Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Naposletku kažem starcu: „Jakove, ti si od sviju nas ovde stariji barem 25 godina, umri pre nas 25 dana, a moreš spasti toliku sirotinju od palenja, sečenja i robljenja.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Možemo. — Ja znam šta bi ti htjeo... Stanko je ćutao. — Ti bi htjeo nju vidjeti, je li?... Pa dobro, dobro! Ne moreš se ti trzati, ja sam tvoj dobro... Vidjećemo je! — Hajde! — reče Stanko žurno. — Dobro, hajdmo. Ali pazi!
Radičević, Branko - PESME
14. Jer ovdena svud ulicom Kano reka mozak teče, Da ga moreš grabit žlicom — Bar mu tako mlogi reče; Još pridade, da poita Do tog mesta mozgovita. 15.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pošto oni odoše, kralj poruči po Grbu. Kad Grbo dođe, reče mu kralj: — E, Grbo, ti si govorio da moreš dovesti zlatna konja od kralja đavolskog. — Nijesam, niti mogu, — odgovori Grbo.
Onda mu opet reče konj: — Grbo, uzmi četku i češagiju jer će ti trebovat, i kad ti reknem: „goni“ ti onda goni što moreš brže, a kad ti reknem: „polagano“ ti onda polagano. Grbo jami sve što mu je rekao konj, pa onda uzjaha i poćera.
Grbo jami sve što mu je rekao konj, pa onda uzjaha i poćera. Konj mu reče: — Goni, Grbo, što moreš brže! Tako su neko vrijeme išli brzo, i konj opet reče Grbi: — Grbo, okreni se pa vidi ima li šta za nama.
— Baci četku! — reče konj. Grbo baci četku, kad se stvoriše do nebesa jele. — Sad goni što moreš brže! — reče konj. Tako su išli neko vrijeme i opet reče konj Grbi: — Okreni se, Grbo, pa vidi ima li šta za nama.
— reče konj. Grbo baci češagiju, kad se stvoriše brda i planine do nebesa. Onda reče konj Grbi: — Goni što moreš brže! I tako su išli neko vrijeme i prijeđoše iz đavolske države u krštenu.
Odmah kralj dobavi Grbu i reče mu: — Ti si, Grbo, govorio da moreš donijet struku zlatnu kralja đavolskog. — Nijesam, — reče Grbo. — Jesi — odgovori kralj.
Odmah kralj dobavi Grbu i reče mu: — Ti si, Grbo, govorio da moreš mi dovesti živa kralja đavolskog. — Ja nijesam, — odgovori Grbo. — Jesi, — reče kralj.
I tako moreš raditi kadgod budeš gladan. Miloš, kad to čuje, odmah uradi kako mu je Divonja rekao. I tako se Miloš hranio iz Divonjin
od noge, plaho ti ga može zaboljeti, ali časkom prođe kô da ništa nije ni bilo; čini šućur te ti je kobila živa, te moreš na njoj snijeti tovar drva u čaršiju pa prodati a djeci koru hljeba kupiti.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ne razumiješ. Da si ti, da tako kažemo, banda... I da ti pođeš da pucaš u Švabu... a da znaš da zato moreš golokur da visiš na pijaci... Kaži, bi li puco? VASILIJE: Nisu to moja posla. Ja sam glumac.
Kaži, bi li puco? VASILIJE: Nisu to moja posla. Ja sam glumac. DROBAC: Kad neđe pođeš, a znaš da moreš da pogineš, razmislićeš bar dvaput pre no pođeš! Pa, kad razmisliš, pođeš ili ne pođeš!
Pa, kad razmisliš, pođeš ili ne pođeš! Al kad znadeš da moreš i da se obrukaš, ne bi razmislio dvaput, no devet puta! I ne bi nošo! Čudna stoka su ljudi!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
odnila stare, nove ti je basamake ostavila u tvojim džepovima, spletene od svile i ibrišima, kada god hoćeš, ti mi sići moreš.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Zašto bismo mi to trpeli? — Znaš šta je, Đuro !... Sve je tako... to je istina, ali ti ne moreš s onim kurjakom izići na kraj. To ja znam, i znam zašto .... vjeruj mi.
Podaj i njemu polovinu od dobiti, jer sad je zima na pragu.... treba dobro da se čuvaš, a bez njega ne moreš... — Zimus mi on ne treba. Imam pasoše za nas oboje, to mi je on nabavio i dao, pa ću da se sklonim podalje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
On ju pita kuda će, a ona mu reče: — Idem pitati boga šta bih sad radila. A soldat joj reče: — Ti ne moreš tamo, nego ostani ovdje, a ja idem pitati, jer je bog mene za to ovdje i postavio da ti ne traljaš svaki čas pred njega.
Pošto oni odoše, kralj poruči po Grbu. Kad Grbo dođe, reče mu kralj: — E, Grbo, ti si govorio da moreš dovesti zlatna konja od kralja đavolskog. — Nijesam, niti mogu, — odgovori Grbo.
Onda mu opet reče konj: — Grbo, uzmi četku i češagiju, jer će ti trebovat, i kad ti reknem „goni“, ti onda goni što moreš brže, a kad ti reknem „polagano“, ti onda polagano. Grbo jami sve što mu je rekao konj, pa onda uzjaha i poćera.
Grbo jami sve što mu je rekao konj, pa onda uzjaha i poćera. Konj mu reče: — Goni, Grbo, što moreš brže! Tako su neko vrijeme išli brzo, i konj opet reče Grbi: — Grbo, okreni se pa vidi ima li šta za nama.
— Baci četku, — reče konj. Grbo baci četku, kad se stvoriše do nebesa jele. — Sad goni što moreš brže, — reče konj. Tako su išli neko vrijeme i opet reče konj Grbi: — Okreni se, Grbo, pa vidi ima li šta za nama.
Grbo baci češagiju, kad se stvoriše brda i planine do nebesa. Onda reče konj Grbi: — Goni što moreš brže. I tako su išli neko vrijeme, i prijeđoše iz đavolske države u krštenu.
Odmah kralj dobavi Grbu i reče mu: — Ti si, Grbo, govorio da moreš donijet struku zlatnu kralja đavolskog. — Nijesam, — reče Grbo. — Jesi, — odgovori kralj.
— Dobro, ja ću za to doznat je li istina, — reče kralj. Odmah kralj dobavi Grbu i reče mu: — Ti si, Grbo, govorio da moreš dovesti živa kralja đavolskog. — Ja nijesam, — odgovori Grbo. — Jesi, — reče kralj.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
“ Kad viđe da ništa ne pomaže, istrže se ko ris od one dvojice što su ga držali: „Mrtva me, kaurine, moreš...“ Ne dovrši. Zviznu sablja!
— upita kotlar, pa spusti spravu u pintu i poče „gradijerati“. — Zar ti to moreš, Mićane, brez svijeće? Ne vidiš, bolan! — Svejedno, brate!
— Znaš što je, Mićane, ako još samo kap... Znaš što je kap? Kažem ti, ako još samo jedna kap kane — slobodno moreš cijelu pintu proliti: ne valja! Uprav ti je sad pod mjeru: deset gradi.
— viknu Simeun I poljubi Parteniju u bradu. — Tu ćurčinu, veli Partenija, moreš i naizvrat obući. Naoblačilo se, pa se bojim biće kiše... Mićane, povedi konje!
Ja i Partenija uzjasmo i pođosmo. Ti, Simeune, veli Partenija s konja, moreš odma' dvije-tri puške ispaliti, a poslije... Znaš već! — Znam! Dosta! Budi mene miran!
— Daj mi kaži, Mićane, moreš li ikako znati što Simeuna ne zakaluđeriše? Eto, rećemo, služiš već puni' trideset godina kaluđere, pa ćeš to, ja
— Uli-de Mićane još jednu čašu ocu Soproniji! — Uli, Mićane uli — ču se neko iz mraka. — Pa moreš i Simeunu jednu uzgred natočiti. — Nek je otac Sopronija zadovoljan i počestvovan, a za me je lako!
Sudac: E, kad je tako ljuta, a nije vjenčana, otjeraj je. Slobodno je moreš otjerati, Davide. David: Davno bi' ja to učinio, ali mi se ne da. Žao mi je. Nešto bi ti kazô, ama me je sramota...
David (gleda ga prezrivo): A ja bi jope' reka' da on nije bena! Kako ti, bolan, moreš reći da sam ja bena? Ja za tebe nijesam nikad čuo niti sam te do danas svojim očima vidio, pa jope' znam kako ti je
Sudac: Ne kaže niko, nego... Kako ti možeš, božji čovječe, tužiti jazavca? David: A kako ti mene jope' moreš tako pitati? Zar ti misliš, bolan, da ja ne znam da ovaj vaš car ima za svašto zakon?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i znojem, zaručnica ga nije poznala: „Dušo moja, mlada Dorotejo, lila sele Derenčića bana, al' me, dušo, pripoznat ne moreš radi lica potna, naprašena, što posmidi prahom i olovom? Ja sam, Dore draga, drago tvoje, drago tvoje, Perazović kneže.
Ako moreš znati i pamtiti kad Jerina Smederevo gradi, pa naredi mene u argatluk, argatovah tri godine dana, i ja vukoh drvlje i
uvod, III, 2 Moravica — gornji tok Zapadne Morave moreš — možeš Mostarsko polje — ravnica u Hercegovini na jugu od Mostara Mramor — selo sa desne strane Sitnice mramorje —