Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Skini kaput, zasuči rukave, uzmi ašov, budak il motiku, i, zasukanih rukava, gologlav i bos, pod kojom hoćeš od ovih bukava kopaj, iskopaćeš: istrunulu čizmu, zarđalu
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Šta veliš? — upita Marica, pa stade, naslonivši se na motiku, i pogleda ga popreko. — Ono tvoje »dobro jutro«... Baš si mi ti neki đavo!
« Odmah ti, bolan, graknu selo, te ko budak, ko motiku, ko pijuk, iskopaše ga i odneše, te ukopaše čak negde kraj Graca pod obalu i, hvala bogu, više ni gradljike!
Malo postaja, a škrinuše vrata. Iziđe Simica, zaturio nekaku vrećetinu i motiku na rame, a za njim Marjan sa Savinim budakom. Sava i Nikola još više prilegoše da ih kako ne opaze.
Odabraše se njih nekoliko ponajkuražnijih, pa neko kolac, neko motiku, neko oplavak i hajd' naviše u šumu. Radoš s puškom napred da im pokaže gde je ta napast.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Nema ga! — veli, a uvo joj okrenuto komšijskoj bašti. — Jao, krsta! Ne znam da su moja! — reče i nasloni se na motiku da se odmori malo. — Što ne bekne sad štogođ, mustra berberska!?
— veli Jula sva oznojena i zajapurena, pa ne može još da dođe k sebi od čuda, nego se naslonila na motiku, pa gleda začuđeno oko sebe po drveću kao da ih priziva sebi za svedoke, ovog grdnog bezobrazluka Šacinog.
Čisto znadem šta mislite Kad se nasmijete! Kazali bi, al’ ne smete, Da me milujete. — Ju! Ju! — ciknu Jula i baci motiku, pa se udari očajno šakama u glavu, poražena tolikom drskošću Šacinom. — Ju, kako je bezobrazan!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije ni on bolji. To je samo selja sa Rajne, Švaba, prostak, i bolje bi bilo da su mu dali u ruke motiku, mesto Temišvara. Zato on nama stalno oponira? Zato on ne odgovara na naše reskripte?
Teodosije - ŽITIJA
Potom, iz sveta odlazeći, naredi im da donesu sekiru i motiku, i na toj podvižničkoj steni u kamenoj pešteri u kojoj i do konca života požive prepodobni, grob da mu useku umoli ih.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Šta da ti duljim, brate Rade, tek što svane dan, a čovjek seljak okuje ruke uz plug il motiku, savije draga leđa crnoj majčici zemlji, pa tako, korak po korak, kao da su mu noge u bukagijama, miče se uz brazdu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zatim se vrati. Na glavu metnu neki zavežljaj, valjda detinje pelene, na rame motiku, u desnu ruku uze dete, a u levu neki sud, čini mi se s jelom, i uputi se meni, prolazom, da iziđeš na našu kapiju.
I zatim brzo se diže, i, kao bežeći, uđe u njivu, uze motiku i poče kopati. U tome dođe Jovan. — Radiš li? — oslovi je.
U tome dođe Jovan. — Radiš li? — oslovi je. Zatim skinu motiku s ramena, zabi je u zemlju, ostavi fenjer i sede na među. — Hodi ovamo, gazda Stojane.
i oslušnu; pa kad ču kako voda izdaleka dolazi, ono njeno milenje, tih žubor, baci od radosti cigaru, zgrabi ponovo motiku i bez fenjera otrča u susret. — Cveto, spravljaj te brazde — reče njoj koja jednako kopaše podaleko od njih.
Idi. — Eh, ljutiš se ti! — potvrdi on udivljeno i, prebaciv motiku preko ramena, ode. A kad se on izgubi, ona brzo, silom i, kao braneći se od nečega, okrenu se i uze motiku, da opet
A kad se on izgubi, ona brzo, silom i, kao braneći se od nečega, okrenu se i uze motiku, da opet produži kopanje, šapćući u sebi: — Laže on, laže. Opet će doći. Oh, a šta traži? (Ma da je znala.
Stajala je kao ukopana, naslonjena na motiku, i ništa nije videla, pa čak ni vodu koja je došla i, romoreći, šušteći, upadajući u suve, žedne rupice, tekla u
da bi voda u njih išla i natapala ih, već ih ostavila te voda otišla na stranu, u susednu njivu, on se zgranu, uzdiže motiku i, sav cepteći od jeda i besa, ustremi se na nju. — Šta je ovo, a-a-a? — zaciča on. — Ne, Jovane!
On spusti motiku i zadrhta radostan. — Pa šta ti je? — Oh ne znaš ti! — grunu ona u jauk i silan plač. — Ne znaš! Jovanu se učini to
Stanoja je već bio tu i rado pristao da mojoj materi kopa grob. Uze motiku i stade preda me: — Mile, da idem? — Idi, Stanojo, ali lepo da skupiš kosti. — Hoću, hoću!
— Ah! — I strese se. Zatim uze motiku i ode. Posle podne dadoše mi torbicu od čista platna, te da odem na groblje, skupim u torbicu prah strinin, koji će se
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
je Usud svaku noć radio, a kuća mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolebica, te Usud uzme motiku i stane kopati; onda i onaj čovek uzme motiku te stane kopati, i tako su kopali vas dan.
jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolebica, te Usud uzme motiku i stane kopati; onda i onaj čovek uzme motiku te stane kopati, i tako su kopali vas dan.
A pudar, čim opazi groznicu, taki zgrabi motiku pa stane kopati sve dok ga znoj ne popadne, a utom ga i groznica popusti.
Drugi dan čim groznica opet navali na pudara, a pudar opet zgrabi motiku pa udri, kopaj, sve dok ga znoj ne oblije i dok groznica ne pusti.
Obrnem se tamo amo ne bih li se kako izvadio, a kad vidim da se ne da, onda brže otrčim kući te donesem motiku te se otkopam, pa odnesem vodicu. Kad dođem kući, a to žeteoci žanju po polju.
U toj hitrini stane na motiku, a motika se uspravi, i njega držak po glavi — puc! A on se onda raskrivi koliko ga grlo donosi: — Pomagaj, ženo
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I Stojan se ogrće nekim dugačkim gunjem, krije ono pod gunj, zameće motiku i žurno izlazi iz dvorišta... Ha!... uzviknu Gojko i poče dolaziti k sebi. Stade razumevati događaje...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Vala, brate moj, da one dođu da im ja komendiram vođe dva, tri mjeseca, da im dam u šake vile i motiku, pa, brate moj, ako bi im to poslije trebalo, nek me posijeku đe sam najtanji...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— He, he — smeje se ćir Đorđe — svaka komendija u svet. A oni pa što pisuju novine, iskaju leba bez motiku, pa si svašto pisuju. — Slušajte dalje. Ima još! — veli Sreta i nastavlja čitanje: »Iz Londona javlja 4. novembra »Corr.
— E što si zborim ja?! Neće svet da radi, iska leba bez motiku, pa laže. E ubiše go, e ne go ubiše! He, he! — Pa de ti sad!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
14 Kopao čipčija agi u bašči, pa ga upitao: — Smijem li, aga, malo počinuti? — Ostavi kuku, a uzmi motiku, biće ti odmah lakše! 15 Pitao kadija raju: — Od šta je ova cvancika ovako mrsna? — Od krmetine.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Obrnem se tamo, amo, ne bili se kako izvadio, a kad vidim, da se neda, onda brže otrčim kući, te donesem motiku, te se otkopam, pa odnesem vodicu. Kad dođem kući, a to žeteoci žanju po polju. Prigrijala vrućina, voljani Bože!
je je Usud svaku noć radio, a kuća mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolebica, te Usud uzme motiku i stane kopati, onda i onaj čovek uzme motiku te stane kopati, i tako su kopali vas dan.
jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolebica, te Usud uzme motiku i stane kopati, onda i onaj čovek uzme motiku te stane kopati, i tako su kopali vas dan.
na onome mjestu đe je bio od straha panuo, nego u nekakvome bostanu punanu cvijeća, pa se prekrsti, uzme svoju kljuku i motiku te opet na ono isto mjesto pođe đe mu je bilo rečeno, i priđe nego počne rabotati prekrsti se prema suncu, koje u oni
Obrnem se tamo amo ne bih li se kako izvadio, a kad vidim da se ne da, onda brže otrčim kući te donesem motiku te se otkopam, pa odnesem vodicu. Kad dođem kući, a to žeteoci žanju po polju. Prigrijala vrućina, voljani Bože!
Ćosić, Dobrica - KORENI
U zdravlje, Aćime Katiću! — za kapetanom ostadoše otvorena vrata. Kovač brzo i snažno treska po nakovnju. Užarenu motiku umače u vodu i opet udara čekićem. Gvožđe tanko jauče. U mrak, mračnija senka Aćimova iziđe.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Najedared uzviknu veselo: — Dajte motiku! — Marija, gde je motika? — zapita kmet. — Ne znam, bogme, da li je i doneta iz luke.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
je usud svaku noć radio, a kuća mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolebica, te usud uzme motiku i stane kopati: onda i onaj čovek uzme motiku te stane kopati, i tako su kopali vas dan.
jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolebica, te usud uzme motiku i stane kopati: onda i onaj čovek uzme motiku te stane kopati, i tako su kopali vas dan.
Obrnem se tamo-amo ne bih li se kako izvadio, a kad vidim da se ne da, onda brže otrčim kući, te donesem motiku te se otkopam, pa odnesem vodicu. Kad dođem kući, a to žeteoci žanju po polju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tamo su radili neki vojnici. — E-hej, slušaj... Hodi ovamo! Vojnik ostavi motiku, i onako u košulji i gologlav priđe. — Gde je kapetan Radoslav? — Ne znam, otišao je negde. — Kada je otišao?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Pri ogrtanju k. kopači ostane jedan struk neokopan, bace na njega po jednu motiku zemlje, i okite ga cvećem, pa posedaju oko njega.
»Pri ogrtanju kukuruza kopači ostave u sredini po jedan struk neprestrižen i neokopan. Pošto na njega bace svi po jednu motiku zemlje, okite ga raznim poljskim cvećem i onda posedaju oko njega.
Zatim kao istresaju motike od zemlje nad njim i udaraju ušicama jednu o drugu motiku, šaleći se i vičući: ,Toliko kola kukuruza!̓« (SEZ, 16, 362).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Sve goni jedan drugoga; uočljivo ispred njih nestaje neobrađene zemlje. —Dosta je! — zaviče neki starac i ostavi motiku. —Napijmo se! — doda blaže, brišući znoj sa izrovana lica. — Na zdili uvik je prvi stari Ante! — pecnu starca navdar.
Niko se smrče i ne odgovori. — Nemojmo sviriti! — opomenu navdar. — Ljudi, napijte se, pa motiku u šake! —Ostavite! — mumlja još stari Ante. —Jadan nima zub'! — pecnu ga Cirilo. —Čekaj, čekaj, doć' će i tvoja ura!
Da si bija drugi, moga si dosada svršit' i podizat' plaću ... — Svršiću... — Ma kad? Bolje bi mi bilo da sam ti da motiku u ruku... — I za me bi bilo bolje... odgovori zamišljeno Ivo. — Nisam nikada zadovoljan pošao iz sela...
nekih tvrđa srca, ili zar da grđe ne smute iseljenike, pak zbijaju šale; a ima ih kojima je žao što ostaju uz neharnu motiku. Među njima razdragao se Cirilo i svakoga časa hoće da pukne od smijeha.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
3aista, i žena bi mu se smejala kada bi on počeo da čeprka po ovoj šaci zemlje... Čovek je onda utrapio motiku ženi. To je njoj razonoda, a on je uzeo pušku, i „junači“ se po ovim krševima. Žena ga tako više ceni i uvažava.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Nidžo, evo nekih ljudi s puškama, gone pred sobom Dmitra i Vasu. Nikoletina ostavi motiku kojom je nešto u bašti kopao i brzo preskoči ogradu. — Gdje su? Kud idu? — Evo ih uz put. Idu tvojoj kući.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Što je za koga prilično, to mu i daje: kome sablju, kome motiku i srp; kome bič, kome hič ništa. Kome blago, kome je blato! Ka svinje iz bistre vode pak u smrdljivo blato.