Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ama nikako! To veče dođe Arsen savim zamišljen kući. Što mu nije običaj — prvo svrati u kačaru, pa mosurom dobro poteže iz jedne dvojke; a nije on inače nikad pio. Sede posle na panj i osta sam u mraku, pa gleda život u dvoru.
Trže se kad ugleda Arsena na panju, kraj bureta, s mosurom u ruci. Plašljivo priđe k njemu i dotakne mu se ramena: — Zlatane! Arsen otvori zakrvavljene oči.
On čisto radosno reče: — Pijan! — A što to, dobrosrećniče? — E, ja hoću da ubijem Vilipa Maričića! On mahnu mosurom više glave, lupi njime o zemlju, slomi ga i uze se smejati. I Velinci se dade na smeh: — A što, Zlatane?