otišli morem da traže onaj grad i vodu, pa kad se ni jedan nije vratio natrag, da je on sad pošao da traži to.
Onda ona ućuti i pomisli u sebi da je sama kriva. Carev sin, dugo vreme morem putujući, dođe opet pod onaj grad gde su mu braća zatvorena.
Ona mu odgovori: — Sinko, hoćemo ga tražiti. Iza toga spremi se i sedne s detetom na galiju pa pođe morem, i posle dugoga putovanja po svetu, kad dođe blizu grada odakle je bio onaj carev sin, ona pritera galiju ka kraju malo
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Krči mi trba, svrbi me zub!“ U gustoj česti u času tom škljocara stara grunu ko grom, nad morem lišća diže se dim. „Mačak je blizu, ovamo s njim“ – trže se Pijetlić i diže viku iz torbe stare: „O, kukuriku!
o, pusta tugo, u tvrdoj kuli živjeli dugo, kretali u lov u noći svježe, u zaliv tihi spuštali mreže, brodili morem do zore sjajne, saznali mnoge njegove tajne.
“ Putuje barka ko labud bijeli, na pramcu Mačak, kapetan smjeli, pažljivo stražu straži. Mačak se morem neznanim skita, neznanoj zemlji u susret hita, ribicu dobru traži.
dobra sa zlatnim repom da unuk budem tvoj, i da ti mladost zamijenim, na teškoj barci u lovu smijenim, da s morem vodim boj.“ Čudi se starac dugačke brade: „Otkuda riba za mene znade?
Zavičaj njen je peščano more gde vihor praši i sunce prži. Kamile-lađe oduvek brode kroz pustoš vrelu, morem bez vode.
Pa ipak, druže, i u tom čudu, uz puni gas, deda je često jurio drumom plašeći nas. Morem slanim, u daljine, mirnim hodom, putovȏ je deda brodom.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Ali nema nijedne reke, ni koja utiče, ni koja ističe iz jezera? — Nema. — Jezero nije vezano podzemno sa morem? — Nikad to nismo čuli. — Kako je onda moguće da ima jegulja!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Zar se neko spasao vatrom spasao vatrom shodnom zar se neko spasao ognjenim stubom? Nad morem stoji i bukti nad morem niti sviće niti se tuli ognjeni stub se približava i ćuti počinje da trubi hoće da uništava i
Zar se neko spasao vatrom spasao vatrom shodnom zar se neko spasao ognjenim stubom? Nad morem stoji i bukti nad morem niti sviće niti se tuli ognjeni stub se približava i ćuti počinje da trubi hoće da uništava i posle sve uništeno
svog čardaka nose ga mrtvog na točku litica se čudi sela zapomažu užasnut je svetli plamen sveće potom je viđen za morem u jednoj luci sedi i pije oči mu sive pitali ga da l 'je ubijen on reče bio je ubijen sad više nije Sinait u
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
I s rodom se podičili, Kao paun zlatnim perom, A šenica ravnim poljem, I lozica baber-grožđem, I pučina slanim morem; Tako s vama mila majka!“ 54.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
svitalo i ja, neizvesna sen, za ostrvom ovim, osunčanim vukodlakom, još u mutnom snu, u vale i pene raznesen, poskočih morem rujnim, na igru lak, i lakom. Pogledah uvis, da li je to mesečine prah, ili je ledeni vir zore, što mi guši dah?
Velike merdevine, kao ogromni komarci kraj vode, čekaju nad morem. U njima po jedan ribar nedeljama gleda u vodu da javi dolazak tunine.
Daleko od svega moga, mlad sam i miran. Na dnu morskih obala vidim boju mojih očiju. Koliko sam belog kamenja, oprana morem, našao, koje je bilo glatko i tvrdo, kao slepoočnica moje devojke; a kad se zagledam, nad svim ovim kućama u zrak,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A nebo se natkrililo nad tim dragocenim morem, čisto kao suza, plavo k'o što samo ono može biti, veselo, k'o što je srce radeničko...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
doneli su tada i taj netačan zaključak da se sva jegulja u rekama, rečicama i jezerima što su u vezi sa Sredozemnim Morem, plodi tu, na tome mestu u Mesinskom Zalivu, pa se odatle rastura i, došavši do morskih obala, ulazi u slatke vode gde
Dotadašnja slatka voda počinje se menjati i kod samoga ušća dobijati slan ukus. Tu je već prvi dodir odrasle jegulje sa morem.
Rakić, Milan - PESME
pred skrivenim stvorem, Vrh piske, kletve, i vapaja njini̓ Leteće mirno duh moj u visini, Ko morska lasta nad širokim morem. TUGA U vedroj noći, pokraj mene, Čuje se časom vapaj tajni Ko uzdah cele vaseljene, Patnički uzvik, krik očajni.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Divna sanka što si onda snio! Mlečići te morem poduzeše, Crnogorci gorom opasaše; sastaše se u tvoje zidove, okropiše krvlju i vodicom — te otada ne smrdiš nekršću.
Pandurović, Sima - PESME
Njihov sjaj je bio plav, mutan i čedan, Sjaj morem skrivene, skupocene školjke; On je dav’o dubok neznan izraz jedan Čežnje naših snova i minule boljke; On je skriv’o
I putnici smo turobni što grémo Kroz namrgođen svet oblaka, čuda; Ćutanje naše duboko je, némo. Voda se morem svud oko nas pljuska, Preliva sumnjom i prostire svuda. Nas nosi sudbe mala, trošna ljuska.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Onako živi, da i posle možeš živeti. — Tko zlo žive, gore umire. — Um za morem a smrt za vratom. — Grob je bliži od kuće. — Danas čovek, sutra crna zemlja. — Danas jesmo, sutra nijesmo.
— Rekla je žena mužu, kad je karao i bio što se bila jedan dan opila. Neko poljem — neko morem, neko vodom — neko gorom, neko u grob — neko u dom!
Pređe zore na petnaest dana, Na vrančiću konju bijelome, Pa eto ga moru na planiku; Dade mu se nešto pogledati: Morem trče dva pečena zeca, Ćeraju ga dva hrta odrta, A gađa ih puška bez kremena, A nišani čovek bez očiju; Ne pogodi
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Otac mu da sve to i opravi ga u ime Božije, i on se naveze na more i pođe morem putovati. Putujući tako za dugo, dođe pod jedan grad, u kome je bio car.
“ Otac mu da sve kao i prvome sinu, i opravi ga u ime Božije, i sin se naveze na more i pođe morem putovati. Putujući tako dugo vreme dođe i on pod onaj isti grad, gde mu je brat zatvoren.
Može Bog dati te ću naći i braću i vodu.“ Otac i njega opravi kao i prvu dvojicu, a on se naveze na more i pođe morem putovati. I tako putujući dođe i on pod onaj isti grad, gde su mu dva brata zatvorena.
da mu je vode iz njega, da se okupa i umije; i kako je imao dva brata, i kako su obadvojica jedan za drugim otišli morem da traže onaj grad i vodu, pa kad se ni jedan nije vratio natrag, da je on sad pošao da traži to.
“ Onda ona ućuti i pomisli u sebi da je sama kriva. Carev sin dugo vreme morem putujući, dođe opet pod onaj grad, gde su mu braća zatvorena.
“ Ona mu odgovori: „Sinko, hoćemo ga tražiti.“ Iza toga spremi se i sedne s detetom na galiju pa pođe morem, i posle dugoga putovanja po svetu kad dođe blizu grada, odakle je bio onaj carev sin, ona pritera galiju ka kraju malo
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
[H]ajde tamo, pomislim, novci su ovo! Pođem morem u Boku od Kotora, da tu nađem korabalj za | Greciju, no u tom se mestu razbolim od groznice.
” Ovaj je mlađega svoga popa s otkupljeni robovi opravio bio po suvu, i, za ubeći velikog truda, voznameri do Moldavije morem doći. Protivni vetri zadrže nas između Dardanela 20 dana.
Kad bi se god penjali uz brdo, onda ti moj prelat čita brzo, brzo, baš kao da se s morem utrkuje; a kad bi dole poleteli, onda bi zaboravio čitanje, i stajalo bi ga vika: „Karisime, odosmo, propadosmo!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— pružali su mu ruke oblaci silazeći nisko, nisko, odlazili su i vraćali se čas kao kiša, čas kao izmaglica nad morem, ali on se od stene nije odmicao.
Zar je i mogla primetiti da stari? — Poljubi me! — odvaži se da joj predloži jedne noći dok je mesečina rasla nad morem nežno srebreći vrhove talasa i usnula zrnca peska. — Ja tebe? — stena prezrivo nabra usta.
Samo je jeo i vežbao. Tako i leto dođe. Titrala je nad morem jara kao zlatna maglica, a trave ispuštale jake i omamljive mirise.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Vi mi svu radost moju preneste, I opet zato umorni neste! Koji je od vas blaženi đoga Što j odn'o morem dragana moga? Il' nije jedan toliko sretan?
Al' da vam pustim na pleća gojna Tugu kad draga izgubi vojna, Taj teret ne bi preneti pregli, Svi bi k'o janjci morem polegli, Tuga bi moja u more pala Al' bi i mene sobom odzvala! L.
J. Dučić HS MORSKA VRBA Sama vrba stoji nad morem na steni, Rasplela je kosu zelenu i dugu: Naliči na nimfu koju su prokleli Da postane drvo i da šumi tugu.
Noć... Mirisni vetar provejava lako, I oblaci tiho i nečujno hode. Daleko je kopno: zaman pogled ode Da ga traži morem. Ostrvo je svako U večernju maglu uvilo se tako, I duboki snovi nad valima brode. Mir, tišina smrti...
pred skrivenim stvorem, Vrh piske, kletve, i vapaja njini' Leteće mirno duh moj u visini, K'o morska lasta nad širokim morem! M.
Ona je na svojim širokim mramornim teracama nad morem, pored ogromnih vaza u kojima su mirno umirale njezine krizanteme, plakala kradomice u duge mutne večeri.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Ne dadu joj pravo k nebu ići, na koga je slavu sažežena. Poklonika viđi siromaha kako plovi morem k svetilištu: gotovo je smrznut pobožnošću, nosi zavjet na oltar višnjega; na nj se bure s jarošću puštaju, ćeraju
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
bilo uzdiglo iznad arapskih planina i preplavilo svojim sjajem ceo nebeski svod, drevnu varoš sa svojih sto kapija, morem kuća i bezbrojnim hramovima.
je onda Demokritos živeo povučeno i u tišini, ležaše nablizu rodnog mesta Aristotelova, ne dalje no dva dana plovidbe morem.
da je naša Zemlja okrugla ploča sa Jerusalimom u sredini, zapljuskivana sa svih strana okeanom, a prekrivena, zajedno sa morem, nebom koje ima oblik zvona. Iza toga zvona, na jednom kontinentu na istoku, nalazilo se carstvo blaženih.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pomorački sin, nijednom nije poduzeo kakvo dulje putovanje morem. Ali je zato sa živim interesom pratio kretanje lađa. — O! Danas je Liburnia uranila čitav četvrt sata!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ista ta devojka, koju smo nazvali ”proročica”, predskazala je da će sve, gore na nebu i dole pod morem, što je u vlasti Neptuna, doći na poklonjenje njemu i njegovoj veseloj vojsci, kada glasnici prenesu vest o tome da
Kada mu se naš brod primakao, pred nama se ukazala visoka tvrđava koja se nad Dunavom uzdizala kao Gibraltar nad morem.
Kada mu se naš brod primakao, pred nama se ukazala visoka tvrđava koja se nad Dunavom uzdizala kao Gibraltar nad morem.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Oni su iz društva izostali, ne htevši s njim dalje ići, bili su morem i besanicom umoreni. Zastali su onde kao uklesani: niti se miču niti o sebi glasa daju...
Na dogledu tih pustih visova osjetiše se kao riba kad se iz mreže izmakne i morem zastruji, — osjetiše besvjesno, kao nikada dosle, svu ljepotu svježine, svjetlosti i prostora.
A kad parobrod zaplovi otvorenim morem tamnije boje, potraži djevojka Lazu i, zbliživši se k njemu, u šumu i vrevi čeljadi, umiljato mu reče: Ovde nemam nikoga
po škrapama i hridima i u sitnome pijesku tražili školjke i parali čupke, i, onako sirove i mokre, zubima hrskali i s morem ih ispijali.
Jednog jesenjeg dana, pred podne, sjedi na kršu nad morem i gleda u nemirnu uskolebanu pučinu. Išla bi da kao i prije traži društva, no već ne može: sad je djevojka, pa joj se
ni ptice, niti se čuje ljudskoga ni živoga glasa — samo njegova mirna prilika stoji na hridi pred nemirnim, razbuđenim morem što se nadimlje, odbljeskuje i krkoči oko ispranih škrapa, kao da u sebi nosi sijaset života...
vide se žuta polja posuta žitom, cvećem i drvetima, veliki deo stambolijskih predgrađa sa svojim vijugastim ulidama, morem groblja minareta i zelenila, a dole Mramorno more, večito nasmejano, živo i nemirno.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Prvi: „parobrodi zaploviše more“ mesto „parobrodi zaploviše morem“. Drugi: „izvorom sanjam“ mesto „izvor sanjam“. Treći je veoma složen, zato što“ sadrži višestruko metonimijsko
„zaploviše more“ – koji je istovrstan sa „zalutah razbojništvo“ – moglo bi se reći da prelazak s nepravog objekta (morem) na pravi (more) pojačava značenje dejstva i uvećava napetost.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Javor« 1890. UŽAS I NEVOLjA U ZAGREBU Podzemni besi, kojim nismo vični, — Zar burnim, morem posta zemlja ova? Za jedan trenut više jada stvori Neg’ što bi mogle stotine gromova. Ima l’ se kuda?
Sinje more diše plimom I osekom tudi — Isto tako, isto tako Kô i njene grudi. Morem blude povetarci, Nevidljive sêni — Isto tako, isto tako Uzdisaji njeni.
Na moru ćeš uvek videt’ Dalekih brodova — Isto tako plove nâdi Morem njenih snova. Posestrila s’ morem sinjim U javi i sanju, Srodila se s morem sinjim U dugom čekanju.
Na moru ćeš uvek videt’ Dalekih brodova — Isto tako plove nâdi Morem njenih snova. Posestrila s’ morem sinjim U javi i sanju, Srodila se s morem sinjim U dugom čekanju.
Posestrila s’ morem sinjim U javi i sanju, Srodila se s morem sinjim U dugom čekanju. Ona nosi na dnu srca, Nosi vojna živa — Sinje more u dubini Njega mrtva skriva.
Ode starac sinjem moru, moru debelom, Nad morem se naturila magla, oblaci, Al’ još more nije burno, samo sprema se. Pomolila riba glavu i pre poziva: „Gde si,
Miljković, Branko - PESME
Srce puno mraka anđela svoga bira Da bdi nad gorkim morem i nameru mi krije. Crno jedro mog vetra plovidbo oslepljena Mojoj oholosti more do kolena Nad mojom glavom opasnost
Osta samo ime: dosta da se rodi Pesma u letu sjaj daleke zore. Sanjam te dok pevaš u skamenjenoj vodi Morem bez molitve pro neprelet gore. Odlete tragom izdajničke sreće, Od bleska srca rukom sklanjam lice.
sezame otvori obzorje Za sve koji su se rodili prerano; Nek uđu u tuđe srce ako su otvorili svoje, Putnici vrlim li morem, gorom li sanom. Otvori semenku u kojoj nežno čami Zaboravljeno proleće. Otvori Kamen što prećuta zvezde svojoj tami.
Tad smo na žal pali. Malo je imena ispisanih na vodi. Svi puze il lete, al malo ko brodi Gordijim morem opasnoj slobodi. Dan je u sebi noć, a sunce pali. Izgubi put ako putovanju smeta.
trgovci vremenom plove sa voskom u ušima, ti smelo slušaj kako pevaju pustinje, dok kleče bele zvezde pred zatvorenim morem i ima u tebi snage koja te raspinje. Praznino, kako su zvezde male!
Možda bi ti ukrao njihovu so i učinio ih bljutavim ali pred morem ti si nedostojan. More samo sebe opeva, bezobrazno i slobodno rimuje se čime god stigne, iako nevično srodnosti zbog
Petrović, Rastko - AFRIKA
Bilo je zanimljivo gledati jednu tako bučnu oluju nad nepomičnim morem. Oko jedan po ponoći pojaviše se opet zvezde. Vuije je pričao da je prvih godina života u savani, u isključivom
To je poslednji pozdrav Afrike našem pogledu. Odsada mi plovimo Sredozemnim morem, kraj španskih obala, i na veliko čudo svih, nalazimo da je tiho, plavo, obasjano mesečinom.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— Milost je, deco, ovo njegova, Ovo oružje i prijatelji, Štono prostranim morem vladaju, Poslanije je volje njegove — Da ga slavimo jekom puščanim, Da okitimo ovo prestolje Slobode skupe, sinjeg
Bojić, Milutin - PESME
Stražari u svečanom opelo nek otpoje Tu, gde se vali ljube! Jer proći će mnoga stoleća, kô pena Što prolazi morem i umre bez znaka, I doći će nova i velika smena, Da dom sjaja stvara na gomili raka.
I oči blesnu, usne zatrepere I žudnja cikne i morem se prospe. A nebo modrim zvezdama se ospe. I kao grešnik bez svesti i vere Prinosim dušu ognju što se puši.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Slana voda, što se morem miješala kad je obilato navirala, služila je selu za kuhanje i pranje; nu on je za nevolju i pio, kad bi ga žeđ posvema
Prođoše netragom ona blažena vremena kada se punile bačve vinom k'o da si ih morem naljevao. Tih godina težak olahnuo, nije ga „morila briga kako da se prehrani...
No uvjeriše se da nije više onih berićetnih godina, kad su se bačve punile mastom i vinom kao morem. Prođoše u nepovrat, a nije bilo nade da će bolje nadoći. I stiskoše se po svojim varoškim kutićima!
Dan bijaše pun. U vazduhu kao da se skanjivaše drhćući osmjeh problijeđela jesenjega sunca. Nad morem u vedrini povlačili se na orijetko svijetli, raščešljani oblačići kao vuneno runo i odrisivahu se na pučini u treptavim
Pogled joj luta uokolo, prašta se s morem i s poljem, pozdravlja u duši i svjetlost i sjene; — sluša glasove vjetra i jeku dubokih uvala.
U njoj je nešto tajanstvena, zajedničkoga sa morem i poljem, nešto što mu se javlja u zvuku njenoga jasnoga glasa, u skrušenosti njena pogleda, nešto što se stapa sa
Pred njim pružalo se ogoljelo polje, a daleko rasula se gusta magla kao more. U posmatranju, njemu je kroz tu maglu nad morem sjalo toplo sunce.
trzavicu i nemir, javljalo se nešto u njemu što htjede da njegovu snatrenju podade život; besvijesno zaželi da prožive s morem danom i noći. Sa slašću osjeti zadah bezbrižnoga života, i kopkaše ga želja da ga se nauživa i nasiti.
Uto kroz noć čuše se zvuci muzike, a odmah učestaše rakete let jeti u vedri prostor, nad morem prama zvijezdama, i lijepo se čuje njihov fijuk. Doktor očito usiljeno naduši se smijati, no ne reče ni riječi.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
STARA ATENA, ARISTOTEL I NjEGOVA SLIKA SVETA 19 VI KOD ARHIMEDA, ANTIČKA VOŽNjA SREDOZEMNIM MOREM, POSETE ALEKSANDRISKOM MUZEJU I BIBLIOTECI 26 VII OSAM VELIKIH NAUČNIKA ALEKSANDRIJE, ERATOSTENOVO PREMERAVANjE
Kada sam davno je to bilo - prvi put zaplovio morem i kada mi je kršovita obala strimonskog zaliva iščezla iz vidika, upalo mi je odmah u oči koliko se mali deo mora vidi
VI KOD ARHIMEDA, ANTIČKA VOŽNjA SREDOZEMNIM MOREM, POSETE ALEKSANDRISKOM MUZEJU I BIBLIOTECI Beograd Evo me opet u mojoj sobi za rad.
Vedra a mlaka zvezdana noć spustila se nad Sredozemnim morem. Na našoj lađi spava cela posada, sem stražara na katarkama i na tornjevima lađinim; i sami veslači su zadremali, pa u
Tu treperi, visoko nad morem, sjajni Sirius, a pravo ispod njega, blizu samoga horizonta, blista se još jedna, isto tako jasna zvezda.
Ona je tolika da bi ta voda pokrila morem od skoro 2000 metara dubine potpuno zaravljenu Zemljinu površinu. Sada ću da Vam rastumačim, ukoliko je to ovde moguće,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Drugi i treći dokaz o okruglini Zemljinoj takođe su nam bili vrlo jasni. Kad putuješ lađom morem, ti na dogledu kopna prvo sagledaš vrhove planina i obratno: kad stojiš na obali pa zapaziš lađu na moru, ti ćeš prvo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Valonsko pristanište... Kraj naših muka... Vaskrsenje. Novi život. A pred morem ogromna peščana ravnica, po kojoj jure automobili. Vojnici oživeše. Ah, samo da što pre stignemo.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Je li to što je čuo bio šum talasa? Priča o životu pod morem? Dečak nežno pogladi Sedefnu ružu, sakri je pod košulju i potrča kući.
Po pojačanom ili oslabljenom stisku dečakova zagrljaja riba je slutila je li on umoran ili ne, želi li da pod morem ostane još malo ili je već vreme da ga iznese na obalu.
Šantić, Aleksa - PESME
kad vas muke snađu, I kad munje planu potamnelim krugom, Ja ću da se patim i da s vama stradam, I da kušam borbu sa morem i nebom; Hoću da se s vama i molim i nadam, Hoću da se s vama istim hranim hljebom.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ĆE VETAR A VIHOR NE POŽNjETI 380 SIROMAŠKI SAN 382 BAČKA KOMEDIJA 383 CAREVE KOLASTE AZDIJE 385 UM ZA MOREM, SMRT ZA VRATOM 386 DEČIJE IGRE 387 KANO S BREGOVA MUTNA VODA...
A drugi je pak hvalio cara i govorio da je od svega ponajsilovitiji car zaštono on i zemljom i morem, vlada nad svim ljudma u svomu carstvu, i što mu je volja, to čini.
nisu imali nego tek knezovi š njima vladali su, — digoše se dva kneza s velikom silom na galija, Oskold i Dir, Crnim morem pod Carigrad, da ga sebi osvoje.
Te u tu, po ponoći nastalu četvrtu stražu, kazuje se, jer dođe Hristos do onoga koraba k svojim učenikom, hodeći mu morem odzgor po vodi ka i po suhu. A on po skazivanju psalomskom i po vetru gore hodi kano Bog.
Al' eto s verovanjem daleko odstojaše. Te dokle eto blaženi Petar bez usumnjivanja mu hodeći mu morem preko talasa na Hrista motraše, dotle i more ga na sebi kruto držaše.
I što da čini prisedeći tu na dumenu krmitelj, kako da se boči s morem i sa zabunjeni vozari? I bez štete, lasno [kako bi] upraljao s galijom, te bi je oslobodio s dvostruke halovine nalogne?
Učinih i da se svi smiju. Kad oni videše moje bezobrazije, latiše me među se i uvedoše u korab i odosmo već morem. A na tom putu što je od mene stajalo se, ne mogu ti ni iskazati.
svoga mu vezira Sarvara, da odonud onu zemlju istočnu što se naziva Azija do zapadnje amo zemlje svu za ovim carogradskim morem, pod vladu persijsku pokori, celo grčko carstvo. Digoše se tušteni oni ka šaške i grad s neba.
Sede u jednu galiju i ode po Evksinopontu, to jest Crnim morem odplinu i tamo gde jošte Persi ne bijahu doprli oko velikoga mora, skupi nešto svoje vojske grčke.
I Tatari po moru svoje čunove naređivahu tuštene da bi zajedno s Persi morem u jedno dobi i jednim časom grohnuli svi pod grad jednako po moru i po suhu.
II Otkako su bili Persi i Skiti bojujući na Carigrad razbijeni i morem istopljeni, malo ih se vrnulo natrag u svoj im vilajet s poborenjem presvete Bogorodice.
Veliki Ristovul stiže pod Carigrad s mnogim galijami. Pristaše kod brega imenovatog Edom i otuda morem svaki dan četovahu bijući grad; s proleća čak i do jeseni. A na zimišta odlažahu u Ćizik.