Radičević, Branko - PESME
Dole ćemo jako sesti, Al' će da se sladi, Morô bi te, ribo, jesti I da nije gladi.“ Pa je uze, pa njom brže Da primakne k usti, Čun se ljuljnu, on se trže, Ode
Pomoz', Polo, ti sada meneka Pa ma posle ja morô tebeka. Tek što ovo bija izustio, Al' već Pega s neba se spustio, Dok dlan o dlan, do meneka stiže, Meni s' kosa
„Amo ti milena.“ „Dole sad ćemo mi sesti, Al' će da se sladi! Morô bi te, ribo, jesti, Mada nemam gladi.“ Veće ruku s ribom diže, Da prinese k usti, Prskom voda u čun stiže — Ode
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Zato što ja pravdu tražim, — ociče ovaj i udri dalje po svitu. . . . . . . . . . . . . . . Sad nije dugo morô trčati, pa se višnjovcu opet našlo posla.
— E, brate moj, — privati opet vilištanjac — da si ti kod mene sluga, ti bi bio đuturaš i morô bi kositi samo suva, matora cvića, a ovako ti nisi morô jaukat pod mojim vilištanom, — i on slipca makne pošteno u
opet vilištanjac — da si ti kod mene sluga, ti bi bio đuturaš i morô bi kositi samo suva, matora cvića, a ovako ti nisi morô jaukat pod mojim vilištanom, — i on slipca makne pošteno u tikvu, i uju! s te ledine.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ovo staro znaš da nam se juče raspuklo“. Stari deda, kud će, šta će, morô s’ vratiti, Ode k moru, a more se tiho gibalo; On dozivlje šapućući zlatnu ribicu, Ona mu se odaziva: „Evo, evo me,
„Gde si, ribo?“ — „Pa evo me!“ — „Samo kad si tu! Morô sam ti opet doći, al’ ne zameri; Moja baba, naspelo joj, htela b’ kućicu, Našu malu krovinjaru već je omrzla.
I baš da nisi po sebi divna, Divna bi bila po tvojem daru, I ja da nisam počeo tebi, Morô bih pevat’ tvome ajvaru.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
VUK: Mnogo si kazao! ISAK: Il’ bolje reći, ja sam učio! RADAK: Šta? ISAK: U Madžara sam morô gledati Nadute žabe praznu mešinu Gde mehuriće od sapunila Dolamom zlatnom besno ogrće; Arpada sedog to su unuci!
A u Nemca sam morô trpeti Podsmeha glatkog strašnu porugu; Turčin me, opet, turski učio Da mirno gledam muke bratove; I ja sam gledô
Jakšić, Đura - PESME
Sve što mi je bilo nedrago i drago, Ostavljat sam morô ravno, podjednako! Pa gde sad počivam?... O, da divna mesta! Lepša nikad nije s uresom nevesta!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Marko kao gorsko zvere, udari se rukom po kolenu, pa besedi siroti devojki: „Kučko jedna, sirota devojko! Morô te je kogod naučiti, veće kazuj ko te naučio?