Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Marinković, N. J., „Kletve i izreke koje se u Grblju čuju“, Raskovnik, Beograd 1969. Marković, A., „Običaы narodni u Mostaru u Hercegovini“, Srbsko-Dalmatinski magazin, Zadar 1861. Marković, B., Narodne umotvorine Levča, Rekovac 1986.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
u Novom Sadu; zatim ga je sam preveo, i taj novi prevod štampan je u Mostaru 1904. Njegov prevod Romea i Julije, udešen za pozornicu, izišao je u Novom Sadu 1876; celo delo prevedeno izišlo je u
Potpun prevod Hamleta štampan je u Mostaru 1903. Pored toga, u nekoliko mahova, Kostić je pisao o Šekspiru (Romeo i Julija.
U vremenu od 1877. do 1888. izišlo je pet svezaka njegovih pripovedaka. 1902. izišla je u Mostaru još jedna mala zbirka Poslednje pripovetke. 1879, izdao je putopis S Drine na Nišavu.
Mladi mostarski pisci Jovan Dučić, Aleksa Šantić i Svetozar Ćorović krenuli su u Mostaru Zoru, koja je izlazila od 1896. do 1901. Zvezda Janka Veselinovića javila se 1894, zatim je izlazila od 1898. do 1901.
Jedan od prvih pisaca iz Bosne i Hercegovine bio je Svetozar Ćorović. Rodio se 29. maja 1875. u Mostaru. Osnovnu i trgovačku školu svršio je u mestu rođenja.
Počeo je sa pisanjem dečjih pesama još 1889. godine; prvu svoju knjigu, svesku dečjih pesama, Poletarke štampao je u Mostaru 1894. 1894. i 1895. uredio je kalendar Neretljanin. Od 1895.
ALEKSA ŠANTIĆ Rođen u Mostaru 27. maja 1868. Tu je svršio osnovnu, a u Trstu i Ljubljani učio je trgovačku školu.* Šantić je počeo pevati još vrlo
Javljao se vrlo često po gotovo svima književnim listovima. Zbirke stihova izišle su mu 1891, 1895, 1901, 1908, sve u Mostaru. Najbolje njegove pesme izdala je Srpska književna zadruga 1911. Ratni događaji od 1912. i 1913.
poslanik (1896), Prva parnica (1897), Običan čovek (1900, štampano u Novom Sadu, 1902), Šopenhauer (1900, štampan u Mostaru, 1902), Svet (1906) i Put oko sveta (1910).
Pučinu i Običan čovek izdala je Srpska književna zadruga 1905, a Svet 1906. U Mostaru su izišle dve sveske njegova Maloga pozorišta, u kojima su četiri komada u jednom činu: Pod starost i Naša deca (1903)
Javio se krajem devedesetih godina, i za desetak godina dao je nekoliko knjiga pesama, eseja, skica, prevoda. U Mostaru (1903, 1904, 1905), izišle su tri knjige njegovih Pesama; iz tih ranijih zbirki stihova, iz doba od 1902.
1911. izišla je u Novom Sadu njegova drama Sukobi, 1904, u Mostaru, zbirka proznih radova Skice. Prevodio je dosta iz engleskih pesnika, Bernsa, Bajrona, Šelija, Edgara Poa, Tenisona,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Terzić. Objavljena u Bosanskoj vili za 1890, str, 310. 38. CRVENA BRADA: Zabeležio u Mostaru učitelj Sava N. Semiz. Objavljena u Bosanskoj vili za 1892, str. 431. 39. BEKRI-MUJO: Objavio prvi put Vuk St.
100. A ŠTA TI JE: — Sve kao pod 99. 101. SELjAK I MAGARE: Zabeležio u Mostaru Kupusija i objavio u Bosanskoj vili za 1892, str. 75. 102.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pitali su je: Crnjanski? Ko je to? Početkom septembra putujem, zatim, na vojnu vežbu u Pešadijskom puku br. 31, u Mostaru. Putujem kroz Srbiju i Bosnu.
Znoj me probija pri pomisli da ću se, po navici, pred strojem, proderati nemački, viknuti austrijsku komandu. U Mostaru se naseljavam u hotelu „Neretva“.
Kad hoću da čitam, čitam sonete Mikelanđela, ali sam Šantića poštovao. On mi je pričao o Mostaru i Dučiću, o mladosti, o onom što je zauvek prošlo.
On mi je pričao o Mostaru i Dučiću, o mladosti, o onom što je zauvek prošlo. Nikad mi niko lepše o Mostaru nije pričao, a nije ni pominjao literaturu.
On se uklonio. Dučić se posle poigrao tom devojkom, i prekinuo. Otišao je u diplomatiju. Šantić je ostao u Mostaru; nikad se nije ženio. Ja nikad nisam video tišeg čoveka od Šantića.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
8 U Mostaru čudan adet kažu: Patke su im zlatom potkovane, Guske su im srmom okovane, U kokoši četvere minđuše, U oroza crvene
5 Kupus bere aga Asan-aga U Mostaru na sred Sarajeva, Iz Beča ga momče ugledalo, Na Biograd pušku naslonio, Asan-agu dobro pogodio, Među oči pod ljevo
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Kao i svakome, — odgovori mu — po trideset para oku. — Ma zašto, bolan, po trideset, kad u Mostaru oka je po dvadeset pet para? — A ti ajde u Mostar, — odgovori mu dučandžija.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
ali je on više produžio ovaj tradicionalni žanr nego što ga je, kao Rakić, u novom duhu izmenio. U Mostaru (Hercegovina), u kome je Šantić rođen i iz kog nije odlazio, formirana je grupa srpskih pisaca oko časopisa "Zora".
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
posl., Stoj. ‹= Mіjat Stojanovіć, Sbіrka hrvatѕkіh narodnіh poѕlovіcah i riečіh, Zagreb, 1866›, 109). U Mostaru polaženik, pošto pročara vatru, ostavlja na ognjištu l. u koji je zadeven zlatan ili srebrn novac (TRĐ, NNŽ, 3, 28). L.
Šantić, Aleksa - PESME
svoju pjesmu staru; Praminjô je snijeg i veselo pleo Od srebrnih niti svoj široki veo, I rasprostirô ga svuda po Mostaru.