Obradović, Dositej - BASNE
69 Majmun i delfin Korabljenici, putujući po moru nedaleko od Atine, imađahu sa sobom i majmuna. Digne se takova silna bura da se korabalj prevrati i poto|pi.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Miloš u albanskom snegu, dok ga prti drug, koji kostur posto je pre smrti. Gojko u moru što se brzo sklapa puno nafte i vojničkih kapa. OPET VOJNA Pala Poljska, skoro će i Moskva.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Dakle, mnogo ih! — Mnogo!... Kao u moru peska!... Već je šesti dan kako navaljuju i kako ih odbijam... Čuvam i sebe i ljude. Svaki čas izazivaju na megdan...
Dučić, Jovan - PESME
I tu šumi s njima, dajući, polako, Moru koju granu, vetru listak koji: I, kô srce, sebe kidajući tako, Tužno šumi život. — Sama vrba stoji...
I kad se otkri putanja Sva sunca gde su zapala, Na moru tvoga ćutanja Kao dažd noć je kapala. MEĐA Kada se jave na crti, Na kraju tuge i pira, Visoke planine smrti, I
I pojmih kao otet čarima, Šta znači strah moj među stvarima. Razvije jutro kao plamene, Hiljadu belih krila po moru, A svetlom zemljom prospe znamene, I reči svud po belom mramoru.
u samotnu goru, Vratiće se putem koji meni vodi, Tvoj duh, sav okupan u večnoj slobodi — Kao crna ptica u sunčanom moru.
Na tvom tamnom moru lepote i kobi, Celo moje biće to je trepet sene; O ljubljena ženo, silnija od mene — Ti strujiš kroz moje vene u sve
nikad ne pozna taj put vijugavi, Put kojim izvana dovodi unutra, I kojim sve mora da se vrati sutra; Kao cvet u moru, u meni se javi.
Kada cvet uvene, nova zvezda blisne. No pogled umrlih ljubavi kud gleda? Moru idu reke, zemlji gore lisne, A ljubav ćutanju s usnama od leda.
koje pomno uče, Ne vide večeri ni purpurnu zoru, Ni kad tri vojvode donesoše ključe Grada Hristopolja na Belome moru. I kao muzika na ponoćnoj reci, Sva slova pevaju pretke što su bili, Kraljevi i pisci, vojvode i sveci.
Dok je gost, međutim, prešao u zboru S jednim kardinalom, pun rečite sile, Celo stanje crkve na Jadranskom moru: Sve misleć na jednu cipelu od svile.
SUNCE Rodio se na Jonskom moru, na obalama punim sunca, tamnih vrtova i bledih statua, i, kao galeb, okupao se u azuru, svetlosti i mirisu večito
Otruj ga, sveštenice ljubavi, i ja ću ti dati galiju na moru i dvorove u polju. Jer kad moj gnev ode u narod da mu pokažem moju silu i da ga kaznim, prolivši njegovu krv, i
Njegove oči bile su zasenjene tom modrom planetom koja se negde kupala u moru svog sopstvenog sijanja, bezbrižno, kao mlada žena u talasima koje niko ne vidi i niko ne vreba.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mogao si sebi zamisliti moj položaj: ja stojim na moru, sam na jednoj dasci, u strašnoj buri, i davim se. Šta da radim? Što da te lažem? — ja je volim!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
stanac kamen ili kula svetilja kraj mora, nepomičan na svom mestu, dok se sve oko njega ljulja kao talasi na uzburkanom moru. Sve se oko njega za stolom menja, jedino on sedi nepromenljiv.
— Ta jeste! — upade gđa Persa. — Eto baš odonomad čita mi Melanija kako je jedna lađa propala na moru i svi se podavili, a samo jedan se spas’o na jednoj dasci, pa se i on posle jednog dana udavio.
— Išti i ti, nesrećo, jednu! — šanu brzo gđa Sida Juli, i gurnu je krišom pojače. — Ako želite Rabotnike na moru ili Poslednje dane Pompeja ili Preodnicu koju je izdala Srpska omladina.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
času kad je pojačanje iz pozadine pristizalo forsiranim maršem, okrete bezobzirce nazad pa se istopi u onom beskrajnom moru požutelog kukuruza koji se kao talas povijao pod nogama izbezumljenih masa gonjenih pa klenom rafalnom vatrom iz topova
Afrika
Nove tri piroge četvrtastih jedara na nepomičnome indigo moru. Pristajemo. Pristanište, kao i sva svetska, sa bezbrojnim magazinima, vagonima, stovarištima, naslagama: vate, kafe,
U Dakaru, koji je zborište svega što se vuče po moru, između Južne Amerike i Evrope, svega takođe što ide na Daljni istok a ne prolazi Suecom, postoji čak i jedan tabaren
Treba znati kako gorko to zvoni u ustima belca koji u svako podne mora uzeti kinin, koji se ne sme kupati u moru niti u reci, slobodan na suncu, koji ne sme piti običnu vodu, čiji nervi propadaju, koji ne sme živeti više od dve
Čovek se nikada ne oseća da je praćen od njihovih pogleda. Tako, dok se kupam u moru na Goreu na sasvim zlatnoj plaži, ali na samom pristaništu, bez kostima, sa kaskom i čuvajući se što mogu više od
Slikam ga usred vode, nagog, sa celim Okeanom u pozadini. Prvi put kupanje u moru u polovini januara. Poslednji ručak sa crnima. Riba na pirinču prelivena paprenim sosom.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
mi govori papu što ći da ti uvati groznicu; papu, što ćiš da propadniš; tako ja, kako ednu veliku galiju na široku moru. MIŠIĆ: Zašto se vi pečalite onde gdi se možete pomoći? JANjA: Da si pomognim?!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bilo im je rečeno da će putovati po vodi, po Begeju, a to je za tu decu bilo nešto novo, kao za drugu decu vožnja po moru, pa su bila sretna i radoznala, a nisu ni sanjala, da im mati oca, možda zauvek, ostavlja.
Isakovič je bio rešen da beži, pa i da mre, ako treba. Teško mu je bilo, u tom moru baruština, u noći, da se oseća tako usamljen, bez ikog svoga.
Kao brod, koji talasi bacaju po moru, na pučini, naš nacion luta. Zašto? Kome smo krivi? Šta je naše zlo? Eto i njega, Rakosavleviča, samo zato što ga je
A ono, vidim, slobodnije od tebe! A ču i to, u mraku, kako mu mati odgovara: Stra me je! Sitnica je to bila u moru sećanja, ali mu je bila draga i sačuvao je u sećanju, zauvek.
Mudar je Vasilije, neka kapetan upamti to, ma ko bio. A kad se rosijska imperija pojavi, na Adrijanskom moru, svi će se naši krvnici sakriti, u mišju rupu.
klance Karpata i razliva se kao neka vulkanska lava po ravnici serbskog vojvodstva, koje je nekad bilo dno, u moru. U takve dane, tamo, ljudi beže od Sunca i skrivaju se, pod drveća, u hlad, pa spavaju ošamućeni.
rosijski poslanik u Beču, Nefimov, još za vreme patrijarha Čarnojeviča, koji je kukao da je njegov nacion, na burnom moru, u mračnoj noći, lađa, koju oluja ljulja.
Samoća, i tamo, gde je mnogo sveta – u Beču – samoća u moru ljudskih lica i glasova, među bezbrojnim glavama ljudi i žena, pa i duž lanca bezbrojnih prozora, vrata i ograda.
Dnjepar se bio toliko raširio da je prelio obe obale, a valjao se, odlazeći prema moru, hučeći, kao da se pretvara u more.
Zar smert – koju mu je pop Mikailo protumačio, utešno, kao sitnicu, kao zrno peska u moru – ima toliku cenu, i kad je samo smert jednog, jedinog, ljudskog, bića, zar je to toliki događaj, da ga zvezde
Nego varoš Petra Velikog. Na snegu, na ledu, na moru. Nije to bila želja za raskošju, za vazama cveća, koje su kao amreli, za foteljama, koje se pretvaraju, za goste, u
Bila je to varoš, na vodi, kao što su varoši u snu. Isakovič nije znao je li ona na Nevi, ili na moru, video je samo da je sva na vodi. Pričali su mu da je od leda, i na ledu, zimi.
Teodosije - ŽITIJA
da pešice putuje zbog bosote, jer na konja ne sedaše do dolaska očeva, posla s njime bratiju, i ukrcavši se u lađicu po moru putovahu. A kada su se približavali Lavri, gle, iznenada iz zaliva morskog napadoše na njih razbojnici i uhvatiše ih.
u postu, bolu i stradanju, i usrdno posetivši sve prepodobne koji su oko svete Lavre, i kako to i treba — ka Sodomskom Moru i u dolini samotno i ćuteći žive, i videvši one što s ljudskom prirodom skoro bestelesno žive, divljaše se i u duši se
svoju zlobu i što se pokajaše pred njim, i rasudivši čovekoljubivo o mnogim trudovima njihovim koje pretrpeše na moru zbog njega, i ne pominjući zlobu, pokori se zapovesti „Ljubite vaše neprijatelje“ i dade im blagoslov od zlata koje nošaše.
dana kada su plovili pučinom najedanput se podigoše bura s nebesa i protivni vetrovi, nastade sumrak i veliki metež na moru. Vali se okolo gibahu, tako da su pokrivali lađu, i jedrila su se savijala, i od siline vetra zamalo se nisu slomila.
ruke, moljaše se govoreći: „Kao što si nekada spasao svoje učenike, koji su se u lađi borili s valima, zapretivši moru i vetrovima, spasi sada i nas koji se potapamo od njih, Voditelju, jer ginemo, a i mi smo tvoji hristoimeniti ljudi,
A oni brodari koji doploviše sa svetim, ispričaše načelnicima grada sve što je bilo sa njima i čudesa svetoga na moru, i svi, pokoreni divljenjem, dođoše svetome, i klanjajući se Moljahu da prime od njega molitve.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Iskra i od Ihtimana u Bugarskoj: tamo su mnogobrojni mongoloidni tipovi, kojih je sve više ukoliko se ide bliže Crnom moru. Zadruga nestaje potpuno kao i slava. Ljudi se retko sećaju svojih dalekih predaka; svako nosi ime svoga oca.
nailazi se najpre na istoku na šumadijski varijetet; Drugi varijeteti dolaze jedan za drugim idući prema Jadranskom moru i njihove se oblasti šire od severozapada prema jugoistoku poklapajući se sa velikim crtama reljefa.
Bosnu i Hercegovinu Austro-Ugarska je opkolila Srbiju i pokušala je da joj preseče prilaz evropskim tržištima i moru. Ovim i drugim sredstvima Austro-Ugarska je izazivala tajnim načinom mnoge krize u Srbiji.
Idući od Staroga Vlaha Jadranskome moru zapaža se nagla promena u zemljišnim oblicima, gotovo najizrazitija na celom Poluostrvu.
plemena je sastavljeno gotovo samo od krečnjaka, sve jače zastupljenog i sve čistijeg ukoliko se ide bliže Jadranskom moru, dakle preovlađuju oblici karsta.
Tri glavna puta koji iz Like vode prema Jadranskom moru, penju se na visinu od nekoliko stotina metara i prolaze kroz predele u kojima duva senjska bura, najopasnija na
— Osobine Dubrovčana. Ovome varijetetu pripada stanovništvo dinarskih strana okrenutih Jadranskom moru, to jest stanovništvo gotovo svih krajeva koji su obuhvaćeni razvođem između sliva reke Dunava i Jadranskog mora: to
— Cela je Zagora bila kao neki pokretni bedem, koji se kretao ka zaleđu ili je uzmicao prema Jadranskom moru prema napredovanju ili uzmicanju turske moći, ali, na sreću, nikada nije potpuno popustio.
Tako se ispoljilo suparništvo ova dva jadranska naroda, koji su se borili o prevlast na moru. U početku su Neretljani bili jači i nagnali Mlečiće da im plaćaju danak; ali su Mlečići najzad pobedili.
Najmnogobrojnije i najaktivnije dalmatinsko stanovništvo čine doseljenici iz unutrašnjosti. Pošto su na moru, dalmatinske su varoši u stalnim vezama sa hrvatskim primorjem, Istrom, slovenačkim zemljama i Hrvatskom.
da istaknemo osobiti mentalitet Podgoraca koji naseljavaju, po usamljenim dvorovima, strane Velebita koje su okrenute moru (Morlacca starih mletačkih karata), ogolićen, karsni, gotovo pust predeo.
Zadobili su trgovinske veze sa nekim bosansko-hercegovačkim krajevima, a njihove lađe plove po Jadranskom i Sredozemnom moru. Ima velikih dubrovačkih brodovlasnika čije lađe pohode engleska i severna i južna američka pristaništa.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
o pticama koje vrebaju trenutak izlaženja kornjačica iz jaja da bi ih progutale, i beznadežnoj trci malih kornjača prema moru. - Jednom ćemo otići tamo. Jednom ćemo videti sve to, Rašida. Videćemo Beograd i sve druge velike gradove.
i bez oblina, onih kakve je voleo Rembrant, mislim, ali je bila lepa i slobodna kao što je slobodna i lepa riba u moru, ili ptica na nebu. Čitavo telo me je bolelo od lepote, a oko nas je bio blag i zlatan dan ranog leta.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ako ste radi za mene razumeti, ja sam fala bogu zdrav, i molim boga za vaše zdravlje. Ja se sad baš u moru kupam; to je vrlo zdravo, tako ovde kažu.
Ja sam zdrav, no to me veoma opečalilo, kad sam čuo da se u moru kupaš. Zar onde nema drugih ilidža, već moraš u moru? Ja sam zbog toga opečaljen jako. Mogu te talasi morski odneti.
Ja sam zdrav, no to me veoma opečalilo, kad sam čuo da se u moru kupaš. Zar onde nema drugih ilidža, već moraš u moru? Ja sam zbog toga opečaljen jako. Mogu te talasi morski odneti. Ako si živ, kako dobiješ pismo, a ti odmah natrag.
Ali sad otac ne zna šta je posle zadnjeg pisma, kada se kupao u moru. Kada je gospodar Sofra pročitao pismo, koje je proučio i doznao da se Šamika baš onda u moru kupa kada je pismo
Kada je gospodar Sofra pročitao pismo, koje je proučio i doznao da se Šamika baš onda u moru kupa kada je pismo pisao, užasne se. Misli se šta da čini. Ode Čamči na savetovanje.
— Ta valjda nije umro? — Evo čitaj, — baci mu pismo. Čamča čita. — Pa šta je to? Piše ti da se u moru kupa, pa šta je to? — Podaj dalje pismo. Čamča pruži „fiškalu”. „Fiškal” čita. — Tu nema opasnosti, kupao se u moru.
— Podaj dalje pismo. Čamča pruži „fiškalu”. „Fiškal” čita. — Tu nema opasnosti, kupao se u moru. — Ded, Jovo, i ti čitaj! I Krečar čita. — Tu nema opasnosti. — No vi ste čudni ljudi! U moru se kupati!
— Ded, Jovo, i ti čitaj! I Krečar čita. — Tu nema opasnosti. — No vi ste čudni ljudi! U moru se kupati! Ja sam čitao u Kenđelca „Jestestvosloviju” da mesec vuče gore more, pa onda opet spušta ga, i to svakog
da mesec vuče gore more, pa onda opet spušta ga, i to svakog meseca; pa ako se Šamika baš onda kupao u moru, kad su se valovi rodili, nije l’ se mogao u moru udaviti? — Ta valjda nije lud da se baš onda kupa.
spušta ga, i to svakog meseca; pa ako se Šamika baš onda kupao u moru, kad su se valovi rodili, nije l’ se mogao u moru udaviti? — Ta valjda nije lud da se baš onda kupa. — E, mladost ludost. Bog zna nije l’ baš onda.
— A šta si ga onda poslao u Talijansku, kad se bojiš mora? — Ti znaš šta smo se i na suvu napatili, a nekmoli na moru kad je bura. — Ko se boji vrabaca, nek’ ne seje proju, — veli Čamča. Al’ ti si bar bio u Trijestu, Čamčo.
Al’ ti si bar bio u Trijestu, Čamčo. Jesi l’ se kadkog kupao u moru? — Koliko puta, pa mi nije ništ’ falilo. — No, ja sam nesrećan otad, još i to dete da mi propadne u moru.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U moru trave, obasjane Suncem, opkopi i zidine varoši, zasađene drvećem, lebdeli su mu pred očima svako jutro. Zagledan u viso
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Uveče, na moru, taj džemper se mogao elegantno nositi svezan oko vrata. Na njemu se ležalo, volelo, u njemu se kisnulo.
Ja, manji od makovog zrna. Da je makar Orijent, pa da uspelim momcima pokažem čudne stvari; da je makar na moru, pa da im kažem da nam je more najplavlje na svetu; da je makar u crnoj Gori, pa da ih zbunim planinama!
morate letovati — takva su pravila igre u koju ste zapali, pa sad sedite u kolima pored svog muža na cesti što vodi ka moru. Koliko sam vas puta susreo poslednjih godina!
Sve više rezervacija, sve više balkona okrenutih moru, osiguranja protiv kradljivaca i požara, rezervnih guma, stolica na rasklapanje, pomada za negu vaše kože i losiona za
I danas, dok se vozite prema moru, utvrđujete da je ta preskupa igračka, to skupoceno more stiglo prekasno da bilo šta spere, i da više ne osećate
I ko bi vam to, sem kelnera, doneo čašu vode? I ko bi to, sem mene, samo za vas pisao ovu priču o đubretu i moru? TERASA Popeo se na Terasu sa svežnjem novina pod mišicom. — O, koga to vidim! — pozdravio ga je šef Terase.
To su drugi ljudi putovali na sever ili prema moru, a niko od njih nije ni sanjao da smo budni nadomak Sinanovog vrta, potpuno izbačeni iz igre.
Ne dodirujući gotovo zemlju, trčao je bežeći od sveta u kome se nekom greškom rodio; trčao je, u stvari, prema moru, a nikada nije stigao do njega, jer su se između njih isprečile visoke planine i neke druge okolnosti.
On najzad vidi svoju kornjaču kako prestiže sve živo i mrtvo na stazi prema moru i beskonačnosti. I jurimo tako zakrčenim drumovima, očajnički tražeći izgubljeni raj, mesta na kojima će nam posle
Gledajući tako iz dana u dan prema severu, oni mogu da vide dolazak srećnih, nepoznatih ljudi, što puni sebe hrle prema moru, pritišću do daske gas novih, snažnih mašina i prolaze pokraj njih kao pokraj suviše dosadnog predela da bi ga vredelo
— pita nesrećni vozač. – A šta mi radimo čitavog života? – Ali, kako ću do mora? – Jeste li vi ljudi ikad bili na moru? – Mi nismo, a ti? – Ja jesam — kaže Luka — 1919, u mornarici. – Pa, kakva je ovo okuka? – Okuka ko okuka!
Matavulj, Simo - USKOK
oruža bokeljske trgovačke lađe, te s njima i sa svojom flotom dođe pod dubrovnik, i đeneral knjaz Vjazemski, takođe po moru, stigne iz Krfa s jednijem bataljonom pješaka.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Na moru i na kopnu, pa čak ni na nebesima Bolje životinje od mene nigde ne ima! Zajcu će počasno mesto osporiti medved, a napos
Loveći u mutnom moru reči, nošen nepredviđenim spojevima i varničenjima, on bira, prihvata, odbacuje, prema svom iskustvu i ukusu.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Šta mislite, šta je Srbin? Bistra kaplja u neizmerimom moru Slavjanstva. Slavjanski je narod najslavniji narod u Evropi. Panslavizam je ideja koja zanima najveće duhove.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Knjige, predragi i neprecenjeni nebesni dar, prosvješteni umova ponosite kćeri! One sad na zemlji i na moru carstvuju i premudre zakone daju! One vojuju i pobježdavaju!
I tu ne ostaje, no obilazi Italiju i plovi po Sredozemnom i Crnom moru. Vrativši se u domovinu, učiteljuje u Novoj Gradišci i Zemunu, gde zbog političkih krivica dopada zatvora. Od 1813.
1861. stupio je u pomorsku (nautičku) školu na Rijeci, i 1862—1863. kao mornar putovao po Crnom moru. Mornarski zanat, koji mu je iz knjiga izgledao tako romantičan, nije mu se dopao, razočaran on ga napusti i na Rijeci
Kada je pokušao da slika beogradski život u Cigančetu i Moru bez primorja, moglo se videti koliko ga je varoš pomela i oslabila, i kakav je u stvari bio njegov književni talenat.
Pored toga je opisao svoja putovanja po južnoj Francuskoj, Alžiru, Levantu, Severnom moru. Od njega je još ostao izvestan broj književnih članaka koji svedoče o njegovom širem književnom obrazovanju.
Radičević, Branko - PESME
“ Tako momak ovde žali, Jedna moma tužna Stoji moru na obali, Stoji kao sužnja, Stoji mlada, suze lije, A sve one jadne, Pa bijelo lice krije, Umalo da padne.
Sve od mora Jadranskoga I od grada tog Beloga, Sve od onog Drenopolja Što s' oteže moru Crnu, Sve to Dušan sebi zgrnu, To učini boža volja, Dušan, Dušan, bujna reka, Srbin junak pa do veka!
U poteru za njom poše, Ma bijau sreće loše, Premetnuše dolu, goru, I siđoše dole k moru, Ma s' od brega tu nikaka Ne otište lađa laka. Svak bi rado kazat teo Ma niko je ni nazreo.
Pa zato opet nećeš da pokažeš; O kaži, kaži, molim tebe, brže, Lađica puna vrlo mi je trošna, Utopiće se u tom moru tuge.
Sa Milanom je bašte tako bilo, On nije mogô sili toj odolet, Potonuo je u tom moru sladi. Na vernu svoju on je stiska grud, Nebeskom slađu veće opijenu — No je li i njoj kao što je njemu?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
SVE, SVE, ALI ZANAT! Pođe nekakav car sa svojom ženom i sa kćeri da se šeta po moru na lađi. Kad malo odmaknu od brijega onda dune vjetar pa ga baci čak u nekakvu zemlju đe se o njegovu carstvu ništa i ne
Lalić, Ivan V. - PISMO
(5—6. VII 1975) ELPENOR On ležao je moru na domaku, Razbijen kao lutka, iznenađen Bleskom praznine u naglom pomaku, Prekorno zgrčen; tako je i nađen, Krčag iz
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
da kao napustim taj svet i pođem tako sa izvesnim deda Drljom Alasom njegovom apatinskom šikljom niz Dunav, prema Crnom moru. I šta se dešava? Naiđe neki gliser „Kris—kraf“ dole iza mosta, podiže čudo jedno od talasa i mi ti se lepo potopismo!
Mislila sam da siroti Talijančići pate, kao ne znam ko, što im Obala nije razvedena i zbog toga što kod njih u moru nema riba, a kod nas ima. Uta-ta-uta-ta! A, u stvari, šta!
Na kraju, ko bi mirno otrpeo da se polovina Jugoslavije leti na moru predstavlja kao da je iz Beograda, a u stvari je iz Pančeva? Ko?
Izmešasmo se tako sa najfinijim svetom u varoši. Čudo jedno koliko je tu bilo finog naroda! Jedanput, na moru, izmerila sam količinu sopstvene otmenosti. Kazaljka je pokazala da raspolažem sa 85 otma (moja mera za otmenost).
U redu, jasno mi je kako se to farba na kopnu, ali na moru? Mora da odvajaju za taj posao priličan broj lađa, mislim, zbog toga što se boja stalno razliva?
Keve mi! Ja letovanje ne trošim; mislim, nije mi artikal, a i šta će mi more kad se celog života davim u moru osrednjosti! Osim toga, uživam u Beogradu kad je avgust i kada letnji vetar zaigra pipirevku sa starim novinama.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
A nebom dotle, po modroj vodi, skitnica Mjesec pučinom brodi, u moru zvijezda dukat žut. U samu zoru maglica pade, ozeblom šumom zaigra kos, umoran Mjesec domu se krade, oprezno ide,
Sve se u moru sunčanom kupa. Tu je i torba i na njoj rupa. „Il bila java ili sam snivo' — progunđa Ćosa uz osmjeh mio — brašno sam
Tajanstveni fenjer u mrkloj tami koga li zove, koga li mami, kome li daje na moru znak? Ako u kulu zaviriš kradom, tamo ćeš naći čiču sa bradom, gleda kroz prozor u crnu noć.
Pričo je starim potmulim basom o dobroj ribi sa ljudskim glasom. Na kome moru, poznato nije, uz otok neki zaliv se krije, od strašnih bura spas; u njemu živi ribica lijepa, ribica mudra,
Kad obnoć bura na moru duva i moćan talas u lađu gruva, grmi u mraku slijepom, ribica dobra mornare zove u tihi zaliv nek žurno plove,
U gustom mraku bez jednog zračka odnese bura barku i Mačka u divljem trku svom... Na nebu zora javlja se siva, po moru kapa Mačkova pliva. Pusto je na sve strane ... Tužno se jutro nad vodom rađa.
“ Čudi se starac dugačke brade: „Otkuda riba za mene znade?“ „Ribica dobra na moru južnom, našla je kapu s porukom tužnom i na njoj krvi tračak: „Junački ginem u buri, znajte, starini mome zamjenu
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
od bezverja pijane, od snage zelene, da mramoru grizemo bedra, da batinama kvarimo planine, da stada luda po moru teramo. Divlje sred plaveti igramo kolo, s večeri goli spavamo kraj premlaćenih kipova.
Kuda sad, pitaju me sa krivim mačem u grlu, kuda? Uzvodno, kažem kao da smo prave ribe, rano je još za odmor u moru, idemo bistrom kamenu pod okrilje duge, ramenima da podupremo tužne nam bregove.
Ja sam bio taj kamen i razbojnik na kladencu i lađa na moru i onaj ko te celu pokazao suncu kao grudu rođene zemlje.
Oblačimo se, idemo, munja se kezi nebom kao zdravi zubi, ka Crnom moru pluta jedno posečeno deblo i jedno mamutsko stegno pokazuje svoje stidne dlake. Što smo mu tako dugo bili verni?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Konjic vili ti’o progovara: “A ti vilo, po Bogu sestrice! Đe su moru najviše dubljine? Đe su nebu najviše visine? Đe li, vilo, najšire širine? Na kom polju, najviše bojište?
Naš vojvoda, kamo ti svatovi? — Ostali su na moru vozeći. — Naš vojvoda, ko vozar bijaše? — Vozar beše gospođa devojka; Sve svatove na vencu preveze, Mladoženju na
Bor sadila, boru govorila: “Rasti, rasti, moj zeleni bore, Da se uspnem ja na tvoje grane, Pa da vidim na moru galije Sve galije od suvoga zlata, A mog dragog od zelene svile!“ 147.
“ 232. Vozila se po moru galija, U galiji okovan delija, Gledala ga sa brega devojka. “Što me gledaš, sa brega, devojko, Oženjen sam, uzeti
238. Spavaj, spavaj, čedo prenejako, Uspavaj se u šimšir bešici. Beša ti je na moru kovana, Kovale je četir’ kujundžije, Jedan kuje, drugi pozlaćuje, Teći meće halke na jabuke, A četvrti alem kamen
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Moje su rane bolne i nove, a misli suzne, neoprezne. Blaženi koji po moru plove, i ne ostaju da čezne. Misli se moje ničeg ne klone.
Karlovci, 1918. POZDRAV Tebi, što si me srela na moru i zbrisala mi sa čela žig majke bludnice i roba oca, skinula mi sa vrata zmije, žudne, žalosne, ženske ruke, slava,
Kao i Rastko Petrović, Deroko, Dedinac, i ja sam ostao veran moru. Ne samo u slabim stihovima i na jeziku. Kada su radnici, iz kancelarije šefa policije na Sušaku, Ujčića, prenosili
Šta hoću time da kažem? Hoću da kažem da je ljubav prema moru isto tako moguća kao mogućnost da čovek voli, beskrajno, jednu ženu.
Sa nama je bio i Petar Dobrović. Jednog dana – da bismo čitali Hektorovića, na moru – pošli smo sa Hvara na Vis, u čamcu jednog mladog inženjera sa Brača. U podne sunce je bilo pripeklo, a vetar pao.
Bili smo se dogovorili da provedemo leto na moru, kod Trsta (Miramare). Pre toga, hteo sam da provedem nekoliko dana u Novom Sadu, kod brata.
Sve što sam radio u ono doba, radili su i moji vršnjaci, i više od toga. Sve su to zrna peska u moru patnje našeg naroda. A sem toga, i da sam o tome rekao više, niko mi danas ne bi verovao.
Drveće je ovde sve ređe a, u daljini, ima još samo ljubičastih, obrstenih od vetra, žbunova. Zemlja se ovde razgolitila moru. Mir nad kršem maglovit je i pust. Ja pružam ruke i milujem svu obalu. Sad se više ničega ne bojim.
Krovovi, koji su me, rumenilom svojim, ili bledilom svojim, i u najzabačenijim selima Podolije, u moru blata, razveseljavali, ovde su crni, crni.
” No ja znam da se mornari ne dave više, odviše često, u moru. Pitam ga da li je još običaj da mrtvace sahranjuju u barke, koje puštaju, kad je bura, na more.
Ležeći, pokriven mokrim jadrima, pod krmom, na dnu, tražio sam, unezverenim pogledom, obalu, ali ne u moru, nego na nebu. Sve se ljuljalo nad nama, ostrva, brda, nebesa. Nema ničeg što je drago, što mi ostaje, sve se gubi.
Nebesa Crne Gore. Nebesa Makedonije. Nebesa. Nebesa. PESME SUDBA Na sinjem moru Lađa jedna brodi; Da mogu samo znati: Kuda je sudba vodi? Vetar talasa more, Valovi liče gori.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
bi se mogao objasniti ovako odsečan prelom u njegovim navikama i životu, ali se doznalo samo toliko, da mu se u tom moru raskalaša javila ideja!..
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
razvitka jegulje i mogao sigurnim dokazima tvrditi da polno zrele jegulje silaze iz slatkih voda u more, da se samo u moru rasplođavaju i da mlade jeguljice ulaze iz morske u slatke vode u kojima ostaju dok dovoljno ne porastu.
ona napušta reke i jezera u cilju rasplođavanja, a organi za tu funkciju, dotle sasvim nerazvijeni, razvijaju se tek u moru gde jegulja postaje polno zrela; 2˚ da razvijanje organa za reprodukciju ne biva nikad pored morske obale, već daleko
oblasti za rasplođavanje jegulje; za tim se tu ona razvija i na 8—10 nedelja po rođenju, početkom proleća, rasturi se u moru, pa onaj deo što dopre do ušća reka ulazi u ove i ide rekom uzvodno dok ne naiđe na povoljnu stajaću vodu; 4˚ da i
Grasi 1897 g. i Fezersen 1903 g. uspeli su uhvatiti u moru jeguljine mužjake u polno potpuno zrelom stanju. A Petersen je pre toga 1894 g.
Odatle se išlo na jug; brod se nekoliko nedelja zadržavao na Sargaskom Moru i ispod Bermudskih Ostrva, produžio odatle za Antile i kod ostrva Svetog Tome pretrpeo brodolom.
marina je odlučila i preduzela šta treba da se jedan stariji, ali dobar brod, određen za vreme rata da diže mine po moru u danskim vodama, pretvori u brod za oceanografska ispitivanja, koji će se staviti Šmitu na raspoloženje.
Često se kaže da se jegulja rađa u Sargaskom Moru, što nije pogrešno ako se pod time podrazumeva zapadna oblast toga mora.
na taj izlaz u gustim masama, katkad i u spletovima, klupčadima, pa ulaze u reku kojom se odmah i žurno krenu ka moru, savlađujući pri tom raznovrsne prepreke koje sretaju.
One toliko hitaju moru, da kad je kakav prolaz nedovoljno širok tako da usporava kretanje mase, jedan deo jegulja se izdvoji od glavne mase i
One, pri tome hitanju ka moru, iskorišćavaju i samo blato, pa i vlažnu zemlju. A kolika je vitalna izdržljivost jegulje u pogledu sredine u kojoj je,
Na putovanje ka moru jako utiču vreme i mesečeve mene. Jegulja naročito rado putuje u vreme mračnih i burnih noći, kada u gustim masama hita
Lov se obavlja na taj način što se tekuća voda, kojom se jegulja kreće ka moru, pregradi zagradama od pruća, trske, kolja, dasaka ili gvozdenih rešetaka, pa se na takvim, koso postavljenim pregradama
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
U nebu sam, u moru, gledao tvoje kule i ostre munare, s kojih su se k nebu podizali u svanuće, u divnu tišinu, hiljadama svešteni
Šta bi bilo odučiti trske da ne čine poklon pred orkanom? Ko potoke može ustaviti da k sinjemu moru ne hitaju? Ko izide ispod divne sjenke Prorokova strašnoga barjaka) sunce će ga spržit kako munja.
Jedni sužnji bjehu prikovani u putima na velje brodove, te vozahu po moru brodove; tu ih letnje gorijaše sunce i davljahu kiše i vremena, ne mogahu iz veze šenuti, No, kâ pašče kad ga za tor
T'jelo stenje pod silom duševnom, koleba se duša u tijelu. More stenje pod silom nebesnom, koleblju se u moru nebesa; volna volnu užasno popire, o brijeg se lome obadvije.
Pa sam došâ do tebe, vladiko: na moru je od svašta majstorah, bi l' mi mogli pušku prekovati? VLADIKA DANILO Mrki Vuče, podigni brkove da ti viđu toke na
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Mirišu mu haljine od njegove razvijene snage. Ona ga ovamo, u postelji, u bračnoj košulji, u moru od te svetlosti, šuštanju šedrvana, u svirci, pesmi, čeka.
Pandurović, Sima - PESME
mrtva, bleda, Divna k’o zraci pomrlih ideja, Sva ljubav Moja u velikom danu, Mrtva, — to jutro života i sreće, U moru suza utopljena davno, U moru suza i surovih beda, – Starinski ponos mojih epopeja.
pomrlih ideja, Sva ljubav Moja u velikom danu, Mrtva, — to jutro života i sreće, U moru suza utopljena davno, U moru suza i surovih beda, – Starinski ponos mojih epopeja.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
hercegovačke i crnogorske strmeni, povijahu se poljanama, dok ne zastani gdje u ždrijelima i uvalama, ali se razaspi po moru. Sunce je to jače grijalo vrh raspuštenijeh stihija.
On je jurio među njima, čas na konju, čas u kolima, prolazeći goleme ravnice i brda... Najzad stigoše k moru, koje on dotle ne bješe gledao. Tu se otiskoše u velikim lađama.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Svaka voda s potočića jaka. — Pade Pliva u Vrbas pa izgubi svoj glas. — Svaka voda k moru teče (ide). — Od mala malo. — U malo može biti dosta, a u dosta malo. — Kap po kap ide sve do kap.
Iza zime toplo, iza kiše sunce (biva). — Pripovijeda se da u moru ima nekakva tica, koja na ružnu vremenu pjeva (jer se nada lijepu), a na lijepu plače (jer se boji zla).
— Pripovijeda se kako je jednome dalmatinskome brodu kalauzio nekakav Turčin, pa kad su u moru bili, ovako ga zapitao kapetan od broda, a Turčin su sve pet prsta kaže: „Eno onamo!
4 Pitao Primorac Hercegovca: — Zašto i vi ne idete po moru? — Čuli smo da vaše polje nije kao naše tvrdo i plitko, nego duboko i žitko.
Ni na moru mosta, ni na psu roga, ni na dlanu dlaka, ni na moje čele uroka!“ S POLAŽAJNIKOM 1 (Kad uđe u kuću, polažajnik skreše
Hajte, uroci, uz more, likom se štapali, vratilom se opasali, ne urekli milo i drago, dok ne prebrojili u moru peska, na gori liska, na zemlji travice, na travi kapljice, amin!
pa idi uz put, niz put; koga sretneš, ubodi ga; koga stigneš, probodi ga; pa ti idi uz goru, goru krši, goru lomi i po moru pesak kupi; kad si goru pokršio, polomio, i po moru pesak pokupio, i na moru ćupriju načinio, preko ćuprije prešao,
stigneš, probodi ga; pa ti idi uz goru, goru krši, goru lomi i po moru pesak kupi; kad si goru pokršio, polomio, i po moru pesak pokupio, i na moru ćupriju načinio, preko ćuprije prešao, ovde mesta našao.
ti idi uz goru, goru krši, goru lomi i po moru pesak kupi; kad si goru pokršio, polomio, i po moru pesak pokupio, i na moru ćupriju načinio, preko ćuprije prešao, ovde mesta našao. O izdati, mili brate, idi onom ko te prati. 2 Izdat komendat!
Prije tebe nego majku tvoju: San u bešu, a nesan pod bešu! Tvoja beša na moru kovana; Kovale je do tri kujundžije: Jedan kuje, drugi pozlaćuje, Treći gradi od zlata jabuke, Potkića ih sitnijem
6 Poranio Husein vladika Pređe zore na petnaest dana, Na vrančiću konju bijelome, Pa eto ga moru na planiku; Dade mu se nešto pogledati: Morem trče dva pečena zeca, Ćeraju ga dva hrta odrta, A gađa ih puška bez
(Iz pune) 314 — Kad je crna kapa bela? (Kada na nju pada sneg) 315 — Kakva peska u moru najviše ima? (Mokra) 316 — Ko bije a ruku nema? (Sat) 317 — Koga udaraju najviše po glavi?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ VI. SVE, SVE, ALI ZANAT. Pođe nekakav car sa svojom ženom i sa kćeri da se šeta po moru na lađi. Kad malo odmaknu od brijega, onda dune vjetar, pa ga baci čak u nekakvu zemlju, đe se o njegovu carstvu ništa i
” 48. SVE, SVE, ALI ZANAT. Pođe nekakav car sa svojom ženom i sa kćeri da se šeta po moru na lađi. Kad malo odmaknu od brijega onda dune vjetar pa ga baci čak u nekakvu zemlju đe se o njegovu carstvu ništa i ne
On se s brodom naveze, i ploveći po moru, sretne brod Turski i čuje, gdje u njemu veliki plač stoji, te zapita mrnare na Turskome brodu: „Molim vas, šta se ta
Spazi se on odmah, da je ovo žene njegove roditelj, i počne mu sve žitije svoje redom kazivati, kako je ploveći po moru srio Turski brod, pun robova, i kako ih je svijeh otkupio, i svakoga domu otpustio, „a ova đevojka“ reče, „i s njom ona
“ 11. SELjANI KUPUJU PAMET. Sastanu se jedan dan na obično mjesto starješine i glavar od jednoga mjesta koji je na moru školj, i stanu se koriti jedni drugoga, kako od njih nikad ne može biti mudar kao što u druga mjesta ima mudrijeh ljudi.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Pošli smo s mesta pre podne, oko večernje doba bili smo već u širokom moru, kad ti se podigne takova silna bura da nismo se nimalo nadali od potopljenija izbeći.
Najmimo i mi dve mazge, i po suvu dođemo u Korint. Siđemo k moru, nas oko 15 najmimo veliku barku, koja nas doveze u Patru na sami dan voskresenija. Ovde otpočinemo svu svetlu sedmicu.
No, odavde dvadeset celi[h] dana imali smo neprestano protivne vetrove i, što je gore, razboli se moj Maksim, a na moru bolovati, sohrani, gospodi! U sve to vreme ništa nije mogao u stomaku držati.
druga Danila, zašto on, delikatnijega stomaka nego ja, i u selu nije naučen bio živiti, a u gradu, navlastito pri moru kako što je Skradin, lepše se živi. Kad onde dođem, nađem nečajana prepjat|stvija.
| IH LjUBIMEJŠI I DRAŽAJŠI MOJ! U gradu Hiju uzmem na 10 dana pod kiriju jednu sobu u jerusalimskom metohu baš pri moru i najmim sutradan momka da me vodi po ostrovu.
Ne valja premolčati da Hioci imadu na najlepšem mestu predgradija pri moru preizrjadno ustrojeni [h]ospital s širokim sadom za 50 bolni[h], strani[h] ili domaći[h], podalje od grada velika
Moji Hioci vodili su me svuda po Carigradu, po moru i po suvu; ali ko će tu užasnu veličinu grada obići! Poznam se u patrijaršiji.
Ništa se tu toliko ne želi nego da se o kakav kamen u moru ne lupi, jer ne bi nam ostalo ni noge. Kad bi se god penjali uz brdo, onda ti moj prelat čita brzo, brzo, baš kao da
Čisto dvojinom oživim od prijatnjejšeg likvora, za koji nimalo ne marim razve kad sam na moru. „Ne bojmo se, gospodine“, rečem mu, „ja moju glavu polažem da se nećemo utopiti.
Gospodin Guljelm Fordajs naloži Mg. Livi da mi kupi knjiga lepi[h] i da se izvesti koliko se [h]oće troška po moru do Hamburga i, odavde, do Lajpsika, i da mi to dâ.
Nameri se korabalj veliki trgovački za Hamburg, u koji 27. maja uljezem; i pođemo rekom Temsom k moru. Pri Gravezantu, gdi je veliko pristanište i gdi se velikolepna reka Tems u more spušta, stigne nas i kapetan korablja
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
O znamo mi, znamo, znamo, Al ipak koračamo. SUNCU KRAJ JE Bili smo daleko, al najdalje — ne. Kvasili se u moru, peli na vrh, o svud. Jesmo li doneli nešto ili ostavili sve? Neko se vratio nasmešen, neko lud.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jedan kraj luka doticao je vrh planine, drugi je nežno zaranjao u more, ali ona sama nije pripadala ni planini ni moru. Bila je nebeska reka. Nazvali su je duga.
Da je oblak, spustila bi se na vrh Srebrne gore, okupala u moru, potrčala za zvezdama i pticama. Devojčica uzdahnu. Iz svog betonskog dvorišta, ograđenog visokim zgradama kao kamenim
— Naravno da je imaš. Prelepa je, je li i moja takva? — Tvoja je grozna, i grozno je biti riba, glupa riba u glupom moru! — progunđa Plačko. Svet morskog dna bio mu je odvratan.
Sunce je već kvasilo stopala u moru i rasle senke drveća. Nije ni primetio kako prema njemu kroz prozračno plavu vodu počinju da se penju grane korala.
Tako je to trajalo devet noći. Devet noći je Mesec runio čuperke sjaja na drveće i stene, po nebu i po moru. Devet noći je galebić pratio njegov blistavi hod, a desete je raširio krila i poleteo u nebo, u susret Suncu koje se
Ali i danas među ribarima kruži priča da, daleko u moru, postoji stena na koju Srebrni galeb sleće da se odmori. Jedino u jatu svi veruju da je na Mesecu.
»A možda mi nije suđeno da se obogatim?« — pomisli u Severnom moru loveći kita, kad opazi da u mreži nešto svetluca. »Šta li je ovo?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
U olujnim nebesima i besnom moru, na primer, onda kod Korinta u proleće 1768, kad se lađa kojom je putovao, dvadeset dana i noći, bez prestanka, ljuljala
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I tu šumi s njima, dajući polako, Moru koju granu, vetru listak koji; I, k'o srce, sebe kidajući tako, Tužno šumi život. - Sama vrba stoji... J.
Ćarlija čempres, i miriše trava; Noć teškom kupom zlato sipa na nju... Na moru nigde jedra ni galeba; Mir samo struji s ljubičastog neba A san, vidim, slazi i vrh mojih jada...
njinih; Dok je gost, međutim, prešao u zboru S jednim kardinalom, pun rečite sile, Celo stanje crkve na Jadranskom Moru, Sve misleć' na jednu cipelu od svile. J. Dučić CXI DUBROVAČKO VINO More nepomično, mirno kao srma, Ležaše pred vrtom.
Il' bolje reći, ja verujem sve... Na moru burnom ljudskoga života Prerano ja sam upoznao svet: Za mene život ništava je senka, Za mene život otrovan je cvet.
J. Dučić CXXX SUNCE Rodio se na Jonskom Moru, na obalama punim sunca, tamnih vrtova, i bledih statua, i, kao galeb, okupao se u azuru, svetlosti, i mirisu večito
Popa, Vasko - KORA
okupljaš U radosti mojoj bele Cigaretu mojih briga U srcu svome gasiš U grozdu tamjanike Na moje usne čekaš 17 U moru bih spavao U zenice ti ronim Na pločniku bih cvetao U hodu ti leje crtam Na nebu bih se budio U smehu tvom ležaj
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
putešestvije u šumovitoj dolini koja se zove Tempe i kroz koju bujni Penejos teče između Ose i Olimpa ka Jegejskom Moru.
Kad stigoše pred Demokritovo imanje, jedan oveći vrt koji se spuštao prema moru i mala jedna kućica, nađoše onde baštenska vrata zaključana. Oni zakucaše - niko se ne odazva. Zakucaše još jedanput.
sam se da pročitam slova velike knjige prirode i tražio istinu svugde i na svakom mestu: u zracima sunca, u vazduhu, na moru i na kopnu, u mrtvom kamenu i u živim bićima; tražio sam šta to sve drži, kreće i preobražava.
Ovaj hram je bio ograđen novom balustradom, podignutom posle atenskih pobeda u Dardanelima i na Mramornom Moru. Svojim kolom ljupkih krilatih devojčica, skulptura te balustrade beše prava himna mladosti.
Oni će te uputiti kako da iskapiš sve slasti i radosti života. No ako ne želiš da živiš u moru uživanja, a ti otidi u školu kiničara, učenika Antistena. Oni će te naučiti da živiš kao pas.
spusti užetom svoje čengele koje ščepaše lađu za njen kljun, podigoše ga u vis, dok se lađa ne preturi i ne potonu u moru.
Da li je to bila posledica morske bolesti koja me na moru stalno spopadala, ili je drugo što bilo tome uzrok, tek ja ne bejah više sposoban za veća putovanja, već sam, kad se
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sestra mi se prodala, a majci su mi posekli sede kose. I ja u ovom mutnom moru bluda i kala, ne tražim plena. Oh, ja sam željan zraka! I mleka! I bele jutarnje rose!
— Dobro. A Englezi? — Englezi?... Englezi to su morske Švabe. Oni žive u moru. — E reci mi sad: što su se jedne Švabe udružile s nama protiv drugih Švaba? — Kako kažeš, što su se...
inače mogao tumačiti onu razbuktalost, onu prvu uskipelost, onu groznicu koja me je obuzela onoga dana kad sam vas, u moru drugih žena, prvi put sreo, i koja mi ovog trenutka daje smelost, kojoj se divim, da vam učinim ovu ispovest,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Stan je bio uzdužno razdijeljen dugim hodnikom. Na desnoj strani, prema moru, bila je blagovaonica, primaća soba, naše spavaće sobe; na lijevoj, radne prostorije, odaje mojih dviju neudatih
Prostorije prema moru bile su svijetle i vedre, poplavljene suncem. Ta strana kuće bila je nekako pretežitija: u nju se slijevao sav kućni
nekoliko godina kao zapovjednik na jedrenjaku Margarita, u kome je moj djed imao najveći broj udjela, i zaglavio je na moru dok sam ja još bio u povojima.
kako se kod nas govorilo — i umro, pa su ga lijepo zašili u kožnatu vreću, kao što je red i običaj, — i predali ga moru.
mazge natovarene kozjim mješinama, sad već staloženog, sazrelog vina, i silazili prečacima i nogostupima dolje prema moru, gdje je u malom zaljevu čekala lađa koja je čitavu sedmicu punila svoju utrobu tim bućkavim teretom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Mame ga k sebi one gomilice belih, ćeramidom pokrivenih, kućica, što tonu u zelenu moru od voćnjaka, vinograda i pšenice; privlače ga ona kitnjasta, obrasla voćem i žitom, brdašca, što su mu pogled milovala
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Jednoga dana iziđe carević na prošetnju kraj mora, iza jedne šume, kad najednom ali ti ide po moru brod i na brodu otvoren prozor, a na prozoru cura.
Uprav isti dan stajao je i jedan malar kraj mora, kad se po moru provezao brod i đevojka, i on naslika onako skupa brod i đevojku na prozoru.
Ali i car prekrsti mladicom, te mu se dala cesta. Kad k moru, Oštar Dan baca jagodu, a most im se gradi; ali i car baca jagodu, pa ide za njima.
Petković, Vladislav Dis - PESME
nalazim sebe U mrtvom kraju plodnoga neznanja, I sklapam oči: duh nema potrebe Mrtvom dolinom ići bez penjanja, U mrtvom moru tražiti pogrebe Ljubavi, bola, zvezda i stradanja.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
na levoj strani, ostavljajući za sobom prilično neprijatnu i tupu sivu pozadinu, koja vrlo brzo ustupa mesto talasastom moru oblaka, koji kao da pokušavaju da se uobliče u živi lik.
Jedan prijemnik, ne veći od ručnog sata, omogućiće mu da čuje bilo da se nalazi na kopnu ili moru govor, odnosno muziku iz nekog drugog mesta bez obzira na njegovu udaljenost.
; (11) uvođenje svetskog sistema štampanja na kopnu i moru; (12) svetski sistem za reprodukovanje fotografija i svih vrsta crteža ili zapisa koji bi se otpremali širom sveta“ .
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Čitao sam o Hilendaru, čuvenom manastiru na Svetoj Gori, na Egejskom moru, koji je osnovao sv. Sava u dvanaestom veku. Video sam slike tih zgrada u kojima su kaluđeri živeli u samoći i učenju.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A zimnji je dan kratak, treba da požuri. U brzini što će da uradi, švrljajući, povrati se moru. Na obali, pred podne, sunčajući se, šeta bolji varoški svet, toplo odeven.
se onoga dana kad je zadihan pošao k njoj noseći u ruci jednu forintu; pokazuje joj novac i veli: —Našao sam ga u moru. —A kako si ga dokučio? —Plitko; zasukao sam gaće i zagazio, pa eto!
Na moru nastupiše dani i noći u strepnji i svakojakim slutnjama. Dok prvih dana plove pored nalučenih mjesta, još je Cvijetina mi
A silan brod sa čeljadi jedne čitave varoši plovi dalje u dubokome moru i svijetlome prostoru, ispunjenu plavetnilom neba i mora.
Prolaze dani u velikome moru bez jačih promjena. Pusta pučina, obavita tankom maglom, nedogledna, bez kraja, monotono djeluje na njenu prirodu, a
Uokolo, po ratima i u uvalama, viđevahu se „ribarice” iz kojih izlažahu na kraj ribari da potežu mreže; a kad bi u moru bješnjela oluja, tuđi brodovi, što plovljahu po otvorenoj pučini, svratili bi u prostranu Velu uvalu školja da se zaklone
A prije no će zakrenuti, obrne se još jedanput prama moru i pođe dalje. . Tri dana provela je u selu, ali misao bijaše joj na školju.
— a ona se sneveselila; prignula se na jednu stranu čamca i pustila ruku da joj niz čamac nagne, prsti joj se tope u moru, ona i nehotice okusi nekoliko kapi i osjeti slanu vodu u ustima. I zamišljeno gleda u morsku dubinu.
—A hoćeš li isto po moru ploviti?... —Xoćy... —I amo ćeš svratiti? — hitro nadometne i živo ga u oči pogleda. Pogledi im se sukobiše, i u
Kod bijele crkvice svetog Nikole, na vrhu, okrenuti pram moru, čaom odahnuše. — Sve se lijepo svršilo, vidiš! — govori joj on već nekoliko puta. — A ti si se plašila.
'Ajde, ženo moja! Diže je za ruku i nizbrdicom vuče za sobom. Kad stigoše k moru, u hitnji ukrcaše se u čamac i voze prama školju. — Bolje upri !
puta tu je do mora sedjela na tome ispranome pijesku, prezajući da joj val, jureći, ne zahvati noge ispružene prama moru; dugo bi gledala kakose valovi natiskuju, i, pjenušajući se, udaraju o hridi, i u pusti prostor, uz kriku galebova,
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
određuje, kao odsustvo stvarnosti i odsustvo dnevne (sunčeve) svetlosti: O veličanstveno je da se u divnom ovakvom moru I čekanju ne utapa ni jedna vizija stvarnosti, Oči mu se još nikada nisu obnažile na svetlosti.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
153 HRISTOS NA MORU 155 BOGATAŠ I UBOGI LAZAR 157 DOBAR MEĐU ZLIMA 159 MALO PROSJAČE 162 PRIMORKINjA 165 OBRAZ 168 DEMOSTENOVA
Mir u grud’ma! Laku nojcu trudnom svetu, dobrim ljud’ma! Laku nojcu gdegod nema zlobe hude, I na moru i na kopnu — i svud svude! »Neven« 1890.
On potoku jednom reče „Ja ću s tobom, nećeš sam!“ Pitasmo ga: kud ćeš, brate? A on: „S Bogom!“ — to mu sve; O moru je uvek snevô... Da l’ je živ još ili ne?
Veruj u tu pomoć i u snagu svoju, Ova vera nek’ te božanski oruža! »Starmali« 1884. HRISTOS NA MORU (Uz sliku) Vozili se (tako knjiga piše) Apostoli s učiteljem Hristom, Vozili se po morskoj pučini; More mirno i
— I potada više puti biva Ista slika na moru života. Izmami nas tišina, vedrina, Zavara nas daleko od brega, I tu s’ digne kao ala ljuta Bura naših, bura tuđih
Povetarci, uzdisaji — Oni se ne dele; Na susret im lete tice I crne i bele. Na moru ćeš uvek videt’ Dalekih brodova — Isto tako plove nâdi Morem njenih snova.
On se dugo ne premišlja već je ispusti: „Idi, ribo, s milim Bogom, idi u more! U moru je tebi život, kopno ti je smrt. Idi, plivaj, praćakaj se čila, vesela, Ja te puštam, rado puštam i bez otkupa!
Ovo staro znaš da nam se juče raspuklo“. Stari deda, kud će, šta će, morô s’ vratiti, Ode k moru, a more se tiho gibalo; On dozivlje šapućući zlatnu ribicu, Ona mu se odaziva: „Evo, evo me, Reci, deda, ako želiš
“ Stari s’ deda počeškuje iza uveta, Uputi se opet moru, nevolja mu je, A more se talasalo, — vetrić ćarlija. „Gde si, ribo?“ — „Pa evo me!“ — „Samo kad si tu!
“ Pokunji se stari ribar, opet moru hajd’; A po moru gibali se deblji talasi. Zove ribu; riba dođe; starac govori: „Evo mene po nevolji opet ka tebi:
“ Pokunji se stari ribar, opet moru hajd’; A po moru gibali se deblji talasi. Zove ribu; riba dođe; starac govori: „Evo mene po nevolji opet ka tebi: Poslala me moja
Ode starac sinjem moru, moru debelom, Nad morem se naturila magla, oblaci, Al’ još more nije burno, samo sprema se.
Miljković, Branko - PESME
USNIH JE OD KAMENA Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju, ali ne veruj moru koje nas vreba i mami. Prostore gde nevidljiva snaga sanja kojoj se suncokreti klanjaju vidiš li okrenuta zaboravljenim
Nek traje lepota sunca do poslednjeg sna, gore prema vrhovima koji zagubiše nam trag. Al ludo ne veruj tome moru koje nas vreba i mami.
budućnost i budnost Svaka stvar svaki čovek je detalj tvoje nade Eto tako je počela u dan svoje nužnosti Obala jednome Moru Zvezda na Poluostrvu Rt Dobre Volje Oivičena beskrajem Savetuje plodovima ljubav i razum U fabrikama ljudi konzerviraju
svoju budućnost i njenu prošlost Ima svoj put i njegovu istinu Savetuje plodovima ljubav i razum Obala jednome Moru Zvezda na Poluostrvu Rt Dobre Volje Oivičena beskrajem Tuđa presahlost bi joj izvore otrovala Tuđe pustinje klevetaju
reč koja kaže sebe manom Izbeže tvom biću, ali upozna zoru; Dovrši ti nebo u neiskazanom, Da ti ime čeznu ostrva u moru. Da umesto mene pati, pesme eto! Ispražnjeno srce još je uvek živo.
od udaraca srca još teturam Na Jugu bez Mora što preplivah ga ipak, Jer nestvarnost je jača i najžešća je bura Na moru kog nema, a huči i đipa.
jarbol Ako si postao pesnik tako ti i treba Sad poštuj nasleđeno blato Budi tuđa pesma tuđa sreća Budi grom zarđao u moru Onima koji svode svet Na prvu reč nedovoljno odgojenu I pticu koja nalazi svoje zakone u vetru Prepustimo sav rizik
Krakov, Stanislav - KRILA
Dole je bio vrtlog planina, zidova, minara, vode i prostranih vardarskih ritova. Crni bodljikavi pauci se kupali u moru, koje je možda bilo i plavo kao neč ije zaboravljene oči.
U zraku se boje izgubile, samo je bilo jasno pijanstvo i radost. Grad i brodovi na moru bivali su sve manji. Jedino je bio veliki magični, svetli krug elise. Radosno se naginjao napred. – Sergije, Sergije...
Grad je živeo noću. Danju su žene puštale da im se prozire telo pod providnim haljinama. U moru se kupali oficiri iz depoa, prostitutke, grčki dečaci, — mornari se kupali goli oko svojih brodova, — samo Jevreji
Ovi se sami ugodno cepali, i pored nadzora albanskih stražara sa crnocrvenom jakom. Dok je u moru, kraj žena bilo veselo i sveže, u bolnici je bilo zaparno i tužno.
Penjali se. Sa zaravni su gledali ceo zaliv pod sobom i trvđave Karaburuna, i sitne brodove na moru, i mostove na Vardaru, i daleki Olimp i Solun, veliku prljavu mrlju, punu šiljatih džamija.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Nove tri piroge četvrtastih jedara na nepomičnome indigo moru. Pristajemo. Pristanište, kao i sva svetska, sa bezbrojnim magazinima, vagonima, stovarištima, naslagama: vate, kafe,
U Dakaru, koji je zborište svega što se vuče po moru, između Južne Amerike i Evrope, svega takođe što ide na Daljni istok a ne prolazi Suecom, postoji čak i jedan tabaren
Treba znati kako gorko to zvoni u ustima belca koji u svako podne mora uzeti kinin, koji se ne sme kupati u moru niti u reci, slobodan na suncu, koji ne sme piti običnu vodu, čiji nervi propadaju, koji ne sme živeti više od dve
Čovek se nikada ne oseća da je praćen od njihovih pogleda. Tako, dok se kupam u moru na Goreu na sasvim zlatnoj plaži, ali na samom pristaništu, bez kostima, sa kaskom i čuvajući se što mogu više od
Slikam ga usred vode, nagog, sa celim Okeanom u pozadini. Prvi put kupanje u moru u polovini januara. Poslednji ručak sa crnima. Riba na pirinču prelivena paprenim sosom.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
zamoru od takvih prilika, u razložnom strahu zbog sve izloženijeg, podređenijeg i neizvesnijeg srpskog položaja u moru tuđinstva koje se uveliko ili organizuje ili se već organizovalo.
Hoćeš je? — Ona je Tu. Ljubiš li je? — Ona Verni svud će ti biti drug. Il’ išao po moru, il’ ćeš po suvoj ti, Brate, zemlji poći, njoj sa tobom nije Teško; ona je svagda S onim koj’ je ljubi, lepo Il’ ga
Jakšić, Đura - JELISAVETA
I dokle ona stoji na moru, More će bola srce kidati... LEONARDO: Do tebe stoji, svetla gospođo! Ako nam tvoje nema pomoći, Detinjstva tvoga
Sve beše pusto, nemo, divije... Dok se na moru bura ne diže, Rasturajući besne valove Goleme snage voljom divijom Po gnevnom čelu mutne pučine — Preteći nebu
Bojić, Milutin - PESME
Pleća mu dršću, a iz magle tutnje Azijski hati, i blešti vrh vode Srebrn rep šajki što po moru brode; I huji ponoć puna smrtne slutnje. Čuje se rzaj konja koji stižu.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
godine, šest narodnih pesama izvanredne lepote, tokom trodnevnog izleta po moru i objavio ih u svom stihovnom putopisu Ribanje i ribarsko prigovaranje (Venecija, 1568).
Kočić je rodonačelnik bosanske pripovetke. Isto toliko fascinantnih impresija o Jadranskom moru i krševitim primorskim predelima nalazimo kod Iva Ćipika (1869-1923).
Takvim stihom napisana je i Plava grobnica potresna pesma o jonskom moru kao grobnici izbegle i bolešću desetkovane srpske vojske.
Jakšić, Đura - PESME
Nemo potok beži — ko zna kuda teži! Možda grobu svome — moru hlađanome? Sve u mrtvom sanu mrka ponoć nađe; Sve je izumrlo. Sad mesec izađe...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»U Bosni i Hercegovini se misli da je za moru najgora smrt kad se zatvori u dolap u kome se melje kafa« (SEZ, 66, 1953, 235). Kovilje. Na Đurđevdan se k.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A i vrijeme, brate, ugodilo, da bog pomože... I podrža tako, sve dok bijasmo na dogledu moru... Nego po podne prevrijemi na čas, ali, eto, nema još zla... još se može... Pada li, pada... i učesta snijeg.
Putem je na mahove i zastajao, obrnuo bi se prama moru i, zamišljen, popostao. A u mlakom vazduhu, u jasnom moru i u blagome pirkanju vjetrića, javljalo se proljeće.
Putem je na mahove i zastajao, obrnuo bi se prama moru i, zamišljen, popostao. A u mlakom vazduhu, u jasnom moru i u blagome pirkanju vjetrića, javljalo se proljeće. Mjesec naginjaše k zapadu.
A kad bi nestalo i poslednjega sjaja sa zapada, a noć se istiha i neosjetljivo spustila, redovito silažaše moru. S kopna bi zaćarlijao vjetrić i golicao ga po licu.
Nije druge, mora i nasilu da iziđe. On pođe k moru. U njegovoj blizini uvijek nalazi, utjehe. Nešto što nije shvatio gonilo ga i guralo u očaj...
I čisto prezajuć' zamoli ga da pođe s njime dolje preko polja, k moru. — Poslušaću vas, — reče mladić — ako i je za me kasno. — Pa iziđe iz dvora na ulicu. Uputiše se mučke kroz selo.
Kod dućana nađe župnika, koji ga očekivaše, da se s njime okupa. Ivo uđe u kuću, sredi se i pođe sa župnikom k moru. — Lovi stari Mrse, — opazi župnik, kad bijahu na dogledu mora. — A ulovi li šta?— upita Ivo.
Došavši k moru, svukoše se razgovarajući u zaklonici između škrapa na pijesku. Ivo uđe prvi. Živo, veliko more ugrožavaše ga svojim
— I ljutit, gunđajući, otišao bi starac k moru. Da se nikomu ne moli, Mrse se zadovoljavaše „ bocatom” vodom, što izviraše blizu njegove spilje iz oveće rupe.
* Jednoga jutra pođe razdragan k moru. Polagano koračaše zaraslim puteljkom, provlačeći se kroz mirisave džbunove da dođe do svoga zaliva na žalo.
— reče mu, i tek osjetljivo osmjehnu se. Ivo bez prigovora miti je. U vrhu, na uzvisici, osvrnu se mladić prama moru i pričeka djevojku. — Na moja, na! — javi se ona kozi kad stiže, i pruži joj dlan.
Mladić ga isprati očima, dok tamo pri moru ne zamače između mrkih maslina. * Napokon stiže željno iščekivani novac za put U Ameriku.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
države, sigurno se neki sitni velikaš u Zeti pobunio (Zećani su svi odreda bundžije) negde dole oko Skadra, na moru. Svi severni gradovi u našoj blizini nepomični su i u miru, posade su tamo. — Koji gradovi?
mrsiti oluje i negovati u nedrima orlove krstaše i jastrebove, ali nikada više za mene neće značiti teskobnu moru. Odjednom me uhvati panika. Znam, danas je taj dan.
Ilić, Vojislav J. - PESME
GORDI, RAZVRATNI RIME) 105 NA VARDARU 106 SA FORUMA 107 (PODIGNI ZAVESE TEŠKE) 108 NOĆNI GLASOVI 109 NA MORU JEGEJSKOME 111 ARNAUTKA 113 PETRARKI 114 U POZNU JESEN 116 PESNIK 117 U PROLEĆE 118 DRUGU 119 LELEK 120 ČEKANjE 121 NA
Il' bolje reći: ja verujem sve. Na moru burnom ljudskoga života Prerano ja sam upoznao svet: Za mene život ništava je senka, Za mene život otrovan je cvet.
Šumno se pljeskanje širi podobno burnome moru, Hrabreći mladoga Graha... U Kornelijinom dvoru, Na zlatnoj kolesnici, okružen svetinom Rima; On togu tribuna rimskog
1889. NOĆNI GLASOVI 1. Na pučini plavoj tišina počiva, Za Olimpom sunce u tami se skriva. Sa galija carskih, što na moru leže, Kroz večernji suton pucanj se razleže I dok sve u miru i sanku počiva Iznenadni šum se diže i razliva. 2.
1889. NA MORU JEGEJSKOME Na cvetnoj obali morskoj, stanovnik dalekih gora, Ja slušam potmuli ropot Jegejskog sinjega mora.
Ja tražim skloništa sada, Gde tiha, mirtova šuma spokojstvom i negom diše, I skromni Himen vlada. No ko veruje moru, na kome zamišljen stojim, Kad iznenada počne strašan i grozni boj? Šumi, O šumi more!
Pa zatim karavan skuplja i žuri sveštenoj Meki I s njime iščezne tiho, pri jasnoj zvonaca zveki, U moru peščane stepe...
III OBLACIMA Oblaci, oblaci odakle letite Po lazuru čistom, bez puta i staze, Po beskrajnom moru bez konca i traga, Gde ni palme nema ni travne oaze?
Video sam ga u moru plamenom, Što gordu Moskvu u pepeo stvori: On beše veći u plamenu njenom, No car veliki sa kojim se bori.
To Azok prinosi žrtvu gospodu i bogu svome, Da blagoslovi vojsku I svetlo oružje s njome. U moru kandila sjajnih blista se sveštena reka...
U Lisinskog hrabrog pana Ima blaga kô u moru, Al' njegova kći Okeana Beše ukras celom dvoru. Koliko je Poljska duga Na četiri svoje strane, Od Njemena pa do
Izgledalo je, zbilja, Da cela priroda tone u moru rajskoga milja, Premire od silne čežnje... U struji veselja svoga, Sve kanda oseti bliskost Amora, ljubavi boga.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Plutarh priča, na istom mestu, da su stihovi iz četvrtog pevanja Odiseje „U moru šumnom veoma imade ostrvo neko Baš pred Egiptom samim, a Faros zovu ga ljudi, Tako daleko od Nila, koliko za dan
Carigrad Nastupile su velike vrućine, zato svaki svoj slobodni čas provodim van Carigrada: na Bosforu i Mramornom Moru. Moj prijatelj, menjajući svake treće godine svoj poziv, sada je profesor amerikanskog koledža u Bebeku.
Na taj se presto penje iz mora Sunce, šalje svoje zrake Zemlji, moru i vazduhu, i objavljuje da je njegovo carstvo otpočelo.
No to nije ni izdaleka ceo svet vasione, nego samo jedno malo ostrvce u njenom nepreglednom moru. Već sa Zemlje opažena je skoro stotina nebeskih tela koja se u najvećim dogledima pokazaše kao gomilice nagusto
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Konj da sam, a ne jahač, pa bih bio srećan. Kakve galije po moru! Ravnica beskrajna, i dobri konji, pa lepše lepote i većeg uživanja nema. Ja na Labudu.
i lepše od lepšega, o deci i raznim školama, o ljudima i zemljama negde daleko, i, što je Janu uvek mnogo zanimalo, o moru, i mesecu, o plimi, o školjkama zatvorenim koje odjedared počnu da idu.
Kapital ne uvećava, ali i ne krnji. Vozi kroz život kao veliki siguran brod po moru. Doista, Spida nije imao ni magazu, ni kancelariju, ni agente, ni pisara.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ljubov je, naposletku, veliko i malo pismja O iz azbuke života našeg; sirječ, zaljubljen čovek, po moru strasti svoje leteći, jednako malo »o« u ustma nosi: »o, kako je lepa; o, kako bi srećan bio; o, kad bi se sudbina
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
da ispunim noći Ako se živ i zdrav kući vratim HILANDAR Crna majko Trojeručice Pruži mi jedan dlan Da se u čarobnom moru okupam Pruži mi drugi dlan Da se slatkog najedem kamenja I treći dlan mi pruži Da u gnezdu stihova prenoćim Prispeo
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
u jednu tešku bedu, ali će se spasti; pašće u ruke ljudi koji bi da ga ubiju, ali će se spasti; doživeće tešku buru na moru, ali će se spasti; oženiće se, ali se neće spasti!
lađom morem, ti na dogledu kopna prvo sagledaš vrhove planina i obratno: kad stojiš na obali pa zapaziš lađu na moru, ti ćeš prvo sagledati njenu katarku, a tek će se docnije javiti i njen trup. — Jeste li videli, deco, more?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Dakle, istorijska odluka je donesena... Naš pravac daljeg ods... — brzo se popravi — kretanja je ka moru... Ali pred nama su, kao što vidite, neprohodne planine... Gospodo... Vi kao stari vojnici razumećete me...
Stigosmo najzad u Lješ, pred kojim se nalazi San Đovani. Ali ne kretosmo ka moru, već levo, opet u neki krš, i narediše da tu razapnemo šatore. Ljude je obuzelo napregnuto stanje iščekivanja.
Ljudi naprežu poslednju snagu da stignu do jednoga ćuvika, koji, kao Nojev kovčeg, stoji usamljen i pust, u moru zagađene vode. Jedan se ipak nagnuo i šakama zahvata vodu, te je pije.
Petrović, Rastko - PESME
O Savo reko, ponesi me kao čun dalekome moru, Ili kao oboreno vito stablo borovo; O moje sreće divne, što mi je mladost čedna; Ili se pretvori u deliju da odjurimo
Znam: i ti si sam, i ja sam sam, A psovka kočijaška - pozdrav vetra zavičajni Odiseju na moru. Sa ponosom da se nosi biča njegovog ožiljak na licu, Grudi su mu dlakave kao oblaci sivi u zoru Malje kriju jednu crvenu
Njegov mozak tek utiče u lobanju: Tako mu oko sveg tela kruži čudna misao; O veličanstveno je da se u davnom ovakvom moru I čekanju, ne utapa ni jedna vizija stvarnosti, Oči mu se još nikada nisu obnažile na svetlosti.
Kao dva bela labuda ruke jedna ka drugoj plove, dva jedra po moru mešajući tamnu bledoću, Spustite l' svoje ruke u srebrne virove, I ubrusa spremite im mekih s aromatima čistoću.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tada mališan upita potok šta da radi. Ali, hitri brbljivac i ne pokuša da mu odgovori. Žurio je ka moru. More sve zna: najveće je na svetu, ali ga vetar, ipak, pokreće. Upita mali suncokret vetar šta da čini.
Ima li većih jastoga u moru? Donesite ih! Ima li slađih jarebica? Ulovite ih! Carstvo se mora pokazati u punom sjaju. Šta je s pticama?
Ono što njih muči nije san, već nesanica. Zato su me poslale da za njih natrgam trave s ostrva u moru debelome. Zato su kotlić pripremile. S travama ću im srčiku-dremnicu pomešati. Od nje se ti ne bi ni probudio.
Šantić, Aleksa - PESME
i kukavno doba, Epoho mrla i rugobe trajne U dubokijem tamnicama groba, Gdje leže sunca i istine sjajne, U tvome moru blata razum grca, I nigdje kopna ni obala tvrdi'! Lešino gnjila rascrvana srca, Sa tvoga smrada trag bogova smrdi.
Još u modrom visu Imalo je nebo jednu zv'jezdu zlatnu, I nad lukom druge vidjele se nisu. Po rastrtu moru, kô po meku platnu, Padali su prvi galebovi. Neđe Molitva je rana u zvonu I klatnu Jecala.
iz modre visoke raži Grličin čuo se glas; U zlatu večernjeg sunca Svaki je rudio klas. Moj pogled lutao je Po moru svilena klasja, Kad tvoja mila mi slika U punoj radosti zasja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Oni su pokazali izvanrednu hrabrost u bojevima na moru i na suvu. U strahu od njih živeli su čak i sarajevski Turci. Sa jednim bosanskim pašom, koji se spustio do Boke, oni
ga uzja kako i paripa, odjaha ga gradu dubrovniku, pa prodade njega u Latine, u Latine, za meke rušpije, neka vuče po moru galije. Hajdučka pesma pominje kao borce ne samo muškarce nego i žene, pa čak i decu.
Od oružja su imali pušku, sekiru, handžar. Borili su se hrabro na moru i na suvu1. Do polovine XVI veka u svojim pohodima na Turke bili su pomagani od Mlečića.
Posle Rabatine smrti Ivan i Juriša su još žešće četovali na suvu i gusarili na moru. Između ostalog, opljačkali su i popalili turski Skradin.
dođoše gradu Carigradu, diže care silovitu vojsku, otidoše preko mora sinjeg na arapsku ljutu pokrajinu, te uzimlju po moru gradove, četrdeset i četiri grada.
proiguman Vaso đe bi mrtva saranio Marka; misli misli, sve na jedno smisli: mrtva Marka na svog konja vrže, pa ga snese moru na jaliju, s mrtvim Markom sjede na galiju, odveze ga pravo Svetoj gori, izveze ga pod Vilindar crkvu, unese ga u
Krnja i Zelenka, neka ode jeka pod oblake; prijatelju, časa ne počasi, no mi prati niz more đemije, da mi sreteš na moru svatove“.
U to doba moru udariše, u sinje se more navezoše. Bog im dade i od boga sreća, iz mora se zdravo izvezoše, a pod Mletke grada udariše,
blago povratiti nećeš, kunem ti se bogom istinijem, naprijed ti ni kročiti neću, no ću dobra konja okrenuti, dognaću ga moru do obale, pa ću vatit listak šemišljikov, a moje ću lice nagrditi — dok pokaplje krvca od obraza, po listu ću pisati
Teljigu zdravo pregaziše, pa siđoše u Dinaru Turci; gaze Turci Dinaru planinu, i Dinaru zdravo pregaziše, pa siđoše moru u otoku. Tu ih bijel danak ostavio.
tri ćemera blaga, sva tri puna žutijeh dukata; s njeg otpasa a sebi pripasa, pak posjede bijesna putalja, ode pravo k moru na krajinu — u Latine, vidat desnu ruku.
narodi u raznim kraljevstvam i državam, i kad se žene, i kad praznuju, i kad se god časte, i kad god putuju, po moru ili po suvu, ovake pevaju pjesne“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Izgubljen u zelenu šumskome moru, ispod nebeskog okeana, on je bio zapažen samo od strane izlizanog tanjušnog jutarnjeg mjeseca, koji s čuljenjem naheri
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
GRIŽI SAVESTI 229 O RODOLjUBLjU ILI MILOSRDNI SAMARJANIN 233 RIBOLOV POSLE SMRTI 234 KLADENAC JAKOVLjEV 235 ŠETAČI PO MORU 239 BESOVI HRISTU GOVORE 242 NESTOJEĆI GRAD ILI GLASONOŠA OD SUDIJE DO SUŽNjA 244 RASKOL CRKAVA 246 BROD
DRŽI 434 POHVALA DRAGOM KAMENU 436 NADGLEDNIK BAŠTINE 441 NA MESTU PUSTOM OD LjUDI 442 PRITČA O DUŠI I TELU 443 NA MORU GALIJE 445 POHVALA SKROMNOM ŽIVOTU 446 NOVOGODIŠNjA TEŽAČKA ZDRAVICA 447 CAREVO PISMO 449 NA MERI STAJAH 450 PESAK I
VODA Beda na vodi, beda od haramija, bede od svoga roda, beda od jezika, beda u gradu, beda u pustinji, beda na moru, beda od lukave braće i među laživim društvom.
bio veliko digao svoje rogove na krstne rogove, i povisi rog hristjanski, povisi tvoju silu i našu, i kako si pređe u moru vrejuštomu jeziki iz oblaka gorućom kamenom krupom potopila, tako i sade proli gnjev sina tvoga i tvoj na jezike koji
Lepozgledne finike i mirišljive kiparise, Prevrće dubove vasanske i borje livansko... LAĐA, ORAO I ZMIJA Na moru kuda prođe lađa trag joj se ne zna. Ni orlu puta leteći ispod neba. Ni pak zmijinje staze kad se prevuče preko kamena.
kojim no vode videše u Jordanu Boga i uplašiše se: more vide, te pobeže; položi na more svoju ruku, na to teško bi moru, te reče: Od snažne tvoje ruke odoh ja i nesta me! On more presušuje, a preko reka čini brod za prehod pešački.
Zapreti moru i presuši ga. Rekne što bezdni i zapusti je. Vide ga u telu na zemlji more i od straha mu probeže. A Jordan zaustavi se
Vidimo tvoju glavu okićenu krasno sa dvanaest zvezdama. Ovoga sveta, po ovome velikom i širokomu moru plivajući nam k tome putu, kojim ćemo nepovratno putovati, — uputi nas mirno proći nam tamo, u večni vilajet.
Milosrđu, otvori nam svoja vrata Zašto mi na ovom velikom i širokom Prazdnom moru U svojoj tugi ginemo. Daj nam tvoju pomoć da nam odlagne Ot staranja srdce naše.
Kade iz ropstva od faraonova carstva bežahu te stigoše k moru i faraon s poterom sustižući ih straga, — prekrsti sa štapom otoku onu morsku i taki razstupi se more na dvoje do dna:
Nađe pri moru prilično široko mesto, hubavo, na prozoru svim stranama. Gradić oni zvaše se Vizantija, od grčkoga nekoga kralja
Na sve ljude prosu se gnjev božiji ka i kroz Jonu begunca ispred božije zapovedi mu, što kćaše da se u moru stopi pun korab ljudstva da brže ne bi pronašli krivca!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
nalik na one faraonove „kolesnice“ iz biblijskih slika, koje su s njim zajedno propale onoga fatalnoga dana u Crvenom moru; ali tek kad vam kažem da je još samo paša imao takav „pajton“.