Jakšić, Đura - PROZA
Otpora... ako se otporom može zvati: nekoliko mrtvih, poginulih, i desetinu-dvadeset ranjenika, što, s duge borbe malaksali, poslednji put iz pušaka
I ja mislim da neću prema vama grešiti ako ih k sebi primim — bar dokle im stariji brat ne poodraste da može svoju sirotu majku i sestru izdržavati... Ja sam ćutao. A šta sam mogao i odgovoriti?
Al’, evo, čovek često u nesreći želeo bi da i samu sreću zaboravi, pa, gle, gde ne može! Srce je masna zemlja, pa što se u nju poseje, duboko hvata korena; simo vešto u dubinu zaronjen ašov i najmanju joj
„Može neko doći, Maro“, reče tiho mojoj dobroj tetki. „Praznik je; a i voleo bih da mi ko dođe, da se malo porazgovaram...
ili Uskrs (majka ti beše još živa: vesela, mlada, a hitra kao veverica; otac tvoj mladić kakvoga samo Diškrećanka može odnegovati, a ja na udaju devojka), posedamo tako za punu trpezu: ne znaš čije je lice rumenije, čije li je oko
neka čežnja, išla bih nekuda, tražila bih, gledajući suznim očima u te blede mesečeve zrake: ali ga srce nikada naći ne može!... A meni ostaje samo želja da u ovakvoj bajnoj noći, misleći na moju preminulu sreću — dušu ispustim...
Hleba!..“ To je sve što može gladno stvorenje da izusti, a ono ti drugo kazuju mutne oči, bledo, uvelo lice i napred ispružena suva ručica koja čeka
“ Čiča Marko me milostivo pogladi po glavi, ali me ne umede ni jednom rečenicom utešiti. A može li za ovako siroče i biti utehe? Kapelan protin ne beše toga dana kod kuće pa je zato sâm prota došao da je sahrani.
odgovara: „Znaš, Grlice, prodali smo jednom Čivutinu naš vinograd, pa idem tamo da uzmem nešto malo hrane, a, ako može biti, i novaca. Vidiš kakvo je vreme: ne zna čovek šta nosi dan, šta li noć“. „Al’ zašto ideš svakad u po noći?
Dolazak njegov sve nas je obradovao, jer su ga svi u kući rado imali: svak se od nas žurio da mu, ukoliko više može, ugodi i ugove.
Ponoć je vreme za svako zločinstvo, — pomislio sam u sebi, — ljubav ne može nikad biti zločinstvo, i to sam mislio; ali ovaka kao ova njegova, možda i stoga što je bila neobična činila mi se
„Vidiš, babo“, smejao se kaluđer, „da svašta može biti!... Je li, moja golubice, da može?“ Stana se smešila kao obično.
Obradović, Dositej - BASNE
e g o v o m milostivom i blagorodnom sercu prijatno i drago sve to što se na polzu i prosveštenije mladih ljudi učiniti može, ovi sasvim njegov dar t e b i, p r e d r a g a j u n o s t e, pridajem, soveršeno uveren da će nj e m u zato ovo
Kako je lisici bilo na to ozdo gledajući, svak sebi lasno predstaviti može. Da od kog dpygoga to strada, ne bi joj ni po žalosti bilo, no od prijatelja i komšije svoga!
je s njima pred orlovim očima o hrast udarala, srce iz njih jošt živih čupala i proždirala, — svak to lasno pogoditi može. Naravoučenije „Ne drži se s kim se nisi kadar počupati”, veli jedna stara poslovica.
a zdravi nam razum krepko nalaže da se zdravo čuvamo da nam niko zla ne učini, i baš ako bi i hoteo, da nipošto ne može. Ovo je najbezbednije i bezbrižnije. Dokle nam god ko može učiniti zlo ako hoće, dotle nismo na najboljoj nozi.
Ovo je najbezbednije i bezbrižnije. Dokle nam god ko može učiniti zlo ako hoće, dotle nismo na najboljoj nozi. Mi ćemo viditi u mnogim basnama da se je lisica u različnim
bednim opstojatelstvam šta će od njega pajposle biti, dođe mu na pamet da često, ovde na zemlji, ono što sila i snaga ne može, majstorija i hitrost učini. Pretvori se bolestan, uđe u svoju pešteru i koliko je god dug prostre se i pruži.
Lisac nam ovde ne igra sasvim dostojnu osuždenija personu, i on laže kako najbolje zna i može, al' valja mu prostiti, jer mu je do glave. Kad vile dođu k očima, teško onom ko ne ume ševrdnuti.
čovek i visokouman, ono što ne zna o tom ni ponjatija ne mogući imati, ono što zna čini mu se da je to sve što se može znati; zato što je sebi jednom zavrtio u glavu, ako će biti i krivo i nedostatočno, hoće da tako ostane.
valja lasno verovati što jedan čovek ili narod o sebi govori i piše, jer svak sebe opisuje kako lepše zna i može. Valja slušati što drugi o njima misle i utvrždavaju.
lav u debelu mrežu koju lovci lavom i medvedom stavljaju, iz koje lav ne mogući razmrsiti se stane rikati koliko igda može.
„Čudne stvari što vidim na svetu!” — Sav začuđen rekne lav. — „Ko bi ikada rekao da i miš lava od smrti može izbaviti?” Naravoučenije „Eστί kαι παρά μυσί χάρις: Jest i u miša blagodarnost”.
A malo dobar čovek koliko više može krije svoje tragove, dobro znajući da je propao kako ga saznadu. Koliko se zamršeniji i potajeniji jedan posao vidi,
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
u kolevci od zemlje njega niko ne pamti rodio se krajem jeseni umro početkom zime mezimče među mrtvima njegov plač ne može da se prepričava njegova se humka ne preskače i ne obilazi njegova se humka polako pretvara u put u malom paklu
Dole diše moj vranac, vran se presijava, Šta li to njemu sna i spokoja ne da Leti vetar pun sena, moj vranac ne može da spava Čuvaj se vranče da te ona ne pogleda Došla je, s belim šeširom, kroz granje, U zori gde se puši, pun
S čorbom po prsluku, sa štalom u glavi, znam ja, vinopije, kako vam je bilo! Ne može niko ko naši vinari od boljega grožđa gore vino!
drenovaka i ne ogledajmo se levo-desno ne izgledajmo vojske sa vidika Čujete li ljudi šta vam kažem U ovu bitku može samo vojska bez ijednog vojnika SEOBA SRBIJE U zlo se seli, dobroselica!
Udara bogato, udara od sveg srca, već mu se lice od napora krivi, gubi dah, zastaje, prediše, više ne može, i pada mrtav umoran, a mi živi.
MRKLA JESEN Ne može da se diše od mraka. Niko se ne nada ni šibici na istoku, a kamoli zvezdi ili zori. Samo domaćica, skupivši
Niti zna šta hoće, ni kako će, al tronožac ne misli da preda! On ne može, on ne zna, on ne sme, on ne ume, a drugome ne da!
spokojni, čude nam se zašto se zaboga plašite, kažu nam da to nipokoju cenu, kažu da to neće, da ne sme, da ne može biti! Kažu nama, koji znamo da je već bilo.
TAMNI VILAJET U šta su nas ovo uterali? U šta su nas ovo zatvorili? U ovome je mračno ko u rogu! Može li neko da kresne šibicu? Ovde je tesno kao u testiji! Ovde je i tesno, i nisko, i usko!
(Da nam to nad glavom nije neko dno?) Kažite kako u ovo da se smestim! Ako stane rep, ne može rog, ako stane rog, ne može rep!
) Kažite kako u ovo da se smestim! Ako stane rep, ne može rog, ako stane rog, ne može rep! Pogledajte sami, i procenite, pa, ako može da se uđe, da uđem, a, ako ne može, otvorite da izađem!
Ako stane rep, ne može rog, ako stane rog, ne može rep! Pogledajte sami, i procenite, pa, ako može da se uđe, da uđem, a, ako ne može, otvorite da izađem! Provedosmo u ovom ceo vek, a nema nade da saznamo gde smo!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Pade mi na um što su mi Turci pripovedali: da se car ne može viditi, i koji ga god vidi, mora mu od strâ donja usna prepući.
Drugi se Turci zatvoriše u džamije i kulu, kojima se bez topa ništa ne može učiniti. Bačevci su Drini na obali prema Osatu.
svoju vojsku, da Beograd uzme i svu Srbiju poda se pokori, a i Bosnu da sebi prisvoji, da se lakše od sultana braniti može. Dođu do Požarevca i tamo su se s beogradskom vojskom dobro tukli; beogradske spa̓ije vrate i̓ u Vidin.
Trgovina bila je slobodna; ko šta ima, kome hoće i pošto može proda. Crkve i manastiri stari počnu se opravljati i iznova graditi davši samo 500 groša veziru za izun (dozvolenje);
vrlo lako bilo iz oni̓ stari̓ kalendara, jer koji je krst pola okružen crvenom bojom, ono je mali svetac, i od podne može se raditi; i koji je sav okružen, to je veliki svetac, i ništa se ne radi, nego vas dan sedi i jedi a ne radi. A zašto?
ja gde neke babe, a i neki ljudi, govore mojoj majci: „Blago tebi, sestro, kad ti imaš sina u kući tako učena, te ti može svece kazivati, da se u radu ne ogrešiš.” A ja kad to čujem, čisto rastem i gordim se, i mislim da sam učen i preučen.
poštene žitelje Turke i dođu na mešćemu pak viknu na zulum, napišu prošenije u kom opišu sav zulum i da ga sirotinja ne može više da trpi, no paša da ga digne, ili sirotinja hoće da bega u Kaure (u Srem).
Pitate me: kakve su to skupštine za Turaka bivale, i kako su se smeli skupljati. — To, istina, nije bilo novo, to je može biti jošte od Kosova ostalo, a može biti da su bivale skupštine jošte i za vreme naši̓ careva.
— To, istina, nije bilo novo, to je može biti jošte od Kosova ostalo, a može biti da su bivale skupštine jošte i za vreme naši̓ careva.
no odu posle toga mitropolitu Metodiju, požale se kako je vezir preko hatišerifa podigao porez i kako već sirotinja ne može da daje, niti ima otkud, i kažu da je i njemu poznato, ̓odajući po eparhiji, kako i on svoju dimnicu jedva može
ne može da daje, niti ima otkud, i kažu da je i njemu poznato, ̓odajući po eparhiji, kako i on svoju dimnicu jedva može pokupiti.
Ali je velika muka i nevolja što novaca u sirotinje nema, niti se otkud dobiti može, a ako upustimo janičare vidinske na ovako siromašnu raju, onda će sva sirotinja pobeći u Karšiju (Nemačku) i sva će
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Gdešto su ga i odalamili za to, pa opet neće da miruje. Gazda Raka nema nikakog najamnika, jer »brate, ne može se: godine omahnule, svet se iskvario, neće mlađi da te sluša, a ovamo izvlači i krade gde što dočepa«.
Ne kida se on toliko. Dugo je do podne — stići će kući; a može gde još i prospavati. Mehana je u selu M.... građena sasvim po planu, kao što su već obično u nas mehane po
A Stevan, opet sa Srećkom i Ilijom na drugu stranu. — E jest pogan čovek! — reći će Srećko Iliji i Stevanu. — Ne može ti ono, brate, dok ne zakine tuđe muke — crklo bi! — dodade Ilija.
Roga je strašna stvar! Ova se ovako gradi: oseče se račvasto drvo, ali se gleda da vrat može taman stati između onih račava; onaj kraj u dnu račava ostavi se poduži, koliko već zatreba; račve se probuše
— Bogme, to nije roga nego čitava ruda! — reče Sima zagledajući je. — Ne može to nijedan vo u našem selu poneti. — Ima jedan te će moći — prihvatiti Spasoje.
Jednako čangriza... Vala da mi hoće pasti šaka da mu vratim zajam — voleo bih nego bogzna šta!... — A ne brini se, može ti lasno i pasti — reći će Spasoje.
— Ne znam, bogami, gazda-Rako — stade opet Sima oklevati i slegati ramenima. — Šta ja znam, može biti da ti je to i vlast naturila. — Ama molim te kao brata skini, platiću ti! — Znam, znam...
— Znam, znam... Nije to da rekneš zbog plate — poče opet Sima da ga muči — nego može otkud. Doznati vlast, pa da ja budem kriv... — Daću ti deset dukata, Simo brate, kurtališi me ove napasti!
Napunim ti lulu, zapalio bih. Šta ću? Nema nigde vatre. Kao upitao bih onu gospođu, ama opet ne smem... Može zameriti što. Dok ti se ona okrete, pa meni: »Ti bi, kanda, vatre?« — »Ja, vala, bih malo da zapalim.
— Ja sam slušao od starih ljudi, kad intereždžiji ode duša na onaj svet, rastope srebra pa ga zaliju; a telo mu nikad ne može istrunuti u zemlji; nego pocrni i skameni se, pa tako ostane vek i amin — kao crn ogoreo panj.
Isprebijali ga, veli, vetrenjaci; ali im baš i nije dao da učine štete... — I svake se godine biju na Prevoju... ne može se obići drukčije — reći će Radan. — Vala i jes̓ ružno mesto.
— Aoh! — povikaše svi, a očima uzveriše od straha. — Pogleda... baš bukagije!... Šta će sad? Skinuti ne može. Hajde, Veli, da se polako gamiže, pa što bog da!... Uzme pređu i ono malo ribe pa hajd nasipom Ide tako polako, ide...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Selo je sa sviju strana opkoljeno, a sredinom promrežano samim barama; i ako se i za što može reći „ovo bog čuva”, može se reći za Crnu Baru. I pored tolikih baruština, zdravljem se ne mogu pokuditi Crnobarci.
Selo je sa sviju strana opkoljeno, a sredinom promrežano samim barama; i ako se i za što može reći „ovo bog čuva”, može se reći za Crnu Baru. I pored tolikih baruština, zdravljem se ne mogu pokuditi Crnobarci.
I vuče ih sve dotle dok se Turčin ne smiluje i ne rekne: — Dosta! I toliko ponižavanje, i opet se otrpi!... Kako može da se trpi?... Mora se!... A zašto? u selu je živeo subaša. Pa ko je taj subaša? Da objasnim.
Strasno je voleo kruške, kao medved; neka jedna stoji na drvetu, ako je ne može oboriti, on će je gledati i pljuckati. Zato ga Crnobarci prozvaše „Kruška”.
On beše malo neobičan Turčin. Crnobarci su poznavali Turke kao besne i naduvene. Kruška ne beše takav. On beše, može se reći, više prijatan no neprijatan, više blag no surov, više tih no naprasit.
Jednom reči: hteo je pošto-poto da se saživi sa Crnobarcima. Ali, kao da od svega toga ne može biti ništa. Ljudi ostaše hladni prema njemu. Bilo je nešto u onom prijatnom licu što je neprijatao dirnulo ljude.
I te popine reči odbiše ljude od Kruške... Premišljao je Kruška i dan i noć šta to može biti. Koji je taj što njegov plan remeti?... Ali nije mogao ništa saznati...
— Čestiti efendija, - reče Marinko - tu ne treba mnogo pameti. — Da ko ne podgovara ovi narod? — Pa, šta drugo i može biti!... — A ko je taj? — Onaj prema kome si ti najčovečniji. Ti guju na srcu gajiš! — Pop? — On. — I kmet?
I Marinko se podiže. — Hvala ti, čestiti efendija!... Kad uradim, videćeš. Ja ne radim za pare. Tvoju ljubav ne može mi niko platiti! — Idi, Marinko, idi!... I neka je sa srećom! Marinko opet udari „temena” i izide iz odaje.
Šta mi je to: devojka?!... Taki momak od onakog oca i iz onake kuće... može naći pa svaki nokat po curu!... Zbogom, Lazo sinko, zbogom! — reče Marinko.
To znam utvrdo!... Ovo je kavgadžija, a ono je delija. Udariće sila na silu!... Moj Sulja mi već više ne može reći: ti pušiš džaba moj duvan!... Evo mu i baza (platna) i makaza, pa neka reže kako mu je drago!...
– A vi ne možete ni donde! – Pa i mnogo je! — rekoše neki. — Iz mesta onoliko skočiti — To je slota! — Dalje ne može niko! — reče Lazar. — Skačem stopu više! — viknu Stanko Aleksić. — Manj ti? — povika momčadija.
Dučić, Jovan - PESME
I da nakraj pesme ne osetim tada Bole koje ništa ne može da spreči: U duši ostane još toliko jada, Za koje nemamo ni suze, ni reči. GAMA Ne!
Tvoj je dah da seme ne smrzne u njivi; Tvoja ljubav da bi bilo pobožnosti; Tvoja ravnodušnost, da može da živi Gordost očajanja i gorki čar zlosti.
svog sokola pusti Vojnoviću, Zatim knez Radića prhnu zlatna strela; I tad opaziše i Car i vlastela Da strela ne može da promakne tiću.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Jaoj, ta ja njega poznajem! To je.. čekaj, molim te!... — To je!... Ne, ne! Otkud bih ga poznavao? Ne može biti! Joca iziđe i uze me ispod ruke.
Ne brigajte! Ja ću se truditi da budem kratak, tako kratak kako samo može biti kratak čovek koji dolazi kod sarafa da za jednu monetu uzme drugu koja mu u onaj čas treba.
Izvadiše neki stotinjak dukata i dođoše svi troje u Beograd. Lekari mu rekoše da se ne može operisati, nego se može ne znam šta drugo pokušati, ali zato treba da leži u bolnici. On pristade.
Izvadiše neki stotinjak dukata i dođoše svi troje u Beograd. Lekari mu rekoše da se ne može operisati, nego se može ne znam šta drugo pokušati, ali zato treba da leži u bolnici. On pristade.
osušila se!... Ja počeh gotovo glasno da plačem. I moja mati. — Pa gde je, gde je? — U bolnici. — Znam! Ali može li mu se otići... Štogod odneti?... ponudâ?... — Može... Ja ću kazati... Pa naš Joca!
I moja mati. — Pa gde je, gde je? — U bolnici. — Znam! Ali može li mu se otići... Štogod odneti?... ponudâ?... — Može... Ja ću kazati... Pa naš Joca! Video sam još kako se „plavi od istoka”.
A, posle, on me rukom pogladi po bradi — kako da te poznam? Puštate, brate, te brade kao popovi, pa ne može čovek ni da vas pozna. Onda, onda znao sam da si imao između obrva belegu od onoga firiza, vidiš!
Naravno, bez ikake muke našao sam i zašto je tužan. Pa ako se i s čim može uporediti svet, to je s očima, a ako se i s čim mogu oči uporediti, to je opet sa svetom.
A on bi me, čini mi se, razbio i razgalio. Naravno, neću mu ja ništa govoriti o tome što me muči, — što da mi se, može biti, smeje? — ali ćemo bar proćeretati. Sve je to lepo, ali gde je on sad?... Pa ako ga još ne nađem?
Kazao mu je još da će mu može biti zelenilo u manastiru i „prirodi” donekle zadržati, pa i popraviti boljku, itd, itd.
i njegova sudbina! Mučio sam se i mučio, dok sam se odlučio da mu kažem da se u bolnici ne može pomoći. Sad mi čisto nešto lakše. Čini mi se da će mi pasti neki teret sa srca kad ode iz bolnice. Sutra će, mislim.
Ah, kako sam tada srećan bio, i opet tako „neiskusan”, da sam mislio: ništa me od nje rastaviti ne može!... Posle se setim Marije, ah, te prve i jedino istinske moje ljubavi!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
On niti ga seje, niti okopava, pa opet njemu dobro; njegovu kukuruzu ne može da naškodi suša. Zato se i govorilo po selu, kad neko za nešto ne mari: »E, — vele — mari on za to k’o Sovra gajdaš za
Bečkerečki notaroš kad tera kera — obično posle asentirunga — ne može bez njega; odmah: »Daj Sovru — veli — daj, daj desnu ruku našu«, veli gospodin notaroš, pa mu zalepi pola desetice na
(Arkadija je, kao i pop Ćira, mrzio na Vuka i njegove reforme, po kojima se čovek ne može razlikovati od paora). Gospodin popa ode u crkvu da krsti, a posle krštenja ide kući detinjoj, gde ga poziva otac na
Prolazi, pa unesrećava svet, a najviše one tanke i nafrizirane berberske kalfe. E, ne može čovek, pa da mu je srce od kamena, a da se ne osvrne za njom i ne dâ oku prijatna prizora i uživanja.
Eto, tako se razgovaraju dve popadije. GLAVA DRUGA U kojoj već otpočinje pomalo sama priča, mada se može uzeti i da je ona produženje glave prve. A kako su živele popadije, tako su lepo živeli i popovi među sobom.
Danas malo koja da mora da traži koga da joj piše u rod, nego sedne sama pa piše; po tri dana može da sedi i da kiti pismo, toliko je svaka pismena!
A mi smo svi zdravi; bráta se tako ugojio da ne može da zakopča svileni prsluk što ga je kupio na senćanskom jesenjem vašaru.
— Sve je to lepo, — veli pop Spira, — to je lepa hristijanska dobrodjetelj, znam ja to, ali opet, k’o velim, što može biti večeras, ne treba odlagati za jesenas, kaže paor. Kako ste oženjeni, mogli bi odmah...
— Baš krasan, fajn mlad čovek! — veli gđa Sida. — Kako samo lepo govori, k’o iz knjige. Badava, naša Bogoslovija može se pofaliti što tako vaspitana mladež izlazi iz nje. Fini mladić k’o iz štifa, k’o iz štifta! — ponavlja gđa Sida.
— Ali, mama! — umiruje je Melanija. — Uf! — huče gđa Persa, pa ne može da stoji na jednom mestu, nego se uspropadala, pa joj sve smeta po kući. — Eto, šta ja kažem!
— Zaboga, mamâ, a što se vi toliko krenkujete! Nije to ništa tako strašno! Ima još, fala bogu, nedelja, pa eto može i kod nas doći. — Hu! Nemoj mi bar ti pristajati na jed! — obrecnu se gđa Persa.
’Ajd’ već, vidiću šta ću! — teši se gđa Persa. GLAVA ŠESTA U kojoj je opisan nedeljni dan u selu, a može se cela preskočiti, jer je samo kao epizoda u ovoj pripoveci.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Iznose im jela, pića i razdaju. Na taj dan, ma da muški ne idu na groblje, i čaršija je zatvorena. Od žena ne može da se prođe. Iz sviju maala, kapija i čaršije, stiču se i idu drumom što vodi groblju.
Ali ono odmah počne da pada i da se gubi u onoj opštoj tišmi od sveta i plača. Na kapiju grobljansku ne može da se uđe.
Ma da je ona velika, dvokrilna, na svod, uvek širom otvorena, ipak, kad se uđe, ne može od sveta: žena, dece, slugu, sluškinja koje s korpama jela na glavi i sudovima pića u rukama, zbijene, tiskajući se,
Ali da ne bi palo to u oči kod ostalih prosjaka, ona bi ga prvo korela da sedne negde istaknutije gde može štogod da se naprosi a ne tako, u kraj, gde ga niko ne vidi.
Vejka ga je zvala „čičom“ i uvek noseći njegove torbe, išla za njim, da mu je na ruci, da umesto njega, kad Taja ili ne može, ili neće, mrzi 1 ulav — šenut, uzet ga da preko grobova ode do neke žene, ona umesto njega ode, otrči i uzme ono što
Miran da si, Bekče! A on ih jednako gura od sebe. Što dalje da su od njega. I kad ih rastera da može on komotno, slobodno da sedi, ne dižući šajkaču s očiju i ne prestajući da grdi prosjake, vadi skrivenu u nedrima
Mala, zgrčena. A sva u krpama i dronjcima. Sa isušenim, skupljenim nogama, te ne može da ide, već se vuče. Lice joj sitno, staro i puno nekih belih, velikih malja.
Da možda nije, kad je teko imanja, kupovao i gradio ove kuće pa nepravo, na silu, kao svaki bogat što može, kome sirotom ili sirotoj zauzeo više zemlje, prisvojio kuću, plac...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ljubi je žao, ali šta će; ne može mater samu ostaviti, mora odlaziti. On je hteo još nauke u svetu da profitira. Žao mu je što nije video Medinu
je što nije video Medinu trgovačkih kalfa, „Belu lađu” u Pešti, i onde koje doba romantično proveo; žao mu je što ne može koje vreme kao kalfa u Šapcu i u Beogradu provesti. Vrati se kući. II Ljuba je kod kuće vreme dobro provodio.
Ono malo što je ulagao nije mu toliko donosilo da može sebe i kuću izdržavati. Od imanja materinog sve se više i više ronilo. Ljuba je u svom mestu vrlo dobro živeo.
naklonost prema kakvoj devojci osećao, kad je došao do rešenja, iskreno joj je ispovedao da je bez novaca uzeti ne može. On se sam sebi zarekao da niti hoće, niti može bez novaca se ženiti.
On se sam sebi zarekao da niti hoće, niti može bez novaca se ženiti. Kad bi mu njegov prijatelj, mesni učitelj, protiv toga što primetio, reko bi mu Ljuba: — Kod nas je
običan seoski grk koji je svojim trudom stekao ono što ima; a dosta ima, toliko da se u selu za imućnog čoveka držati može. Tu se sad o trgovini počeše nadmetati.
— Izvolite grožđa. — Hvala; mogli bismo se već vratiti, da se ne zadocnimo; daleko je, može nas mrak uhvatiti. — Kako izvolevate. Ljuba opet kočijaši. Nastao je već sumrak. Ljuba jako tera.
Ljuba prisluškuje, ali se ne osvrće. Zamole ga da ako ne tera. Ljuba pusti konjima uzde, pa se malo k njima okrene da se može što razgovarati. — Jeste l' bili kadgod zaljubljeni, gospodar-Čekmedžijiću? — zapita šaljivo gospođa Jelka.
— Ne znam ništa. — E, pa dobro, gospodar-Čekmedžijiću. Ako nije još ugovoreno, a ono se može ugovoriti; još može biti vaša Savka. — A kako je sa hiljadom, jer, ja iskreno ispovedam, bez toga ništa ne može biti.
— Ne znam ništa. — E, pa dobro, gospodar-Čekmedžijiću. Ako nije još ugovoreno, a ono se može ugovoriti; još može biti vaša Savka. — A kako je sa hiljadom, jer, ja iskreno ispovedam, bez toga ništa ne može biti.
— A kako je sa hiljadom, jer, ja iskreno ispovedam, bez toga ništa ne može biti. — Ta ja mislim da to ne mora odma' biti. Ta neću ja ovo šta imam na drugi svet nositi; sve je to moje dece...
Redić je bio takav čovek da nije trpeo mnogo vizite, osobito što se kćeri tiče. Ako može biti što, a ono da bude nabrzo; ako ne, ono neka đuvegija izostane. Posle nekoliko dana proputuje kroz S.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
su posle snažnog ali nekatastrofalnog zemljotresa izletela na ulicu da se tamo u čudu i preneraženo pitaju: u čemu to može biti stvar što se desila i da očekuju šta će se, Bože moj, dalje dogoditi.
i uvučenom vratu onog građanina, koji bi hteo da nešto zna i kome cure tanki mlazevi krvi iz razbarušene kose, a ne može nikako da dođe do reči niti da se brani i sve tako do Policije.
a osem toga i sebe samog ubedi: kako je svako nadanje i zavaravanje besmisleno, jer taj kobni ultimatum drugo ništa i ne može značiti u ovaj mah nego rat.
I onaj ble savi svet tiska se tamo oko Ministarstva, čeka neku vajnu odluku od one kuće, kao da mu ona može nešto pomoći.
— Ne stidiš se? — Ne. — Je l' ti poznato da se baterija poslednjih dana otvoreno podsmeva tvome kukavičluku? — Može biti? — Pa? Hristić se trže i pođe da ga uhvati za ruku, ali ga Jurišić odgurnu. — Zar ti Hristiću?
seljački sini učitelj, gonjen čak jednim naslednim ubojištvom, čija ga je bujnost po nekad bunila te krivio sebe što ne može da se obuzda, on je sa onom bujnom fizičkom odvažnošću i sa dušom uzdignutom i mirnom sve dotle prolaz io pravo i
reka, kad se pupoljak sreće stao rascvetavati, dolazi ovo, ovaj nov, neočekivani rat, čiji se kraj i rasplet ne može sagledati i koji ga sa one visine idealnog i mirisnog neba, ponova baca u krv, u rane, u smrad i pakao, možda u smrt.
Je li čovek dužan da se baš sad odrekne one slatke, one krasne sreće? Je li baš dužan? Gde je ta granica kad čovek može, kad ima potpuno pravo da kaže: „e pa, brate, molim te, dao sam koliko sam god mogao.
njegovog držanja u poslednje vreme, šalju i određuju na sve rizičnija mesta i da bi on jednoga dana, pošto niko kraja ne može sagledati tom strašnom razračunavanju, najzad morao platiti glavom. To je sigurno.
dok se nije uverio: da su i to ljudi patriote na svoj način (među njima ima mnogo liferanata a i bez njih se ne može) i da ni oni nemaju baš sa svim pokvarenu krv, kao što je on nekad pogrešno i neopravdano verovao.
Srušena crkva u B. postoji još, hvala Bogu, i svaki se o tome može uveriti kad hoće, a cela peta baterija zna da je on na tornju bio osmatrač i otud slao telefonom dragocene izveštaje
U veče se od njih ne može s mirom proći jer zadirkuju, a neki bacaju i konfete kao na karnevalu. Cela varoš zna, u ostalom kako se ona ponaša i
Afrika
Treba ga videti kako ceo dan riba lađu, bos, polunag, sav preplanuo, pa sa mukom poverovati da može da zna za toliku masu knjiga.
U đerdanima koje nose crnkinje gore u Sudanu, na primer u Kulikoru, i sad se može videti pokoje plavo feničansko zrno.
Treba dete sačuvati od pogleda koji mu može doneti zla. Na ulici razgovaraju crne žene između sebe. Kako je Dakar vavilonska kula, to je svaka drukčije očešljana
„Vi pravo, vi pravo, ali sad ne može, sutra!“ I šalupa se sve više udaljuje od broda Ostaje još deset minuta do polaska broda. Potpun mrak.
Crnac ipak srećom čuje našu prepirku. Sumnja da se tako što može i dogoditi, razmišlja jedan trenutak, i kao da produžava da preti, viče kondukteru: „Dobro, teraj na brod, teraj na
Priznaju da obrazovan crnac može biti finiji od belca a da i inače može imati sve dobre osobine. Vuije kaže da je to osnovna antipatija rasa koje se
Priznaju da obrazovan crnac može biti finiji od belca a da i inače može imati sve dobre osobine. Vuije kaže da je to osnovna antipatija rasa koje se brane — Indoevropejci, Samiti.
Svoju ženu i svoju decu ja nisam posmatrao kao suprotnost crnima; razlika u boji može vam izgledati tako obična da je više i ne primećujete.
Jedino je urođenik u stanju da svojim čamcem pogodi trenutak kad jednim prostim pokretom može sa leđa talasa, umesto da siđe s njim u dubinu, skliznuti na i dalje mirnu vodu.
To je jedan jedinstveni rasadnik sveg bilja koje se može naći u tamošnjim gorama. Guvernerova palata dominira tim vrtom, prostranim proplancima i širokim stazama; ničega što
umorno, izbrazdano, debelo lice gleda nas žmirkajući i ljubazno, dok druga ruka već traži po stolu virđiniju i ne može da je napipa. Odjednom smo sasvim u mraku. Jedino se još belasaju naša odela.
života, koji je mučan a na koji se ponose; svaki drugi od njih mi, i pored velike predusretljivosti i srdačnosti, ne može tu surevnjivost da sakrije.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Ja sam istina mlogo koješta — koje obače iz neki uzroka na svet izići na može — sočinio, gdišto pak i na pečatnju izdao; no počem s jedne strane dugovremena bolest pero iz moji ruku istrgne, s
!!), posvećavati mogu. Sad kakova sočinenija sljedovati moraju, lako se zaključiti može. No ni po čuda! Položenije bo Srbalja zasada je takovo da, ako bi se koji — izuzimam imućne, ili one koji su u
E, de, de! (Gumari, što nisi uzio tako lepo novac, pa da daš mene, da pravimo lepa špekulacija). JUCA: Taj diogen, može biti, da nije bio oženjen, pa je mogao činiti što je god hoteo; no ja sam vaša žena.
Oho, čekaj malo! (Zabravi brata kud je Juca izišla.) E, tako! (Otvori sanduk.) Ama ovo prokleto Juco može da gledi kroz rupa. Kad vidi novci, zovi poustaliju, i mi ubii. (Viče.) Dušo Juco, dušo Juco! Eno ćuti pasjo vero!
Oho! Ima više banku! (Opet izbroji.) E, e, ja sum dobro trgovac. Ne može da fali Grku. (Metne novce u džep.) Dušo Juco! (Odbravi sobu.) Dušo Juco! (Odbravi i druga vrata.) dušo Juco!
Momku ostaje drugi pet, pak se mogu oboje po volji usrećiti. JANjA: Pa tako, na ovu načinu, može i žena udata da uzmi? MIŠIĆ: O, dakako! JANjA: Vraško svet! Kako si savija na svaka hunsvutarija.
Kako si savija na svaka hunsvutarija. MIŠIĆ: To je lepo, po mom rasuždeniju, izmišlenije. Nikom se ne škodi, a može se mnogima pomoći. Oćete li i vi za frajlicu uzeti koji los? JANjA: Los je tri cvanciki? MIŠIĆ: Jest.
O, talas ego!⁸ Da si otvori zemlju, da mi guta kod tako nevaljalo žena! JUCA: Pa ne morate dati, zaboga! Ne može vam niko oteti. JANjA: Vidiš alopu!
JANjA: Pi, pi, pi! To je majstorsko plan! Tako može i da si nosi za mene jedno tas po crkvi. da kažu ljudi: „Postrado kir Janja, ajde da go pomognimo!
da učiti gitar, a i to ne bi učinio da nisi gitar na poklon dobila, i da mu nije gitar-majstor dužan, od koga inače ne može da se naplati. Ali koja je asna kad neće ni žice da kupi, pa tako moraš uvek poslednja da ostaneš u društvu.
treba upravo da mu u oči glediš; govori ne vrlo brzo, no nepresječno, tako da onaj koj se s tobom razgovara ne može reda dobiti. Nikad da ne pomisliš u sebi: „E, sad sam falila!“ ili „Sad sam se osramotila!
Ne pčelite se, kupiće kir Janja druge. KATICA: Žao mi je samo što se mora tako star jediti. MIŠIĆ: O, lako se može čovek utješiti, kad ima u sanduku dukata. POZORIJE 3.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
DA ZASPI NA NjENOJ RUCI ISPOD BAGREMA 279 XIV JEGO BLAGORODIJE BILO JE NESPRETNO SAMO SA ŽENAMA 293 XV UM ČOVEKOV NE MOŽE TO VIŠE DA SHVATI 308 XVI NIKO NE ZNA JOANA TEKELIJU 322 XVII ODE ISAKOVIČ IZ CARSTVUJUŠČE VIJENE 327 XVIII BIVŠI
Hungri, koji su stanovali na toj ravni, a koji se behu doselili iz Azije, pričali su da konjik iz njihove zemlje može da odjaše na Istok, a da danima ne susretne ljudsko biće.
Obezobrazili su se, veli, ti Rascijani, i nisu zaslužili naklonost Engelshofenovu. Šta bi oni hteli, veli, zar se može i zamisliti da budu kao neka država u državi. Status in stato?
Vojnici će biti pretvoreni u seljake. Radiće zemlju, kao što je rade i Hrvati i Hungri. „Ne može biti izuzetaka u carstvu, Vaše Visokoblagorodstvo.“ Ceo ovaj deo Evrope, imaće da se evropeizira. On to, veli, ponavlja.
Kopaće se kanali, po sistemu grofa Merci. Prema franceskim planovima. Um čovekov ne može da trpi da sve te planove, izrađene po logici, omete ta gomila kosmatih, urličućih Srba.
Njemu je rečeno da će biti kasirovan i da može ići kud mu je volja i on je apšit, iz vojske, dobio, bez ikakve krivice.
Njegovo se ime nalazi na spisku đenerala Ševiča i odneto je u Rosiju. Ne može, veli, njega niko, više, ovde, premeštati, i to u pehotu. Iz konjice u pehotu. Otkud to može biti da konjik ode u pešake?
Ne može, veli, njega niko, više, ovde, premeštati, i to u pehotu. Iz konjice u pehotu. Otkud to može biti da konjik ode u pešake? Nema toga i neće toga biti, dok je Sunca i Meseca na svetu. Ne pravi se pešak od konjika.
Nema toga i neće toga biti, dok je Sunca i Meseca na svetu. Ne pravi se pešak od konjika. Gde to može da bude? Nekoliko trenutaka u dvorištu nasta velika tišina. Garsuli je i sam bio kao zanemeo.
“ Garsuli, ljut što feldmaršal‑lajtnant govori tako, da ga i grof Palavičini sluša, koji, posle, po Beču, može da priča, prekide, ljutito, starca: „To je zato što taj narod ništa ne razume, sem batina i vešala.
Nije prošlo mnogo vremena, a većina se poče da hvata u kolo i da igra. Izgledalo je kao da te ljude ne može da sneveseli ništa.
Imao je tronožac tek da može sesti, ali ni stola, ni sveće. Kad bi legao, miševi su cikali u slamarici, a pacovi su ga preskakali kao neki ogromni
Teodosije - ŽITIJA
Jer ne oskudeva u nebeskim pohvalama, božastvenim i anđelskim ujedno, koje um naš, strastan i nečist, ne može ni izgovoriti.
jednoga od svojih vojvoda, reče mu: — Znaš koliki je bol od ljubavi prema deci i oganj što vazda gori i nikad se ne može ugasiti. Zato, ljubazni, ako ci ikad primio kakvo dobro od nas — sada je vreme da ljubav pokažeš.
i satnike i ostale blagorodne, a ujedno i male sa velikima, odredivši naročiti dan za sabor, zapovedajući da niko ne može izostati, jer veliki savet hoće da održi.
A ovaj sa plačem moljaše da dobije milost i da tako ide dokle može, i nikako nije hteo prestati. A otac ga je molio i govorio mu: — Smiluj se na mene, čedo: kamenjem o koje udaraš svoje
Gospoda i svetoga starca, i smatrao ga blaženim što je izbegao mnoge brige, i još bolji deo izabrao, koji se, kaže, ne može oteti.
Došavši ka svome prepodobnom ocu reče mu za protovu ljubav, i da se njihova molba može ispuniti. A sveti otac, krepljen toplotom, htede sagledati mesto gde su uz Božju pomoć hteli da podignu manastir.
“ Koliko iznad svih dobrih dela može i hvali se, reče, milostinja na sydu! Koliko li oni koji su lenji za milostinju i koji Bogu preko siromaha po mogućnosti
bogoljubac, pojući psalme Davidove, izlažaše iz manastira, pešice idući sa učenikom svojim, i videvši ovoga kako ne može nikako da se ispravi, ispuni se suzama i plakaše, razmišljajyći o čovečjoj propadljivosti.
Hoću, pak, ovde da ispričam njegovo bezumlje, iako dužim povest. Obogati se mnogo, tako da se o njemu može zgodno kazati: „Ugoji se, odeblja i raširi bezumljem, i zaboravi Boga uzvisivši se umom“.
Jer nikakvo lukavstvo ne može pobeći od suda Božjega i jarosti, i odmazda Božja neće malaksati, goneći one koji čine bezakonje sve dotle dok ih ne
Dodade ovome i apostolove reči, i reče: — Ni staranje o životu bez prave vere u Boga ne može nam što uspeti, niti nas prvo ispovedanje vere bez dobrih dela može predstaviti Gospodu, nego oboje zajedno da biva,
— Ni staranje o životu bez prave vere u Boga ne može nam što uspeti, niti nas prvo ispovedanje vere bez dobrih dela može predstaviti Gospodu, nego oboje zajedno da biva, „da Božji čovek bude savršen i da nijednim nedostatkom ne hramlje.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Zar tuđa duša nije često za nas potpuna zagonetka? Zar nije čovek za čoveka jedna od tajni u koju se može najteže prodreti? Ideje i pobude ljudskih grupa često se otimaju preciznoj studiji i proučavanju.
Mogu se, uostalom, umanjiti pogreške i može se približiti istini, može se možda doći do nje ograničavajući se u ispitivanjima na najpoznatiju etničku celinu i
Mogu se, uostalom, umanjiti pogreške i može se približiti istini, može se možda doći do nje ograničavajući se u ispitivanjima na najpoznatiju etničku celinu i primenjujući u ispitivanju
Ovo se naročito može posmatrati kod dinarskog stanovništva, koje je sa površi od 1000 ili 1500 m visine sišlo i naselilo se po ravnicama i
Osim direktnim promatranjem najpre se, dakle, proučavanjem folklora može osetiti karakter, način mišljenja i svest južnoslovenskih etničkih grupa.
Francuzi, Englezi i Italijani. Istorijska metoda ne može kod njih da dâ tako sigurne rezultate. Unekoliko se izuzima srpska istorija, jer je često bila vezana za velike ideje i
Takav je slučaj bio sa Južnim Slovenima koji su na geografskom položaju, najopasnijem što može biti gde su imali da se odupiru turskom nadiranju s jedne i nemačkom i madžarskom s druge strane.
Pod tuđom se upravom ne može uspešno učestvovati u kulturnom stvaranju. Ma kako da su značajni njihov otpor ovoj vladavini i dela koja su mogli
Istorija nam može samo donekle dati obaveštenja o raznim etničkim promenama kod Srba, Hrvata i Bugara, a preistorijske se promene mogu
Srbo-Hrvati govore jezikom koji je toliko jednolik, da jednoga Srbina iz Srbije može bez ikakve teškoće razumeti Hrvat sa Istre.
Tako je Srbija davala dokaza o svojoj životnoj snazi; ona je pokazala da može izdržati ekonomski rat koji joj je Austro-Ugarska objavila.
Južnoslovensko jedinstvo je konačno zapečaćeno u Svetskom ratu zajedničkim patnjama. Ono ne može više biti slomljeno ni zaustavljeno veštačkim odlukama. Docnije ga treba učvršćivati i dalje negovati.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
moj Tošo, ti na svome vratu imaš toliko teških krađa, krupnih lopovluka, grdnih podvala i masnih prevara da to jedva može stati u jedna dobra kola. Još sam te male grijehe ostavio kod kuće da magaretu koje nas vozi ne bude previše teško.
Sivi džak liči na svaki drugi džak i po tome ćete ga najlakše prepoznati. Može se izvratiti, i onda liči na izvraćeni džak, a kad se ne izvrati, liči potpuno na samog sebe.
Tamo sve vri od malih lavića. Bacaju ih u vodu i pune džakove samo da ih se nekako otarase. — A može li u taj tvoj džak da se zaviri malko, samo malčice? — upita čovjek s bijelim mišem.
Spasavaj se ko može! — Vatru tabanima, narode! Evo lava! Uzbuni se i u bjeg nagnu čitav vašar. Vodič medvjeda strugnu uz prvo drvo, a
Ostaje mi još najviše desetak dana, i onda se medvjed mirne duše može nazvati Kruškotres Kukuruzović Psetožder. — U srećki broj deset stoji poslovica: „Jača su trojica nego sam Radojica“
— lukavo zaškilji Brko. — Vezaćemo ga na dug kanap, pa nek se šeta po čitavoj kući, samo da ne može dohvatiti slaninu — dosjeti se žena.
Valja znati da mačak Tošo u posljednjih nekoliko dana nije gotovo ništa jeo, pa mu se može oprostiti ova njegova halapljivost.
— urliknu Kruškotres i prope se na zadnje noge, a prestravljeni Brko spusti srce u pete da bolje može potrčati, pa se stušti prema izlazu iz pećine.
— E, kud ćemo sad nas dvojica? — zabrinu se Šarov. — Ostanemo li u planini, može nas pojesti vuk. — Mi ćemo dalje niz brdo, prema rijeci.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
ŠTA JEDE MALA ALA Mala ala može da smaže iz cuga maltene pola Malog Mokrog Luga. Nije retkost videti alinog klinju kako se prikrada Malom Lošinju.
Nije retkost videti alinog klinju kako se prikrada Malom Lošinju. Mala ala, kada joj hrane fali, može da smaže celu državu Mali. U podne prosto hoće da prsne ili skrcka parče Male Krsne.
On produži da se igra žmurke, hvata petle i mamurne ćurke. Taj u stvari može i da krepa dok ulovi sledećeg akrepa.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE i RINA (ćute). I AGENT: Sve što se može konstatovati to je: da ovo obijanje nije iz koristoljublja i da provalnik nije došao spolja; on je u kući.
On je gostovao ovde... PAVLE: On vam je odveo ženu? ALjOŠA: Ona meni kazala: mnogo voli njega, ne može bez njega. Kazala mi zbogom, ja plakao, ona otišla. PAVLE: To je skoro bilo? ALjOŠA: Pre tri meseca!
ALjOŠA (skine). PAVLE (pomaže mu te oblači nov): Tako! Tako! Prebacite te papire, prebacite ih! A svoj kaput? Pa, može možda još poslužiti tamo na građevini. No, sad već izgledate kao čovek koji može pristati u svako društvo.
A svoj kaput? Pa, može možda još poslužiti tamo na građevini. No, sad već izgledate kao čovek koji može pristati u svako društvo. 'Ajde sad, tako kako sam vam rekao.
što bi želela, ali možda baš zbog toga neuspeha, u besu, u srdžbi, u pakosti, a znajući koliko ja cenim ovaj rukopis, može doći na paklenu misao da iz osvete izvuče jedan, dva, tri lista. LjUBOMIR: Ah!
Otići ćete, dakle, i zapitaćete ga: može li ovih dvanaest kašičica pretopiti i izraditi mi nove. ANA: Molim! (Dotle je sve skupila na služavnik i ode.
da, da, nije za verovanje, pa ipak... možeš misliti koliko je to mene uzbudilo. MILE: Umiri se, Bubi; to ne može biti istina.
SPASOJE: Ta idite, molim vas; ludost, kao da smo deca... koješta... otkud to može biti? RINA: I ja ne mogu da verujem.
) A evo: §144 krivokletstvo. (Čita u sebi.) Dakle, godina dana robije i godina dana gubitka građanske časti. Može i više, ali na jednu godinu možeš onako sigurno da računaš. ANTA: Ko to? SPASOJE: Pa ti! ANTA: Zašto ja?
Robija, taman posla! SPASOJE: I gubitak građanske časti. ANTA: To već i ne marim, može se lepo živeti i bez građanske časti. Ali robija, gospodine, to je već nešto drugo.
ANTA: I ja sam ga video! NOVAKOVIĆ: Baš video? ANTA: Ovako kao što vas gledam. SPASOJE: Pa to znači, gospodo, ne može čovek ni u smrt verovati? I smrt se prolagala. (Vadi iz džepa.) Molim vas, je li ovo posmrtna lista ili nije?
SPASOJE: Je l' lepo i pošteno sedeo tamo tri godine, je li? Pa otkud sad najedanput živ? I zar to može tako da bude? Zar to može kako ko hoće?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Oni su uvek u pravu! Sedam minuta pre završetka časa čovek ne može očekivati od profa da se ponašaju lafovski. Oni se tako ne ponašaju ni sedam minuta posle završetka časa.
Istegnut kao struna prema klupama Novak reče da neko, kome je dosadno, može izaći, a društvo iz razreda zadrža dah, tako da se sada sasvim dobro čulo kako fiskulturnik Markota ponavlja u
Što se tiče mene i čitavog čopora babaca, nije morala da izbija bilo šta. Mi smo znali: podne je. Ne može biti da nije. Seterka u neko drugo vreme nije smela biti izvedena u šetnju. Ta krastava, oljuštena Mimika, Bože moj!
Predložih joj da potrčimo, jer se neko može okrenuti. - Neće! - reče. - Drži! Mislio sam da je najbolje poći do vrbaka, ali je Rašida smatrala da je i skela
Možda i zbog toga, tek ona se trudi da mi bude kao majka, samo što je to pretvaranje. Niko nikome ne može da bude majka ako ga nije rodio, ili bar podigao od kile mesa.
Gledajući u Timotija, znao sam da on ne može da ne misli na to, i da ne mrzi tu kuhinju u kojoj se mama i ja sastajemo.
U ovom trenutku to me nadahnjuje da isparim, ali to nije ono što čoveku kraj Atamana može da pođe za rukom. On izjavljuje kako je divno što smo se sreli.
Mita joj svako jutro donosi novine i mleko pa može da ubaci pismo i poneki cvetić, ti nećeš imati ništa s tim. Sada mi je bilo jasno.
U mestu kao što je Karanovo čovek ne može da očekuje ljubavno pismo s potpisom. Pokušavao sam da mislim o onome što je Bagricki govorio, ali su mi stalno na
Izvesni od njih prave se da gledaju plakate kad naiđe neko od učenika, ali čovek ne može nikada da bude siguran da za vreme predstave neće banuti neko od onih koji će kasnije reći da im je žao itd.
Ona je sve shvatila kao vic, zabavan, istina, ali vic! - rekoh sebi. Jedno takvo derište i ne može da misli na neki drugi način!
U devet njen otac se vraća sa dežurstva a ona dotle mora da potrpa one najmanje u krevet. Na snahe što se toga tiče ne može da računa, jer one imaju dosta svojih pacovčića koje treba nahraniti, umiti i spakovati za spavanje.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
i kapku, ili ispod njega, vide se stvari — espapi, metle, lopate, opanci, čarape, i šta još ne, da čovek izbrojati ne može. Pa tek unutra — lule, kamiši, noževi, ćebeta, dugmeta, drombulje, ali sve se izbrojati ne može.
Pa tek unutra — lule, kamiši, noževi, ćebeta, dugmeta, drombulje, ali sve se izbrojati ne može. Pa to čudoredno „sortiranje”, da čovek sve što pomisli odmah dobiti može.
Pa to čudoredno „sortiranje”, da čovek sve što pomisli odmah dobiti može. Ni sam praotac Poje na svom brodu nije bio tako „sortiran”. Tek ako bi u Vidinu ili Pirotu takovo što video.
Duhom pretežniji od gospodara Sofre. Dece nije imao; on sam sobom i ženom može živeti. A bio je te naravi da je ceo svet držao za komediju, i lozinka života mu je bila: „Jedi, pij, veseli se, ta
— Al’ vraški je čovek taj Buniparta, taj će još načiniti posla, moj Sofro! — Može lako biti, da ga već ’oće u kavez, kao što sam čitao kako je Tamerlan Bajazita.
Mislim, kad svrši više škole, da ga dam u Karlovce u bogosloviju, pa onda da bude kaluđer; kaluđeri najlakše žive, a može postati vladika. — Ja ne bi’ za to bila.
— Pa ne mora baš biti ni kaluđer, može biti prota, i to nije rđavo. — Ne bi’ volela da nosi reverendu, volem sablju.
Šta mislite? — Vi se, gospodar-Sofro, šalite, moja Sofija je siromašna, ne može vam ništa doneti, a vi ste bogat čovek. — Ništ’ to ne čini. Pitam vas opet: ’oćete li vašu kćer za mene dati?
— Nisu ni onda svi nosili dolame, nego kapute od trajdrota, na tri roga šešir, cipele na školu, brkovi obrijani. Može biti pošten čovek i u fraku i u trajdrotu, — upadne Čamča.
O knjizi nema više ni govora, no ponajviše o konjima, i Pera je već postao konjušar, bez konja ne može živeti i kog konja je jedared video, i posle više godina bi ga poznao i poimence nazvao.
Sad kad otac nije kod kuće, sad je život za Peru. Mati, ni iko, ne može ga kontrolisati. Za druga društva, „otmenija”, nije imao ni pojma akamoli čežnje.
Gospodar Sofra ište vina. Čamča izvadi. — Hajde da pijemo, tu se spavati ne može. Da sam znao da ću međ’ takove ljude doći, ne bi’ se bio krenuo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
SNUŽDIVŠI SE, NAD PRAZNINOM POROĐAJA, ONA UVIDE, DA JOJ DUŠI, NI U DECI, NEĆE OSTATI TRAGA I UMRE, ŽALEĆI ŠTO NE MOŽE DA ZASITI BAR TELO, RAZDRAGANA UŽIVANjIMA 99 IX JEDAN OD NjIH, NAJBEDNIJI, SAČUVAO JE, I POSLE SMRTI, SJAJ SVOG BIĆA.
jedva prozboriše reči, sem što Komesar jednom reče rečenicu iz govora, zaprepastiv se da se daljeg, ni sad još, ne može da seti.
ima jedna babica, Turkinja, što spravlja neku rakiju koja se pije u vrućem kupatilu, mesečno jedanput, pa o rađanju ne može biti ni govora.
Na putu prah razveja vetar, aki neku zavesu. Telo dšeri moje male, prvoroždene, sie v minutu može bit razbolesja?...” Ne pade mu ni na um da pomisli da ga žena, kod kuće, vara.
Ležaće sa njim, ljubiće njega i izgovaraće njegovo ime, tepajući. Umirala ona od požude za onim, ili ne, ne može ga stići. Ovamo on ne može doći, kao ni ta voda što neprestano šumi pod prozorom, kao ni taj vetar.
Umirala ona od požude za onim, ili ne, ne može ga stići. Ovamo on ne može doći, kao ni ta voda što neprestano šumi pod prozorom, kao ni taj vetar.
Ovamo on ne može doći, kao ni ta voda što neprestano šumi pod prozorom, kao ni taj vetar. Ovamo ne može ući, kao ni njegov sluga, matori Ananije, koji mu spava uvek na pragu.
Muž, mislila je, ne može se vratiti. Ne, ovoga puta, neće se više vratiti. Katkad, u njenim uspomenama, on će joj se javljati na nekom brdu, u
Ni stolovi, ni postelja, ni vrata više se nisu videli i ona, užasnuta, primeti da ne može na ćilimu da spazi više ni svoje papuče. Psi su urlikali napolju.
Pružajući ruku u topal vazduh, kroz rešetku, osetivši kao da može da je provuče kroz mlaku površinu reke što je proticala, ona je svojim telom naslutila i pesak i trske ostrva i granje
Pokazati da se može ići do Bavarske putem koji je predlagao on, a ne onim, koji je bio naredio graf Serbeloni, đeneral konjice, bila je
U kneževini Virtemberg, u kojoj se znalo da lako može postati ratno poprište, širio se glas o prolasku vojske Marije Terezije.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Proricanje može da se vrši na osnovu nekih znamenja koja se spontano, mimo volje onoga koji gata, javljaju. Tako, na primer, smatra se da
) da ne može da jede, da spava, dok kod mene, Jele, ne dođe da se razgovaramo, da se verimo.“²⁴ U Banatu devojke za vreme mladog
) jer kao što mrtvi ne mogu ni da vide niti da čuju, tako isto se neka osoba može učiniti „slepom“ i „gluvom“. „Srpske i bugarske žene kojima teško padaju ograničenja bračnog života uzimaju bakarne
Kada pojedinca ugroze moćne stihijske pojave kojima ne može uspešno vladati na osnovu iskustva, a to su kobne pojave kao npr.
tuguje što dragi ne mari za nju i njenu ljubav, koja se oseća nesrećnom i nemoćnom da izmeni svoj položaj, a pri tome ne može da se pomiri sa njim, lako će poverovati da određeni ritualni postupak ili izgovorena magijska formula u posebnim,
Onaj ko upražnjava ljubavne čini, veruje narod, lako može da „ograiše“. Zapravo, ko se usudi da izaziva ljubavne čini, hteo to on ili ne, sklapa neku vrstu prećutnog pakta sa
A to, naravno, može biti kobno... Stavljanje svog života na kocku, odnosno spremnost i na fatalan ishod ljubavnog činodejstvovanija, svedoči
Ovu želju u patrijarhalnom društvu, razume se, devojka može da ostvari samo ako najpre pronađe muža. Da je zbilja ljubavna magija u tesnoj vezi sa željom da se dobije porod, svedoče
“ Još iz antike je poznato verovanje da mandragora može magijski da izazove ljubav, ali, istovremeno, ova biljka ima moć i da nerotkinju učini trudnom.
Početak braka može biti srećan ili nesrećan, od njega zavisi ceo kasniji tok zajedničkog života, kao i to, što je najbitnije, da li će se
Svako kršenje tabua je opasno, pa čak i kobno za pojedinca, kao i za zajednicu kojoj on pripada. Tabu se može odrediti kao negativni vid magijsko-religijske prakse.
darovima bude zatvoren za vreme venčanja jer, prema široko rasprostranjenom varovanju u Srbiji, u tom slučaju mlada može ostati bez poroda. Iz istog razloga, mlada ne sme da se uhvati za trbuh za vreme venčanja.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
mali i veliki neka se sjate, konjušar neka mu ždrebad podari, sokolar neka odgaji sokole, neka sebar da i što ne može dati, neka mu pomognu dočekati svate.
A ako žensko sebarsko čeljade u oltar stane, neka se zavede daleko u goru među jele sinje, odakle ne može natrag da se prokrade, neka se pusti da ga raskomada zverinje i da ga raznesu vrane.
Preskače Kaina i Avelja i bajku u Kani o hlebu koji jedan hiljade može da nahrani. Preskače deset zapovesti, a čita o Adamu i o Evi, priču o Ruti, o Mariji Magdaleni, o Sodomi i
Za vojnika koji bukvice nema a bez knjige carske važne ne može caru da dokaže da je u ratu zadobio sedam rana bez prebola, da ima na prsima ožiljaka više nego u grudobrana, da mu
Za ljude koje alkohol proizvodi u što ne može ni jedna sreća, koje njegovi karavani odnesu do takvih suvati gde se putnik više ne doseća sumorne stanice odakle
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Niko ništa ne zna o njemu. Šta da radim? Molim gospođu Ciganku da mi vrati bar izgubljene mirise. Džemper može da zadrži. VI Traži se jedna reč.
Kao da smo već tada znali da život nije samo jedan predmet i da ne može stati u jednu jedinu svesku, na kojoj piše »Istorija«.
su stigli, gde su dospeli i koliko znače drugima, ali dame ponovo biraju i ovaj put su to zaista dame, pa više niko ne može biti sasvim siguran, kao nekad, zbog čega je izabran.
izveštaj o vodostanju, pa će minuti određeni za slušanje pobeći u nepovrat, nenadoknadivi kao izgubljeni sati sreće, koja može stići kasnije i biti drugačija, ali nikada ne onakva kakvu smo očekivali onda kad smo je zauvek izgubili.
smešten na površinu titrave membrane, pa im Imperio Argentina liči na caricu patuljaka, koju čovek, ako ima malo sreće, može čuti kad prisloni uvo na zemlju iznad krtičnjaka.
godinu. Dobro je kad čovek vuče za sobom neku žicu dok silazi u prizemlje; nikad se ne može izgubiti u životu: njegovo srce vezano je za antenu na krovu.
Tu sam . . . Gledamo se kao onda, na peronu, i sve je isto, čak i ono prašnjavo staklo vagona, koje nikako ne može da se spusti. Ništa se nisi promenila! — slagah u prolazu. Ti jesi — reče ona.
Jedva me čovek može i primetiti, koliko sam se smanjio. Njihove žene klimaju glavom i gledaju me opet kroz onaj dvogled, naopačke.
neka travuljina nepoznata gradskom detetu, kad imate samo sebe i taj tužni, tako poučni prostor ruševina koji se danas može videti još samo u nekim od najnesrećnijih evropskih gradova, ograđen belim konopcima i tablama koje upozoravaju
»O, đubradi!« — pomisli. »O, đubradi! Smeta vam erkondišn!« – Zaista mi je žao... — kazao je. — Ponekad to stvarno može biti neprijatno! »Ta večna idiotska pitanja! Kad ste stigli? Koliko ostajete? Gde ste se smestili?
»Ta večna idiotska pitanja! Kad ste stigli? Koliko ostajete? Gde ste se smestili?« — mislio je, a kazao najmilije što može (stari lisac), kazao je: – Divno je što smo svi tu! Nadam se da ćemo se viđati?
Gledao ih je kao neko čudo. Još je imao toliko toga da ispriča da nije mogao ni da pomisli kako se ista stvar može i njemu dogoditi jednoga dana; nije ni sanjao da će ga možda jednog jutra mrzeti da priča i da neće imati čemu da se
Matavulj, Simo - USKOK
?... Šta biti može!?... Da nije utekao mladi princip!?.. Neće biti to, jer alarm dolazi od crnogorskih vrata!.. Odista su Crnogorci
— A vladika? — pita Marko. — A šta može vladika!? Trči ne patiše po plemenima, hvata vjeru, kune, blagosilja, i tijem pomaže koliko može!
— A šta može vladika!? Trči ne patiše po plemenima, hvata vjeru, kune, blagosilja, i tijem pomaže koliko može! A ti ne ču još i to da mu car Aleksandro presječe davati one hiljadu cekina, te mu je bio odredio davati car Pavle?
se biju sa zduhačima drugih narodâ; vjerovao je da nad Crnogorcem nema junaka, da Crnu Goru nikakva sila ljudska ne može zavazda pokoriti, iako je može pregaziti kao ono Bušatlija; bojao se vladike kao i svi ostali Crnogorci, a to je,
narodâ; vjerovao je da nad Crnogorcem nema junaka, da Crnu Goru nikakva sila ljudska ne može zavazda pokoriti, iako je može pregaziti kao ono Bušatlija; bojao se vladike kao i svi ostali Crnogorci, a to je, bojao se njegove kletve, ali je,
Na sve strane, vele, žbiri i uhode, te može čoek prav pravcit zaglaviti, ako ga jedan od tijeh makne na dušu! A u sudu je, vele, jedna mjera za Latine, a druga za
— Dom je božji i tvoj. Što imamo, dijelićemo! Hljeba i soli biće, a najviše dobre volje i ljubavi, koja se podijeliti ne može! Na sred prostrane suhote plamaše velika vatra. Pod bijaše zastrt slamom.
Pod bijaše zastrt slamom. — Oprosti, gospodine, što te odmah ne nudim da sjedneš — reče knez. — Ne može se, dok se ne svrše naši običaji na večerašnji veče! A to će biti odmah! Svojima viknu: — Milice, daj vidjela!
A-nu! Vidi ih samo! A večera! Đavo vi večeru pozobao! Mislite li da se riječima i zdravicama može glad utoliti! A, babo! Ne čudim se, najzad, nikome kao tebi!
Sad, može se reći, nema više gladi u Crnoj Gori, jer dobro rodi, a, bogami, uzme narod i lijepu paru za nju u Primorje.
I dao mi bješe još jedan ruski krstić, no ga, jadan, izgubih. (A reče mi Savo Markov da se može pisati u Rusiju, pa da bi ga mogli poslati!
Francuz ustupi još tri, pa se hitro pribra i udari na nas s boka; pogonismo se od popodne do mrkle noći, ali nam ne može ništa, nego naže bježati ka gradu.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MLADOŽENjA: Ali zar se može naklonost tako brzo nabaviti? PROVODADžIJA: Šta naklonost! Momak oće da se ženi, devojka treba da se udaje, to je sve.
PROVODADžIJA: drugo, treba uzajmiti što više prstenja, lep saat, zlatan lanac, a i dukata, to jest, koliko više može biti. MLADOŽENjA: To je dobro. PROVODADžIJA: A? Zna li brat Sima šta radi?
- A gdi nam je gazda?
MATI: Taki će doći. Mlogi poslovi, znate, a mora svud da je sam. Na sluge čovek ne može da DEVOJKA: O molim, vi me bešemujete. Іch bіn eіne Deutѕchverderberіn:
MLADOŽENjA: A, to se ne može kazati.
DEVOJKA: Kakvi su kod vas balovi?
MLADOŽENjA: Vrlo lepi.
DEVOJKA: A vi imate i muziku lepu?
DEVOJKA: A vi imate i muziku lepu?
MLADOŽENjA: Vrlo lepu. Nego nam je sala malena.
DEVOJKA: O, to ja mrzim! Ne može, znate, čovek ni da se okrene, osobito kad je malo veće društvo.
kazao, to jest, ovaj gospodar, mlad kao što ga vidite, ima kuću, vinograde, staje i sve što mu je nužno, to jest, da može lepo živiti. Naumio je, ako bude božija volja, sebi druga tražiti, a i treba da se, to jest, oženi.
OTAC: Ja vam blagodarim, ali vi znate, kao što sam i kazao, ništa ne može silom nego ako bude od Boga suđeno.
PROVODACIJA: Da, da! Ako bude, to jest, od Boga suđeno.
Zato ćemo javiti, dokle jošt vidimo.
OTAC: Ako vam je povoljno, doveče može biti prsten, pa već posle vidićemo.
PROVODADžIJA: To je dobro, (mladoženji) a?
“
DEVOJKA: „Uzmite se na um“.
MLADOŽENjA: Aha! To znači: žena je u kući gospodar, jelte? (Izvuče.) „Može li vam se na vašu reč verovati?“
DEVOJKA: „Mačka je meni najmilija u kući.
Samo dok vidite, to jest, karuce; nema takve niko u varoši. Vidićete, to jest; sve se ne može ni izbrojati. A ko bi drugome mogao izbrojati što ima, to jest, po kući?
MUŽ: Nisam li dao za drva?
ŽENA: O, drva! Izmisli još štogod.
MUŽ: S tobom može đavo na kraj izići. (Uzme šešir.)
ŽENA (smeši se pakosno): Vidiš, kako on zna!
MUŽ: Ti da ćutiš kad ja govorim!
ŽENA: O, kako da nije! Ja da ćutim, a on može govoriti što oće.
MUŽ: Ja sam stariji.
ŽENA: To mi je briga! More, sve ću da kažem.
MUŽ: Dosta!
ŽENA: Dosta ti!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
(O književnoj vrednosti dečjeg pisanja ne može se ozbiljno govoriti; od svih vunderkinda nije ostala ni stranica koja bi se mogla meriti sa jednom jedinom Floberovom,
jedino ovo poslednje, prinuđeni smo da se bavimo i ostalim, pratećim pojavama, jer one sačinjavaju glavninu koja se ne može zaobići.
Ta se obaveštenja mogu davati sa određenom kulturom i ukusom, uz vođenje računa o stilu i jeziku, ali se to ne može izjednačavati sa stvaralaštvom.
Dečja knjiga, zatim, može biti izvor lake zabave, ili, prosto, prijatno štivo kojim se dete navikava na čitanje. Sve to spada u predvidljive
Ispada, dakle, da nešto može biti zanimljivo, lepo, otkrivalačko, sveže, a da u Literaturu ipak ne spada: duh kojim je prožeto ne cilja visoko.
mi se učinilo da se takvim preterivanjima uprošćava jedna složena činjenica, i da se problem deteta kao čitaoca ne može rešiti njegovim odlučnim eliminisanjem.
Njihova stalna i stvarna prisutnost ne može se smetnuti s uma, bez obzira na to koliko prvobitni stvaralački podsticaji zanemarivali njihove potrebe, raspoloženja,
preuzimaju se dobrovoljno; pesnik se obraća izmišljenom detetu, detetu po sopstvenoj meri i ukusu, idealnom čitaocu koga može biti i nema.
najmlađe, i potvrđuju naše mišljenje da nesvesna, unutrašnja upućenost na dečje osećanje i doživljavanje sveta, jedino ona, može da dadne privlačno delce, dok svesno nastojanje, uglavnom, unižava književnu umetnost.
uopšte,8 tvrdi da za decu i ne bi trebalo pisati posebne knjige: „Jer, dobro napisana, puna živosti, skoro svaka knjiga može da se svidi detetu.
” 11 Ta moć se, sigurno, može potvrditi i u pojednostavljenim vizijama, dostupnim deci. Takvo shvatanje, dečje knjige bilo bi u duhu našeg doba, koje
Konačno, ozbiljna književnost puna je krša i pretencioznih nedomašaja; u dečjoj se može naći grumenje zlata kojim ona iskupljuje svoje bekstvo sa poprišta.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
donde ćemo ramati i ni za dlaku nećemo biti bolji; jer prostaci i mladi ljudi, koji se tako zapajaju, i ne misle da može biti i pogrešaka u nas, pak sve, što im se predlaže, za čistu istinu i dobrodetelj smatraju.
smatrao se kao nenarodnost, kao protivnost i izdajstvo; jer je svaki čovek sklonjen na črezvičajnosti, pa kad ne zna da može biti nesreće, trči kao slep za tim, i srdi se na svaku pametnu reč.
Sebičnom je dovoljno kad je samo njemu dobro i kad prostaka može na svoju ruku da preokrene, a za dalje se ništa ne brine.
ŠERBULIĆ: Treba i tužiti. ŽUTILOV: Treba s njima dole. ŠERBULIĆ: Tako je. Izdajstvo se ne može trpiti. Je li tako, gospodine Gavriloviću? GAVRILOVIĆ: Oni znadu šta treba da čine ŽUTILOV: Šta znadu?
Kažite, zašto se ne bi kokarde načinile iz opštinske kase, da svaki može po jednu dobiti? Ne pokazuje li to da magistrat ne drži sa slobodom? ŠERBULIĆ: Tako je. Da se zbaci, da se zbaci!
Sad je sloboda, u slobodi se mora slobodno živiti; a bez dosta novaca slobodno se živiti ne može. ŠERBULIĆ: Vrlo lepo!
ŽUTILOV: Ljudi su batinama bili naterivani da vuku kamen za kaldrmu. Sad je sloboda, niko se ni na što naterati ne može. Dakle, da se kamen proda, i novci da se također podele izmeđ pravi patriota. ŠERBULIĆ: Vrlo pametno! GAVRILOVIĆ.
Ja sam Šandor, to je istina, al’ sam bolji Srbin nego makar koji drugi. GAVRILOVIĆ (smeši se): A zar takav ne može biti i Pišta? LEPRŠIĆ: Pišta je ime varvarsko, koje su Madžari preneli iz Azije, a Šandor se može pretvoriti u Skender.
LEPRŠIĆ: Pišta je ime varvarsko, koje su Madžari preneli iz Azije, a Šandor se može pretvoriti u Skender. GAVRILOVIĆ: Skender je turski.
GAVRILOVIĆ: To je zlo. ZELENIĆKA: Sad je vreme da se feniks iz pepela slave srpske podigne. Srpstvo ne može biti večito senka tuđe svetlosti, nego treba sâmo da postane sunce, i jošt i drugima pozajmi svetlosti.
ŠERBULIĆ: To je đavolski posao. MILČIKA: Nijedan se tako nije pokazao kao vi. ŠERBULIĆ.: Manite bestraga, može mi presesti. MILČIKA: Kako? ŠERBULIĆ: Čujemo da će biti inkvizicije; pa, bogami, može se đavo izleći.
ŠERBULIĆ.: Manite bestraga, može mi presesti. MILČIKA: Kako? ŠERBULIĆ: Čujemo da će biti inkvizicije; pa, bogami, može se đavo izleći. MILČIKA: Vi ste radili za narodnost. ŠERBULIĆ: Mari ko za narodnost.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
dobre i potpune studije o pojedinim piscima, na koje se može osloniti, mogu se na prste izbrojati. U najvećem broju slučajeva, sa vrlo malim izuzecima, ja sam se služio svojim
Nova srpska književnost može se podeliti u pet perioda*: I) RACIONALIZAM, koji traje od početka XVIII veka pa do, otprilike, 1810. godine.
mecene srpskih pisaca, i sva moderna prosveta i svetovna književnost srpska koja se stvorila na kraju XVIII veka ne može se bez njih zamisliti.
3) PROSVETNE USTANOVE Može se pretpostaviti da je kod balkanskih Srba na kraju XVII veka, bar u varošima, bilo izvesnih škola, otprilike onakvih
To nepoverenje je naročito poraslo od 1785, kada je car Josif II doneo odluku da se ćirilica može upotrebljavavati samo u obrednim knjigama, a da se svi ostali udžbenici i knjige svetovne sadržine moraju štampati
Kod Gavrila Stefanovića Venclovića može da se vidi nekoliko stvari: i početak uticaja ruske teologije na srpske pisce, i podizanje obrazovanja naših starih
Zato se piše tako da svaki može razumeti, narodnim jezikom koji je pristupačan i najprostijim ljudima. Naročito je potrebno da se nauka i prosveta tako
On je prvi srpski pisac čije knjige prelaze granice srpskog naroda. Može se reći da nijedan od starijih srpskih pisaca nije bio toliko poznat kod susednih naroda i toliko uticao na njihov
Čovek je utoliko slobodan ukoliko sme i može da slobodnije misli i rasuđuje. Narodi »koji samo pri starim mnjenijam i obiknovenijam ostaju, moraju, kako god ostali
On tvrdi da se narod ne može podići do prosvete dok žena ostaje »u prostoti i varvarstvu«. On hoće da ženska deca uče ne samo čitanje i pisanje no i
grčke crkve, toliko i latinske sljedovatelje, ne isključavajući ni same Turke Bošnjake i Ercegovce, budući da zakon i vera može se promeniti, a rod i jezik nikada«.
koji je prvi dao sve razloge za upotrebu narodnog jezika u književnosti, i koji će svojim primerom pokazati kako se može tim jezikom pisati, bio je Dositej Obradović.
Milićević, Vuk - Bespuće
On je saznao u jednom trenu da ne može više da živi među njima; uzrujavala su ga ta nepromjenljiva lica koja redovno viđa, ulice kojima svaki dan prolazi, kao
On se kadgod boji da korača glasnije da ne uznemiri nekoga što spava i koji može svaki čas da se probudi. Njega dira i vrijeđa u mozgu kad zaškripe, pod njegovom težinom, stare daske na podu; kad
bora, kad se zasrebreni njezina sijeda kosa, kad ugleda dva oka, puna suza, uprta na njega, u kojima ima i tuge što ne može da pomogne, i sažaljenja i bola i prijekora, on se trza i stresa kao šibljika, ustaje i, u papučama, oblačeći kaput, diže
uspravljen, pogibao se; uza sve to što je bio tvrdica, on nije žalio da, svakom prilikom, počasti i pogosti što bolje može stariju gospodu od sebe i da ih napije najboljim vinom i podvori najslađom pršutom, da pokolje desetero pilića, jagnje,
Ali ovako kad mu je umrla volja za sve, kad ne može da se snađe, kad nema snage da se traži ni smjelosti da se drži, kad ga je ukočila i skamenila memla i čama jedne
Gavre Đaković se malko zamisli i više da ga skine s vrata nego da mu učini uslugu, obeća mu. Može da se useli kad hoće. I oni se rastadoše.
On onda bacaše krivicu na svoju osamljenost koja potpiruje misli bez smisla. — Na kraju krajeva, ko to može da bude? — uzviknuo je. — Jedna bucmasta i zdepasta Čehinja, — i nasmija se.
iz inžinjerova džepa; bojao se kao žive vatre Jana Husa i Žiške, uvjeravao se da onaj zna još stotinu stvari o kojima može da priča po nekoliko sati i da mu probija glavu kako su Česi prvi slovenski narod. I ne smjede da ode.
Sremac, Stevan - PROZA
E nesrećnik!«, a to bi se Jove ticalo. U konduiti mu je stajalo: da je marljiv i da se izvrsno može upotrebiti za prepis ako nauči bolje gde treba metati zapete i pisati velika slova.
Činovnik ne sme da krade, Švabo. Srpski ne sme, a vaš švapski može biti! — A, ti juče kradila mnogo! — smeje se Švaba. — Juče je juče, a danas je danas. Nego, u šta ćemo da igramo?
« A Švaba se muči da izgovori, zašišti kao ono raketla kad se zapali, ali nikako ne može da izgovori, pa izađe nešto deseto. E, toga smeha onda! I to tako ide iz dana u dan, svaki dan.
Pričekao je još jedno pola časa ako bi se mačor još koji put javio (»jer toj poganoj sekti ne može se verovati«, — govorio je Jova).
— dere se Jova. — Nema je nikako! — veli Paja, možda je zarasla — izvinjava ga polaženik. — E, može i to da bude — veli Jova. — Šta veliš, kad raku može nova noga da izraste, što k’o meni da ne može rana da zaraste.
— veli Paja, možda je zarasla — izvinjava ga polaženik. — E, može i to da bude — veli Jova. — Šta veliš, kad raku može nova noga da izraste, što k’o meni da ne može rana da zaraste. A, bolan, kolika je bila; video se mozak...
— E, može i to da bude — veli Jova. — Šta veliš, kad raku može nova noga da izraste, što k’o meni da ne može rana da zaraste. A, bolan, kolika je bila; video se mozak... a sad se ne vidi.
Ali baš time upropastiše pesmu. Tu se izmešaše i svako deraše na svoju stranu tako disharmonično kako samo može biti kad se to naše »Mnogaja ljeta!« peva.
« Potpisan: Jovan Maksić, ukazni poštar. I nekako, đavo bi ga znao kako, ali kod toga sveta sve može da bude. Jednoga dana, kud i kamo pre postavljenog roka, eto mu nje. Došla je predveče, u nemačkim haljinama.
Žena ti je, što kažu, stub kuće; badava što čovek kolima donosi u kuću kad to rđava domaćica može s jedan naprstak da raznese. A moja Kaja ume da šporuje, majstor je u tome!
— More, kakva krv! — veli Jova. — Druga je muka ovde! Mala plata, a skupoća velika, a pošten čovek ne može da avanzuje. Kreditora kao kose na glavi, a u mene para k’o na žabi dlaka!
E, ne može da trpi, umro je za pravdu! Pa takav je i posle ostao, kad je u javan život stupio. Ostao je isti onaj idealista, stari
Radičević, Branko - PESME
Da uniđe u pećinu, Al' na susret zver ti skoči, Gladna zverka na te zinu, Nemoj, dragi, nemoj ići, Loša kob te može stići.
šara, A i munju što ga para, I tu silnu groma buku, I oluje strašnu fuku Ti satvori, velji Bože, Ko ovako jošte može!
mu se, teško rastaviti, Ali šta će kada mora biti, Za nji srce njemu mlado tuče, Ali nešto na daleko vuče, On ne može više odoleti, Pa se vine i u svet poleti.
u crnu zemljicu ga vrže, I vernome ne ostavi drugu Ništa drugo do na srcu tugu, Tuga jadna samo muči grudi, Al' ne može mrtve da probudi. Zato, braćo, budimo veseli, Blago onom kom se dan još beli!
A momak je od mene otrže, On ne znade šta je ni kako je, Samo vide besno lice moje, Pa pomisli, kakova sam luda, Može oda nj trista biti čuda, Te me divno ušicom dovati, I o zemlju pola mrtva sprati.
Sniva junak, e ka juče lovi, Pa ne može ništa da ulovi, Pa kâ juče, diže s' olujina, Pljusak pljušti, ječi grmljavina, A on luta gorom kroz planinu, Te pred
on se iz sna prenu, Pa desnicom ka srdašcu krenu. Još pogleda — jao mili Bože! Tare oči, verovat ne može: Blizu njega jedno čedo belo, San je i to, misli on zacelo: „San je san je —“, gleda, — „al' opeta —“ Ta lepa je,
Pa ko znade kako može biti, Može tužna jošte pogoditi. I slutnja mu srdašce prihvati Da je neće više ugledati, I što dalje, većma ga
Pa ko znade kako može biti, Može tužna jošte pogoditi. I slutnja mu srdašce prihvati Da je neće više ugledati, I što dalje, većma ga spopada: „Nikad
Zborio je što je lepše znao, Činio je što bolje mogao, Al' kad vide da ne može tako, Domisli se, obrte inako, I naredi lažne glasonoše, Te na dušu svoju potegoše: E njen Gojko na ograšju pade,
Ture pade pred Rada u travu: „Dakle tako, dakle još zamalo, Možda odmah pa me je nestalo — Ali ona preživeti može, Pa da drugi — strašan li si, Bože!“ Vas se trese — no šta s' ono čuje?
Molila se — on je čuo nije, Otimala — pomoglo joj nije, I jošte bi da još jadna može, Ali eto sva već iznemože, Pa na muci k nebu pogledala, Ozgo Alu u pomoć pozvala, Ala čuo pa joj pomogao, U dušu
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
DRAGI MOJ ZIJO, Znam da pišem pismo koje ne može stići svom adresantu, ali se tješim time da Će ga pročitati bar onaj koji voli nas obojicu.
Ti bi najbolje znao da ništa nisam izmislio i da se u ovome poslu ne može izmišljati, a pogotovu ne dobri ljudi i sveti bojovnici.
Neka, Zijo... Svak se brani svojim oružjem, a još uvijek nije iskovana sablja koja može sjeći naše mjesečine, nasmijane zore i tužne sutone. Zbogom, dragi moj.
Dotle li smo došli? I još reći da vuk nije zelen već nekakav ...hm! E, to ne može tek tako proći. Sjutradan, pušući poput guska, djed je doperjao sa mnom u školsko dvorište i pred svom dečurlijom
Deset puta bolji. — Konj? — Da, da, konj, što se čudiš. I zapamti još i ovo što ću ti reći: samo dobar čovjek može ličiti na konja, nikakav drugi. — Eto ti ga nà! — prostodušno zinu djed. — Da, da, samo dobar.
— A da je konj pakostan i zavidljiv, da tuđu sreću očima ne može gledati? — navaljivao je majstor. — Bog s tobom, nemoj kukavnu marvu ružiti.
— o tvrdu ledinu. Sva sreća što jednom u godini dođu i Petrakovi razvezani dani kad se mnogo štošta može. Dođe tako jednom na red i mjesec. Pekla se kod nas rakija od nekih ranih šljiva pa se poslom zašlo i u noć.
Dalje se ili ne može ili se ne ide, ako već putnik nije budala i „vantazija“, što bi kazao moj djed, predobri duševni starac čija me ljubav
gutam ovu gorku kap svoga prvog, dječjeg, raspeća: pored mene je ovaj smjeli, nevezani, koji sve hoće i sve može, njegova je ruka na mom ramenu, a dolje, u toploj dolini, čeka me i misli na mene onaj drugi, dobri, drago gunđalo, koji
— Može li kod ove da se samelje? — pita pajdaš burazera (bivši Švabin soldat srpskog dobrovoljca, solunca) i pokazuje mu pozadru
soldat srpskog dobrovoljca, solunca) i pokazuje mu pozadružnu snašu, pravu bikulju, a ovaj mu spremno odgovara: — Može, braco, ali valja ti čekati red. I ovo je poredovnički mlin.
Sve je upila i odnijela neumorna huka. Tješi ga mlinčić kako najbolje zna i može: oduzima tuzi glas, ućutkava je i zaglušuje. — Poslušaj ti, starino, mene, ja ću tebi kazati ...
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Imaće on i mene zbog čega da pogleda! Mogu ja i iza bukve, i u trnje, a ne uvek u najgušći metež! Može i meni da se zaglavi nož! Može i konj da mi se povredi! Može i da mi pokisne barut! Što da ne može?
Mogu ja i iza bukve, i u trnje, a ne uvek u najgušći metež! Može i meni da se zaglavi nož! Može i konj da mi se povredi! Može i da mi pokisne barut! Što da ne može? Kiša je prirodna pojava!
Može i meni da se zaglavi nož! Može i konj da mi se povredi! Može i da mi pokisne barut! Što da ne može? Kiša je prirodna pojava! Mogu, naprosto, da nazebem pred bitku!
Može i meni da se zaglavi nož! Može i konj da mi se povredi! Može i da mi pokisne barut! Što da ne može? Kiša je prirodna pojava! Mogu, naprosto, da nazebem pred bitku! Aaa, imam i ja nešto sitnine za kusur!
Ne može, gospa, od svoje silne gospoštine! JUSUF: Molim te, čekaj da sednem! Noge su mi se presekle! Sedi sad i ti, još ma
HASANAGA: Baš si mi bistar! Šta može s pohotom samrtnik? AHMED: Zato se aga i ljuti što se plaši da ništa ne može!
HASANAGA: Baš si mi bistar! Šta može s pohotom samrtnik? AHMED: Zato se aga i ljuti što se plaši da ništa ne može! JUSUF: Svet priča što priča, i ne vidi ono što jeste, i kako jeste, već bira istinu koja ga više zabavlja!
Tu može i da se povraća! Gde će tu ona svoje begovske nozdrve! Da je zbog nekog, pa i da pokuša, al gde će begovica, pa još
Ne pitaj kako i zašto! To zašto vodi pravo u ludilo! Sad je došlo do najgoreg, i goreg ne može biti; sad je lakše. Skoro će ti i brat.
A dok se ovo zlo nekako ne izmeni na dobro — a možda bi se dalo izmeniti — sve što vidiš može da bude uteha. Ponadaj se u ono što se zna kada se sedi pod čempresom, tri koraka od vode. Hajde, smiri se.
Hajde, smiri se. Nekad i čista košulja može da uteši. HASANAGINICA: Ne treba meni uteha; meni treba da razumem! Zašto? — to mi grmi u glavi, efendijo!
A čini mi se da ima i nekih drugih razloga... HASANAGINICA: Nepravda nije izbirljiva; nepravdi sve može da bude razlog... (U sobu, usplahireno, skoro trčeći, ulazi majka Hasanagina) MAJKA HASANAGINA: Evo dolaze!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Pa takav je red — odgovaraš mi ozbiljno — mužu žena treba najbolje da dâ... Ona može i posle, što ostane od njega, da jede. I zatim, pošto ja napunim sve džepove orasima i kestenovima, ti sve onda dižeš.
Silom ih zadržavam da bih što kraće iskazao ono što bi. A bilo je mnogo štošta, što se ne može lako kazati. Dosta boli i ovo, a kamo li i ostalo. Ja sam produžio školu.
Uviđao sam da ovo ne može ostati tajna. Strah me je bilo da ko ne vidi i dozna, a naročito moja ili tvoja mati. Nisam se njih, lično, bojao, već
Molila si ga, vila se oko njega i zaustavljala ga. — Ja! Što? Koj mi što može? A ti?... — I odgurnuv te nogom od sebe, uđe on k nama, klateći se i zanoseći, s raspasanim pojasima, izvučenim
Sve što se može, to ću ja da učinim, samo tebe da obasjam i uznesem... Ah, da znaš kako mi duša gori za tvojim dahom, kako grudi
— Teto, molim ti se, stani... Slatka teto!... — šapuće i sve više u krilo moje matere krije lice. — A... Ne može! — viknuše ostale. — Stani, oh stani! — šapuće ona očajno.
Ali eto sad, od neko doba, opet on, taj isti Stojan, gleda, vreba zgode da se s njom nađe, vidi i razgovara. A ona ne može da ga gleda ni da sluša taj njegov mek, više ženski glas. No i on se nije usrećio.
Tako! O-o-o-o! Pa kad starojko ne može više da izdrži, viknu Šabanu: — Šaban, de onu, tešku... Cigani im zasviraše.
Nije mogla više. dohvati tepsiju i poče da igra. Nikad to neću zaboraviti. To beše nešto! Znala je da nas niko ne može videti, pa je igrala, vila se, cikala, i prevrtala kao da joj je od toga bogzna kako slatko dolazilo.
A ona? — Zasitila se od gotvenja. I ne može ništa. Sem, kad je suviše prinude, ako ispije čašu rakije, nazdravivši kome. Večeraju.
Pa, navlaš da one čuju, tuži se kako „od devojaka, a naročito od mladih žena (a on se skoro bio oženio) ne može čovek rahat da večera“.
A kako da ne? Kad ti od vina, i da ga ne piješ, od mirisa njegova, drukčije. Čiča Mase ne može da sedi. Diže se neprestano, ide kod ženskih; one ga guraju, on im se nameće.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Znam da mi može ko protiv reći; da ako počnemo na prostom dijalektu pisati, stari će se jezik u nemarnost dovesti, pak malo pomalo
Jezik ima svoju cenu, od polze koju uzrokuje. A koji može više polzovati nego opšti celoga naroda jezik? | Francuzi i Italijanci nisu se bojali da će latinski jezik propasti,
Zašto je drugo Bog dao čoveku razum, rasuždenije i slobodnu volju, nego da može rasuditi, raspoznati i izabrati ono što je bolje? A šta je drugo bolje, nego ono što je poleznije?
crkve, toliko i latinske sledovatelje, ne isključavajući ni same Turke, Bošnjake i (H)ercegovce, budući da zakon i vera može se promeniti, a rod i jezik nikada.
Kostić, Laza - PESME
Pod tom anđelskom rosom, pod rosom milosti, zar može pokojnica, zar može još da spi? Ta kako bi još spila, ta kako, kako bi? — prekipnu božja sila i grob se razdrobi.
Pod tom anđelskom rosom, pod rosom milosti, zar može pokojnica, zar može još da spi? Ta kako bi još spila, ta kako, kako bi? — prekipnu božja sila i grob se razdrobi.
dok mišljah ja, života kako zbiljskom pozivu odazvati se smrtna može reč, odazva se Ruvarac pozivu: umuknuo je; to je odgovor! Moj Ruvarče!
lakomi na blaga tvoga mit, izneverimo drago ime Srb, u onaj narod de se prelije livena tolko dušanova krv, što tebi može zborit smelije, uglednije što te je slavit znao, — misliš li tako, onda nam je žao: do strašnog suda još pretrpi se a
I ovim kutom grešnoga sveta da kadgod zađe stopa ti sveta! Grešan je možda, nevredan, bože, al' pati, pati, što igda može!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
IZGORE MIŠI 282 KAKO CIGANIN NAUČI KONjA GLADOVATI 283 DOBRA HVALA 284 DVIJE LjENŠTINE 285 GLUVI VUK 286 SVIJETU SE NE MOŽE UGODITI 287 BELEŠKE O IZVORIMA I PRIPOVETKAMA 288 IZVORI 289 PODACI O PRIPOVETKAMA 291 SRPSKE NARODNE
kvalitete, pa čak ni one silne argumente za svoju tezu o jeziku koje je inače stao da traži gde god je mislio da ih može naći. Ali je Vuk imao svog Mentora.
obavljati, ovaj genijalni i ko zavičajna reka bistri Podrinac odmah je shvatio šta se traži i od kakve mu koristi to može biti.
»Blagodarim Vam na onom pozivanju Grimovom — otpisuje on Kopitaru —: ono mi može biti od velike potrebe i polze: Sad već savršeno znam kakovih pripovijetki narodnih Vi želite, i ja Vas uvjeravam da
ih, ali opet ne po svome vkusu nego po svojstvu svog srpskog jezika, kako ga je on osećao; a osećao ga je, u to se ne može sumnjati, do najnižeg treperenja.
sl. Kao što je za umetnički prozni rad sasvim nevažna kategorija Teorije književnosti, tim pre ona ne može biti od značaja za narodnu pripovetku stvaranu redovno u improvizaciji, pri čemu je njen stvaralac ispredao i svoju
I ona sila s đevojkom otide. Sjutradan kako svane braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l' se štogođ znati može kud je ona sila otišla, ali ništa na ovom svijetu nije se moglo doznati Kao da nije ni dolazila.
porano opet kod jednog velikog jezera, i dogovore se da dalje ne putuju, nego tu kod jezera da prenoće, „jer, — vele, — može biti ako dalje odemo, da vode ne nađemo đe bi mogli zanoćiti“, — pa tako tu i ostanu.
Kad to carev sin viđe, jako se prepane, bi se vratio, ama se ne može, nema se kud kamo. Onda poviče: — Dobar večer, moja družino, ja vas tražim odavno.
Blizu njega stoji jedna maštrava ukrašena dragijem kamenjem. Čoek bi htio da vode pije, ama ne može da dohvati. Kad carević sve to vidi, on se većma začudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj čoek progovori: — Hodi
Ona mu reče: — Nema nikoga. A on veli: — To ne može biti. Onda mu žena odgovori: — Boga ti, što te pitam da mi pravo kažeš: bi li ti štogođ mojoj braći da sad koji od
No carević nije htio nikako da ga sluša, nego sjutradan naumio da pođe, a kad car vidi da ga ne može da zaustavi i s puta da ga odvrati, onda mu izvadi jedno pero pa mu ga dâ u ruke, i ovako mu reče: — Dobro slušaj šta
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Sedi, sedi, pa šij, da ti ne izgori bijelo lice. Teško meni, to ja znam! (Odlazi.) SOFIJA (sama): Sam bog može tebi ugoditi. Ako što uradim, ne valja; ako ne uradim, opet ne valja.
Dvaput, triput tako, pa će se odučiti. SOFIJA: Samo da ne učinimo gore. JEVREM: Gore ne može biti, neg što ti je. Evo ga gdi viče, sad da me ne osramotiš. SOFIJA: Braca, na vašu riziku.
MAGA: Eto me odma. (Leposava odlazi.) MAGA: Pa ne može se pomoći? SOFIJA: Ne može. MAGA: O, teško meni, toliki eto šećer! Ako čuje Nikola, ubiće me.
MAGA: Eto me odma. (Leposava odlazi.) MAGA: Pa ne može se pomoći? SOFIJA: Ne može. MAGA: O, teško meni, toliki eto šećer! Ako čuje Nikola, ubiće me.
Tako je u svetu, pa šta ćemo. MAKSIM: I ja sam tebe na balu poznao! SOFIJA: Može biti da bi bolje bilo, da smo se pređe upoznali. No sad je izlišno reči o tom trošiti. 10.
Od onog doba zakleo sam se da neću ruku metnuti na nju. Lako se može dogoditi nesreća kakva, pa da stradam zbog nevaljalice. MAKSIM: Ded boga ti, kume, za taj lek.
Psovka, veliš, ne pomaže, batina ne pomaže; šta dakle pomaže? KUM: Pesma. MAKSIM: Pesma? Kako to može pomoći! KUM: Evo kako. Ona počne: „pa, ubio ga bog; đavo da ga nosi, kako sam se usrećila, bolje da sam crkla“.
(Odlazi.) MAKSIM: Plače li i tvoja, kume, kad ne može da ti doskoči? KUM: Plače; nego onda ne ide ona napolje, nego ja.
MAKSIM: Pa ajde da se menjamo. KUM: Samo da može biti, dao bi ti za nju i polak kuće. MAKSIM: Pa bi se posle kajao. KUM: Samo tri dana da živiš s mojom.
SOFIJA: A, to mu ne smem spominjati. JEVREM: Šta? Bombe u redut, inače se neprijatelj isterati ne može. S moje pak strane pomoć neće izostati. Jesi li čula za neki sto dukata? SOFIJA: Kazivao nam je pisar.
Da Bog sačuva! luđa, nesmislenija, bezobraznija, to sve može biti, ali pametnija, nikad ni doveka. JEVREM (smeje se): Zna Maksa, nemam ja brige za njega.
Gledaj ti bezobraznice, tek što je stupila u tuđu kuću, pak pobesnila! SOFIJA: Čuješ, Makso: čovek ne može da živi osim ljudi. Što sav svet radi, moramo raditi i mi. Vidiš, mi imamo dece. MAKSIM: Pak?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PREDGOVOR Onom koji je s nemačkom literaturom malo više poznat, pašće može biti na pamet da je ovakovo što i u knjigama slavnog Vajse čitao, al će odma i to primjetiti, da između mojeg i
Uzeću ja. SULTANA: Dobro, de? Dobro, de? Samo mi donesi, pak ću ij sve izgaziti! TRIFIĆ: Sad kaži mi tko ti može ugoditi? SULTANA (plače): Ko mi može ugoditi? Oćeš da se najpre živa iskidam, pak onda da mi kupiš štogod?
Dobro, de? Samo mi donesi, pak ću ij sve izgaziti! TRIFIĆ: Sad kaži mi tko ti može ugoditi? SULTANA (plače): Ko mi može ugoditi? Oćeš da se najpre živa iskidam, pak onda da mi kupiš štogod? Misliš da sam ja panj, da ništa ne osećam?
Misliš da sam ja panj, da ništa ne osećam? dok sam bila kod roditelja, svaki mi je mogao ugoditi, a kod tebe ne može. Kod tebe sam pakosna, kod tebe sam... TRIFIĆ: Kakva si bila, takva si i sad. SULTANA: Ih! (Stisne zube.
(Peli.) Ajde sa mnom. (Otide.) PERSIDA: O, aspido! Pakao se morao nasmejati kad si se ti rađala. Ris u šumi može se ukrotiti, a ti nigda ni doveka.
(Brzo prostre čaršav preko stala i iziđe.) PELA (sama): Kako je mogućno da me nije poznala? Može biti gdi nije odavno u službi, ili gdi sam ovaj burundžuk spustila. (Smotri jedne rukavice.) Aha! Čekaj malo.
(Uzme veliku maramu, Persida joj namesti, potom sa Stevanom za njom i maločas vrati se.) PERSIDA: Ovo ne može biti da je ona. Od onakove aspide da se takovo jagnje pretvori, to nije ni pomisliti. (Čuje se lupa od karuca.
Najpre po tri služitelja ne mogu da joj ugode, a sad mi kaže, neka, Stevo brate, trebaćeš može biti, milostivom gospodinu. Danas prvi put ču i ja od nje lepu reč.
Na primer. Ako ko rado ne časti, a dolaze mu gosti, samo neka uzme zlu ženu. Ako je ko tužen, i ne može da nađe dobrog advokata, neka povede sa sobom zlu ženu.
STEVAN: Ja sam hoteo, ali milostiva mi gospoja kaže: neka, dragi Stevo, može biti da je milostivi gospodin u poslu, njega ne treba uznemirivati.
SRETA: Ali meni za ljubov. (Sultana šmrka.) E, ta ti si uvek bila poslušna. (Sultana kija.) Na zdravlje! Može biti da će ti burmut malo mozak očistiti. SULTANA: Ah, sirota Sultano! SRETA (koji je međutim seo za posao).
Ako pođe, ona psuje, ako stane, ruži, Med joj gorak, malo kafe, na svašta se tuži. Bez inata, kavge, raspre ne može dan proći. Au, au, ko će mužu kukavcu pomoći? Pelo, nestalo je ćiriša, gledaj da skuvaš malo. SULTANA: Šta je to ćiriš?
Lalić, Ivan V. - PISMO
Ushit što si Odevao u reči, kao prorok Što samo sluti buduće, a ne zna Koliko može mašta, neoprezna, Ko vino da se prelomi u porok !
Sunca maglena, sumaglice zlatne, Oblaci koje mokri vetar vaja; Potop razložen kao dug, na rate — Tako se može trpeti do kraja. (24.
po Pindaru Lepota koja tvori sve slasti smrtnicima Istinu će da tvori od onog što je lažno — Samo budućnost može pouzdan biti svedok. A o bogovima, bogami, samo dobro: Istina tu je izlišna, sumnjiva, opasna čak.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
jutarnji smog da kupite kilo polubelog, paket butera, jogurt, kifle mortadelu i, „molim vas, trista grama mlevenog, ako može mešano, za sarmicu ...
Jer, uopšte uzevši, naši su klinci, znate, potpuno bez lovijanovića. Uzmimo drugu mogućnost! Ako neko može da vas otfura na jedno ovako maksimalno mesto, gde svaki sto ima lampu sa abažurom, onda je on kao po pravilu „tabu“,
Hoću da kažem, odjedanput pomislite da se ista stvar može i vama jednoga dana dogoditi, a onda — ćao, ragaci! A opet je sa njima, s tim matorcima, lepo, na časnu reč!
Neko bi nas pozvao na kuvani kukuruz, neko drugi bi opet na primusu skuvao kofijanović. Nigde čovek ne može tako dugo da se grebe kao na Adi Ciganliji. Bili smo savršeno uigran tim adadžijskih grebatora.
mada simpatična zemljica, ispričah im priču o zecu: — Dakle, taj zec — počeh — maznuo je nešto više ružica nego što može podneti, presisao, kako se to kod nas kaže — a kod vas?
Iza nje stoji obimna bibliografija, a njeno ime danas se može pronaći, ne samo u Telefonskom imeniku za grad Beograd i za čitavu Jugoslaviju, već i u ekskluzivnom spisku stanara i
Te: Jesi li mi spremio miraz za svoju Anu; ti znaš da je moj Gile probirač, može još i da se predomisli?“ Te: „Bogati, kako je to imati ćerku? Sigurno ti već pred vratima čuči tuce švalera, a?
Uz to, kako ozbiljan čovek uopšte može da se bavi preskakanjem tamo nekih konja i raspinjanjem na karikama, a da ostane normalan?
—Hajde, reci! Kako se ponašam? Kao svilena buba? — Istina, ti neprestano piljiš u te svoje udžbenike; ne može se reći da ne piljiš i ne mičeš se iz sobe, istina, ne može se reći da se mičeš, ali taj prokleti radio!
— Istina, ti neprestano piljiš u te svoje udžbenike; ne može se reći da ne piljiš i ne mičeš se iz sobe, istina, ne može se reći da se mičeš, ali taj prokleti radio! Kako uopšte možeš da se skoncentrišeš na učenje a da ga neprestano slušaš?
Ne pada mi na pamet! Ko može da mi zabrani da stignem poslednja u toj sumanutoj trci? Eto, uganuo mi se članak i ne mogu brže da trčim!
Šta je? Ona jednostavno ne može da predaje dok je ja gledam iz pretposlednje klupe. Nije da se smejem ili nešto slično, čak se i ne cerekam — ali
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Beži biljko, u trn-goru! (Propuh žmarci iz Rugova po Dudovom lišću baju.) Može ćukac u svirajku da ćurlikne, mogu sova i sekira da zalaju.
Vilenjak biljni jasne se sa duda. III Zatrubi zlokob s ruba pamtiveka. Kad um se smrači, jedno zrno zobi u trenut može kuću i čovèka da slisti, sprži; može i da zgrobi Visinu gordu, kad se zvezde zgraše u krik „iz crne rogozi i šaše“.
Kad um se smrači, jedno zrno zobi u trenut može kuću i čovèka da slisti, sprži; može i da zgrobi Visinu gordu, kad se zvezde zgraše u krik „iz crne rogozi i šaše“.
kad gavez prospe latice i munje; u ljutoj svađi, čuvši kỳkureke, tek hrast, kroz šumu, pre no srč mu pukne, u svemir može s gnezdima da sukne zatrubi zlokob s ruba pamtiveka. IV U samu sebe tek bi unatraške.
gaja jer mogu, učas, šume da oneme, da bude zbrisan jezik čavke, kreje, da vidik zastru krljušt i peraja; u škrgut može da se zgrči žamor „I protka juni kao žila mramor“. Ne prestaj, teci, diktaturo s gaja!
To žar bi bio anđela što trunu, Četvrtak njihov, letorast iz kraha, iz tmurnog Petka Utorkova vatra, što može dići leto uvrh marta!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
To je sramota! MITA: Mani se sramote gdi krče creva. ALEKSA: Pa i to može biti po modi. Po modi ljudi kijaju, po modi nose štap, drže nož i viljušku; po modi žene nameštaju usta, osobito ako ne
ALEKSA: O, o, o, nemoj tako žustro! MITA: Muziku neću da trpim, znaš li? ALEKSA: Pa čekaj, valjda se može pomoći. Evo ti koji tantuz. MITA: Prokleti tvoji tantuzi, i tu si mi izvarao forintu!
MITA (pokloni se i otide). MARKO: Boga ti, Jelice, šta je to? JELICA: Vizita, tatice. MARKO: Pa kako čovek može nepoznatom doći u vizitu? JELICA: Tako je običaj. MARKO: On baron, a ja prost trgovac, to mi se ne svidi.
JELICA (prevrće jednu knjigu): Ova je knjiga tukovana godine hiljadu osam stotina i desete. ALEKSA (gledi): Može biti. No kad je svoja dela vtori put izdavao, on je sigurno i to uzeo. O, to je visprena glava!
JELICA: Dakle, vi i francuski znate? O taj sam jezik ja želila učiti. Mora da je vrlo lep. ALEKSA: To samo onaj može čuvstvovati koji ga razume. JELICA: Vi dakle morate biti osobiti geni.
Gdi se na trošak ne gledi, tu se lako može što i naučiti. JELICA: Apropo! kad sam se setila: imam nekoliko reči koje nisam mogla razumeti, i koje sam u mom
JELICA: Ne može niko da ukrade? ALEKSA: A, to se ne krade. Ja sam hoteo kupiti jedan kamen za spomen, al mi rekoše da se skidati ne
ALEKSA: A, to se ne krade. Ja sam hoteo kupiti jedan kamen za spomen, al mi rekoše da se skidati ne može, niti je ko u stanju tamo popeti se. JELICA: To je virklih mlogo.
JELICA: Ja sam slušala da su ti ljudi glupi i neradeni. ALEKSA: Svašta se sad piše, svašta se može i govoriti, ali treba otići tamo, pa se uvjeriti. Neradeni mogu biti lasno kod velikog bogatstva i toliki mašina.
JELICA: Um Gotteѕwіllen, gospodin baron, kako to može biti? ALEKSA: Kažem vam, mašinom. Takovi mašina ima nebrojeno čislo.
JELICA: Pak šta ste u Mesecu vidili? ALEKSA: A šta se tu ne može viditi? Kad mi knjiga bude gotova, imaćete dosta čitati. JELICA: Dakle, vi nameravate izdati vaš rajzebešrajbung?
JELICA: Toje vrlo lepo... Kako ste se unterhaltovali u Mesecu? ALEKSA: Ne može bolje biti. Baš se onda dogodio hofbal.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Stanider, lijo, crveno pseto, u dobroj ruci škljocare eto, biće ti koža kao rešeto!“ Natisnu Lisac što može jače, suvoga granja sve stoji lom, na njemu torba ludački skače i Pijevac skače zajedno s njom.
Drži ga, stara!“ Jadna se baka iz sna trže, zbuni je dreka i rumen sjaj, pa svraku pita što može brže: „Otkuda? Šta je?! Da nije zmaj?!“ „Kradljivac zvijezda u tvojoj kući! — povika svraka — Treba ga tući!
“ U kući nered, ne može veći, čitava soba dubi na glavi: čizme na stolu, jastuk na peći, kud oko baciš — zemljotres pravi.
„Evo i dana, vrag je u torbi, bježati valja skokom!“ To reče, vreću na leđa vrže, pa jurnu njivom što može brže. Zastade mačak u pola priče: „Čuješ li, Žućo, druže, tako mi repa, meni se čini, kroz njivu neko struže.
Jaganjce najpre poziva, zna se, s njima prekida rat, magarce, konje, može i prase. Vujo, veseli brat.
“ Žirafa važno šeta, nebeski poduporanj, ne može stana naći, traži crkveni toranj. Za tezgom sedi krava, u dugu muče dahu: „Odličnu robu imam, čisto mleko u prahu!
džukca, skitnice Žuće: Već mi se na vrat popeo post, prodajem čiču za dobru kost, samo nek bude poveća ona, može od vola, kita il slona. I još da dodam primedbu ovu: primam i samu mamutsku kljovu.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Hoćete li da vam iznesemo sad jedan sto, da sednete? — Voleo bih da vidim ostrvo pre večere. — Naš dečko vam može pokazati ostrvo. Malo šta ima da se vidi. Zamak ima veliku zbirku oružja. — Hvala, ići ću sam.
Skoro sam obišao celo ostrvo u krug. Nalazim jednu pljosnatu stenu na koju se može sesti kao na naslonjaču, oslonivši leđa na jednu drugu.
Svi se udvaraju verenikovom drugu: za budućnost verenikovu izgleda da on može biti od velike koristi. — Neobično je ljubazno od vas što ste došli, — kaže mu devojka. — Miguele vas mnogo voli.
— Izgleda da je to čovek neverovatno energičan. Čula sam da je pravo čudo. — Može se reći da je to više no čovek. On je jedan od retkih ljudi u svetu. — Viđate li ga još? — Kad god idem u Madrid.
Evo, ima dve godine da sam upisan, ali moja žena Marija može vam reći da sam ja u stvari, po ubeđenju, to još od prvoga časa. Od prvoga časa, od sasvim prvoga časa.
Vikao sam: Videćete da to ne može tako; da vam neko neće dopustiti da ide tako! To nije da sam se bojao za svoj dućan, da će ga zatvoriti, selo ne može
To nije da sam se bojao za svoj dućan, da će ga zatvoriti, selo ne može bez ijedne kafane, već sam rekao što sam osećao nešto.
Možete li ga vi pomoći? — Ja ću učiniti što god mogu. Ali ja sam uveren da mladić njegovih sposobnosti može uspeti bez ičije pomoći. — Treba ga mnogo savetovati.
I posle, to su velike, lepe žene, matrone; može odseći kosu, narumeniti se, ona ostaje žena i nikad ne liči na muškarca.
— O, dosta je otvoriti novine. U celom svetu pišu o tome. Mislite li da se to može izbeći? — Ne znam. Možda će jednoga dana ratovi sasvim iščeznuti.
Kao što svaki čovek pazi la ne dobije groznicu, ili još bolje da ne dobije nervozu u kojoj se, i bez spoljnih razloga, može potući sa susedom.
— Ali dotle, dok to ne dođe, jedna zemlja ne može dopustiti da je druge ugnjave, jedino što čeka da dođe vreme pravoga mira. — Sigurno...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Tek onda se može biti dobar a da se sebi ne naškodi. On je s oblacima bdeo u predsoblju drugog sveta, a brat mu rukom pokaza carstvo
NAČELNIK SE ŽALI NA JERETIKE Šta hoće ti ludaci, čemu te smutnje, kao da carstvo na zemlji može biti bolje no što jeste.
Čudno pitanje, kažem ja. Mislim da je na ovom svetu sve jasno. Ko može lupati noću na vrata? Neko ko te spasava, ili neko ko te progoni.
Ne postoji ništa više od onog što se može znati Ne postoji ništa što se ne može znati. Ne postoji ono što se ne zna, pa se to što se ne zna ne može ni saznati.
Ne postoji ništa više od onog što se može znati Ne postoji ništa što se ne može znati. Ne postoji ono što se ne zna, pa se to što se ne zna ne može ni saznati.
Ne postoji ono što se ne zna, pa se to što se ne zna ne može ni saznati. Ako saznamo više stvarnosti no što postoji i stvarnost će se uvećati.
Ako saznamo više stvarnosti no što postoji i stvarnost će se uvećati. Ono što se može saznati, dakle, beskrajno je. I tačno je da nema ničeg više van onog što se može saznati i što je beskrajno.
Ono što se može saznati, dakle, beskrajno je. I tačno je da nema ničeg više van onog što se može saznati i što je beskrajno. Postoji manje od beskrajnog, ali i to smanjivanje manjeg je izgleda beskrajno.
No šta je njegovo tamo? Je li daleko, il je u središtu što kuca u nama, radosno i neiskazano? Svet koji je svet ne može se izvesti iz Ničeg i Nečeg, niti se može postaviti kao presuditelj među njima.
Svet koji je svet ne može se izvesti iz Ničeg i Nečeg, niti se može postaviti kao presuditelj među njima. On se ne može uhvatiti doslovnošću stvorenog, niti mišlju kako je smislenost u
Svet koji je svet ne može se izvesti iz Ničeg i Nečeg, niti se može postaviti kao presuditelj među njima. On se ne može uhvatiti doslovnošću stvorenog, niti mišlju kako je smislenost u stvaranju začeta. On izmiče prividu sličnosti sa Ničim.
juni 1980. Ne može Agaren ni odstupnik da brani tvoj rod Niti će palikuća od požara da spasava Iz ropstva misirskog neće te
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA (buni se): Zašto, kobajagi? GINA: Ako možeš ti, prijatelj-Agatone, može i on. AGATON: Ama, može, ne kažem da ne može, samo pogledaj ga kakav je. Eto, pogledaj ga, molim te!
PROKA (buni se): Zašto, kobajagi? GINA: Ako možeš ti, prijatelj-Agatone, može i on. AGATON: Ama, može, ne kažem da ne može, samo pogledaj ga kakav je. Eto, pogledaj ga, molim te!
GINA: Ako možeš ti, prijatelj-Agatone, može i on. AGATON: Ama, može, ne kažem da ne može, samo pogledaj ga kakav je. Eto, pogledaj ga, molim te!
SARKA: Lako je njemu mrtvom da bude strpljiv. PROKA: Pa jest, pravo kaže prija Sarka; on može u grobu čekati i četrdeset godina, ali mi, brate, ne možemo. TANASIJE: Ne možemo, dabome!
SARKA: Znaš kako je, prija-Simka, na staro drvo se kalemi mlad pelcer. SIMKA: Pa onda šta znaš: može ova devojka imati kakvu stariju sestru, a može i tetka imati kakvu mlađu sestru.
SIMKA: Pa onda šta znaš: može ova devojka imati kakvu stariju sestru, a može i tetka imati kakvu mlađu sestru. MIĆA: Da, takva bi se kombinacija mogla uzeti u obzir.
TANASIJE: Pa jest', al' eto, kad će već Agaton... VIDA: Pa ono po tebi, kakav si, može ti Agaton i glavu pojesti. Ne slušam ja tebe, nego ću kući, da spakujem malo prnjice, a i ovi da se raziđu, pa evo
GINA: Pa nije ni lepo, da vidiš. SARKA: Jer familija, dok se glasno grdi, svađa i ogovara, dotle se može reći da je to familijarna iskrenost i ljubav, ali kad počne da šapuće!
I ovo što sam ja uzeo ovaj služavnik, može se reći da sam ga spasao. SARKA: Pa jest što kažeš, i ja sam budilnik spasla. AGATON: Pa dobro, de, neka ti bude.
DANICA: Meni je poznato da je on staralac, da on vodi brigu o kući, pa će on najbolje i znati može li se od ove kuće praviti logor. (Ode.) POJAVA V MIĆA, AGATON, SIMKA MIĆA (gleda za njom, seda, pali cigaretu).
AGATON (vraća se iz sobe, za njim Simka): Gle, i ti si tu? MIĆA (uvređeno): Kako to: gle, i ti si tu? Može biti ja bih pre vama mogao reći: gle, i vi ste tu?
Eto zašto je Proka otišao da se propita. SIMKA: Pa dobro, Agatone, ti bar znaš zakone, je l' može to da se ona žali policiji! MIĆA: Ja mislim da mi kao familija imamo pravo da se uselimo?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
nije on sam. Ceo narod ide... Ne vredi plakati, opet će doći. Da bih ih utešio, pričao sam kako rat ne može dugo trajati pri ovako usavršenoj tehnici. Ali moja majka kao da to nije ni slušala.
Razgovor se onda preneo na Francuze, Ruse, Engleze... — Naravno da to ne može dugo trajati. Na jesen ima sve da se reši — govorio je otac. — Sirote majke!
— Budi razuman i čuvaj se. E, zbogom, i srećan ti put!... Dotada nisam naročito pomišljao da mi se šta može desiti. Ali suze majčine su mi navlačile tugu, ne toliko što sam se plašio za sebe, koliko zbog bola koji bi njoj bio
Iza stanice čuje se takođe pesma. Grupa seljaka navali na peron. Vojnik ih zaustavlja. — More, može... požurite — viču ovi iza ograde. — Samo se na vas čeka. Seljaci zastadoše neodlučno. — Odbij! — naređuje vojnik.
— Druže, gde ti je komanda? — zapita neko debeljka. — Najjača, najsilnija, najvažnija komanda, bez koje se ne može. Mesarska četa Dunavske divizije — govorio je brišući znoj. — Jaka komanda!
— obratio sam se stražaru. — Prolazi — odgovori stražar i ne gledajući me, kao da je hteo reći: unutra može svaki, ali je otuda teško izići. Zakoračih. Ugledah jednoga narednika kako postrojava vojnike.
A rudni vozar Marjan nije obrisao konju oči, od čega ovaj može da oslepi... Živulju otpao zvrčak od mamuza, i može konju trbuh da probije...
A rudni vozar Marjan nije obrisao konju oči, od čega ovaj može da oslepi... Živulju otpao zvrčak od mamuza, i može konju trbuh da probije...
Vučku vozaru pali kamuti u blato, i on je bio očajan što ne može u mraku da ih raspremi. A nekom vozaru prvog voda ukrali ćebe, pa psuje na sav glas i preti da će lopovu koske
Najzad, ako se mora, a mora se, mora... Otadžbina, deca, žene... roblje. Da, da... — ako je sudbina, od nje se ne može umaći. A grozno gruva, pucnji se sustižu i vazduh drhti... Sunce se malo pomoli, pa opet zađe za crn gust oblak.
Neobjašnjivo mi kako se neko može šaliti kada ljudi ginu! Dok je govorio, ja sam neprestano gledao u vrh Cera, odakle je pucala neka baterija, i svakog
— Odsad da mi se javljaš svakog sata. Jesi li ra-zumeo?... Odlazi! — Aleksandar se obrati meni: — E, ništa ne može da bude od njega. I savetovao sam ga, i tukao... i opet ništa... Nego, imaš li jednu cigaretu?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ovo vi je vamilijaz, a može vi i kuvati. On je gospodin-Dragoljubu, što ode sad od nas, sve gotovio. Učitelj baci struku na stolicu, posadi se na
— Molim vas, prekide ga učiteljica, mogla sam ja može biti naći stan i džabe, pa zar onda i vi da mi ne platite ništa?
Bože moj, kako se je to sve sjajno zamišljalo!... Znate već šta može misliti zdravo i veselo šesnaestogodišnje devojče.
Ček-ček, naći ću te ja. He moj bratiću, ako čiča Stojan ne vidi dobro, može on rukama da te napipa... He, ali im on nije dao ni opepeliti: zubat beše, pa odmah za oči.
— Jeste li gledali učionice? Kolicna je moja, a kmetovi spremili pedeset đaka. Neće moći svi stati. — Staće... može i više, odgovori on i nasmeja se. — Znam, ali to ne valja ; ne odgovara zahtevima higijene ni nauke... — Ha-ha-ha...
»’Natema je... pomisli on, a vi’š ovaj ne ume ni da obeli !« Ne može narod da izdrži ovolike terete... — A vi zatvorite školu.
Beše pocrveneo od sramote, pa ne zna kud će oči. Gojko prevalio svoje velike sanjive oči, pa ne može da se načudi, a Ljubica oštro odgovori : — Školski odbor ima svoga delovođu, a vi u školi nemate nikakva posla.
— He... a niste još ništa ni počeli. Polako!... Svaki je početak težak. — Ali, molim vas, ko može da se ne ljuti kad vidi ovako malo dete, a prepredeno i širet k’o i čiča Stojan.
— He, bratiću, kad bi ono znalo šta ti misliš. Nego ono k’o veli: daj da bacim krivicu na drugog, ako se može; bolje neka bride tuđa leđa nego moja.
— Ja sam ti bećar, dodade on gledajući Ljubicu preko očiju. — A što gledaš gospođicu, nasmeja se gost, kad ti ona ne može zlu pomoći. Svi troje se nasmejaše i ućutaše. — Pa gde si, bolan, dosad, ded’ pričaj: gde si bio, šta si radio?
»Eto, kažem ja: samo polako, pa ko zna šta još može biti !...« pomisli on i pogleda kradom Velju, pa opazivši na sebi njegov pogled, mahnu mu glavom kao preteći.
»Tunjav! zaista jesam. A što, zar ja ne bih mogao biti onako okretan i živahan, kao Velja? Ne može da se smiri na jednom mestu, vrti se na stolici, igra mu, čini mi se, svaki mišić na telu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
leda devet peda, Da izvadim vodu ispod leda, Da zapojim lenjive devojke, Da zapojim mladu momčadiju, Koj’ ne može kamen da bacaju, Koj’ ne može tanac da vodiju, Koj’ ne može pesmu da zapoju. 31.
vodu ispod leda, Da zapojim lenjive devojke, Da zapojim mladu momčadiju, Koj’ ne može kamen da bacaju, Koj’ ne može tanac da vodiju, Koj’ ne može pesmu da zapoju. 31.
lenjive devojke, Da zapojim mladu momčadiju, Koj’ ne može kamen da bacaju, Koj’ ne može tanac da vodiju, Koj’ ne može pesmu da zapoju. 31.
“ 106. Pasla moma jelenke, Na vodu ih navraća. Jelenci joj pređoše, Al’ ne može ta moma. Osvrte se jelenak, Uze momu na roge, Pak je hita na brege. Gde je moma padnula — Tu je rasla brekinja.
“ 121. Srdo moja, ne srdi se na me! Jer ako se ja rasrdim na te, Sva nas Bosna pomirit’ ne može, Ni sva Bosna, ni Ercegovina! 122. Ah, moja vodo studena! I moja ružo rumena, Što s’ tako rano procvala?
— Eno mi je u gradini Gdi neven bere; Uvenulo njeno srce, K’o što je moje! A moje je uvenulo, Većma ne može. 215. Udaralo u tamburu đače: Tambura mu od suvoga zlata, Žice su mu kose devojčake, A terzijan pero sokolovo.
krilo, I na kapi svakojaka bilja, A najviše djevojačkog smilja, Da mi budeš junak za ženidbu, Da te niko ureći ne može! Spavaj, spavaj, san te prevario, Prije tebe nego tvoju majku. San u bešu, a nesan pod bešu.
brekinja - vrsta šumskog drveta čiji se plod jede (Sorbus torminalis) brod - plovno sredstvo; mesto na vodi gde se može prelaziti ili se prevozi skelom, gaz, plićak, prelaz brčak - 1.
uzgojiti - negovati, podići, othraniti uzmučiti se - uznemiriti se urok - pogled ili čin koji po narodnom verovanju može na nekoga da navuče nesreću, nedaću, zlo; mađija ili prokletstvo Fermen - deo stare narodne nošnje, vrsta prsluka od
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Šta kaže, „ja mislim”! Ništa manje! Zar se sa takvom glavom može — misliti? Znaš li ti uopšte šta znači to, taj proces, taj glagol, ta glagolska radnja: misliti?
FILIP: Njih troje jesu, ja sam slobodan čovek! MAJCEN: Kako to misliš: njih troje? JELISAVETA: Što njegova glupost može da me odvede do očajanja, to je... VASILIJE: Sve je to, gospodine, od početka jedan običan nesporazum!
VASILIJE: Molim vas, ne obraćajte pažnju na njega! FILIP: I da drvenim mačem ne može da se proburazi aždaja, ili da se probode tiranin? I da drvenim mačem ne mogu da se odbiju udarci čeličnog?
FILIP: I da možda nećete da kažete da tantuzima ne može da se potkupi svedok, ili sudija, ili ministar? I da su dukati vredniji od tantuza?
JELISAVETA: Ja vam se divim kako izdržavate! SOFIJA: Ako hapsite ljude zbog drvenih mačeva, na kojima jedino može da se isprži jaje ili skuva čaj — naravno, pod uslovom da imate jaje ili čaj — šta li tek radite sa onima koji imaju
To što si glumac ne znači da nisi pijanica i skitnica. A, po članu pet, telesna kazna batinanja može se izreći od 5 do 25 udaraca štapom po zadnjem delu tela — debelom mesu. Zato pitam.
Davali su mu i zlatne satove, samo da ne bije, al on, zlikovac, neće ni zlatan sat! VASILIJE: Zar može čovek da bude tolika zver? GINA: Nije on zver, nego nešto gore od zveri, nečovek!
SIMKA: Zašto Anđu da ubiju? DARA: Što, da je možda ne žališ, nemačku kurvu? SIMKA: Kako neko može da puca u ženu? TOMANIJA: Nije ono bila žena, nego veštica! BLAGOJE: Zna li se ko je puco?
BLAGOJE: Znaš ti šta govoriš? DARA: Ćuti, zasad je važno da je živ! A, dok je živ, još može da se izvuče! GINA: Pre bi se iz pakla izvuko! Videla sam kako izgledaju oni koji, nesrećnici, ne znaju òbogu dve!
DARA: Dosad ga niko nikakvom mukom ne muči! Treba njima Sekula živ i zdrav! TOMANIJA: Misle da može mnogo da im ispriča! GINA: Toga se ja i plašim! BLAGOJE: Šta on može da ispriča, kad ništa ne zna?
TOMANIJA: Misle da može mnogo da im ispriča! GINA: Toga se ja i plašim! BLAGOJE: Šta on može da ispriča, kad ništa ne zna? DARA: Pregledaj Sekulinu sobu, spali sve hartije! BLAGOJE: Kakve hartije?
SOFIJA: Nemoj da budeš smešna! JELISAVETA: A ti nemoj da budeš tako bezobrazna! SOFIJA: Ovako više ne može da se radi! JELISAVETA: I ne znam kakav je ovo repertoar! VASILIJE: Šta ti sad odjednom smeta repertoar?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Oče naš sin tvoj je bolji nego anđeli ali nikom pomoći ne može. Ljubi krpe kao zlatnu krunu, a u osmehu krije toliku zabunu koliko je nema u proleću i majci.
Da li si osetila da svud to boli ne samo kod nas: biti mlad. I nositi u duši neku mutnu setu što sve, a da pomoći može, voli? I da li si se već jednom utešila da je to mladost: ta bolna mutna sudba? Karlovci, 1918.
Pesnikov otac mislio je, i pričao, da je otuda i ime njihovo, koje su dobili pri seobi iz Crnje u Itebej. Može biti. U svakom slučaju, u Itebeju, kod crkve, i sad stoje tri kuće Crnjanskih, mojih bliskih rođaka.
Rata i mira (ili mađarski prevod) i ja sam taj roman pročitao za dan i noć, iako je moja mati tvrdila da zbog toga može da nastupi slepoća.
I da je glupavo što je o meni jedan hrvatski književnik rekao, da Banaćanin ne može osetiti lepotu Jadrana, ili razumeti Toskanu. Pri svom povratku iz Pariza, godine 1921.
Veli, šta bih ja hteo, ne može to tako. Oni, u akademiju, primaju sa šest razreda gimnazije, a ja imam osam, i akademiju, godinu. Ne valja to.
Birimac je bio od onih Birimaca koji su dali jednog svog ajgara knezu Mihailu, a koji se sad može videti na Kneževom bronzanom spomeniku, u Beogradu.
pisali su da znaju da sam ja u Beču potpao pod uticaj pesnika u Beču, Huga fon Hofmanstala, Momberta, i drugih. Može biti. Meni to nije poznato. Znam samo da sam živeo u Beču, a želeo da živim u Parizu.
koja se pevala na račun nadmenog, samouverenog bugarskog generala Ratka Dimitrijeva, još mi zuji u ušima, ali ne može da se štampa. Njen je refren glasio: „Ej, Ratko, Ratko! .... te bratko!
Pred proleće, u bolnici Akademije, javlja se tifus, pegavac. Bolnica se izolira. Odsečeni smo od sveta šest nedelja. Ne može se ni u bolnicu, ni iz bolnice. Dobijamo injekcije protiv tifusa, koje su, u ono vreme, bile vrlo bolne.
U slavu visokih plotova, nabijenih žicom trnovitom. Nek moja zdravica prospe ovo vino što ne može da utoli žeđ. Nek moje vino zarumeni u slavu kola Banaćana, punog bećaraca, što se igralo besno, bez jauka, u jednoj
Petrović je tvrdio da mi ništa naročito nije u nosu, a ljutio se što nemam bar temperaturu. Veli, ne može to tako. Pa ipak, sutradan, pri opštem pregledu, dr Dumić je pronašao da imam bolesna pluća i tolika je bila
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
žuborili su potoci, a on je to slušao, naslađivao se ptičjim pevanjem, molio se Bogu i mislio da nikad boljeg života ne može poželeti. Oseti da mu je na duši lako i dobro, krv mu se umiri i on, kako mu se činilo, postade sasvim drugi čovek.
3naj da je sve dobro što je iz Božjih ruku izišlo. Ti misliš da je zlo što je i nas Bog stvorio. To može kazati samo ohol i gord čovek i jedna neznalica kao ti što si. Mi vam, doduše, ponekad pravimo štete.
Onda mu se učini da tu mora da ima neka nedokučiva tajna u koju on ne može da pronikne. Sutradan pozove starca. — No, prijatelju, jesi li se predomislio? — upita ga on blaže. — Ne, care!
I razmišljajući o tom neprestano, njega obuze stid i kajanje. „Moj je život doista ružan i svršetak mu ne može biti lep, kao što magarac ne može imati paunov rep.“ I on se ostavi dotadanjeg života i bivaše iz dana u dan bolji.
„Moj je život doista ružan i svršetak mu ne može biti lep, kao što magarac ne može imati paunov rep.“ I on se ostavi dotadanjeg života i bivaše iz dana u dan bolji.
Ali ne može ništ da kaže— Ne može — Bog joj ne da... I mene samog jeza hvata Kad vidim oči njene setne, Duboke, zagonetne.
Ali ne može ništ da kaže— Ne može — Bog joj ne da... I mene samog jeza hvata Kad vidim oči njene setne, Duboke, zagonetne.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
u hodnik, gde beše dosta njih radi da iziđu pred ministra, a momak objavi vičući na sav glas: — Gospodin ministar ne može primati nikoga, jer je prilegao na divan da malo prospava!
šumarstvo, a sada rado čita članke o stočarstvu; i kako misli da nabavi nekoliko krava i da gaji telad, jer tu može da su dobri prihodi. — Na kom jeziku najviše čitate? — upitam. — Pa, na našem jeziku.
“ — Znam, ali kako se, gospodine ministre, to može izvesti? — upitam. — Vrlo lako, jer se svaki mora pokoravati zakonima zemaljskim!
— reče ministar oduševljeno. — To je prekrasno, i takvo mudro uređenje može se samo poželeti, a slobodan sam i ja da vam kao stranac iskreno čestitam na tom genijalnom zakonu, koji je postao
— Tako je, imate pravo! — rekoh iznenađen ovim odgovorom ministrovim. — Sve može da se učini, gospodine, samo kad se hoće, i kad ima sloge.
dispozicioni fond, odakle se nagrađuju pristalice vladine politike; drugo, taj zakon, koji izgleda tako naivan, dosta može pomoći vladi pri izborima narodnih poslanika da, uz ostala sredstva, istera svoju većinu u skupštini.
— Pa zar Skupština može i o tim naučnim pitanjima donositi odluke? — Zašto ne? Skupština ima pravo da o svima pitanjima donosi odluke, koje su
— Kako to može? — uzviknuh i nehotice od čuda. — Može, zašto ne?.. On se, recimo, rodio ..74. godine, a Skupština njegov dan rođenja
— Kako to može? — uzviknuh i nehotice od čuda. — Može, zašto ne?.. On se, recimo, rodio ..74. godine, a Skupština njegov dan rođenja proglasi da je u godini ..69.
E ona, već, razume se, dolazi u nepredviđene izdatke. — Pa čime onda pokrivate tako veliki deficit? — Ničim. Čim se može pokriti? To dolazi u dug. Čim se nakupi poviše deficita, mi zaključimo zajam, pa tako opet.
„S polovinom ću plate služiti” , veli on meni. „Ne može da bude” , rekoh; „ja jesam ministar, ali ovo nisu moje pare, već narodne, krvavo stečene, i ja moram o svakom dinaru
— No, to je lepo pitanje! Gde ti živiš, zar te nije sramota da pitaš za jednu stvar koju i stoka može znati? Naša zemlja strada, i mi svi žurimo da joj priteknemo u pomoć kao njeni valjani sinovi, a ti se iščuđavaš, i ne
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
sunčanim zracima, urešene raznobojnim kitnjastim okvirima, izmalane sjajnim, živim, čarobnim bojama, kakve samo priroda može dati, pa tako zanesen, očaran, ne znaš kud pre da pogledaš, gde pre da se okreneš...
Ti samo lezi, gledaj, naslađuj se i pitaj sam sebe šta može biti lepše... Nad tobom treperi i šuška zeleno i polu-suvo lišće orahovo; zagledaš se u jednu crnkastu prugu, na
Nastupaju njive. Ulazimo u planinu od kukuruza. S obe strane puta podigla se nedogledna gora... Ništa ne može radnika tako oveseliti, ništa mu ne može naterati srce da brže lupa, kao pogled na tu divnu, zrelu goru — hraniteljku.
S obe strane puta podigla se nedogledna gora... Ništa ne može radnika tako oveseliti, ništa mu ne može naterati srce da brže lupa, kao pogled na tu divnu, zrelu goru — hraniteljku.
A nebo se natkrililo nad tim dragocenim morem, čisto kao suza, plavo k'o što samo ono može biti, veselo, k'o što je srce radeničko... Radi seljak i pominje Boga, a usne se samo razvlače od vesela srca.
al' dosta, smejaćete mi se, što pišem odu bardaku. Zaslužio je, pa treba makar da ga spomenemo; bez njega ne može ništa biti, pa, valjd', ni — priča... — Gle samo kako se, zbog njega, Jovica Stepanović rastorokao.
Č'a Miloš što sedi uz mene s leve strane, diže se, metu prst u uvo, pa viknu što igda može: — Eheej, prijatelj Đoko!... ne daaj... odvedoše ti grlicu iz gnezda... U strani, preko potoka, grmnu pucanj opet.
Odredi mu se, na primer, za ogrev učilišta 1000 groša. On odmah proba sa koliko »ćutaka« može da zagreje sobu, izračuna: koliko mu kola treba za celu zimu, a koliko dnevno.
Oni im žrtvuju sve. Zbog toga se oni plaše i svake pomisli, da može neko drugo biće, neka ličnost sa strane osvojiti njihova srca i time dobiti pravo, da uđe u svetinju njihova uređenog
ličnost sa strane osvojiti njihova srca i time dobiti pravo, da uđe u svetinju njihova uređenog kutića, koji se za trenut može pretvoriti u gomilu nereda, haosa... Drugi su mnogo konzervativniji.
Nit' misli, nit' pita, nit' izučava: — gurne u gomilu, pa što Bog dâ... A on tako ne može. On hoće da smišlja i razmišlja, i zato je i doživeo neoženjen ovakvu starost...
Kako to mora biti prijatno!... Pa eto, uveče, ovako, neće biti ove klete samoće, od koje se može poludeti: ona će biti uz tebe, da te svojom šalom, osmejkom, razgovorom razvedri i razveseli...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
A ti baš misliš: neće Ilić biti biran? IVKOVIĆ: Ono, znate kako je, i Ilić ima svoje ljude, pa ako udari ustranu, može svašta biti! JEVREM: A to bi vi kao voleli, da on udari ustranu? IVKOVIĆ: Pa, pravo da vam kažem, voleli bi!
A veliš načelnik dobio poverljivo pismo da nađe mekšeg čoveka? IVKOVIĆ: Tako se čuje! JEVREM: Može! Može! IVKOVIĆ: Dozvolite, odoh ja da zakucam ovu tablu. JEVREM: E, ako, ako! Zbogom, gospodine Ivkoviću!
A veliš načelnik dobio poverljivo pismo da nađe mekšeg čoveka? IVKOVIĆ: Tako se čuje! JEVREM: Može! Može! IVKOVIĆ: Dozvolite, odoh ja da zakucam ovu tablu. JEVREM: E, ako, ako! Zbogom, gospodine Ivkoviću!
JEVREM (čita, primičući i odmičući kesu od očiju): 'Odi ovamo, ti imaš bolje oči. Je li ovo „F”? ŠEGRT (gleda duže): Može, gazda, a može da bude i „R”, a može i „K”.
Je li ovo „F”? ŠEGRT (gleda duže): Može, gazda, a može da bude i „R”, a može i „K”. JEVREM: Kaži kalfa-Joci, kad drugi put hoće nešto da napiše, neka uzme kesu od dve kile
Je li ovo „F”? ŠEGRT (gleda duže): Može, gazda, a može da bude i „R”, a može i „K”. JEVREM: Kaži kalfa-Joci, kad drugi put hoće nešto da napiše, neka uzme kesu od dve kile pa neka krupnije piše.
(Sam sebi.) Svi oni sutra vraćaju, nego... (Razmišlja.) Može mi on sad i zatrebati. (Piše na drugoj strani kese.) „Daj mu!” (Daje kesu šegrtu.) Na, nosi ovo kalfa-Joci.
JEVREM: Ako ih je i pojeo, akta je jeo, a nije crknuto meso. I u drugom svetu može činovnik da pojede akta, ali nigde u svetu nema da vojska jede crknuto meso.
Ne ide, pa to ti je... JEVREM: Jest, stalo! JOVICA: Stalo, bogme, pa mora čovek, hteo ne hteo, da gleda ako može s koje druge strane da se spomogne te da izađe na kraj. JEVREM: Ne misliš valjda u službu? JOVICA: Da mi ne da bog!
JEVREM: Ne misliš valjda u službu? JOVICA: Da mi ne da bog! JEVREM: E, pa šta drugo može? JOVICA: Znaš, mislim se nešto i velim, ako si mi ti prijatelj, ti i još dva-tri u čaršiji, te ako htednete da me
JEVREM: To da mi ne kažeš drugi put. Gde ja zavlačim nos, neka ga zavlačim. Ja znam šta radim! PAVKA: Eto, ne može s tobom ni da se razgovara o porodičnim stvarima, kad ti odmah... Ne znam ni šta sam počela da govorim?
Ali, brate si mi moj to je druga stvar, to je sudbina. To može svakog da postigne. Ne zna se šta nosi dan a šta nosi noć.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
već tako neke koje, istina, ni redaktori i saradnici, ni vi čitatelji, a ni ja s vama ne poznajemo, ali koje Sreta ne može više da gleda niti od njih da živi.
Pogledate šta vam može to pisati! Piše vam preko novina i pita vas kad ćete platiti za ona pendžeta tri dinara radeniku-šusteru, a uz to vam
Čitao Sreta pa zadremao (jer se duh može umoriti kao i telo), a knjiga mu ispala iz ruku pa pala ili u krevet ili pod krevet.
— Pa dobro, već bolje valjada i ne može, gospodine. On ka’ otac, a oni ka’ sinovi; sve ka’ u složnoj kući. Svi ga vole i počituju, samo ga pomalo mrze ono
— Aha! boje ga se! Dakle ne ljubav i poverenje, nego strah i sila drži njegov režim! Bajonetima se sve može, samo se ne može na njima sedeti! Aaaa... ovaj... a što da ga se boje? — Jer on je, znaš, malo, onako...
— Aha! boje ga se! Dakle ne ljubav i poverenje, nego strah i sila drži njegov režim! Bajonetima se sve može, samo se ne može na njima sedeti! Aaaa... ovaj... a što da ga se boje? — Jer on je, znaš, malo, onako... starinski čovjek.
gazda Đorđe«, — veli drugi — »ako taj tvoj Marko nije što bio rod onom našem Marku Kraljeviću, nikad on, vala, ne može take goleme brke da ima!« Kelneraj je bio od dobra drveta; nije bio politiran, ali vrlo ukusan.
A i o ovoj dvojici baš nisam trebao. Kajem se. Eto, neženjeni su nesretnici, i jedan i drugi, pa im to može i škoditi; blamira ih to! Nego eto, omaklo mi se ispod pera u ovoj epskoj opširnosti i brbljivosti mojoj.
»putnik« iz Beograda, koji prodaje Singerove šivaljke i jednako uzdiše za Beogradom i bulevarom i čudi se kako taj svet može u selu da živi!! Već je tri dopisne karte poslao u Beograd nekoj mašamodi u Skadarliji. Đavo od čoveka!
Zuckalo se da se ćir-Đorđe ne ženi samo zato što ne može, a ne može opet samo zato što, iako je iz Turske, nije Turčin nego kristijanin, pa ne može imati dve žene, jednu ovde,
Zuckalo se da se ćir-Đorđe ne ženi samo zato što ne može, a ne može opet samo zato što, iako je iz Turske, nije Turčin nego kristijanin, pa ne može imati dve žene, jednu ovde, a jednu
ne ženi samo zato što ne može, a ne može opet samo zato što, iako je iz Turske, nije Turčin nego kristijanin, pa ne može imati dve žene, jednu ovde, a jednu tamo na vilajetu!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kod drugih nije tako. Svud lepše sunce grije, U svim drugim kućama bolje se živeti može. Eno, Džim Huhuhind viski uopšte ne pije, Ima dućan prepun sedlarske kože, Svoje sinove mazi i nikada ih ne bije.
Ne može mama više mirno da posluje po kući. Ostavila je pokvašen veš, mlaz po podu krivuda; Mršti se i krši ruke, uzdišući,
Ali u tom času Svet je bio dobar, i bio je lep. KAKO SPAVA PLEME ROGOGU Pred zoru, u savani, šta se može videti Ispod zelenog meseca što kao luč gori?
U Africi Pleme Rogogu Od silnog veselja Spalo s nogu. Pred zoru, u savani, šta se može videti Ispod zelenog meseca, što kao list gori?
Osilio se Mitević, poput kakvog velmože, Pa bije i bez bijenja živeti više ne može! On nije u tome sam: na Balkanu mnogi je Policajac pobornik ovakve pedagogije.
da pevam, kad mi se peva, ko Elvis Prisli, Sloboda je da mislim onako kako niko ne misli, Sloboda postoji onda kad može da se govori Bez obzira na ono što se misli u Štabu i u Komori, Postoji sloboda ovakova i sloboda onakova, A
Kaži, ko je zaverenik! Na koga se čovek može Osloniti, i u postelji od zlata Odspavati, posle ručka Tri do četri sata?
Pisci? — Kočijaši koji su se u mraku raspričali! Amerikanci? Valja: Američani. Jer nije Likanci nego Ličani! Ličanin može postati Američanin, ali stranac Ako se i naseli u Lici, neće biti Likanac!
A Todor se često pita da l ga je dao i nama... Košta samo jednu banku: to može, al kod svinjara. Gramatičar će reći da staje deset dinara. Čitav svet strepi da se ne prekine taj konac...
Ali šta ako je tatina plata mala plata, Ako ni za hranu ne može dospeti? — Ako je tata dobar tata, Treba ga i sa malom platom voleti.
Poneko dete misli da mu je tata najgori: Prgav i ljutit; tuče, ali ne tuče prutem. Dete koje tatu ne može da zavoli Treba da uzme torbu i pođe svojim putem. DEDA Deda treba uvek da se kočoperi.
Odlično, Švrćo! Odlično, rode! Život je proleće sa pčelom na cvetu. Dok ima sunca, kostiju i vode, Može se živeti na ovom svetu. FENEK Fenek je mala lisica. Da bi je Video, otidi do Arabije, Ili, još bolje, do Sahare.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Misterija je toliko uzbunjavala svet da se, kad se videlo da o njoj ne može niko ništa da kaže, stvorilo mišljenje da je ona nedokučiva, ljudskom razumu za večita, vremena nepristupna i da zalazi u
Herodot je, pišući o jegulji, kazao da je to sveti stvor o kome samo božanstvo može dati računa. U srednjem veku su jegulje smatrane kao živi dokaz egzistencije božanstva, i to kao najopipljiviji i
Pa kako onda jegulja postaje? pita se stari bradati kaluđer. Očevidno je da to ne može biti drugojače no neposrednim stvaranjem onakve kakva je, a to ne može činiti niko ko nema mogućnosti i silu božanstva.
Očevidno je da to ne može biti drugojače no neposrednim stvaranjem onakve kakva je, a to ne može činiti niko ko nema mogućnosti i silu božanstva.
staklenoj čašici ugledao i raspoznao tu larvu, Šmit je toga trenutka uvideo da se zaključak italijanskih naučnika ne može održati.
Šmit je na svojim okeanskim krstarenjima rasvetlio mnoštvo prirodnjačkih problema u koje se ovde ne može ulaziti i koji su od važnosti kako za čistu nauku (kao n. pr.
svet, izdašniji kad su temperature niske; pomoću prosečne majske temperature okeana na geografskoj širini Sogne-fjorda može se predvideti da li čuveni i bogati ribolovi oko Lofotskih Ostrva treba da počnu ranije ili docnije.
Kad je matamorfoza izvršena, mlade jeguljice traže ulaz u slatku vodu na koju prvo budu naišle. Ali, to se ne može postaviti kao pravilo bez izuzetka: jedan veliki broj njih ostaje pored morske obale, ili se zadrži na ušću reke ili
Jegulja se nastanjuje i tamo gde nikoja druga riba ne može opstati. U ponekoj od tih hladnih slatkih voda može opstati još samo pastrmka, ali i ova živi samo u čistoj i bistroj
Jegulja se nastanjuje i tamo gde nikoja druga riba ne može opstati. U ponekoj od tih hladnih slatkih voda može opstati još samo pastrmka, ali i ova živi samo u čistoj i bistroj vodi, a jegulja u ma kakvoj, pa i u ustajaloj
puno vruće, ustajale, prljave, blatnjave vode, vrlo neprijatnog zadaha na trulež, za koju bi se svaki kladio da u njoj ne može opstati nikakav živi stvor. Pa ipak, s vremena na vreme, u grotlu vri voda od jegulja.
što dno Crnog Mora nema uslova za opstanak životinjskog sveta, pa izuzimajući nešto malo retke flore, u blizini dna ne može ni biti života.
Rakić, Milan - PESME
Jest, ja sam se dugo sa prirodom rv̓o, Uspeo sam — sve se može kad se hoće — Da na ovo staro i surovo drvo Nakalemim najzad blagorodno voće.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
vučad za majkom pomile, igrajuć se strašne zube svoje već umiju pod grlom ostriti; tek sokolu prvo perje nikne, on ne može više mirovati, nego svoje razmeće gnjijezdo, grabeć slamku jednu i po jednu S njom put neba bježi cijučući.
SERDAR IVAN Što bi ovo te jošt ne dođoše Ozrinići, naši krajičnici? A bez njih se poslovat ne može; najedno se bolje razbiramo.
I nije im bez neke nevolje, a bez njih se nikako ne može. KNEZ BAJKO Hajte, ljudi, da što poslujemo, ali doma hajte da idemo, da se s nama đeca ne rugaju; pa s Turcima kako
BAJKO Hajte, ljudi, da što poslujemo, ali doma hajte da idemo, da se s nama đeca ne rugaju; pa s Turcima kako koji može, a ja znadem, đe mi šake padne. A evo smo kao oni miši te za mačku zvono pripravljahu. DOĐOŠE MARTINOVIĆI.
Treba služit česti i imenu. Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može — nek ad proždre, pokosi satana! Na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokolenje.
— što ćemo vi kriti u kučine? Zemlja mala, odsvud stiješnjena, s mukom jedan u njoj ostat može kakve sile put nje zijevaju; za dvostrukost ni mislit ne treba!
Allah, more, mudra razgovora! Krst i nekrst sve im je na usta; snijevaju što biti ne može. Bogu šućur, dvjesti su godinah otkâ paći vjeru prihvatismo, izmećari dinu postadosmo. Ćabo sveta, nema u nas hile!
O hurije, očih plavetnijeh, te mislite sa mnom vjekovati, đê ta sjenka, što je dići može da mi stane pred vašim očima?
Malene su jasli za dva hata. FERAT ZAČIR, KAVAZBAŠA Jok, serdare, ne ugađeš putom! Vjera turska podnijet ne može da se haba dokle glava skoči. Iako je zemlja pouzana, dvije vjere mogu se složiti, kâ u sahan što se čorbe slažu.
Mi živimo kao dosad bratski, pa ljubovi više ne trebuje. KNEZ JANKO Bismo, Turci, ali se ne može! Smiješna je ova naša ljubav.
Šta bi bilo odučiti trske da ne čine poklon pred orkanom? Ko potoke može ustaviti da k sinjemu moru ne hitaju? Ko izide ispod divne sjenke Prorokova strašnoga barjaka) sunce će ga spržit kako
Nek zna prijed, pa čini što može! VUK MIĆUNOVIĆ Otpiši mu kako znaš, vladiko, i čuvaj mu obraz kâ on tebi! VLADIKA DANILO (otpišuje) „Od vladike i
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I zato objašnjavao je starac i on sam, sin mu, takav je, bled, suv i tanak; više žensko no muško. I zato on ne može ni da ga gleda, niti će ga pogledati!
Ponosio se što im je rod, što može i on sa njima za sofrom da jede i pije. A svima je bio neugodan, svi su ga nerado gledali, ne što je sa njima sedao,
Kao da mu iz samih očiju suze idu, usta počnu da se pokreću i vlaže se. Nikako ne može da je se nagleda, jednako kao u Sofkinim očima i ustima nalazeći i sećajući se nečega. Ko zna čega?
Znala je da on tamo nema nikakve trgovine niti kakve poslove, još manje da odlazi zato što tobož ne može da se odvikne od mešanja i druženja sa tim begovima i Turcima, već da je u stvari sasvim nešto drugo.
efendi-Miti, mati bi odgovarala: kako joj je baš pre neki dan poslao novac; i dolazio čovek da joj kaže kako on još ne može doći. U nekom je velikom poslu.
i očevo, dugo, noćno, sedenje, cele noći nemo, bez reči, a iz očiju im se vidi: kako sve ovo treba jednom svršiti, ne može se više, treba bežati, prodati i kuću i sve...
Jer zna se da sada samo ona, samo iz njihne kuće, jedi no još „efendi-Mitina“ kći što može biti tako lepa, a nijedna druga. I ne prevari se.
Idu dakle više šetnje radi, nego li, kao ostali, prost svet, samoga sabora ili odmora radi, pošto samo tada praznikom može da se odmara, i jela i pića radi.
No ipak, uverena je bila da to ne može nikada biti. Dopuštala je da će možda sada, toga proleća, kao uvek, neka tek tada prvi put izvedena svojom mladošću i
| Ne sada, nego nikada. Pa čak i onda kada bi je lice možda izdalo, ipak je Sofka bila uverena da je ne može nikoja nadmašiti. I, ne daj Bože, da do toga dođe. Sofka je osećala da bi onda bila u stanju sve da baci.
smerno i kako bojažljivo raspituje o „svome čoveku“ grdeći sebe: što nije znala šta će joj poručiti i iskati, te eto ne može sad odmah da njegovom glasniku to da.
I svakome neka dâ što želi. A kako je bata Mita? Čujete li što za nj? — Jutros mi dolazio trgovac. Zdrav je. Ne | može još da dođe. Zakasao u trgovinu. Sofki poslao đizije za haljinu, a i novaca, da nam se nađe za ovaj praznik.
Pandurović, Sima - PESME
ISTINA Ja znam da stradah, da žuđah i padah U svom životu. Može biti sporo, Al’ će tek doći klonulost i zadah Da skriju sve što voleo sam skoro.
— I treba. — To je ljubazno. — O, bože, I tačno. — Da l’ vam se verovati može? — Više no drugom. — Uostalom, zna se, Pesnici laskaju... to je slabost njina.
RONDO Ko nam stare rane još može da vida? Možda tiho, plavo, razneženo veče, I dah što ponoćnom tišinom poteče Preko gora, polja, urvina i hrida.
Dosta nam je igre nepotrebnog stida. Šta se najzad njime i na kraju steče? Ko nam stare rane još može da vida? Možda tiho, plavo, razneženo veče...
Ko nam stare rane još može da vida? VELIKI PAUK Vidiš kako tiho iznad naše glave, Na trakama sunca, kroz trenutke bede, U varljivoj slici
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Dan je bio vedar, sunce je grijalo, kao što samo u našem ubavom Primorju u to godišnje doba grijati može. Kroz sunčanu svjetlost vijaše prašina, što se dizaše sa ispremetanijeh platnenijeh truba i drugog espapa iz dućana.
Ama nećemo tako! Nećemo da svijet reče: ’gle junaka i junakovića serdara Peja Grubanova, kako ne može da se utješi za sinovima što junački pogiboše, no nariče kao žena’!“ „Ne bogami i božijeg mi slova!
Ali strah ne razbija sna gorskim sinovima! Znadijahu oni lijepo i gdje su i šta ih snaći može, ipak se ne bojahu. A gdje bijahu? Bijahu u stravičnome ždrijelu „u krvavoj Dugi“ gdje od birzemana čete zapadahu.
Turci istim redom kao što ih prije ugledaše, primicahu se, samo što, valjda razdragani molitvom a može biti i tutumom, govorahu i smijahu se.
„Zar to bi grof Pavle! Taj strašni vještac što nikada u crkvu ne ide, o kome se svašta pričalo — kako očima može ustrijeljiti i marvinče i čovjeka, kako niko mu nikada nije vidio dima iz dimnjaka no ga hrani đavo itd.
“ To joj se ražali, pa nemogav se više savladati, kleče kraj oca i briznu plakati. Janko, možda bješe sve čuo, a može biti što ga rane boljahu, jaukaše dosta glasno. Ona, jednako plačući, drmaše oca. Serdar se naglo probudi i sjede.
„A čemu, striko! Mogu i ja!“ reče cura veselo, pa kao da dokaže kako može, zagna sjekiru do ušice u kladu. Sklad i snaga njezinih vitkijeh udova, pokazaše se lijepo u toj prilici.
I ostali se namrštiše. No se Crmničanin ne htje okaniti. Vidi e je u tome nešto čudno, a može biti da i načuo bješe što, te iz daljega okoliši, pa opet na stvar. Evo ’vako poče: „Fala Bogu, brzo li rastu djevojke!
pa ću ti reći i to: čudim se, bogami, onome čovjeku, kome je namijenjena, kako se strpiti može. Ja, da sam u njegovoj koži...“ „Ne bi mogao čekati, je li?“ prekide ga jedan.
“ „Ona: kruška će (panuti) pod krušku. I ona: neće iver daleko od klade!“ „Ono da rečemo,“ prihvati stari, „sve se može izroditi. Posiješ najčistiju šenicu, pa ti se prometne u kukolj. Svijet se miješa, brate.
Svijet se miješa, brate. Tragovi se ljudski mijenjaju zemanom; dobar može roditi r’đu, a r’đa opet dobra čovjeka. Bog ne dariva u vječno našljedstvo ni jedno svoje dobro; ni junaštvo, ni pamet,
Iako je on otac joj, mi smo joj braća, pa ne može ni on preko svijeh nas; a ti znaš koliko nas je i kakvi smo!?“ „Bi li krupnijeh među vama?“ zapita vidar. „Ne.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Da zmija okusi od njega, otrovala bi se. Da imaš dvije glave ne bi ga prevario. Da može popio bi ga u kapljici vode. Da mu daš očerupane guske da čuva, i one bi mu odletele.
Što ne može bolan Rajko, to će žalosnica majka. — (Reče se kad se što pripravi bolesniku za ponude, pa pojedu zdravi).
Tako smo i mi! Ščim-ni ščim! Ščim-ni ščim! Ščim-ni ščim! — dživdžuće vrabac oko zrna kukuruza koje ne može svojim malim kljunom da proguta. II POSLOVICE A) PRAVE POSLOVICE (prozne) O SVETU — Svetu se ne može ugoditi.
II POSLOVICE A) PRAVE POSLOVICE (prozne) O SVETU — Svetu se ne može ugoditi. — Niko ne može celom svetu kolača namesiti. — Svitu nit’ nadrobi, nit’ nasoli.
II POSLOVICE A) PRAVE POSLOVICE (prozne) O SVETU — Svetu se ne može ugoditi. — Niko ne može celom svetu kolača namesiti. — Svitu nit’ nadrobi, nit’ nasoli.
— Niko ne može celom svetu kolača namesiti. — Svitu nit’ nadrobi, nit’ nasoli. — Niko ne može natkati mahrama, da cijelom svijetu usta poveže. — Komu vašar kapu kupuje, onaj će ići gologlav.
— Orao se uvijek na visine vije. — Životinje su šarene spolja, ljudi iznutra. — Mučno čovek uvek jednak može biti. — Koliko je od zemlje do neba, toliko je od nečoveka do čoveka.
— Od loše njive — čanak sočiva. — Zla rabota gora plaća. — Ko se psa ne odbrani, ne umoli ga. — Zmija, kad ne može da ujede, repom ošine. — Ko svakog sluša zlo čini, a ko nikog još gore. — Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada.
O UMU — Car caruje, um boguje. — Um caruje, a snaga klade valja. — Što snaga (jakos’) ne može, pamet učini. — U mudre glave, sto ruku. — Glava je starija od knjige. — Zalud knjiga gdje pameti nema.
— Nije svak orač ko se pluga drži. — Onoliko čovjek valja koliko i kako uradi. — Ništa se ne može od vredna čoveka oteti. — Rano ranilac i kasko legalac kuću steče. — Ko rano rani, dve sreće grabi.
— Bolja je dobra štednja nego rđavo tečenje. — U radiše svega biše, u štediše jošte više. — Ko ne čuva malo, ne može ni dosta imati. — Veći je priložak, neg’ glavnica (čeona).
— Bogat je tko u drugoga ne ište. — Bogat kako hoće, a ubog kako može. — Ko ima da trati, ko nema da pati. — Bogatstvu je mati sirotinja. — Bogat jede kad hoće, a siromah kad može.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
AŽDAJA I CAREV SIN. 60 9. ZMIJA MLADOŽENjA. 63 10. OPET ZMIJA MLADOŽENjA. 65 11. KOME BOG POMAŽE, NIKO MU NAUDITI NE MOŽE. 68 12. ZLATORUNI OVAN. 71 13. USUD. 74 14. KO MANjE IŠTE, VIŠE MU SE DAJE. 78 15.
227 32. HOĆE VODENIČAR U VOJSKU. 228 33. BEKRI-MUJO. 229 34. CIGANČE, PA CIGANČE! 231 35. NESRETNIKU SE NE MOŽE POMOĆI. 232 36. MLADA I CIGANIN. 233 37. KAKO SE KRALjEVIĆ-MARKO JUNAŠTVU NAUČIO. 234 38. KO NIJE DOBRO SVEZAO? 235 39.
kaka je taka je; a može biti, da će se u napredak što i popraviti;“ pa uzme uže i otide nad rupu, pa pusti uže u rupu i stane vikati, da se
Skupe se iz cijeloga carstva ljekari, i popovi i kaluđeri, ali zaludu, ne može niko ništa da učini. Onda čovek uzme torbu s travom, te objesi o vratu, i uzme štap u šake, pa zapali pješice u carsku
Kad ovom caru dođe takovi glas, onda kaže svom zetu, da drukčije biti ne može, nego da treba ići. Kad se carev zet vidi na nevolji, spremi se i otide.
d. Ali sve zaludu! on kaže: „Ja nju, ja ni jed | nu? Kad već vide, da drukčije ne može biti, onda car pošlje jednoga svog vezira, da javi govedaru, da će car da mu uzme kćer za sina.
Pošto se malo prokupaju; onda reče sveti Aranđel: „De da ronimo, da gledamo koji može dublje.“ A đavo mu odgovori: „Ajde de.“ Onda sveti Aranđel zaroni, i iznese u zubima pijeska morskoga.
Kad đavo čuje svračij glas, onda već vidi šta je; pa se brže bolje vrati natrag. Kad gore, ali se more zaledilo, ne može na polje! Onda se brže bolje vrati opet na dno mora, te uzme kamen i njim probije led, pa onda poteci za sv. Aranđelom!
78. Niti misli, ni govori, samo ti se kaže. 79. Nit' šušnu, nit' bušnu, a u kuću dođe. 80. Od zemlje se diže, a ne može se dignuti. 81. Otac u kolijevci, a sin u svatovima. 82.
124. Tica bez zuba, a svijet izjede. 125. Tica šargizda sve selo nagizda, a sebe ne može. 126. Trči trči trčuljak, visi visi visuljak; Boga moli trčuljak, da otpadne visuljak. 127.
152. Crno crijevo iz neba visi. 153. Četiri brata putem trče, jedan drugog ne može da stigne. 154. Četiri bule na konju jašu, jedna drugu ne može da stigne. 155. Četiri nožice, a dva opanka. 156.
153. Četiri brata putem trče, jedan drugog ne može da stigne. 154. Četiri bule na konju jašu, jedna drugu ne može da stigne. 155. Četiri nožice, a dva opanka. 156. Čuča čuči, bjega bježi; skoči čuča, te uvati bjegu. 157.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Molbom molim da ne bude nepromenjen, osim ako se u bolest padne. Tada koliko krepost može. O piću i o jelu: ako se dogodi da ti neko drag dođe na utehu, tada neka se naruši post — osim srede i petka.
Ako neko kaže: volim Boga, a brata svoga mrzi, laž je. Jer ko ne voli brata svoga koga vidi, kako može voleti Boga koga ne vidi? I ovu zapovest imamo od njega, da koji voli Boga, da voli i brata svoga.
U krotosti primite pravu reč koja može spasiti duše vaše. Budite tvorci reči, a ne samo čitaoci, varajući se u sebi.
Naš sveti manastir ovaj, treba da znate, da ovo mesto, koje se ne može uporediti ni sa jednim na zemlji, beše opustelo od razbojnika.
Ako li nekako u vašoj ljudskoj prirodi ne možete rasuditi sami sebi sagrešenja u sebi, pritecimo ka drugome, koji nam može rasuditi zle običaje, koji nam stvaraju pogubu duši.
Nikakve štete manastiru od toga ne može biti, „jer može Bog i od kamena podignuti decu Avraamu“, (Mt. Z, 9) i slepima dati premudrost, i reč nerečitima, i
Nikakve štete manastiru od toga ne može biti, „jer može Bog i od kamena podignuti decu Avraamu“, (Mt. Z, 9) i slepima dati premudrost, i reč nerečitima, i koji će mu biti
Iz drugog opravdanog razloga uzimati i ove, ili premeštati, niti mi, niti ko drugi dobro mudrujući ne može narediti, osim ako se dogodi nevolja zbog požara manastira, te se zapali, ili padne od zemljotresa, ili štogod drugo što
narediti, osim ako se dogodi nevolja zbog požara manastira, te se zapali, ili padne od zemljotresa, ili štogod drugo što može da bude manastiru od pomoći, a druge nikakve ne može imati pomoći, tada da se pokreće ovo, ali da to tajno ne čini
te se zapali, ili padne od zemljotresa, ili štogod drugo što može da bude manastiru od pomoći, a druge nikakve ne može imati pomoći, tada da se pokreće ovo, ali da to tajno ne čini iguman, nego po dogovoru i odluci sve starije bratije.
Pri tom može u dosađivanje jedan drugom upasti, ili u gnev. Jer, ko ovo čini, da se odluči, ako se ne kaje i oproštaj ne moli skrušen
I opet, da se ne izbaci postavljeni ovde, ako ne bude imao neku krivicu veću, i ukoren pred svima i da se ne može ispraviti, ili da se zbog toga ne može pokajati. Odežde. Treba dalje ukazati o odeći bratije.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MILE: Ne treba tako gledati na stvari! JAGODA: A ne može tek tako fabriku u okean, je l? Na koncu konca, to je milionska vrednost!
JAGODA: On je visoko iznad toga! Istina, malo je stariji, farba brkove, al ne može se i jare i pare odjednom! Čovek treba da bude realan!
Podnela sam ležećki, i snogu, spisak bi se naslago do krova! Al to više trpeti ne mogu! IKONIJA: Sve se može kad zašušti lova! GOSPAVA: I jes mi velika lova! Jednom, ko dvaput za bioskop!
Visoka, krupna, kosa crna ko zift. A Š ne može da kaže sasvim čisto, nego šuška. Kaže: šubara, šuma, šaša, šišti, šeboj, šuster, Šunjevarić.
IKONIJA: Nemam, imam sveću. ANĐELKO: Daj šta bilo! Ostavi vrata, vako, otvorena, da pada svetlost! Pa, ako ne može, majku mu, podupri stolicom! Gadne li kiše! Ponesi kišobran, lije kao iz kabla!
CMILjA: Gde ćeš s njim noćas? IKONIJA: Gde ću, nego u kujnu! CMILjA: A gde će onda Anđelko? IKONIJA: Može u šupu, imaju neki sicevi! (Povedu Skitnicu u kafanu. Odjednom, iznenađena, Ikonija se okrene.
Ne mogu da vas ogreju ni toplane, ni cerova drva, ni ugalj, ni ovnujske kože! A kako to nekog i jedna lula može? Stvari, stvari, blago... obično đubre! Na čoveka se brecate, a i mravu treba skinuti kapu!
Ko te onako krvnički izdeveto? (Skitnica odmahne rukom i odlazi bez odgovora) IKONIJA: Niko to ne može dizmisli, ni u romanu, kako to ume život da ti zamesi! STAVRA: Lepa priča! MILE (prilazi Anđelku): Tis ovde novi?
CMILjA: Kako ona Gospava, onako izakana, izdrndana, i matora, može da ima na svakom prstu po deset, a ja, ovako mlada i očuvana, zdrava ko dren, rumena kao jabuka, ne mogu ni jednog
Samo da nam se ne vidi repato dupe! IKONIJA: Izradio te švaler, pa ti sada ne valja ceo svet! Ne može sve ni po tvojoj volji! GOSPAVA: A kad se zagledaš malo bolje, šta viri? Iz mišje rupe rep đavolji!
Čim je nešto fino, ne verujem! Ajde, nemoj da plačeš, nije važno! Ne može da se živi, a da se nikad ne nadrlja! CMILjA: Iste smo ti mi sreće.
Ko da mu detlić izvirio iz glave! A uvo rascepljeno, rascopano, krv samo lipti! Niko ne može dudari onako kako ume dudari najrođeniji!
Stanković, Borisav - JOVČA
A ne kao drugi put ako u zoru IZ mehane dođe... (Želeći da se dodvori Jovči, računajući da on može čuti, podiže glas): Ako, ako, došao, ja! došao sveti Ilija! MARIJA (uplašeno): Ćuti! Nemoj glasno. Nemoj da te čuje!
Ne možemo od onih dole da se okrenemo. Već se svi iskupili. Svi se zbili, pa od njih čovek ne može da se makne. Iz Jovčine sobe, desno, čuje se kašalj. SOFIJA (ostavlja cipele na kraj praga).
Ko je taj koji bi smeo, usudio se? MARIJA Niko nju ne mrzi, niko je popreko ne gleda, ali neću ni da može to da... JOVČA Ah, ti, ti!
ANĐA (moli mimikom Mitu da ne govori). MITA Što me gledaš, što me moliš? Ne može više, sestro. Mora da se govori, mora da se zna.
Ne može se više, sestro, mora, mora da se kaže... Ja tebi lepo govorih: Gledaj, gledaj dok bata Jovča nije došao, steži ga, ne
I on izuči dobro, neću dušu da grešim, najbolje. Samo kad hoće, može da skroji i sašije kao niko drugi... Ali, koja vajda, kad on u dućanu, za tezgom nikad nije.
Na svakoj svadbi, veselju, on je. Na saboru zbog njega najbolji svirači, najlepše mesto ispred crkve, ne može da se dobije. I onda ora, pesme, vesele. Ako slavu slavi, po tri dana se pije i veseli, kao da je prvi, hadžijski sin.
A zar moga, Jovča, kod samoga cara i kod vezira da odeš? JOVČA Ta, morao sam. A da se može uvek, to ti već znaš. Samo nekoliko kesa, i sve se može. Ali, morao sam...
JOVČA Ta, morao sam. A da se može uvek, to ti već znaš. Samo nekoliko kesa, i sve se može. Ali, morao sam... SOFIJA i VELA (donose posluženje za vladiku, služe njega i Jovču, pa se izmiču).
JOVAN E, neka me čuje! (Prilazi bliže i ako ga Mladen sprečava, podiže se i proviruje): A bre, Mladene, može li što da se vidi? MLADEN (odgurne ga): Jesi li lud? JOVAN Pusti me, pusti samo da navirim, da vidim.
Svi su tamo samo se ti izvlačiš. (Vraća se posrćući): Oh, ovo se ne može više! Ja, ne više. ... »Donesi vode, Mladene! Polivaj me! Oblači me, Mladene!« ...
, bocom vina i čašom, namešta je do Vaske, da joj je što bliže ustima, da se ne mora ni podizati nego da se ležeći može služiti; zatim se izmakne, čekajući zapovesti). VASKA (okrene se lenjo, okuša jelo): Odi, jedi i Ti.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Nauka i poznanje ljudi nije niti malena niti malo potrebna stvar človeku na svetu; o ovom poslu može se reći kako god i o vospitaniju, sireč, da o njemu zavisi sve naše blagopolučije u celom tečeniju života.
Niko ne može se ispraviti ne znajući u čemu i kako pogrešava; a ko se može pohvaliti da je bez slabosti i pogreške? Dakle, mi ne
Niko ne može se ispraviti ne znajući u čemu i kako pogrešava; a ko se može pohvaliti da je bez slabosti i pogreške? Dakle, mi ne možemo ni jedan dan u miru, pokoju i ljubavi jedan s drugim
Bog bi morao zao biti kad bi rod čelovečeski na nji[h] ovo zlo i nesreću sazdao; a to ko može, zdrav mozak imajući, i pomisliti? Otkud, dakle, nesreća? Valjada je sa strane človekove.
Gotovi smo nama[h] na kavgu. Svak se sebi čini na pravom putu, a drugoga sudi za izgubljena. Ko god ne vidi, ne može uprav hoditi; a ko god ne ume misliti i suditi, ne može ni svoja dela kako valja upraviti.
Ko god ne vidi, ne može uprav hoditi; a ko god ne ume misliti i suditi, ne može ni svoja dela kako valja upraviti. Može jedan isti čovek u jednom poslu pravo misliti, a u drugom — vrlo krivo; na
Ko god ne vidi, ne može uprav hoditi; a ko god ne ume misliti i suditi, ne može ni svoja dela kako valja upraviti. Može jedan isti čovek u jednom poslu pravo misliti, a u drugom — vrlo krivo; na priliku, Turčin veli da od boga ne valja
jednom poslu pravo misliti, a u drugom — vrlo krivo; na priliku, Turčin veli da od boga ne valja čovek da beži, jer ne može uteći ni sakriti se. Imaš pravo, Turčine! A ima li Turčin pravo kad veli da ni od kuge ne valja bežati? Jok, vala!
Ja sam i to predvidio i nisam se tome nenadao. Ko može svim i toliko različnim ljudma ugoditi! Ja ću se samo starati ništa protiv mojej sovesti i protiv pravilam zdravoga
Iz toga što sam dovde govorio može se poznati, od časti i nakratko, šta će ova moja knjiga u sebi sadržavati; nije više potreba o tom govoriti.
No, za ne izostaviti nijedno opstojateljstvo koje može imati kakav god sojuz s vospitanijem, neka mi se oprosti da se malo natrag vratim.
” Svak lasno može poznati kakav je ovi savet bio, kako ga i sam sad poznajem; no onda ko će ludu dati pamet? Moja glava, napunjena budući
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
iz Zvrljeva, a nije prihvatio više od petnaest glava životinje, da taj čovjek nije priješao iz granica čestitosti, te da može biti narodnijem glavarom. I postavi vlast Kušmelja knezom u Zvrljevu.
Zatijem bi Kušmelj, uzdahnuvši najprije što dublje može, probesjedio ovako: — Bakonja, Bakonja, nesritno dite! Ti bi sve mogâ što Čmanjak ne može, mogâ i ter kako da te vrag
Ti bi sve mogâ što Čmanjak ne može, mogâ i ter kako da te vrag nije obrnuja na svoju!... Bakonja, vrat slomija, oćeš li se ikad okaniti galijotstva, oćeš
— Taa-ko! A ja ću s njim natrag, ako ne bude za to. — Zlo je i da pođe! — reče Rora. — Dokle ga poznaš, može učiniti što se već neće moći ispraviti! — veli Rdalo. — Ma sve su to prazne riči, i ja ne znam šta oćete najposli?
Zašto ne pustite mene da govorim, nego ovaj maniti Rkalina: dam! bam! tum! pum!, kâ da se ne može ljudski... — Dobro! Dobro! Ajte sad! — A moj dobri, moj lipi vra-Brne!
Sva ta mješavina letijaše naviše, naviše, a za njom letijaše onaj bolešljivi đakon, vrlo tužan što ne može da ih stigne, i baš kad hoćahu da zađu za njeki rumeni oblak, razbudi Bakonju treska u sobi i stričev glas: — Diži se,
— Dakle, si baš poslat? I to baš Kenju, gubavom Kenju? Šta to može biti? — Molim te, majko, skloni dicu, jer sam gladan! — reče Bakonja, pa izvadi iz torbice pogače i sira i poče jesti.
Pa ti, po ovome vrimenu, oklen doklen. Valaj, ni vra-Naćvar nema srca! I šalje te radi gubavog Kenje! Ma šta to može biti, dite?! Cigurno nika velika stvar. A šta ćeš ti raditi, ako dođe stari Krkota s njim? Znaš, odma mu reci: „Rš!
— Meni se sažali za tobom, pa stado moliti strica: „Nemojte, dujo, dok se ja ne sastanem s Kenjom. Ko zna, može se sve to još na lipe svršiti, a može biti da je Krkotić najmanje kriv.
Ko zna, može se sve to još na lipe svršiti, a može biti da je Krkotić najmanje kriv.“ Tada vra-Brne odmeknu i reče: „Ajde pokušajmo i to, neka ga vrag nosi.
— Daj amo! — viknu knez. — Odma daj amo tu knjigu! — Ma šta može biti to? — reče Kenjo s malom dušom. — Šta može biti?
— Daj amo! — viknu knez. — Odma daj amo tu knjigu! — Ma šta može biti to? — reče Kenjo s malom dušom. — Šta može biti?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Drugi mnome objašnjavaju brzo bogaćenje Đorđevo, jer, kažu, ne može se samo trgovinom za nekoliko godina kupiti toliko imanje, izgraditi čitava varoš u avliji i dugovima za gušu držati
— Samo su sitne ptice šarene. Gavrani su crni. Ni orlovi se ne kite. — Gazda sve može. — Može li dukat da baci u sneg? — Može. — A sina? — Tola se iz dubine nasmeja.
— Samo su sitne ptice šarene. Gavrani su crni. Ni orlovi se ne kite. — Gazda sve može. — Može li dukat da baci u sneg? — Može. — A sina? — Tola se iz dubine nasmeja.
Gavrani su crni. Ni orlovi se ne kite. — Gazda sve može. — Može li dukat da baci u sneg? — Može. — A sina? — Tola se iz dubine nasmeja.
Zašto sam đinđuve kupio? Desna ruka odloži pušku, iz džepa izvadi nisku đinđuva i poče da je valja među prstima. Ne može da je baci u sneg. U tmini bez obala trnu vatreni svici što skaču iz očiju, iz glave lune sve glasnijeg cvokota.
Celu noć nije spavao kad je prvi put na kantar stavio šuplje đule, i dugo nije mogao i još uvek ne može da pogleda u oči selaku kome je prvi put krivo izmerio prase.
Kad za petnaest godina nije, neće ni za ovih nekoliko preostalih. Nije to. Svi će oni mene nadživeti. Može posao naopako da mi pođe. Izgubiću sve što sam do sada stekao. dobro je što ova budala Tola ćuti. Pijan je, pa drema.
Kad nemaš, ništa kad nemaš! — Prestani noćas! — Ja... siromah k sirće. Niko mi ništa ne može. Ni Bog, ni zima, ni rakija, ni hajduci, ni ti... Ćutim. da se kladimo daje muško.
Zvonko sipkaju osušena sitna semca. Neko ih lakim prstima pipka. Osušena semca. Zaustavi dah: srcu ne može ništa; ono brzo kasa po sipkavoj tami, probodenoj odžacima i jasenovima. Nije ona kriva.
Gleda joj u usta, gleda je u „muški“, čini mu se da je i sada davi ta reč i ne može da joj priđe bliže proboden njenim nesavitljivim pogledom, ne može ni rukama da zamahne, a mora nešto da kaže, pa
u „muški“, čini mu se da je i sada davi ta reč i ne može da joj priđe bliže proboden njenim nesavitljivim pogledom, ne može ni rukama da zamahne, a mora nešto da kaže, pa promuca; — Rakije!
koji propada, ne, on se uspinje nekud, samo ne zna kud, krv mu se sporo uspinje od peta, gušća od katrana, naliva ga, on može, mora, jači je od njih. Nije ni osetio kad je Simka ušla i spustila ibrik s rakijom.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Uh, kako se Poglavica prevario da neko može uništiti čaroliju!« pomisli Đavolak, kad iz jedne niske, ruševne kuće izađe devojčica noseći malog brata u naručju.
Kada se pažljivije zagleda, vide nečije svetle, radosne oči i šarenu maramu oko okruglog lica. To ne može biti Tataga! Devojčica zaviri još jednom. Iza okna joj neko prijateljski klimnu glavom. Devojčica priđe drugom prozoru.
pa Srebrnu ružu, ponovo Riblju Glavu, i shvati: to se ona iz jednog u drugi oblik preliva, i uzdahnu: — Zar baš ne može drugačije? — Ne može! — Neka ti bude!
— Ne može! — Neka ti bude! — Zlatousti saže glavu i oseti kako mu se tel o smanjuje, kako postaje prozračan i lagan.
Ovo je još gore nego ići u školu! Sam vučeš kuću, sam nabavljaš hranu, a još si i tako malen da te može svako zgaziti! Pa i te trave! Sav sam se isekao o njihove oštre vrhove. Bar da smo ptice!
Evo ih, tu su! Kad bi bar bio zvezda! Zvezdama niko ništa ne može. Blistave su, daleke, večne, a njega do zore može ujesti zmija, odneti vetar, zatrpati pustinjski pesak.
Evo ih, tu su! Kad bi bar bio zvezda! Zvezdama niko ništa ne može. Blistave su, daleke, večne, a njega do zore može ujesti zmija, odneti vetar, zatrpati pustinjski pesak. »Možda još i pre zore?
Onaj, nekada nežni dečak sada je na sve gledao sa podsmehom. — Šta mi ko može? — smejao se. — Najsmeliji sam. Najjači!
— Ja tebe? — stena prezrivo nabra usta. — Zar ne vidiš da si tek lokvica vode? Stena može poljubiti jedino nekog jačeg od sebe!
— Hm, hm! — promrmlja som kroz brkove. — Kažeš da reka ne može bez cveća? Pa, budi ti cvet! Jednom u godini budi cvet!
Treći otimaju. Ali, sreće u njemu nema! Poslednje starčeve reči jedva je čuo. U ušima mu je brujalo: odlazeći u svet, može se postati bogat. E, pa, otići će. Ako su drugi mogli, što ne bi i on?
Dobro će zaraditi njegov vlasnik na odšteti! Mnogi su tako zgrnuli čitava bogatstva! Dečak se strese: »I tako se može postati bogat, znači?« Sakriven pod palubom izvidničkog broda on napusti ostrvo istoga dana.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
decenijama, a na šancu izgledalo je da ne ostavljaju tragove ni ratovi ni morije koji su, naizmenično, opsedali grad. Može se pretpostaviti da to ipak nije sasvim tačno, jer su, u usmenom predanju Beograda s kraja prošlog stoleća, sačuvana
Ko xoće može u Francuskoj, kako se već nekoliko decenija zove Pozorišna ulica, da uhvati u šaku pregršt te svetlosne prašine i da,
Da li se, uopšte, može? Jevrem je, možda, bio mudriji od Miloša, ali je Miloš, sigurno, bio jači od Jevrema. Umeo je i da daje i da oduzima:
da njemu koji je uvek, kao što se zna, bio od onih što su najbliži Knezu, teško pada što sa Knezom više nikako ne može da se složi. Kneževa je samovolja, po Vučiću, postajala sve luđa, a vremena su bila izmenjena.
To Karađorđevići jedva čekaju. Gospodar Jevrem može, sebi u prilog, da prizna kako je uz stvar Ustavobranitelja pristao sa čistim uverenjem da je donošenje Ustava neizbežno:
Stisnuo je usne, ščepao svoje nedoumice i gurnuo ih duboko, najdublje što se može. Kad su stigli na Vračar i pošli Vučiću, Avram Petronijević i ruski konzul su se zgledali: sav uspravan, krut kao
Gospodar Jevrem gleda Pašića, Pašić gleda Jevrema: onda, Gospodar više ne može da izdrži i pita Pašića ono što pita i sebe, neprekidno: – Bez izdaje, da li se može?
Jevrema: onda, Gospodar više ne može da izdrži i pita Pašića ono što pita i sebe, neprekidno: – Bez izdaje, da li se može?
da li se to on šali sam sa sobom ili se neko drugi šali s njim, ali je sve, još nevidljivo, osećao kao istinu koja se može opipati. Od tada nije bio sklon ni primirju sa Turcima: više nije silazio u Beograd a oni cy obilazili Avalu.
Zemlja pamti, kamen i cigla kao da pamte, ali asfalt ne pamti i Vasa, eto, ne može da kroči na kolovoz. Da može, odmah bi otišao na Trg, pod spomenik Knezu Mihailu.
Zemlja pamti, kamen i cigla kao da pamte, ali asfalt ne pamti i Vasa, eto, ne može da kroči na kolovoz. Da može, odmah bi otišao na Trg, pod spomenik Knezu Mihailu.
Vasa mu je uzmicao, da ne bude stignut pre vremena, i to je bilo sve. U isti mah, nije verovao da se može uzmaći i zato se ponekad trzao. Na njegovom licu, crnom koliko od sunca toliko i od nesanice, ništa se nije videlo.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ - „Uvek jača od zlotvora!“ „Malo nas je koj' bi smeli!“ - „Al' vas jaka sila kreće!“ „Zar ko može stići celi?“ - „Ko posumnja, nikad neće!
Da li sam ti peti, il' tek treći, Mom osećaju to ne smeta; Ni ti meni nisi prva, što ću kriti? A i ko zna šta još može biti! S anđelima te nisam poređiv'o, Da nadzemaljski stvor ja obožavam; I nisam hteo - ne razumi krivo!
Pun si krupnih i sitnih ružnih strasti, Primljenih od otaca, i rođenih u tebi; Od njih te tuđa pomoć ne može nikad spasti, S njima te ka sebi svojski primio niko ne bi. O Rode!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Snom je čovjek uspavan teškijem, u kom vidi strašna prividjenja, i jedva se opred'jelit može da mu biće u njima ne spada.
Ah, krasotu nebesnog voinstva smrtni nikad postići ne može! Na svakome licu angelskome sovršenstvo blista stvoritelja i prelesna Božja poezija; na njihova koplja i strijele i
Radimosti ove neumorne i silnoga njegova naprega niko sebi predstavit ne može; ali svoje cjelji postić neće, jer vjekovah mati bezbrojnijeh ima lakša nego sjenka krila.
Hod se njihov upodobit može hučnu hodu dva morska vojvode, kad se dignu na bijela krila i veselim lete okeanom, a oko njih u dugačke vrste
“ „Dva vojvode sv'jetlijeh polkovah! Ja sam - kaže - sam po sebe bio, bit po sebe već ništa ne može, jer je protiv zakona prirode, koja pečat moj na lice nosi.
da su (neka čislo i umnožim kolah u najveći stepen sčislenija što besmrtno tvoje tvorenije voobrazit svojim umom može), nasijata kola sa suncima; svako sunce predvodi mirove kolika si kome obredio, a mir svaki svoju sferu ima.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No ovoga puta dobih od njega izveštaj da se to Levenhajmovo delo ne može nabaviti, pa ni antikvarno. To me je iznenadilo, ali se brzo prisetih: Levenhajm je, kako mu njegovo ime svedoči, bio
svojoj doktorskoj disertaciji, učinio prvi korak na putu naučničke karijere, uvideo sam da se svaka pojedinačna nauka može shvatiti i prozreti do dna samo onda, ako se upozna i njen postanak i postepeni razvitak do njenog savremenog stanja.
Samostalni rad na kojoj god bilo oblasti nauke može se vršiti samo onda ako se ima pri ruci ne samo ono što je u njoj stvoreno, već i ono što se, iz dana u dan, u njoj
„Tako je!“ uzviknuše Pitagorini učenici. „Sfera!“ nastavi Pitagora. „Ona je najsavršeniji geometriski oblik što ga može biti.
Zvezdanom nebu može dolikovati samo najsavršeniji oblik i večnost i zato ono ima oblik sfere koja se večno i ravnomerno obrće.
„I ja sâm sam mnogo razmišljao o toj stvari i uvideo da Zemlja mora imati oblik lopte kojoj se, putujući, ne može nikad doći do kraja njene površine. Ta sfera je, kao što sam već rastumačio, najsavršeniji geometriski oblik“.
„Sa ovakvim trouglom, obrazovanim od jednog dugog užeta, čije stranice mere 3, 4 i 5 jedinica - takva jedinica može biti proizvoljno odabrana, dakle veća od ove naše - i pomoću triju kolaca koji se zabiju u zemlju tako da uže bude
Uvideh šta je to razmera dvaju brojeva, kako se njom mogu meriti uglovi. Tako se jedan oštri ugao pravouglog trougla može izmeriti razmerom njegovih kateta ili razmerom njegove jedne katete i njegove hipotenuze.
je do neočekivanih saznanja, jer sam uvideo da se razmera katete i hipotenuze takvog ravnokrakog pravouglog trougla ne može izraziti nikakvim brojevima, ni celim, ni razlomcima. Ta je razmera neizreciva, pretstavljena neizrecivim brojem“.
Učenici se zagledaše kao da pitaju: „Neizreciv broj! - Šta to može biti?“ Pitagora razumede govor njihovih očiju pa reče: „Sada ću vam to rastumačiti“.
Njena prava dužina ne može se, dakle, nikad pretstaviti takvim brojem. Broj koji izražava njenu dužinu pretstavlja jedan viši pojam, pojam
“ On ućuta. U besu koji i najrazumnijeg čoveka može da ošamuti, umalo da ne izbrblja kojoj je lepotici Abdere učinio svoju galantnu posetu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ „Ona je silnija od svih ranijih, veruj mi. „I to može biti i ne čudim se, najzad, jer te poznajem. „A zar je mene teško upoznati? Ja sve kažem što mi je na srcu.
Jer i kod nas treba pripremati duhove i jer izlaz iz ovog haosa i kala ne može se ni zamisliti bez terorističke akcije. Morate se u ovome sa mnom potpuno složiti. I morate nam, najzad, prići.
Svi mi samo imitiramo, zar ne? Govorimo otvoreno. Ali mene ništa više ne može da zagreje, kao nekad pre ratova. Nema organizacije, nema sredine u koju čovek može da uđe bez rezerve.
Ali mene ništa više ne može da zagreje, kao nekad pre ratova. Nema organizacije, nema sredine u koju čovek može da uđe bez rezerve. A posle: ja sam se razočarao, užasno razočarao; nemam više vere.
I ko danas, posle rata, može reći da je već gotov sa svojom duševnom organizacijom, da zna šta hoće i da je to što hoće istinska i najveća Pravda?
Svaki danas može da zaradi, ako hoće i koliko hoće. A vi ste vrlo neučtivi i drski. — Moguće — odgovori mirno student kao da je
Sećajući se i sad onih svečanih trenutaka ceremonije, jedne od najvećih i najsvečanijih obaveza koju čovek može primiti, znam kako sam onda verovao: da se ona nikad ne može pogaziti, bar radi lepote one uspomene, najmilije u
jedne od najvećih i najsvečanijih obaveza koju čovek može primiti, znam kako sam onda verovao: da se ona nikad ne može pogaziti, bar radi lepote one uspomene, najmilije u životu, najsvečanije od svih, najčistije i najdraže.
Pa uveren da se ništa slađe u životu ne može ni doživeti od onoga što oseća dete kad ga budi sunčani zrak i slavuj, koliko sam se puta naprezao da zamislim: kako
— Za ime Božije — uzviknuh zaprepašćen — to ne može biti! — Na žalost tako je, prevarena od neprijateljskog oficira, nevenčana, ostavila je majku...
Kao i većina verenika mi nismo hteli predviđati taj stvarni život kome smo išli u susret, koji se ne može obići, niti nas se ticao život drugih kojim smo se mogli koristiti.
uzora od čoveka, obhrvana svima nesrećama, izložena tolikim opasnostima, zauzeta naj težim dužnostima što ih život može naturiti, dužnostima punim odgovornosti.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
o ramenu eno razgovara s vratarom, možda mu preporučuje nekoga svoga — vratar je najviši do koga njegova preporuka može da dopre. Zatim promiču, žustro i dosta veselo, dva mlada doktora u bijelim kapama. Vratar je jednog zaustavio.
li događaj, kakav li kataklizam mora da im se učinio taj odlazak — njima, kojima je valjda bilo nepojmljivo da se uopće može živjeti negdje van našeg mjesta, u drugoj kakvoj kući, drugim kakvim načinom života!
da onako prisno i neposredno poljulja i ugrozi onaj bijedni sud u kome živi taj duh, ta ideja, ta vjera, kao što to može da učini jedna vulgarna morska bolest ili jedna jača zubobolja.
Kao potvrda može da posluži ova mala refleksija: svi mi gotovo uvijek više ili manje stiliziramo svoje duševne patnje; svi mi znamo da
A može uroditi još i tom neočekivanom blagodati da čovjeku ponude da igra sam sebe u filmu, da izigrava sam svoju „tragediju”.
Eto, što sve može da donese jedna sretno potrefljena nesreća!... A vjerovatno je čuo i za moj strah od sobnog druga.
su neumorno producirali one plavičaste oblake opalskih preliva koji su njihali pod plafonom slutnju zamagljenih daljina. Može se peći da su ti ljudi propušili svoj vijek, onako kao što ga neko prokocka ili propije.
I čini mi se da sam već tada osjetio kako to može da i za nas same bude neugodno i odnekud bolno do te mjere da nas često sili da zažmirimo kako bismo malko rasplinuli
Da, smrt je samo za druge. Ma koje od lica nadnesenih nad ogledalom jezera može da nestane. To će biti bolno, to će biti žalosno, ali, na koncu, to je samo nestanak jedne jedinke, i ništa više.
Uobražavao sam da jedan jedincati, sam po sebi, uvijek jednak i uvijek jednako neosmišljen ton, može da izrazi mnogo toga, svu silu raznovrsnih stvari.
Kao što se uopšte, po sili same stvari, kasno sa sigurnošću osvjedočavamo o promašenom: o tome može da nas pouzdano i do kraja osvjedoči tek neuspjeh.
Obmanjivanje sredstvom istine nesravnjivo je podlije nego obmanjivanje sredstvom laži. Ali, izgleda, čovjek ne može da se oslobodi laži kao ni svoje kože.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Momčadija prebledela, pa niko ne diše; sve uprlo oči u popu, koji razgleda jednoga po jednoga, pa, vidi se, ni sam ne može da se odluči kuda će. Đurica beše, i stasom i lepotom, nadvisio svu momčadiju.
!... — Znam — odgovori mu popa. — I baš radi toga i velim... neka se dete popravi... — Jok, ne može! — odseče knez. Među momcima nasta gurkanje i šaptanje.
U Sretenovu kolu ostade samo desetina momaka, a to je za kolovođu grdna sramota. Tu još može pomoći samo »politika«, ali joj Sreten ne bejaše vičan, te morade pustiti srcu na volju.
Oči mu, na prvi pogled, iskazivahu neizmernu pitomost i blagost, neku bolećivu dobroćudnost, koja se često može opaziti kod ljudi zelenkastoplavetnih očiju.
Neprestano je potom mislila i pitala se: zašto ona ne može da vidi ni vampira ni drekavca, kad, eto, drugi ljudi mogu...
Tako prolažahu dani... Međutim Đurica je i dalje živeo onako, kako je od oca navikao. Imanja, može se reći, i ne imađaše. Jedna kućica sa danom oranja oko nje i jedna njiva u planini — beše mu sve nasleđe od oca.
i žive duše čovekove, koja upravlja tim odredbama po svojoj ništavnoj volji; kad vide kako jedan bistar od prirode um može da vlada učenima i neukima — Vujo poče stalno da se zanima rečenim poslom.
Jedared zastade, pogleda oko sebe, pa uzdahnu, kao čovek koji ne može da nađe izlaza iz neke nevolje. U tom mu pade pogled na onaj dugi planinski venac, iz koga se veličanstveno uzdižu
ruka, ona što još ne beše jelek na njoj namešten, sama se povijaše iz ramena, i Đurici bi veoma po volji što nikako ne može odeću da namesti, te mu se desno rame i ruka jednako nalazila u poslu.
Tek beše mu stalo do toga, da ovo sadašnje raspoloženje, ovo »neticanje ničega« produži što više može. U takvoj tišini, u toj zatupljenoj ukočenoj samoći, ne misleći i ne osećajući ništa, provede nekoliko dugih časova.
se jetko nasmeši, kao čovek koji neprestano sluša ovakve odgovore od svih pravih krivaca, te uviđa, da za ovaj mah ne može što drugo ni očekivati. — A šta ćeš reći na ispitu za stvari, koje su kod tebe nađene ?
Ali i sam je dobro znao da u ovakvu stanju i za ovakve stvari on ne može nikad ništa smisliti. I dosada je drugi za njega mislio, najpre otac mu, pa posle Vujo, a on je umeo samo izvršiti ono
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I DIJETE 377 TI ĆEŠ SVIRATI 378 ZNAM I JA KAO BOG, DA SMIJEM KAZATI 379 MENI JEDAN, A TEBI OSTALO 380 NESRETNIKU SE NE MOŽE POMOĆI 382 I TO ĆE PROĆI 383 ŠTO ZOVETE MRTVE?
Onda mu otac reče: — To je istina, ali može biti da ima gdegod u svetu mesta gde bi se čovek i spasti mogao. Ti bi, sinko, sad tek trebalo da živiš, a ne da
Kapu kad metneš na glavu, onda te niko ne može videti; kad štakom prekrstiš, svašta se mora pred tobom okameniti, ili, ako hoćeš, oživeti; papuču kad obuješ, možeš
Starac mu onda kaže: — Jeste, ima i takova zemlja, samo tamo ne može niko otići. Petar sad zapita starca: — Pa gde je ta zemlja?
Ko bi u tu zemlju otići mogao, taj ne bi nikad ostario niti umro; ali tamo ne može niko otići, jer koji god je dosad u tu zemlju odlazio, svaki je glavom platio.
Sa one strane uz brazdu bilo je tako lepog cveća da se Petar začudio, pa zapita devojku: — Kakva je to zemlja gde ne može trava da raste? Devojka mu odgovori: — To je žalosno polje. Petar je opet zapita: — A kakvo je to cveće tamo?
Devojka se na to obraduje i pomisli u sebi da vrh od čizme ne može nikad biti teži od celog Petra, i reče: — Pa hajde.
šta je stari rekao, a bog mu reče: — A ti hajde pa ih išti za sebe, neka ih tebi proda kad ne da meni, jer su njegove, može da radi šta hoće. Potom se sveti Petar vrati, pa dođe opet k starome pa mu reče: — A bi li ti htio meni ovce prodati?
Moj je otac zmijinji car. Onda joj se čoban stane moliti i izgovarati da ne može ostaviti svojih ovaca, a zmija mu reče: — Ne brini se nimalo za ovce; ovcama neće biti ništa; samo hajde što brže.
Ona opet, ni za to ne mareći, jednako navali govopeći da drukčije ne može biti nego da joj kaže. Utom dođu kući. Odsednuvši s konja, čovek odmah naruči mrtvački sanduk, i kad bude gotov, metne
Kada dođe nad jednu dolinu, ima šta i vidjeti. Aždaha proždrla jelena, pa joj zapeli rogovi u čeljustima, pa ne može ni natrag ni napred, no se muči i ječi. Čim njega ugleda, reći će mu: — Čuješ, momče!
Mališa se stade misliti, misli, misli: e, da sada počne tući zmiju, može biti da će ona izbljuvati jelena, pa i njega proždrijeti, a napošljetku ona ga je prva bogom zaklela i pobratimila, te
Petković, Vladislav Dis - PESME
Pijemo nas nekoliko propalih ljudi I polusvet; I znamo, radost ne može da se probudi, Opao cvet. SLUTNjA Nebo mutno, izdubljeno, kobno; Dan ubijen pritisnuo boje, Svetlost, oko; i mrtvilo
duh lagano, nečujno opada Kao lepota, prah leptira, cveće; I ja ne vidim da mi sve propada, I da l' me išta može da pokreće. Gde duh lagano, nečujno opada.
Oprostite, ali — podveza vam spala. U najmanju ruku, svet je ovaj zloban; Uzeće vas na zub — pošalica tu je, I ko može znati kakav udes koban Najbliža budućnost sprema vam i snuje.
Kao sunce, i ja spokojno ću ići, Ravnodušan, dalek za sve što se zbiva: Glas do juče poznat ne može me stići U ćutanju novom koje me pokriva.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Imao je izvanredno pamćenje i često je recitovao dugačke tekstove na nekoliko jezika. Često je u šali govorio da može da rekonstruiše neke od klasika ukoliko se izgube, recitujući njihova dela. Njegov stil pisanja je izazivao divljenje.
Inženjerstvo, elektrotehničko i mašinsko daju pozitivne rezultate. Jedva da postoji nešto što ne može matematički da se predstavi i čiji učinak ne može da se izračuna ili čiji rezultati ne mogu da se izraze unapred, na
Jedva da postoji nešto što ne može matematički da se predstavi i čiji učinak ne može da se izračuna ili čiji rezultati ne mogu da se izraze unapred, na osnovu raspoloživih teorijskih i praktičnih
Ja već godinama planiram automat koji će sam sebe kontrolisati i verujem da može da se napravi takav mehanizam koji će se ponašati razumno do izvesne granice i koji će napraviti revoluciju u mnogim
Majka je razumela mušku prirodu i znala je da čovek može da se spase samo vlastitom voljom. Sećam se, jedno popodne, kad sam izgubio sav novac i strasno žudeo za igrom, ona je
Ali preko je potrebno prvo povezati okolnosti i prilike koje su im prethodile i u kojima može da se nađe njihovo delimično objašnjenje. Još od detinjstva sam morao da se bavim samim sobom.
Mnoge od njih sam konstruisao i uživao u njihovom radu. Kako je neobičan bio moj život može se videti iz ovog slučajnog događaja. Moj ujak nije mario za ovu vrstu razonode i više puta me je prekorevao.
Grčevito sam se borio za život, ali nisam verovao da ću se oporaviti. Može li iko poverovati da se tako beznadežna telesna olupina može preobraziti u čoveka zapanjujuće snage i žilavosti, čoveka
Može li iko poverovati da se tako beznadežna telesna olupina može preobraziti u čoveka zapanjujuće snage i žilavosti, čoveka koji može da radi trideset i osam godina, skoro bez dana
poverovati da se tako beznadežna telesna olupina može preobraziti u čoveka zapanjujuće snage i žilavosti, čoveka koji može da radi trideset i osam godina, skoro bez dana odmora, a da i dalje ostane telesno i duhovno krepak i svež.
Kada sam pozvao A, rekao mi je da odlučuje B. Ovaj gospodin je smatrao da samo C može da odluči, a ovaj poslednji je bio sasvim siguran da je A jedini ovlašćen da deluje.
Sledeće što se tražilo, bila je proizvodnja monofaznog motora koji može da radi na ovoj frekvenciji, a to nije bilo nimalo lako. Krajem 1889.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
ovog postupnog razvoja, i sve što sam do sada napisao je pokušaj da izložim svoje mišljenje, kao svedok koji o ovom može s pravom da govori. Ali ima mnogo drugih američkih naučnika koji su još pozvaniji da o tome govore.
Naglašavam samo da postoje izvesni psihološki razlozi koji idu u prilog mog mišljenja da, ponekad, useljenik može da vidi neke stvari koje izmiču očima domorodaca. Ko vidi taj i veruje; neka govori onaj koji ima šta da kaže.
A šta može pružiti mladi doseljenik koji nema para u džepu, nije vičan bilo kakvom poslu, nema zanat i ne poznaje jezik zemlje u
Međutim, ima izvesnih stvari koje mlad doseljenik može doneti ovoj zemlji, a koje su mnogo dragocenije od svih onih koje danas propisuje zakon o useljavanju.
Moje rodno mesto je Idvor, a ova činjenica kazuje vrlo malo jer se Idvor ne može naći ni na jednoj zemljopisnoj karti.
Vedrih dana iz Idvora se jasno može videti Avala, planina u blizini Beograda. Ova plava planina, koja je za mene u to doba bila nešto posebno, izgledala
A ako zrak svetlosti ne treperi kao zavibrirano telo, kako mogu Sunce, Mesec i zvezde da izražavaju slavu boga i kako može, po Davidu, njihov glas da se čuje gde god ima jezika i govora? Na ta pitanja Kos nije hteo da odgovara. Nimalo čudno!
Na ta pitanja Kos nije hteo da odgovara. Nimalo čudno! Ni danas niko ne može da da sasvim zadovoljavajući odgovor na pitanja koja su u vezi sa zračenjem svetlosti.
da moji roditelji ne bi mogli da me izdržavaju u velikom gradu kao što je Prag, uverili su me da se taj problem može povoljno rešiti. Obećao sam im da ću se o svemu posavetovati sa roditeljima kada ih za božićni raspust budem posetio.
I zašto da čovek lupa glavu oko tople odeće kada ide u Njujork? Zar nije Njujork mnogo južnije od Pančeva, i zar se može pomisliti da Amerika nije topla zemlja kad se čovek seti onih broj nih slika golih indijanaca.
Uobrazio sam da ona može da čuje najslabije zvuke, da može da vidi u najtamnijoj noći i da kao prava vila, može da oseti najmanje povetarce, pa
Uobrazio sam da ona može da čuje najslabije zvuke, da može da vidi u najtamnijoj noći i da kao prava vila, može da oseti najmanje povetarce, pa čak i da oseti misli ljudi u njenoj
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— upita sestru. —Ovaj mi veli hoću li u njega na radnju. —Možemo, vala, oboje! —Ne treba niko nego ona... Drugi ne može da izdrži, pa se naduši smejati, kao pomaman. —Rugaju se, bona ne bila! — brat će sestri. — Berekinci!
—Ostanimo! — neki će od muških. —Onda ćemo, brate, izgubiti i sutrašnji dan... —Radi čega? Može nas kogod osvitkom zvati. —Znam ja šta je... Ako uveče ne nađeš radnje i nema ništa! — Ko veli?
Jad i nevolja! — završi naglo. —Pa si ga bolesna ostavila? —Nisam od obijesti. Ponešto se oporavio, no ne može ni na kakav posao. A radiša je... Sve potrošismo, najviše za ljekara i ljekarije... Dvoje nejačadi ostalo s njime.....
Mučno joj toliko potrošiti. Ali što će? Ne može sina ostaviti u tuđem svetu bez pomoći. Da se ova nevolja desila kod kuće, lako bi.
A zorom iznenada vetar zaveja silnije, kao da mu je do inada. —Bog zna kad će izduvati! Može da potraje još i nedelju dana, rekoše joj neki, što se s njima svetovala.
Ali u Spasoju podžegla se mladićka krv: ne može da izdrži a da ne upita brata Osmanova rašta ih sramoti, a pri njihovoj muci.
Putem besvjesno stiska stari dževerdar i prsti mu grčevito po njemu igraju; htio bi da se umiri, no ne može. Razdražen je; sramota i poniženje biju ga i savlađuju.
— naređuje stari Nikola ženi, i pohita bratu u drugu kuću da mu ostavi i preporuči ono što se mahom sobom ne može ponijeti.
na skitača Mitra, koji naoko nehajno ih posmatra, ali na mahove izdaje se: vidi se, nije mu milo što u nj gledaju, a ne može da ih čisto pogleda, buni se, pa pođe na stranu, samo da im nije na dogledu.
A braća, kad im nije na oku, grđe predaju: u nepoznatom su svijetu; idu po noći po onim mračnim i tijesnim ulicama: može da ih negdje iz busije napadne i u trenu oka smlati ili ubije.
Pa može biti da se s njim još neko krije, biće ih i više: Osmanova braća bogata su, neće štedjeti, samo da brata osvete.
u kući gazde Veljka, trgovca u gradu, briše stakla na prozorima da se u sobi bolje vidi, jer svaki čas dolje iz dućana može da bane gospodar, a njemu je milo da je u kući što je moguće svjetlije.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
nemačkog lingvista Vilhelma fon Humbolta: oko svakoga čoveka njegov maternji jezik opisuje krug i iz tog se kruga može izaći samo ako se u neki drugi krug uđe.
Tako se isto svaki od nas nalazi u nekome kulturnom krugu i iz njega može da izađe samo ako u neki drugi stupi. To je neminovnost koju bi bilo besmisleno poricati.
pozivanje na dobru volju, nego jedino dovođenje do svesti razlika koje nam pokazuju da jedna ista ili slična konvencija može da ima i ima dve različite funkcije, tj. dva smisla u dvema susednim i bliskim kulturama.
Jer se tek posle toga može govoriti o njenoj moći da zbližava i prožima različite nacionalne kulture. Ja se, razume se, ne osećam pozvanim da
je stilsko područje, doduše, u jeziku potrebno i neophodno, jer ga imaju svi prirodni jezici, ali jezik bez njega ipak može obavljati svoju osnovnu funkciju u intersubjekatskoj komunikaciji.
Zato gramatičari manjeviše uvek svisoka gledaju na lingvostiliste. Bez komunikacionog jezgra se ne može, a onoj stilskoj periferiji koju ovde imamo u vidu dodeljuje se izražavanje emocija i svih individualnoličnih sadržaja u
Ono što lingivistička analiza može samo da nagovesti kao ritmički potencijal u vezniku da, to je u Matićevom drugom stihu praktično pokazano kao trojno
Ovde se sve ono što je bilo – na neki način može tek da zbude; a sve što jeste – kao da se jednom već zbilo. Tako smo dospeli do mesta kada se može govoriti o odnosu
Tako smo dospeli do mesta kada se može govoriti o odnosu koji književno ili, tačnije, moderno pesničko oblikovanje ima sa određenom opštenacionalnom kulturom.
Ako se to može nazvati službom kako ju je nekada Isidora Sekulić shvatila, tu službu prihvatam. Svi mi odveć dobro znamo da Kosovo
Obratiću vam pažnju, i pokušaću nešto o njoj i da kažem, koliko se to uopšte može u nekoliko dozvoljenih mi minuta, na jednu književnu oblast za koju držim da nam je malo znana.
Čovek se ne može dovoljno naradovati kad nađe da se o toj istoj drevnoj slovenskoj pčeli, koja je po pravilu božji vesnik, peva na
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
SAVKA: Nestašan, mnogo nestašan! ŽIVKA (za vreme obe scene ona meri i kroji): Ne može da se stigne, boga mi! Ne preliva nam se, zaboga, već jedva vezujemo kraj s krajem. SAVKA: A lepa plata.
ŽIVKA: Pa ne mora da bude baš komisija, može on i drukče. Ako ne može nikako drukče, a ti da znaš, uzajmićemo makar na drugo mesto, pa tebi vratiti.
ŽIVKA: Pa ne mora da bude baš komisija, može on i drukče. Ako ne može nikako drukče, a ti da znaš, uzajmićemo makar na drugo mesto, pa tebi vratiti. Tebi tvoje ne gine.
ŽIVKA: Pa ne ide, ali, pravo da ti kažem, ne bi ti ni ta jedna klasa mnogo pomogla. Ne može jedna klasa da ti isplati dugove. ČEDA: Što vi meni jednako te dugove natičete na nos?
ŽIVKA: Ali kaže čovek: Stevanović otišao u Dvor. ČEDA: Pa? ŽIVKA: Pa to! Ti možeš da avanzuješ, a može i on... ČEDA: Ko? ŽIVKA: Kako ko? Sima! ČEDA: Pa otac je već načelnik ministarstva, šta može više?
ČEDA: Ko? ŽIVKA: Kako ko? Sima! ČEDA: Pa otac je već načelnik ministarstva, šta može više? ŽIVKA: A Državni savet, a upravnik Monopola, a predsednik Opštine?
ŽIVKA: Tebi ne fali, nego njemu. DARA: Njemu? ŽIVKA: Pa dabome... nema škole, ne zna jezike, ne može da pravi karijeru i onako nekako ne pristaje... DARA: Meni je dobar, a vama se i ne mora dopadati.
Prilepila se za fijaker kao taksena marka, pa misli niko je ne može odlepiti. E, odlepićeš se, sinko. Još posle podne ćemo se voziti na ministarskom fijakeru.
ČEDA: Je l' te? Gle, molim vas, ko bi to rekô?! ŽIVKA: I ona sad može da nađe mnogo bolu priliku nego što si ti! ČEDA: Kako, molim?... Recite to još jedanput.
Bilo što je bilo, šta ćeš mu, ali – ako se stvar može popraviti, treba je popraviti. ČEDA: Ama, koga da popravite? ŽIVKA: Tebe ne, ne boj se!... Nego stvar...
ČEDA: Pa taj vaš budući počasni zet! ŽIVKA: Kako šta je, pa konzul! ČEDA: Ama, počasni konzul. Ne može se tek od toga živeti. Ko je još od počasti živeo? On mora imati i neko zanimanje?...
Ovde je gospa Živka ministarka. Je l' te, molim vas, nisam vas ni pitala, kad će biti gotove slike?...Tako... a ne može ranije?... Al' gledajte, molim vas, da ispadne lepo.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Da zaista tako nešto postoji, može se suditi po ponašanju i po sudbini svih ili gotovo svih Stankovićevih likova, dakle ne samo iz Nečiste krvi.
Hadžije i rodbina prolaze kroz splet tanano razlučenih obzira: sledovao bi joj otrov, ali će deca ostati sirote; decu može preuzeti njen otac, ali bi mu s njima došlo i golemo bogatstvo, što se pogrešno može tumačiti; mogu je udati za
ali će deca ostati sirote; decu može preuzeti njen otac, ali bi mu s njima došlo i golemo bogatstvo, što se pogrešno može tumačiti; mogu je udati za najneuglednijeg čoveka u mahali, čak za slugu, ali će s njim doći i porod neželjena porekla;
3 Izvesna opštija pravilnost ne samo što se ovde naslućuje, nego se približno može i formulisati: što je kultura starija, istančanija a zatvorenija, što je gušća mreža kolektivnih propisa u koje je
I Nečista krv nije roman o grehu i kazni. Premda se Sofkino žrtvovanje može shvatiti i kao kazna, a ni greh nije daleko od njenoga lika: povremeno ju je kao mogućnost zanosio i iskušavao (recimo
A, opet, poznato je da junak unapred sve može znati i sve predviđati što će se kasnije u romanu desiti samo onoliko koliko je primaknut pripovedaču (naratoru) koji
Jer se, po pravilu, jedino sa autorskoga položaja može gledati ne samo unazad, na ono što se već dogodilo, nego i unapred, na ono što će se tek dogoditi, i to bez ikakvih
već dogodilo, nego i unapred, na ono što će se tek dogoditi, i to bez ikakvih ograničenja, tako da se jednim pogledom može obuhvatiti sav roman kao celina, odnosno celina jednoga književnog sveta.
Međutim, reći nehotično ne znači reći i pogrešno: nehotično u tropima i figurama može značiti da je spontanim pomeranjem odnosa među rečima uhvaćen redak a trenutačan utisak. Ali čiji utisak?
Ako se može suditi na osnovu samo tri objavljena nastavka, uz to i kratka, a mislimo da može, Stanković ni na samome početku nije
Ako se može suditi na osnovu samo tri objavljena nastavka, uz to i kratka, a mislimo da može, Stanković ni na samome početku nije imao nameru da napiše delo u prvom licu, i to se kod njega ne da ni zamisliti pod
Geneza književnog dela, osobito ako se ona može pratiti prema rukopisnim varijantama, pokatkad nam baca neočekivano svetlo na njegove skrivene strane.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Stočarstvo je u Gori uništeno i nastala dotle neznana pečalba. Ne može on ići u Smirnu i Sarajevo da gradi halvu i prodaje bozu. U drukčiju je pečalbu pošao.
Nije štedio ni kod kuće, ni pri pustolovinama. Hteo je da zadivi svet jednim Goraninom, da pokaže Turcima kakav može biti jedan potur. Rasipao novce lakše no što ih je zadobijao. Davao je sirotinji, gostio prijatelje i divlju družinu.
loši ljudi: neka ti bidne on derudedžija — zašto pa jedan je Sulj-kapetan od Gora, iako je potur, iako jošte među zube, može biti, će mu se nađe domuzovina... Takec!...
Pa pozvao kneza da on otpočne. Jednu nečuvenu i nedoživljenu dosle... Kolašin propada. Ne može više da se brani. A kad on propadne, do vrha Kopaonika neće se više čuti srpska reč.
odluka na vreme objavljivala i posle završnoga dana bilo je dopušteno da u tuđe vinograde ulazi ko hoće i bere koliko može, pa čak i stoku uvodi.
Tome najpre ni Kaludrani nisu verovali. Pobogu. zar može Kolašinac verom okrenuti? Zar može pomazan čovek preći u tursku veru?
Tome najpre ni Kaludrani nisu verovali. Pobogu. zar može Kolašinac verom okrenuti? Zar može pomazan čovek preći u tursku veru? Kad se zna da se taj znak hrišćanski ni kroz vekove ne može sa čela izbrisati?
Zar može pomazan čovek preći u tursku veru? Kad se zna da se taj znak hrišćanski ni kroz vekove ne može sa čela izbrisati?
A posle, održavši zbor, pošli Milojevoj kući i izvestili njegovu ženu Bogdanu. — Ne može to biti ovoga svijeta, sinjoj kukavici! — zavapila ona i skamenila se na mestu. — Može...
— Ne može to biti ovoga svijeta, sinjoj kukavici! — zavapila ona i skamenila se na mestu. — Može... ti da si zdravo n to dijete pokraj tebe!... Može, Bogdana, na veliku sramotu našu. Viđeli smo svojim očima...
— zavapila ona i skamenila se na mestu. — Može... ti da si zdravo n to dijete pokraj tebe!... Može, Bogdana, na veliku sramotu našu. Viđeli smo svojim očima...
Tu poštu učinili pokojniku domaćini Arnauti, jer im je poginuo, može se reći, na pragu, u njihovu mlinu. Njih dvadesetak čučnulo unaokolo, prislonilo puške uz ramena, pa puše i ćute.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
! 1865. KO ĆE KAO LjUBAV! Gora goru ne mož’ grlit’, Ne dâ dolina; Dan ne može dan poljubit’, Noć je međ’ njima. Al’ na gori ovde momče, Onde devojče; Ovi će se grlit’, ljubit’ Danas doveče.
Besi se streme od gore, od dole Znamo li sutra šta nas može snaći! Dužni smo svakom u pomoć priteći, A triput više najbližoj nam braći. »Starmali« 1880.
Taj amanet šaljem danas Crkvi vaših srca, Da vidimo, može l’ da se I stvarno otrca. III Na oltaru svetinje nam Zračak se razliva — (A svetinja što je dedu, I unuku biva).
Mi badnjak volemo — Ali ne možemo... Tako, to je bilo iskreno rečeno! Što ne može biti niko ne zahteva. Ta Božić ne traži da peći rušimo, Ta Božić ne traži da patos kidamo: Božić samo voli
“ I knjižicu svoju vadi I beleži ime njeno. Udovici s’ grlo stište Kâ da j’ gŷši mòra neka, Pa ne može da izusti: „Nisam krala moga veka!“ Ode doma praznih ruku, Deci svojoj bez goriva...
UDELA SIROMAŠNE UDOVICE (Uz sliku) U hramu je stajô kovčeg — Kô da moli kamen sinji: „Udelite, ko šta može, Udelite sirotinji!
Kad već mora biti boja, Bar takvog nam ne daj, Bože, Kakvog boja među braćom Tek im dušman želit’ može. Kad se mora mnogo zgazit’ Na megdanu bratskog trenja, Ne zgazimo barem stazu Mogućnoga izmirenja.
Ne budite deca što na trsci jašu Il’ maćehu mole da im skuva kašu. Maćinska se kaša i bez molbe kuva, Ožeći vas može; valja da se duva. Ne budite deca koja se od strave Pod jastuk uvuku pa se tu udave.
I Februar može da ti nâd omane, Da preda te stavi ogromne teškoće: A ti s’ drži Marta, i on nešto može, Samo ako hoće.
I Februar može da ti nâd omane, Da preda te stavi ogromne teškoće: A ti s’ drži Marta, i on nešto može, Samo ako hoće.
Susretaj ga s nadom i sa dobrom voljom, Čvrsto drži krmu svoga malog čuna; Ne bude li Maja što ti srce žudi, — Može biti Juna.
I Jun može proći bez ikakva leka A tvoj vapaj sreća jošte nije čula, — Ti ga mani vragu, krepi svoju snagu Pa se hvataj Jula.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
mlogo protiv sostava tjela čini, tamo se preko mere igra i skače; ne spava se celu noć, bogzna šta se jošt dogoditi može, koje neugodnosti čoveka pri čitanju kakove knjige otnjud napasti ne mogu. — „Gospodin ferfaser!“ — „Na službi, frajlice!
FEMA: Devojko, ti valjda nisi sasvim izgubila mozak. Ni toliko ne možeš da rasudiš da on moj brat biti ne može. Ko je jošt vidio da ja ovako u belo obučena pođem s njime izdrtim, i jadnim; crne mu se ruke, nikakva rezona ne zna,...
EVICA: Meni je uja... FEMA: Opet ona uja? Jesam li ti kazala jedanput da on nama ne može biti rod? Šta ćeš kod njega, da mu pereš sudove? Pogledaj kakve su ti ruke, kukavico, kanda si najgora paorentina.
EVICA: Ja ne mogu mider da trpim, kad se zaptijem u njemu. FEMA: Taka drnda i ne može, nego koje su dobro vospitane. (Zateže se.) Ja mogu, vidiš, a tebi je teško.
VASILIJE: Zaboga, gdi sam ja? FEMA: Ti si kuću pomeo, dragi moj. Ti si može biti tražio proste ljude, pak si došao kod noblesa.
Vičem ja: Fineska, Fineska,... jedva sam je probudila; to vam je mops, da se ne može iskazati: volim nju nego najbolje pečenje. Pak kako ste mi, kako ste vi ručali? FEMA: Miko fo!
JOVAN: He, he! Tako bi najposle ja morao obući suknju, kad bi se na modu dao. FEMA: To može biti, Žan, propopo, Žan. JOVAN: Molim vas, majstorice, nemojte me zvati Džanom. FEMA: To mora biti, Žan.
Sve o njemu mislim, pak u drugom moram da falim. (Pridene sat.) Ančicken, može i ovako podneti, dok se onaj pozlati, je li, Ančicema? ANČA: Jeste, milostiva gospoja. (Zabeleži.
(Zabeleži.) FEMA (oda ponosito po sobi, sve ia ogledalo gledajući): Ančicken, šta mi jošt može faliti? ANČA: Jedan šteher.
) FEMA: Dok se taj, kako se bestraga zove, šteker kupi, mogu se i s naočarima poslužiti, je li, Ančicema? ANČA: Može, milostiva gospođa. FEMA (uzme naočare i gledi kroz nji): Komi fo!...
EVICA: Moj Vasilije nije takav. MITAR: Ja znam, ali ni on ne može iz reda izilaziti. Vidiš, kad bi ti metnula zlatnu kapu, svi bi zinuli na tebe kao na čavku.
Ona će sve s njenom prokletom modom da spiri i izmodi, pak onda? — Ne, ne, žao mi je, al’ ne može biti... Koj vrag, kakav je to pandur? EVICA: To je Jovan. MITAR: Jovan, pak šta se tako naružio?... Jovane!
Miljković, Branko - PESME
od sna i vetra mapo čudnih otkrića vidu ispod kože, u izmišljenoj senci cvete i lampo umesto reči koja se ponoviti ne može. O čelo moje od sna i vetra mapo! Odajem se mrtav suncu posle mene jer nesreća i posle smrti traje.
od sna i vetra mapo čudnih otkrića vidu ispod kože, u izmišljenoj senci cvete i lampo umesto reči koja se ponoviti ne može. O čelo moje o moja slepa mapo!
svoje nužnosti Sve što nema vatre u sebi sagori Što sagori postaje noć Što ne izgori rađa dan Treba zapaliti sve što može da gori Treba srušiti sve srušivo, sve što nije večno Treba u svemu i posle svega pronaći nadu Revolucijo, ono što
Svaka je pesma prazna i zvezdana, Ni bol ni ljubav ne može da je zameni. Ona je sve što mi osta od nepovratnog dana, Praznina što peva i mir moj rumeni.
Naše ime neće berbu doživeti Svega što može sebe da seti. Pojedinačno nas, joj, unerazumi; Opšte nas zaslepi. Zabuna je sličnost.
Moja te ljubav pretvori u nešto Što se ne može voleti. Al vešto Tvoj kostur prazno prepozna sazvežđe. Ko će preživeti Plod, ako ga bude, Sićušan ispod drveta, kog
U zločin je umešan i onaj ko spava. Nikoga nema da jakima oprosti Što siđoše u tamni vilajet i zlato Koje se ne može uzeti otkriše. Što god da činiš zlo činiš jer blato Iz tog podzemlja slavno je sve više. RAVIJOJLA ...
Bela im vrana na jeziku. Znaju Sa lažnom slikom da pomire svet. RASKOVNIK To je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam
jato iz nje izleće Uzmite šaku svežeg pepela ili bilo čega što je prošlo i videćete da je to još uvek vatra ili da to može biti PATETIKA VATRE (1956) DVA PRELIDA I U zaborav zašto reče Što nepogrešnom pogreškom steče Kad
To nije napušten cvet, ali to nije ni cvet koji se može presaditi, to je prazan cvet za sve koji nemaju hrabrosti. To je cvet u ispruženoj ruci, to je cvet koji se
Smrt je podivljalo ništa, prohodala praznina. Pun noći kako da uspavam tu reč budnog mraka koju ne može urazumiti nikakva pesma koju ne može ni zemlja upiti ni vatra izmeniti ni voda odneti!
Pun noći kako da uspavam tu reč budnog mraka koju ne može urazumiti nikakva pesma koju ne može ni zemlja upiti ni vatra izmeniti ni voda odneti!
Krakov, Stanislav - KRILA
– Sad, sad, – glas derana je piskav. Pod krivim naslonom od suvog granja, pred kafanom sumnjive beline, ne može se preći od posedelih oficira. Govorili su o malariji i kininu koji se u debelo meso ubrizgava.
Steže grčevito signalni pištolj, i pripija se uz nisku gomilicu kamena i zemlje. — Da se samo može ostati mirno priljubljen uza zaklon. Te misli prolaze kroz sve koji leže za malim zaklonima od zemlje i kamenja.
Rus je bio nzdahnuo. Došao je dežurni lekar i bolničari i zaklonili su mrtvog malim zaslonikom. — No, tako može ostati do zore... vama ne smeta? ne? obratno se lekar Dušku, koji nije ništa razumeo. — Ni najmanje.
Duško je bio gord zbog svoje rane i žene sa sobom, i bilo mu krivo što su uličice puste, te ih niko ne može da vidi. Njihove su stope ostajale devički čitave po prašini. Niko nije ulazio u njih.
U predsoblju prišao mu je jedan debeli u čudnom vojničkom odelu, i poverljivo mu saopštio, da mu za sto drahmi može izraditi bolovanje.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Treba ga videti kako ceo dan riba lađu, bos, polunag, sav preplanuo, pa sa mukom poverovati da može da zna za toliku masu knjiga.
U đerdanima koje nose crnkinje gore u Sudanu, na primer u Kulikoru, i sad se može videti pokoje plavo feničansko zrno.
Treba dete sačuvati od pogleda koji mu može doneti zla. Na ulici razgovaraju crne žene između sebe. Kako je Dakar vavilonska kula, to je svaka drukčije očešljana
„Vi pravo, vi pravo, ali sad ne može, sutra!“ I šalupa se sve više udaljuje od broda Ostaje još deset minuta do polaska broda. Potpun mrak.
Crnac ipak srećom čuje našu prepirku. Sumnja da se tako što može i dogoditi, razmišlja jedan trenutak, i kao da produžava da preti, viče kondukteru: „Dobro, teraj na brod, teraj na
Priznaju da obrazovan crnac može biti finiji od belca a da i inače može imati sve dobre osobine. Vuije kaže da je to osnovna antipatija rasa koje se
Priznaju da obrazovan crnac može biti finiji od belca a da i inače može imati sve dobre osobine. Vuije kaže da je to osnovna antipatija rasa koje se brane — Indoevropejci, Samiti.
Svoju ženu i svoju decu ja nisam posmatrao kao suprotnost crnima; razlika u boji može vam izgledati tako obična da je više i ne primećujete.
Jedino je urođenik u stanju da svojim čamcem pogodi trenutak kad jednim prostim pokretom može sa leđa talasa, umesto da siđe s njim u dubinu, skliznuti na i dalje mirnu vodu.
To je jedan jedinstveni rasadnik sveg bilja koje se može naći u tamošnjim gorama. Guvernerova palata dominira tim vrtom, prostranim proplancima i širokim stazama; ničega što
umorno, izbrazdano, debelo lice gleda nas žmirkajući i ljubazno, dok druga ruka već traži po stolu virđiniju i ne može da je napipa. Odjednom smo sasvim u mraku. Jedino se još belasaju naša odela.
života, koji je mučan a na koji se ponose; svaki drugi od njih mi, i pored velike predusretljivosti i srdačnosti, ne može tu surevnjivost da sakrije.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
) Poturčen, možda?... Proklet nesrećnik!... ISAK: Ne kori, Stanoje!... Kog beda rađa, bedno umire! I kakve vere može imati Ko je u silu samo verovô? GLAVAŠ: Siromah! A što si ovde bio nauman? ISAK: Da skačem dole...
I ti si pristala?... STANA: Pristala?... Ta to je trâmpa! A njegovo je dece oboje: Sina mi može svakad ubiti, Mene smrviti, ćerku ljubiti; Gospodar on je!... Mi smo robovi!
što mu zemlju radimo: Od svakog ploda njemu trećinu, Il’ polovinu ječma, pšenice; Oblѝzni l’ ovca, od volje mu je, Može uzeti oba jagnjeta! Al’ on je dobar... jedno uzima, A drugo vraća majci nesrećnoj!...
(Odlazi jarosno.) SPASENIJA: Oh, majko, majko!... Eno je, ode!... S ćerkom je, jadna, sve izgubila! Sad može stare ruke skrstiti, Pa tužno reći: „Sve me izdade!...“ GLAVAŠ: Za kime žališ?...
Ako je možno, još druge noći; Svaki čas može Hadžija doći... SPASENIJA: Brata mi pazi, Ne daj krvniku da ga obrani, Ako do loma dođe s tirani... (Svi odlaze.
Al’ sad se žur’te da što brže do čamca dospete, može i druga potera doći... To niko ne zna, a, bogme, tu ti ne pomaže molitva!... Hajd’ hajd’, hajd‘!...
Na čekrk ću te bacit, matoru, Pa neka palac točka gvozdenog Osušena ti rebra premeće Sve donde dok se može slušati Krckanje tupo tvrde košturi, Da silu poznaš sluge careva!... STANA: Ha, ha, ha!...
rukom sakatom U hladne žile mrtvoj lešini Veselog žića krepke sokove, Veštinom nekom ili mađijom, U jednom času može uliti... Dovela bih ti kćer!... SULEJMAN: A je li dosta reč? Sin ti do danas nije poginô...
posle hajduke, Koji na drumu Turke čekaju, A i na samog cara kidišu, U svome domu vešto zaklanja; — A ne može li?... Eno Dunava! On ih na onu stranu saldumi; — Taj Glavaš mi se ovde popeo!... (Pokazuje na teme.
Razumeš, babo?... STANA: Mudar si, pašo! Na svetu, valjda, nema mudrosti Koja se s tvojom može sravniti!... SULEJMAN: Čuli ste sve; Ja donde neću okom trenuti; U tihom miru tamne ponoći Izmišljaću mu muke,
) Seljače! Što igda možeš selu pobrzaj, Te odmah nađi Petra Sivonju, Kaži mu šta je!... I da ne čeka, Nego, što može, neka pohita! Brže! Brže!... (Seljak odlazi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Vira, gde se sjedinjuje sa drumom koji ide od Banje na Paraćin i koji gore spomenuh, te se tako i ovim putem od Zaječara može doći Paraćinu.
U Deligradu i Aleksincu koncentrisano je 18—20 hiljada vojske, da se u svako doba može poslati pomoć Hrvatoviću ili Lešjaninu — gde prvo zatreba. I tako na timočkoj liniji stoji Hrvatović pred Banjom sa 6—7.
000 vojnika. U slučaju preke nužde Hrvatoviću i Lešjaninu može doći potpora od Aleksinca i Deligrada, najviše 12—15 hiljada, pošto u obadva mesta mora ostati pomalo posade, i od
Zaječara i Vidina i između Knjaževca i Niša imaju Turci jaku posadu i ne moraju se bojati našega napadaja, te Ali-Sajib može sa ovom vojskom preći Moravu kod Hiša na Mramoru, pa okrenuti drumom na Gramadu, sjediniti se sa Ejubovom vojskom,
To se dakle AliSajib kreće. Ali šta xoće on? Da prodre u moravsku dolinu? A raspolaže li on tolikom silom, da može sam preduzeti prodiranje u moravsku dolinu? Ko zna! tek on udara vrlo energično i puk. Mil.
uzrujale i počinju bivati nemirne (a pre se ni žive nisu pokazivale iz svojih šančeva) — onda se gotovo sa sigurnošću može uzeti, da se Ejubova vojska povlači sa Timoka i pribira se da od Niša upadne u moravsku dolinu.
Tu čovek najedanput oseti da pred njim i pred svakim pojedincem stoji veliko delo koje ce samo složnim, ukupnim silama može povoljno rešiti; čovek ce najedanput oseti zbližen sa svima ličnostima koje ga okružavaju, odnošaji odmah postanu
— Ne znam, nisam, čini mi se. — To, vidite, nije dobro; našte srce ne valja se truskati u kolima; može vam se smučiti. A zašto se niste malo založili? — Nisam imao kad, zaboravio sam, šta li.
Moravskom se dolinom povijao gust dim, kao golema ustalasana reka, a sav predeo preko naše granice, koliko se okom može dogledati, beše u dimu i plamenu.
— A mislite li da njino prisustvo i njine besede raspaljuju oduševljenje u vojsci? — Raspaljuju, raspaljuju, vera mnogo može, ona fanatizira i čeliči.
— Pa kako će tvoja molitva pomoći vojsci, kad ni mojoj levči ne može da pomogne. Sablju paši, moj popo, ne boje se Čerkezi petrahilja.
Stefana? — Nisam mogao ništa razabrati; pucnjava je kod Tešice vrlo jaka, pa se s drugih strana ništa ne može čuti. Ali baš kad htedoh amo poći, stade da se diže dim od Katunske strane, baš na samoj našoj granici; izgleda kao,
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ali drvo ponajlepše Često grize crv, — I ja često, vrlo često Snivam boj i krv. Ujedared, iznenada Može kucnut’ čas, Junacima na milinu, Vragu na užas.
Primi i pesmu ovu, Prikloni k njima lice, — Ta pesma ova mala Sestra je ljubičice. HHI „Može l’ sunce sjati I u crnoj noći?“ Odgovor će dati Tvoje crne oči.
bi boli stisli; A ja možda, što još nikad, Izrekô bih crne misli, Izrekô bih, gde se očaj, Gde se život smirit’ može — A ti, dušo, bezazlenko... Oh, sačuvaj, blagi Bože!
! — I tad ćemo jedno biti. Evo venca tužna cveća, Koj’ sam tebi počô viti, A venac se šire spleo Sve vas može zagrliti! Ne mogu ga u vis bacit’ — Pa nek stoji iza svega Međ Srbima kao spomen Mog života i vašega.
“ Tvoja Smiljka, sirotanka, Još ne može nogom stati, A otac je zborit’ uči — Prva reč joj biće: Mati! Kad uzmogne nogom stati, Kad nauči mater zvati,
X Zar ja ljubit’ više ne smem? Zar se meni samo krati Svoju dragu dragom zvati, Uzdahnuti, osećati!? Ko mi može ljubav ubit’, Ma da j’ srce raskidano! — Ja te ljubim, čedo moje, Čedo moje, zakopano!
Moje lane nije smrtno, Da rastankom preti, Moja druga, moja tuga Ne može umreti. Moje luče ne jauče, Već me ljubi živo, A ja sam je verom, nadom, Životom darivô.
“ „Samo ću joj — to mi s’ može — Drugo ime sada dati, Dosada se ljubav zvala, — Otsad će se tugom zvati.“ XXXV Mnogo li je zagonetno U prirodi
Spomenu vam odužit’ se hteti, To je tlapnja slepilom golema... Al’ mi niko ne može oteti: Ljubiti vas — i kada vas nema.
XLV Kad sam na svet ovaj pao, Na svet ovaj magloviti, Kažu da sam mnogo plakô, — Ne sećam se, može biti. Kad se magla vedrit’ poče, Pa mi zorin zrak zasviti, Kažu da sam mnogo pevô, — Ne sećam se, može biti.
Kad se magla vedrit’ poče, Pa mi zorin zrak zasviti, Kažu da sam mnogo pevô, — Ne sećam se, može biti. Al’ kad stisnem bolno čelo, Kô kroz san se sećam svega, — Da sam uvek tajno zebô Od prokletstva današnjega.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sa njim je bio moj komandir čete. Pričao mi je posle komandir da je gore, na položajima, haos. Ni bog gospod ne može da ih razmrsi. One noći kada su udarili Bugari, naši su se pod borbom povlačili. Tu nije bilo jedinstva komande.
Grozno su izmrcvareni. Raščistili smo te zaklone. Oko podne stigoše i dva francuska oficira da vide može li biti šta od topova. I da vidite čuda, uz pripomoć naših pešaka, oni lepo montiraše topove.
Rovovi potpuno otvoreni, a ispred rovova kamenje. Ne može se maći ni levo ni desno. Imao sam osećanje kao onaj koga su vezali za kolac i sad čeka plotun...
Onom do mene „prioćalo se“. Trpeo, grešnik, dok sam bio budan. Kad sam legao, on poMisli da sam zaspao, pa sad može. Da iziđe, poginuće... I onda — više moje glave. — Šta si mu radio? — Ništa. To isto i mene snalazi, i sve ostale...
Ali tukla nas bugarska artiljerija s boka, tamo negde od Starkovog Groba. Srećom, ako se još i to može nazvati srećom, mi smo se nalazili blizu bugarskih rovova, te su bugarske granate padale i u njihove zaklone.
Hteo bih da zastanem da se opipam. Ali bojim se da izostanem, jer svakoga trenutka može na mene da naleti neki od Bugara, koji su se sada razišli po celoj padini.
Dakle... bliži se ipak čas. Bio sam u toliko juriša i nikada mi ni na um nije padalo da mi se ma šta može desiti. Sada sam bio očajan. Iako nisam znao tačno na šta ćemo naići, slutio sam nešto grozno.
Valjda su se tu sklonili pa su ih Bugari sa visine sve pobili. Prislonio sam glavu na jednoga mrtvog i mislim, gde li može biti ta moja rana. Cela mi je noga oduzeta. Hoću da se okrenem na leđa, ali bolovi su neizdržljivi.
— Neko od vas reče da se Kajmakčalan može porediti sa aždajom koja ima dve glave. E, lepo. Slušajte. Drinska divizija vodila je borbu sa tom nenasitom i
Tu skoro, kad su mu oslobodili ruke od zavoja, bio je veseo i po ceo dan kretao prstima. Sada može sam i cigaretu ustima da prinese.
— A šta bi ti radio? — pita ga Vlajko. — The... još pitaš! Danas su skinuli Vlajku i zavoj oko grudi, te može da sedi zavaljen. Ali lekar je rekao da će mu kroz petnaest dana skinuti i zavoje sa nogu.
— I još treće — umeša se kapetan Milija. — Svaki onaj pešak koji zaostane može lako naći svoju jedinicu... Pravo napred, do pred bodljikavu žicu. — Naravno — produži Vlajko.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Antologije starije srpske poezije — a to znači antologije srpske poezije pre Branka pa, neminovno, i bez Branka — može na prvi pogled izgledati posao prilično uzaludan i nepotreban: čas kao veštačko i nasilno oživljavanje nečega što je već
Baš zbog toga svega ni ovakva, prema Branku Radičeviću naizgled potpuno ravnodušna Antologija nije, jer neizbežno ne može ni biti, bez njegovog nekako prećutanog prisustva.
poeziji dešavalo pre Branka Radičevića a sa osobitim obzirom na njega ona, neizbežno i potpuno prirodno, nije i ne može biti dovoljna pa čak ni mnogo pogodna.
astronomska — saopštenja i raporti, ali njima još niko ništa čovečno potresno i duboko u poeziji rekao nije niti može, niti će reći ili zaželeti da može.
ali njima još niko ništa čovečno potresno i duboko u poeziji rekao nije niti može, niti će reći ili zaželeti da može.
Avram Branković je sa osećanjem pravoga ponosa pisao godine 1827: „Niko tako čisto i otrešno strane jezike naučiti ne može kao Srbljin.“ Samo jedan jezik ti pisci nisu znali: svoj rođeni.
pametan među njima nije hteo ovim stvarima pridavati značaj veći no što ovakva dokolica, ili vežba, ili skrivalica, može imati.
Svi pravi pisci dobro znaju da se potpuno može zavladati samo jednom jedinom jezičkom domenom, — ako se čak valjano zavlada i njome, — i da je svakome pravom piscu i
ako se čak valjano zavlada i njome, — i da je svakome pravom piscu i ta jedna potpuno dovoljna, a do te mere da ona sama može bogato izdovoljiti i najduži život, do dna iscrpsti i najradnije stvaranje, a potpuno zasititi i najsuptilnije potrebe.
Poslovica dobro kaže ne može se istovremeno i srkati i duvati; sudbina je svih pisaca da se mogu koristiti preimućstvima samo jednog jezika (a
Jeste, smeta kod Vidakovića (i ne samo kod njega) što stalno valja imati na umu da kod njega svet može značiti i svetlost, i vasionu, i ono što je svojstvo svečevo; da je skori — brzi, katkada, ali ne i uvek; zlo je što
misli izrečenih u tim starim tekstovima, pa onda nekako i u rečima samim — kojima muzikalnost niko osporiti neće niti može —, mnogo od onih poetičnih prisećanja koja su, sama za se, izgleda zbilja dorasla da i mrtvu reč ožive.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
LEONARDO: Oprosti, gospo! Glasnik sam samo dužda, oca tvog, A otac ti se bogme ne šali. I može li se šalit galijot Kad orkan pomno zvezde zadrma, Šibajuć gneva bičem ognjenim, Daskama mrtvim trošne galije Jaok
Hej! hej!... (Vujo odlazi.) JELISAVETA: Tu je, dakle, i doći će? Baš mi je milo!... Milo? A zašto? Može l’ se meni išta militi? Može li biti milo srcu mom Što će se videt’ s jednim varvarom?
) JELISAVETA: Tu je, dakle, i doći će? Baš mi je milo!... Milo? A zašto? Može l’ se meni išta militi? Može li biti milo srcu mom Što će se videt’ s jednim varvarom?
STANIŠA: Pa, mila snajko, primi ovaj dar! I ako se ogizdati može Svetlost dana sjajnošću Danice, Mila snajko — nosi alem drag!... JELISAVETA: U Veneciji nema takovih.
(Vuksan odlazi.) RADOŠ: E sram te bilo, seda starosti! Kad te ovako ludo derište Ovako grozno može mučiti. Da me progoni?... Da me mušketa?... Je li to Ivan-begov sin... taj Đurđe?...
Sa mitropolitom Danas se jošte moram videti. On jedan može ovu bujicu, Što se kô silan vihor podiže Zbog prognanoga starca vojvode, Svoje riječi silom čudesnom Utišat časom
JELISAVETA: O!... KATUNOVIĆ: Čuj, gospodaru! I ti, gospođo! — Ako se mirno može slušati Orkana besnog hučna pripovest Što iz dubine mutne pučine Smrtonosnijem glasom urlajuć Brodaru bednom nosi
Staniša Turčin?...“ Turčin?... Ha! ha! ha! A već sam bila i pretrnula — Ha! ha! ha! Zar se i onde može turčiti Gde heruvimi i seravimi Umilnim glasom slave gospoda? Mrtav je on!... Ubijen... leš!...
KNEZ ĐURĐE: Umir’ se, čedo, I zaboravi Sanova lažnih grozne prizore — Počini, idi, snevaj i dalje — Još može majka sanka ponoćnog Najlepše svoje čedo poslati Da ti sa svojom nežnom ručicom Uobraženja strašne nakaze Sve
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Svaki pokret prati; svaki udar odjekne u razigranom srcu. Stisnuo se, pognuo se — pomagao bi Jablanu da može. Zasjeniše mu se oči. Samo nazire kako se nešto pred njim vrti, vijuga, ugiba. Rudonja nasrnu svom silom.
“ — prodere se i silno zadrma kosmatom, podbulom glavom kad mu se parohijanin potuži na ženu. Od davnina ne može s našom kućom.
Bojić, Milutin - PESME
No ni tebe nema, moj željeni Bože. — — Pa zašto razumem celu vaseljenu? Čuj! Straha i vere ko mi dati može? Uzbuditi dušu čamom satrvenu? Survajte se stene!... Ne!... I to razumem. Za mene nema tajne.
No, avaj, danas tuđe ste i strane. Daleko moje odbeglo je juče Jer nikad više zrak zgašene luče U vašem nedru ne može da plane. Tuđi smo, tuđi, moje noći mile.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Divota! Tvoja ćerka šalje uputstva! Ako tako potera, može početi još i da šalje raspise; može čak da zavede i delovodne protokole pa da počne posao pod numerom...
JEROTIJE: Divota! Tvoja ćerka šalje uputstva! Ako tako potera, može početi još i da šalje raspise; može čak da zavede i delovodne protokole pa da počne posao pod numerom...
A posle, pametan je to čovek, zna taj šta radi. Pokrao se on sva ta akta, i sad: nema akta, nema ni krivice. Ne može mu ministar ništa, manj da ga istera iz službe. Ali i da ga istera, misliš mari on?
Ali i da ga istera, misliš mari on? Skrckao je taj paricu, pa mu se može i bez službe. Sedeće godinu-dve i davaće pare na zajam seljacima.
” Al' ovo drugo, ovaj pop, pa ova plava riba i ovaj svastikin but, to baš ne može ništa značiti. (Čita opet u sebi.) Ne znam! (Misli se.) A da ipak ne znači nešto, samo vrlo zavijeno rečeno, a?
Mora da je važnije što. Da nije mobilizacija, ili... ko zna šta sve može biti? Ama, jesi li ti to, gospodine Vićo, dobro razrešio? VIĆA: Reč po reč.
Kad se zrelo razmisli, ima tu i uvrede, gospodine Vićo! To ne može drukčije biti, nego ti si nešto pogrešio? VIĆA: Evo, da donesem šifre, pa sami da vidite.
MARICA: A ti nemoj da doživiš! Ne moram ja ići, može on ovamo doći ako pristajete. ANĐA: Ama kako ako pristajemo? Niti znamo ko je, ni šta je, ni...
Ali opet, neka vidi. Kaži mu neka zaviri gde god se može zaviriti. Po svima kafanicama. Neka ode i do one Kate kod gornjega bunara, i ona izdaje sobe za samce.
Klasa, dabome! Prošlih izbora mi izmakla, ali mi sad majci neće izmaći. Pohapsiću pola sreza ako ne može drugače, pa ću onda rešeto, pa sej.
Gospodin-Vićo, brate, ti tako gledaš čoveka u oči kao da imaš nešto da mu kažeš, a to može zbuniti i najvećeg govornika. VIĆA: Pa imao bih da vam kažem. JEROTIJE: Šta? VIĆA: Poslao sam već Aleksu.
ŽIKA: Kažem... mogla bi rocpođa kapetanica da ide u srez. JEROTIJE: Eto ti sad. Kako ona može da ide u srez po zvaničnoj dužnosti? ŽIKA: Nje se najviše boje predsednici opština.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Srba i Rusa omogućili su lako prelaženje književnih i učenih dela iz jedne sredine u drugu, tako da se u znatnoj meri može govoriti o zajedničkoj književnosti.
Iako piše po nalogu dvora, Domentijan je bio dovoljno udaljen i od aktuelne vlasti i od događaja koje opisuje, te može da postupa umnogome kao objektivan istoričar koji traga za dokumentom i na njemu gradi svoje obimno delo.
Ali sveti Sava nije zbog toga manje svetac, on je samo pristupačniji, bliži čoveku, koji može da saoseća sa njime i da sledi njegov primer.
On je moralni pobednik, može biti junak hrišćanskog speva. Njegova tema je identifikacija vere i otačastva, bezgranične privrženosti hrišćanskom
Deseteračka epska pesma peva se najčešće uz gusle; može se i kazivati, dok je lirska pesma uvek čvrsto vezana za melodiju. Od rukopisnih zbornika iz druge polovine 17.
Pred njom ne može da odoli. Kada se pojavi "Hajkuna đevojka", on prestaje a se pravi mrtav, zaboravlja jedinu mogućnost svoga izbavljenja -
đevojka", on prestaje a se pravi mrtav, zaboravlja jedinu mogućnost svoga izbavljenja - da "mrtav", iznesen iz tamnice, može pobeći. Humorom se rasterećuje scena.
Prozni oblici Svojim osnovnim karakteristikama prozna usmena tradicija uklapa se u međunarodni sistem žanrova i može se podeliti na dve osnovne kategorije - na kategoriju pripovedaka (priče o životinjama i basne, bajke, religiozne
zajedničkog sa suvremenim pripovedačima (objektivni karakter njegove poezije, njena deskriptivnost i narativnost), ne može se nazvati realistom u poeziji.
Sužavanje se oseća u svemu - u izboru motiva, slika, boja - i može se desiti u vezi s težnjom da se sažimanjem spoljnog opisa pojača simbolično značenje.
Književni rzavoj počev od 1945. ne može se valjano razumeti ako se ne uzme u obzir ova svim nova pojava. Jer on će u primetnoj meri zavisiti od opštih
Uz tematiku iz svakodnevnog života ide i jezik, pa se podjednako u prvom licu može pripovedati na žargonu ili dijalektu.
Jakšić, Đura - PESME
I milioni dolaze smerno Jevropi gordoj na holi sud: „Ne može više, raja ne može Snositi jaram, mučiti trud! Tiran nas gazi, sramoti žene, Useva naših otima plod.
I milioni dolaze smerno Jevropi gordoj na holi sud: „Ne može više, raja ne može Snositi jaram, mučiti trud! Tiran nas gazi, sramoti žene, Useva naših otima plod.
Tiran nas gazi, sramoti žene, Useva naših otima plod. Presudi, silna, da l’ živet može U takvom igu nesrećni rod?... Izginućemo!.. „Pa izginite!“ Podsmeha tvoga gordi je zbor.
Nastasijević, Momčilo - PESME
3 Ali sve ovo i čudodela Božja ina, što ni oštrovidni um sagledati ne može, ljubav sve prevashodi — i nije čudo, jer ljubav je Bog, kao što reče Jovan Gromovnik.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Da može rahat, raskomoćeno, bez brige da leži i da se odmara. A drugo, što, istina, niko drugi nije znao i što je Mladen tek do
ne legala, ostajala da u sopčetu sedi, računa, vodi brigu o svemu, o sutrašnjici: koje će se jelo gotoviti, koliko još može taj i taj ćup masti, vreća brašna, sir ili meso do te i te nedelje dotrajati, dok ne dođe drugo i dok se još ne zaradi
i taj ćup masti, vreća brašna, sir ili meso do te i te nedelje dotrajati, dok ne dođe drugo i dok se još ne zaradi i može bez štete, da se ne oseti oskudica po drugim potrebama, drugo, ponova da se kupi. Tako je bilo kod njih oduvek.
Jednako utrpan mintanima, i to zimskim, ispunjenim pamukom. Večito se sunča, pari i leči. Ne zna ništa, niti može išta. Pa tako isto, eno čuveni Poglavarci, čiji su stari zakupljivali i naplaćivali danak.
ne samo koliko i od koga espapa ima nego i ceo dućan i magaza koliko otprilike vrede i koliko se za to u svako doba može dobiti novaca. Čak u tome osećao se lakši, srećniji.
Eto, zato, najviše radi te svoje mirnoće, utišanosti, radi toga da, kad tako ostane sam, u postelji, može ako ne zaspi, mirno da misli na sutrašnjicu, kako sutra da radi, pazari, pa uveče isto ovako da leži, odmara se; eto,
Stari hadži Zafir već i ne pita. Može Mladen sve iz njegovih magaza da prenese kod sebe. I o svemu što se čuje za Mladena, srećno, zadovoljno bi pričao kao da
Kao da nije znala, osećala da ne treba toliko baš da ga muči, da mu baca odgovornost... Zar je malo što on nju ne može da uzme, nego još i to: da joj on kaže, odobri da pođe za drugoga. I, sažaljevao je nju, sebe već ne.
da time, pitajući za njega, tražeći savete, kao odobrenje, vide, doznaju: da li oni misle nju za Mladena da uzmu, te onda može da čekaju, neka Jovanka sedi; ali, ako odgovore, kažu da je udadu i time potvrde da ne misle da je uzimaju, onda da
Diže se. Znao je da su već do sad kod kuće večerali, legli, te on sad može isto ovako u samoći i tamo kod kuće da je. Pošto zatvori dućan, pođe. Već noć mrtva, čaršija mrtva. Crni se kaldrma.
Svekrva joj ne može da se nahvali. Vidim svekra joj kao da se podmladio. Uvek bele čarape, čista košulja na njemu. Ofiksane cipele.
Nisam ni ja baš tako vredna. I ako bi utom (otkako oženio sina, dobio Jovanku, nikako ne može da prođe a da u svakoj kafani ne zastane, ne časti za snahu prijatelje, poznanike) odozgo još sa čaršije video se
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 6419; upor. i Mojo Medić, Bijeli luk i nokat, Javor, 1891, 189 id.). Zanimljivo je takođe narodno verovanje da b. l. može pomoći protiv metilja (»za dva dana i dvije noći ne jede se ništa, pa onda jedi saramsaka — bijeloga luka — što možeš
Bolesnik može da prenese groznicu, posle zalaska sunca, i na b. l., koji posle baci izvan kuće (ŽSS, 280). Bolesnik od groznice
Ako žena usled čini ne može da zatrudni, treba duhovnik da blagoslovi gospinu travu; trava se zatim skuva i nekoliko dana pije izjutra naštinu.
Vuk, Pjesme, II, 5, 1 idd; BV, 10, 1895, 362; upor. i іbіdem, 92;..). U b. može biti olicetvorena i ala: takav je b. koji pliva Drinom i ometa podizane višegradske ćuprije (SEZ, 17, 155); b.
može biti olicetvorena i ala: takav je b. koji pliva Drinom i ometa podizane višegradske ćuprije (SEZ, 17, 155); b. može biti i sedište vile, koja se nalazi pod korom (Bog da momčetu zlatne roge, i ono »probode koru, Al̓ u boru mlada moma,
pesma, Sofrić, 26 id). Ali za bor vezuju se i više predstave. On može biti božanstvo. Takav karakter obično imaju pojedini borovi koji su tabuirani i za koje je vezan čitav kult, a za koje
, 14). Živina se inače na Badnji dan sklanja u staju: ako se iz kakvih razloga ne može skloniti, nakade je b. »da je lisice i tvorovi ne satiru« (SEZ, 19, 74).
(SEZ, 16, 258). Škropljenje b. prihvatila je i crkva, i osvećene vode bez b. ne može se ni izvršiti. Kao apotropajon b. ima značajnu ulogu u teurgičnim radnjama pri žrtvi i molitivi.
U pripovetki »Sunčareva majka« (Vuk, № 66) devojka se rodila iz b. Pošto b. na ovaj način može biti senovita biljka, razumljivo je što je našao primenu i u vračanjima za dočaravanje ljudske plodnosti.
decembra) da pravi stočić od b. drveta, i radeći svakoga dana pomalo dovrši ga na Badnje veče, može te večeri u crkvi, stojeći na njemu, poznati sve veštice (ZNŽOJS, 10, 55; Šnevajs, 8).
Otuda je razumljivo da ovim imenom naš narod može označavati različite biljke. — V. Mitsko bilje. V. se baje preko kravljih leđa, da bi krava imala mleka (SEZ, 32, 1925,
grom ne udara, a ako bi se baš desilo i da udari, ne može joj naškoditi«. U nekim krajevima ta zabrana vezana je za Đurđevdan (Karadžić, 4, 1903, 168).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali ona ne može da savlada baštinjene Radine navade i nagone. Rodio se ovdje, u ovome kraju zemlje, gdje tri riječi, u zgodan čas
u ovome kraju zemlje, gdje tri riječi, u zgodan čas rečene, iscjeljuju blago i čeljad od ujeda ljute zmije; gdje čarka može da rastavi dvoje najmilijih, curu od momka, ženu od čovjeka; gdje tajanstveno složeni zapis bolje liječi od ljekareva
I čisto ruke same se pružaju da teški kamen dohvate. Sviće, i svjetlost snježana dana uvlači se u kuću, ali ne može još da savlada na ognjištu rasplamtjeli plamen božićne vatre.
Rade ne može dugo da sjedi uz vatru: najeo se, napio i zapalio. Diže se i otvori kućna vrata. Jednako snijeg pada; zahvatio je sa
Žao mu je, boji se neće biti kola, ni umetanja, a paljenje iz kubure ne može da savlada njegove zabrekle momačke snage. Gdje će je utrošiti? Želi svim srcem da se razgali.
Sjutradan, kad je Rade povirio na kućna vrata, bilo je vedro, a kad je odanilo, pokaza se sunce, ali ne može da savlada debele smetove snijega, već nemoćno se odbljeskuje od njih, a prije nego će da zađe, kao za naknadu, razasu
okrete se curi Rade i ustavi se kod torine, pa pokaza na kolibicu pokrivenu debelim snijegom, u kojoj se čovjek jedva može da ispruži. —Uđi! —A što? — učini se cura nevješta. —Uđi, žena si mi!
Putem stižu ljude. Sigurno idu u varoš za istim poslom. Požure, kao da će sijena nestati. Vojkan ne može a da ne nabaci koju Iliji; veli mu: — Vidiš kako ljudi ne mare za blagajnu: ovi svi idu trgovcu!
Neki od seljaka i uzeo bi kukuruz jevtinije, ali nema gotovih novaca, a Vojkan ne može čekati. Pred sami suton pade mu na pamet da bi mogao kukuruz prodati istome svome gospodaru, a zašto ne?
Ovaj uze i, jedući, veli mu: — Može biti da je ova porcija što je jedemo baš od tvoga pršuta, darovana gospodaru, — od tvoga ili od tvoga brata, to je
— I nadoda: —Gospodar što ne može u kući da potroši, dade svome krčmaru da proda. — A da što će od njega? — opazi Vojkan i nuđa varošanina i vinom.
I um ga nosi po oranicama i livadi i, gonjen tom mišlju, obilazi ih, lutajući po njima cio dan. Čisto ne može da shvati kako bi mogao da podijeli Nikine zemlje sa bratom Petrom, kad su kao klin uvukle se između njegovih oranica.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ustao je, to se ne može poreći; počeo se šetkati kao ranije, najpre po manastirskom dvorištu, a onda i po polju. Dimitrije Glas o igumanovom
Sad mi se čini, da bi to on sve izdržao da nije bilo one potrebe koju čovek ne može da odloži. Predveče je njegova upornost morala proći kroz iskušenja izvan granica ljudske izdržljivosti.
Makarije Ovo ne sluti na dobro. Poznajem Lauša i znam koliko nas skupo može koštati to što Dorotej nije otišao kod njega. Pokušao sam da objasnim Bogdanu, Lauševom sluzi, da Dorotej nije kriv.
Zar se nije govorilo da je na samrti? Zar neko ko je na samrti može da se popne, na ovakvoj žezi, u Lauševu kulu? „Gde je taj vidar“, pitao je Lauš.
Ako Lauš ushtedne, može me, lako izvrći opštoj mržnji i podozrenju. Makarije Hvala svevišnjem Bogu. Dorotej se vratio s Lauševe kule i rekao
Da li su i tvoji miljenici otporni ili su slabi kao i ja na nepravde i na njezahvalnost? Ima li ljudskog srca koje može da otrpi? Dimitrije Pre dve godine u Vratimlje je doskitao neki Jevđenije, probisvet i varalica.
Ne mogu je zaobići. Prosto, volim da gledam dok se to događa. Ako meni nije dato da uživam u onome u čemu može uživati najbedniji sebar, mogu makar da napojim svoje žedne oči na jednom takvom prizoru i da pošlamim otud nekakvo
“ On je onda upravio na mene svoje tvrde oči, bez sjaja, kao mrtve pa ipak pokretljive. „Može biti i glogovo, šta s tim kakvo je, važno je da je trnje i da probija ljudsku kožu, da izaziva bol.
“ „Zašto bi to činio?“ „Jer se plaši da neko od nas ne učini ono što on ne može.“ Hteo sam da kažem: Videli ste kakvo telo ima ta žena.
Zar onako rasna žena može biti hladna? Gledao sam je, sve na njoj je drhtalo od žudnje za muškarcem. Dimitrije Dorotej mi je rekao da me Lauš
Obučeni su i uvek spremni za pokret. Na taj odred može da računa odmah“. Makarije Već tri noći Prohor odlazi u svoj grob i leže u trnje. Odlazi u sumrak, vraća se u svitanje.
On ti prinosi najviše što može, verujući da ćeš mu prihvatiti zamenu: patnju kojoj se podaje umesto ljubavi koju ne može da dosegne. Prohor Noć šesta.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Pa gde su ljubavne suze? Gde svetle nadežde moje? Il' sve se sravniti može sa davno umrlim zvukom? Jest! Ljubav leptirak to je što gubi nebesne boje, Kako ga dirneš rukom. 1889.
Upalićemo buktinju slobode Mesto lojanih novinarskih sveća A njezin plamen nije tako mali, On može, muzo, nebo da zapali! 8.
Drugo moram odmah reći, Za koliko može preći Ceo ovaj beli svet, Al' najkraći da je let? A treće mi strogo veli, Da odgovor odmah želi, Il' će sa mnom biti
On prezre lukave molbe, slobode i pravde žedan: „Umrla slobodo rimska, tako mi kviritske sreće, Svet može dvoriti njega, al' Katon građanin neće!“ I Katon održa kletvu.
Začudi se pana mlada I ne može da se seti, Šta Ljubecki čini sada? A Ljubecki već na meti. On s gracijom šapku Turi, Na desno je nabi uvo, I potom se
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To nije ni čudo. Astronomija nije roman koji može svako da razume i u njemu da uživa. Stvarno shvatanje i razumevanje njenih zakona pretpostavlja temeljna znanja iz matematike
Jedan od njih je ogromna već jako omekšana naslonjača, u kojoj se može dvostruko utonuti: u nju samu, i u svoje misli. Tu, zaštićen dvostrukim bedemima od ostalog sveta, osećam se neopisano
Kao što vidite, draga prijateljice, kroz vremensko prostorni kontinuum može se u mislima divno putovati, tamo-amo, u pre i posle.
Nijedan važniji državni posao nije preduziman, dok oni nisu našli da su znaci neba povoljni za njegov početak. Može se lako zamisliti koliki su uticaj imali oni time na sve državne poslove.
Ova traži neobičnih i nepredviđenih pojava, ili bar takvih kojima se ne može lako uhvatiti tok. Takve su pojave, sem oblaka i magla, koje su Vavilonci u svome naivnom shvatanju sveta, ubrajali u
toliko udaljene, da se ni njihovo vlastito kretanje, ni ono prividno koje sleduje usled obilaženja Zemlje oko Sunca, ne može okom zapaziti. Planete su, u glavnom, vrlo jasne zvezde, koje sjaje na nebu mirnom svetlošću, a različite su boje.
čujem, pored sve daljine koja nas deli, šta više, i Vaše pitanje: „Recite mi ali sasvim iskreno - da li se iz zvezda može sudbina pročitati?“ - „Može!“ - „Šta kažete? A Vi ste mi nekad govorili o astrologiji sa omalovažavanjem!
“ - „Može!“ - „Šta kažete? A Vi ste mi nekad govorili o astrologiji sa omalovažavanjem! No ona je, jel’te, u poslednje vreme došla
“ - „No, pa Vi ste maločas rekli da se iz zvezda može čitati budućnost.“ - „Sigurno! Ponavljam: Iz večite knjige neba pročitana je, kao što ću Vam to drugom prilikom
sve to beše čekanje, očekivanje, traženje i stremljenje ka nečem nedohvatljivom, visokom, savršenom, večnom, nečem što se može samo naslućivati, a ne da rečima opisati. A sada je stajalo sve to, u svojoj punoj stvarnosti preda mnom.
sebi uobražavao da znam o ovom nedostižnom hramu, to su bile samo geometriske figure i brojevi, ono što matematičar može da shvati, a ova građevina je nešto više: stvorenje! Kao iz božije ruke.
Šteta što se onde ne može noćca sačekati! Tada bih mogao još slađe utonuti u slavnu prošlost antike. A zašto da ne pokušam?
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
darovi izraženi su deminutivima: lutčica, igrica, ptičica, ribica, kitica cveća), te s radošću zaključuje da im može darovati nešto vrednije i trajnije: „Pisati hoću/ djeci malenu,/ lepu, šarenu/ knjižicu“.
Preteču Zmajeve poezije za decu može predstavljati i poezija za najmlađe Jovana Subotića (1817–1886), zasnovana na elementima narodne lirike, koja peva o
Zlatan san koji zasmeje malu Vidu dok spava („Vida i zlatan san“) ima svoj uzor u narodnim uspavankama, ali, takođe, može podsetiti čitaoca i na „Tiho noći“.
pa se u izvesnom smislu/odlomcima može doživeti i kao poezija za mlađi uzrast). Ritamsko-intonaciono ustrojstvo pesama i jezik jednostavan za razumevanje
sve veći i neprebolniji: dečak uspeva da preboli smrt ptice, mladić teško prevazilazi smrt drage, ali roditelj ne može da preživi smrt sina.
Pesma u celini ne može predstavljati dečju lektiru, ali se prvi deo triptiha, imenovan kao „Dete i tica“, koristi u te svrhe.
nam nebo šara A i munju što ga para, I tu silnu groma buku i holuje strašnu fuku, Ti satvori velji Bože Ko ovako jošte može!
Al' šteta, što nema glasa nikakvoga! Još da može kakav glas od sebe dati, Ne bi ptica bila, već anđ'o pernati.“ Bi milo gavranu takvu hvalu čuti, Al' da nema glasa
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (odbija rukom): A, neka to. STANA (s navaljivanjem, čuđenjem): Kako, snaške? Red je. Znaš da može, uoči nedelje, ko naići, i onda zar da te takvu nađe? Eto, hadži Rista tek što nije došao. Bar za njega znaš.
svaki čas i svaki dan tebi dolazim, te da počne svet govoriti: kako, eto, zet umro, pa sad tašta iz kuće ne izbija; ne može da se najede i napije. A ti, i bez nas opet nisi sama. Eto: sluge, momci, toliki svet.
Ili, ako se baš zaboravi i pođe do njega, pa čak ode na samo groblje, opet tamo ne mora, kao uvek, da plače i kuka. Može se neki put i onako, jer, ako je za vajdu, dosta je. Ali ona ni to, ništa neće.
I kad si ti to znala, što mi nisi kazala, da i ja znam, da onda čoveka ne zovem, ne dosađujem mu? (Od jeda ne može mater da gleda): Ama, svi vi tako! Svi vi znate.
Lica mirna, umorna, ali još živih, željnih očiju). MIRON (blagosilja sve, ali pored svega ne može da se savlada da bude miran, pribran): Žive bile, i blagoslovene da ste! (Prilazi Tašani): Tašana, zvala si me.
sve, kaži sve kao ocu, više nego ocu, kao samoj sebi, kao Bogu svome, jer je on jedini koji sve zna, sve vidi, i koji može da uteši i umiri grešnu i bolnu dušu. TAŠANA (zaradovano): Oh, hvala, hvala, dedo!
Živ je, čisto kao da diše a međutim nema ga, nema, nema, dedo! Pa je noć onda teška, kao grob mrtva, ne može da se izdrži od straha.
HADžI RISTA (gordo): Može, i treba da dođe. Nije ovo kuća od juče. I kao što je uvek bila otvorena za svakoga prijatelja, gosta, namernika, tako
Dakle, i on grešan kao i ja. I zato onda, kad mi nešto naredi, onda može biti kao što ne treba da bude?!... (Prekide, prilazi Stani, uzima sa poslužavnika čašicu.
STANA (noseći ispred sebe sofru, tobož sebi samoj): I baš ne može da se živi od ovog hadži-Riste. Sve on mora da vidi, svuda svoj nos da zavuče... E baš se od toga staroga ništa ne može.
Sve on mora da vidi, svuda svoj nos da zavuče... E baš se od toga staroga ništa ne može. TAŠANA (raspoloženo Stani): De, de, mesto da ti budeš grđena što ne donosiš odmah, a ti počela drugoga da grdiš.
Pa, ako, ne daj Bože, umreš pre, da onda zbog te tvoje zadužbine nikome ne može padati u oči: zašto sam jednako na tvome grobu, i zašto tebi najviše činim pomene i parastose.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tačno je osetio majstor Kosta moć šora, i da ne može ni od dalje od šora. Ne samo da je u njemu ostao, nego je, nekako kad mu bi četrdeset godina, u tom šoru i kuću kupio.
I pričaju da se majstor pročudačio. Sve više šije za gospodu, pa je toliko akuratan da niko ne može s poslom da mu ugodi, i da se to već više i ne isplaćuje. Osećao je i sam majstor Kosta matorog momka u sebi.
Činilo mu se, taj zemljotres, ta nemirna deca, to je velika njegova pobeda onde gde je možda i on sam pomalo sumnjao da može pobediti. Ali kao što sve oko čoveka u toku njegove sudbine dobija druga i druga značenja, tako biva i s rečnikom.
Država će sad popraviti što može, otkupiće imanje Savino, i vratiće ga još i sa otštetom njegovom sinu. Majstor Kosta skače iz postelje, gleda jesu li
su ljudi još u ono vreme govorili da sud nije pravo sudio; i seti se da je Savin sin davno umro, i da nikakva pravda ne može biti učinjena. Sav drhće, budi ženu, krsti se, sve mu se čini da je on učinio tu ili neku drugu nepravdu.
Izleti u baštu i poče da šapće: „Možda je bolestan; možda je nepravda terati ga da radi što ne može.” Pa onda uze skoro kroz plač govoriti: „Neću da me savest jede, neću da činim nepravdu i silu, neka radi šta hoće,
Oženio se Srpkinjom iz Budima, stanovao u tazbini, imao dva sina, dakle počeo ne može biti bolje. Malo je bolelo roditelje njegove što im, otkad se oženio, nikako nije dolazio. Piše, zove, ali sam ne dolazi.
Posle sahrane — ne pre — da advokat piše Risti, a ako Rista ne može doći, onda Seki. Adrese dece svoje samo je otprilike mogao dati. Kuća da se proda, novac podeli unucima.
kišobrana, ustane u kolima i razmahne nekoliko puta tim barjačetom, da bi radnici to videli i znali da je ona tu i da može naići... Ali sve je to njoj dobro stajalo... mislim, naročito ona njena uniforma. — E, ta se toaleta posle popunila.
Što je čovek! Suzu ne može da ubije!... A treba je ubijati. Rascmiljavi čoveka, sramoti ga. Stanojlina majka beše žena naših južnih siromašnih
I to je bila tako neka vrsta otmenog držanja onih kojima se može da budu pokradeni, i koji prema razbojnicima uzimaju kao neki riterski stav.
Sve ćeš sfurdisati! Kad ja umrem, i podelite se, tebi ni do ručka neće stići imanje. — Ali niko nikada ne može ništa predvideti, jer se nijedna situacija u ovom svetu ne drži.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Kako to može biti i oće li ovo položenije revoluciju u kakvoj sistemi pričiniti, ja o tom ni najmanje ne razbijam glavu.
Ja, istina, zanat spisatelja vodim od sedam godina i trudim se doznati što se god doznati može, ali o muzama ne znam ništa postojano kazati, jer ja u ono vreme nisam bio na svetu kad su muze i gracije, i Jupiteri
dovršiti, jer je baš ovde morao kakav pacov stari rukopis tako strašno izgristi da se ni pod koji način pročitati ne može.
živeći zdravlje proarčio, tvrdo predstavi ubudušte umereno živiti i svoje već porušeno telo malo više štediti da može jošt koju godinu poživiti — nije li to krpež od velike asne?
Tako može se dogoditi da će sočinitelj svoje delo za suvoparno izdati, prevoditelj svoju u tom nesposobnost uviditi, podražatelj
Kad bi oraja našao, on bi znao sve pojesti, i potom ljuske tako lepo složiti da se često njegova pomajka varala. Može biti da ja grešim što detinska našeg Romana dela mojim čitateljma predstavljam ali koliko puta sovršeni ljudi koješta
Tko može posumnjati da od ovakog neće biti dobar trgovac? — Ko ima volju da mu sin osobiti filozof bude, ili po nemecki Freygeіѕt,
— »Kako to?« — To se tako izjašnjuje što svaki otac želi da mu je sin bolji nego on što je sam; a može li za mene ljubezniji — premda duhovni sin, jer je bez matere rođen — biti nego što je Roman?
Jednim slovom, sve što je na zemlji, ispod zemlje i više zemlje, — sve što se pomisliti i ne pomisliti može, — i sam cіrculuѕ quadratuѕ u mojoj je vlasti. Čudiš se tko sam? Ja sam! Dobro pazi što ti reko.
— Samo nikom — No, no, molim, gospodične i matrone, gospoža zato ne može da razreši, jer je razgovori vaši smetaju. »Hi! Hi! Hi! mi znamo.« Znate, a jeste li pogodile? »Ja nisam kazala.
Ali kako ste razrešili? Šta je moja zagonetka? »Poeta.« Pravo! Kad, dakle, poeta taka čuda učiniti može, da su magarci pametni, i da žene tajnu čuvaju, koje je prejestestveno, može li mi ko zameriti što moga Romana po
Kad, dakle, poeta taka čuda učiniti može, da su magarci pametni, i da žene tajnu čuvaju, koje je prejestestveno, može li mi ko zameriti što moga Romana po zemlji, samo kraćim putem, kao trgovac iz jednog teftera u drugi, samo u
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
pohodi svoje nebesko rodno mesto Donesi na dar belom gradu Rajske voćke ptice i cveće Donesi i kamen koji se može jesti I malo vazduha Od kojeg se ne umire Klanjaće ti se zvonici I ulice se prostrti pred tobom Veliki gospodine
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Tom prilikom je krojač, bez obzira na to što će doći u sukob sa uzvišenom umetnošću, tako isprebijao labuda kako može samo jedan čovek zastarelih pogleda učiniti.
Razume se da je kiriju dobio tek kad je sreo lično kirajdžiju i usmeno (što se ne može štampati) mu opsovao sto bogova i popretio da će ga kao mačku isprebijati.
Naprotiv, osvrćem se da se nasmejem smehom, za koji se ovde, pre no ma kad inače, može reći: „Ko se naposletku smeje, najslađe se smeje!
Naterati me da se rodim pod pretpostavkom da sam bogatoga oca sin i onda, kada sam već rođen, kada se već ne može natrag, staviti me pred fakat da sam puki siromah!
I koliko i kakvih sve zanimljivih komplikacija može tu nastati! Zamišljajući pogdekad sebe u tome položaju, ja sam već unapred uživao u zabludi mojih poverilaca, koji bi
Zamislite samo u kakvu bi to zabunu moglo dovesti kakvoga poznijega moga biografa, koji bi može biti, na osnovu ovakvih fakata, dokazivao da sam ja vanbračno dete iz divljega braka izmeđ' guvernera Narodne banke i
Smatrajući to zadocnjenje kao jednu težu tragediju u svome životu, ja sam se uvek i docnije raspitivao može li se nekako od sudbine dobiti satisfakcija, drugim rečima: može li se nekako naknaditi taj gubitak od sedam dana koji
u svome životu, ja sam se uvek i docnije raspitivao može li se nekako od sudbine dobiti satisfakcija, drugim rečima: može li se nekako naknaditi taj gubitak od sedam dana koji mi je nanelo zadocnjenje. — Može, kanforom!
— Može, kanforom! — tešio me je moj kućni lekar. — Kako kanforom? — Pa, kad budete umirali, možemo vam uštrcati malo kanfora
kao sin bogata oca, možda kakav neodoljiv fatum koji lebdi nada mnom; tako da predosećam da mi se pred kraj života može još i to desiti da na sedam dana posle moje smrti moj loz dobije glavni zgoditak.
Ona ne može dići nogu uvis i reći vam: „Ja imam nove pipe!“ ali će, recimo, povesti razgovor o poslednjoj premijeri: govoriće vam o
Je l' te da tu može biti nesklada? — Da, razume se! — odgovarate vi najljubaznije i ne sluteći da ste sad već zavukli nos u mišolovku i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pri pomisli da onaj može opaliti pušku u moja leđa, nesvesno polegoh i ponovo obodoh konja. Čudilo me samo kako na celom ovom putu ne sretoh
Pa kuda ću onda? Počeo sam se kolebati. Ko može da me kontroliše!... Zar su malo puta komandanti sastavljali izveštaj onako kako je njima godilo... Zalutao sam, noć je..
— Pazite, ovde je most! — skrenu mi pažnju starac. Zaustavio sam bateriju, da vidim može li se proći. Čujem gde vozari viču pozadi „Stoj“ — da ne bi naleteli jedni na druge. Sjahao sam.
— Na rukama guraj! — Vraćaj nazad! — čule su se šapatom razne komande. Voda je šljaporila. — Daj konopac! — Može li da se prokopaju rampe, pa da pregazimo? — pita komandir. — Smetaju stubovi.
Nisam imao kud. Stid me je bilo od ljudi da bežim, a i strah me da se uputim sam kroz noć, u kojoj svakoga momenta može planuti puška. Komandir pritajeno uzdiše. Poručnik Kosta škripi zubima od nemoćnog besa.
Komordžije prostiru slamu da prilegnu. A i šta bi drugo, kad je konj u onim kolima ispred njih pao i više ne može da se digne. A jedna kola prosto zdruskana.
Drali su jednoga vola. Kažu, poginuo od mitraljeza sa aeroplana. — Ovaj se narod ne može krenuti milom, već samo silom! — čujem gde Luka govori iza mojih leđa. Pred jednim mostićem zastadosmo...
Znači, ipak, on još čeka. I to odlučnu bitku u kojoj može i život izgubiti. I šljapka po ovome snegu bos, ubogi pešak, očekujući trenutak kada će poginuti.
— Nemaš?!... Pa se još pozivaš na pravdu i zakon! — i Luka razmahnu pesnicom što može jače trgovca po licu. Ovaj se povede i pade među neke džakove.
— The!... Eto tako, vidite i sami. A vi? On tužno mahnu rukom i klimnu glavom: — Gore biti ne može... Sa izvesnom strepnjom, zapitao sam ga: — A baterija?
Pozvao je odmah sva tri komandira. Sav uzbuđen, pitao je čiji je ovaj konj... Zagledasmo ga i mi, ali niko ne može da ga pozna. Bio je to jedan od onih dorata bez belege, kakvih je samo u našoj bateriji bilo oko pedeset.
E sve mi se prevrte... Zapitah, gde je podnarednik... Ali on se sklonio negde i niko ne može da ga pronađe. A sada treba ići u divizion, i već možeš da pretpostaviš šta me tamo čeka.
Petrović, Rastko - PESME
Devojče potrča da ih uzbere. Ali je tresište rovito: više se nikud ne može Nego u dubinu do kraja. Devojka pomisli: da li je dovoljno duboko Da joj se visoko telo utopi.
heruvim da samo po planinama spim U očajanju, I da širim ruke danju Jednoj berbi i jednom obećanju: Gde sve biva i sve može da ja hoću, Ko puno grožđe noću. SVE U GALOP U galop, u galop, u galop, Moji perunski konji, Hop!
Pa deran, koji pronađe ovo docnije, Može l oprostiti mladosti ljubav za bundžije: Pomisli na njega, ovu pesmu što krije Tajnu naklonost; i zbunjenost ga trza!
organa i butina, kolena, premda sam na izgled mislio pravilnije, nisam mislio do stvari sporedne i bez važnosti; može se čak reći da nisam ništa ni mislio. A sad je misao spasonosno prelila moje telo na mlak talas.
Samo energija mehanička ravna energiji njinog prianjanja i nešto jača može to sprečiti, a onda otpada pitanje slobodnog izbora dakle i slobodnog držanja prema moralu.
prirodu: sem ako religija ne propoveda individualnost, a onda sumnja Tomina razbijena u njegovoj samo ličnosti, s pravom može nastaviti da živi u tebi. Imam li prava ja da očekujem da će se bog, ponaosob meni, javiti?
Dajem im naslov: Otkrovenje! Ako i ne spadaju u liriku, ja se ne ljutim: bogatsvo im može biti i vanlirsko pa ipak da bude veliko. A čak da su i ništavne za vas, one su prošle već kroz moje varenje.
O nestvarnostima se može misliti samo ako se misli kojim veštačko nakaznim putem o onom što već postoji, ali nikakvo se novo opažanje u takvo
ovde se oslobodi, I sve nadanje koje poveravah nekome o snu, Ko pesma da je ptice malaksale na gnezdu, Koja ni sama ne može više pogledati tu zvezdu, Toliko na svaku svetlost prepadaše joj muka.
u sramu, da leži sa mnom on, Da ja sam njegov zao duh, on meni duh svetao, Da nema neba nit greha gde ne može nam biti dom Da praštati mi verno nije on nikad, nikad prestao, U časovima patnje ove da pati sa mnom i on.
da li iko vidi to čudovište! Sunce, Sunce, ti ćeš umreti takođe. Raspašćeš se. Ništa to ne može sprečiti. Prisustvujem tvome trulenju.
To prvi princip počinje da deluje Nad pokretom svakim i nestvarnošću, I poslednja misao ne može da veruje Da je sprečava smotra razorom i žalošću.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Šta sve ne bi dao da može da se otkine i lagan, kao oblak, poleti ka bisernoj mesečevoj svetlosti od koje mu zastaje dah!
— Da mi vrati moje lide! — reče Drvoseča, a starac se naglas nasmeja i reče da čovek jedino sam sebi može vratiti lice. — Nisi ga dovoljno dugo tražio! — reče starac. — Idi i naći ćeš ga! — Gde?
— Šta ova bunca? — reče puž. — Otkuda cvet može biti lep? Nema kućicu i bedniji je čak i od glista koje se bar u zemlju mogu uvući kad počne kiša.
— Još malo, još maličko! — hrabrila je svog nebeskog konjića. — Moj Cvet se rađa samo jednom u stoleću. Može li bez mene da se rodi? — dan kada je Cvet trebalo da procveta bio je blizu, sve žudnije je hitala Kapljica k istoku.
Naročito je dobro shvatio tajne trava i tajne lepe reči, uveren da nema zla koje se ne može otkloniti jednim ili drugim.
On se pokloni majci i reče da odlazi: hoće li s njim — on više ne može ostati u plemenu! Ošamućena od umora i straha majka nije znala šta da učini. Kako da ostavi pleme?
Uz sledeći brežuljak jedva je uspeo da se popne, a bio je to brežuljak kakav se za mravinjak samo želeti može. Ali, čemu mravinjak, ako u njemu nikoga nemaš? Kao ledena voda oblivala je Belka samoća, kad začu neko dahtanje.
Ču Zlatokosa mladićevu izjavu, prkosno zabaci glavu i reče: — Ko je taj što može vetar za zauzda? Ničija nisam! Ničija neću ni biti, ako se ne nađe onaj koji je spreman da ispuni tri moje želje i tako
— Devojka se gordo nasmeja sigurna da takvog nema i ne može ga ni biti. Ali, mladića ni to ne pokoleba. S rukom na vratu vernog psa, on stade pred Zlatokosu i reče: — Reci mi te
No Zlatokosa se pribra i reče: — Vrati se tamo odakle si i došao, momče! Ko može sunčanu zraku da prisvoji? Ničija nisam, ničija neću ni biti! Zaboravi me i neka ti je srećan put!
— prođe mu kao udar groma kroz srce. — Ne shvata ništa, nema ni razuma, ni duše! Čovek može da žrtvuje ono što je njegovo, ali ima li prava da žrtvuje nekog ko mu veruje, ko ga voli?
Šta takvoj kući može more, šta vetar? Voleli su starac i dečak svoju kuću, kao starog vernog drugara, ali još više voleli su drveni čamac
Stanković, Borisav - KOŠTANA
STANA (zamišljeno, za sebe): A, poklon, dar!... Neka je on samo ovde, kod kuće, a to!... VASKA Jest. A Koštanu može da kiti. STANA Opet ti, Vaska... Ama nije! VASKA Pa, za Boga, kako da nije? Eto, sam moj otac to kaže.
Kraj samo. On mnogo kazuje. Ona mrtva a svekrva misli da od noćnog prvog milovanja i celivanja još ne može da se osvesti, i zato ne izlazi... I otac joj već dolazi.
(Hoće da mu opipa čelo.) Kamo čelo? STOJAN (otura je rukom): Ne diraj me! KATA (ne može više da se uzdrži od plača): Zašto, sinko? Šta toliko majku? Šta je majka toliko skrivila. STOJAN Što si me rodila...
Što da se ne ubijem? (Potegne jataganom.) U to rupi Arsa, s policajom i dva-tri pandura. ARSA (zabezeknuto, ne može da se pribere): Ja ću, ja ću da te ubijem! (Bije Cigane.) Svi beže. ARSA zaustavlja Grkljana, Salče.
ARSA (vraća se; Salčetu, Grkljanu): A vi? Zar ste samo vi na ovoj zemlji, te čovek ne može samo vas da umiri? Kome ja i govorih, i pretih, i koga apsih?... Ništa! Zar što ja govorim, to pas laje i vetar nosi?
Mlada je, kapka, dete, tek na svet progledalo... Oh, aman, gazdo! Neće ona više da peva! ARSA Živa više — ne! Mrtva može! SALČE (vije se, ne znajući šta da radi): Ostavi mi je, gazdo, daj mi je! Moje je! Čedo mi je!
Neću, ne smem... STOJAN (zaneseno, isprekidano):... »Na goli kamen,... da sedi, vene, gine... Ne sme... Neće... Ne može«... KOŠTANA Neću! Ne mogu! Kod tebe! Zar samo kod tebe? i samo hadžiju, oca tvoga i majku tvoju da dvorim i da služim?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
epske poezije, pored ove težnje (i za samu ovu težnju), neophodni su i određeni socijalni uslovi, bez kojih ona ne može da se pojavi ili se gasi.
Ali u svakom slučaju jedna mitologija. Dakle, ni u kojem slučaju to ne može biti takav društveni razvitak koji isključuje svaki mitološki odnos prema prirodi, svako mitologiziranje prirode, koji,
ISTORIJSKE PRILIKE I EPSKA POEZIJA U NAŠOJ ZEMLjI Kad je započeto stvaranje naših epskih pesama ne može se tačno znati, jer prve jasnije vesti o njima imamo tek od XVI veka, ali je prirodno pretpostaviti da su one — kao i
Nek su žive sve junačke glave koje dižu čete na krajinu! Rani sina, pak šalji na vojsku: Srbija se umirit ne može! Ali revolucionarnost naše epike nije samo u pokličima, u pojedinim rečima.
Ta pojava se ne može drukčije objasniti nego uticajem deseteračkih pesama na bugarštice. Sem toga, bugarštice „ne opevaju onoliko
Ali taj bog govorili su popovi i narod je verovao može da bude i milostiv. Eto, na primer, on je kako kazuje jedna pesma pomorio devetoro braće, pomorio ih bez razloga, a
mu nude konja još boljega i još prida stotinu dukata i suviše ralo i volove, a on sve to odbija izgovarajući se da ne može da umiri ni svoga „lošijeg“ konja, da dukate ne zna ni na kantar meriti ni brojem brojiti, da ne zna šta bi sa ralom
I u pesmi vidimo ga prvo na konju, a zatim kao pešaka. I u pesmi on ne može da uđe u grad, ali ne zato što su vrata zatvorili građani Periteorija, nego zato što je to učinila neverna kuja
„Čim je“ kaže Stojan Novaković „događaj malo ustupio u prošlost, njega je obuhvatila poezija. Već XV veka, a može biti i ranije, postale su pesme u kojima se pevalo čudno delo Miloševo.
Ta srpska priča stavljena na Hartiju oko 1431. godine, i autentična koliko god može biti, zametak je i jezgro cele kosovske epopeje. U njoj su i sve glavne pobude njezine.
Italijanski prevodnik Duke, za kojega se ne zna kada je radio svoj prevod, ali koji ne može biti stariji od XV veka, ne prevodi o kosovskom boju Dukinih reči, nego izlaže kosovsku priču na talijanskom sasvim
Italijanski prevodnik Duke, za kojega se ne zna kada je radio svoj prevod, ali koji ne može biti stariji od XV veka, ne prevodi o kosovskom boju Dukinih reči, nego izlaže kosovsku priču na talijanskom sasvim
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
I OLOVKU Uzeo sam hartiju i olovku I nacrtao mišolovku U mišolovci parče sira I još jedno parče sira Da miš može da bira Oko sira sam nacrtao čamac U čamcu upalio sveću Da miš bolje vidi mamac Da ne kaže NEĆU Ali čim sam
znao ni za lovce Ni za zamke ni za puške Za to niko nije znao Mislili su da je zao Pošao je da im kaže Da ne može tako više Videše ga neke straže Opališe i ubiše Nikom nije bilo žao Mislili su da je zao GLAVA MI U TORBI KO
je moro jesti U ŽIVOTU TO JE BITNO U životu To je bitno Ništa nije sasvim sitno Ništa nije baš koješta Što ne može ruka vešta Da popravi Sitnice su To je tačno I dosadne ubitačno Al ponekad mnogo znače Ceo život preinače Iz
samo jedan Rastanak će da boli Kada odlazi Osoba koja se voli U jednom danu Osamdeset šest hiljada sekundi Čovek može ispratiti Osamdeset šest hiljada ljudi Samo jedan lik Ne nestaje bez traga Kada odlazi Osoba koja je draga U
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Babe su šaputale da je uklet i da nikako nije dobro noću kraj njega prolaziti. Začas te, kaže, može ščepati ledena ruka nepoznata čudovišta i povući za sobom pod zašaptane svodove bukovih krošanja.
Ali, umjesto nogu, pod njim su dva drvena stuba, dvije krute ledenice, ne možeš ih pomaći s mjesta. Može sad vučina komotno prići i smazati ga kao pitu gužvaru, on se ni lecnuti ne može. A kubura?
Može sad vučina komotno prići i smazati ga kao pitu gužvaru, on se ni lecnuti ne može. A kubura? Kad ona grune, sam bi đavo pobjegao. Mačak nanišani u hrbat zvjerke, zatvori oči i povuče za obarač.
— Može li kakav komad lima? — upita Stric. — Ta nije tvoj šešir crkva pa da ga limom krpimo. Bolje bi bilo da izvučemo kakvu s
—A meni učitelj ne da da Žuju dovodim u školu — požali se mališan. — Kad ona ne može, neću ni ja da idem. — Pa šta ćeš onda raditi?
Ovako, zaštićena bukovom šumom, ukrivena u dolini i s moćnom krošnjom nad sobom, ona je bila prava tvrđava, koja može prkositi svakoj oluji, čak i prolomu oblaka. — Evo, sad imamo kuću! — uzviknu Jovanče i zadovoljno pljesnu rukama.
dobro je, ali može i bolje. Dugački Stric protrlja nogu o nogu kao skakavac i predloži: — Da metnemo na kolibu neki natpis kao što ima na
Ta šta mu ko može! Uza nj su Jovanče, dugački Stric, Vanjka, Đoko, Nik, a eno, sasvim na kraju, i Nikolice s kujom, s ljutom Žujom!
! Majstor Lazar Mačak načinio je u logoru i ljuljašku, pozabijao u stablo prastare bukve gvozdene klince da se lakše može popeti gore, u široku krošnju, a jednog dana izgubio se nekud prema stenovitoj jaruzi kroz koju je romorio taman
Samo da gledam šta radite. — Pa da je pustimo? — javi se Vanjka Široki. — U četu može samo onaj koji je tučen — opomenu ih Jovanče. — Lunjo, je li tebe učitelj tukao? — Nije. — E, onda ne možeš s nama.
— Što se sad smiješ? — Aha-ha, pa to ti je kaplja s tavanice pala za vrat! — Ma ne može biti! — dahnu s olakšanjem Lazar i pipnu se za „ubodeno“mjesto. — E jest, vjere mi. Đavo je odnio, alaj me prestraši!
Svi su već odavna na okupu, ali nema dvojice najglavnijih: voće Jovančeta i majstora Mačka. Šta se može početi bez njih dvojice? — Da nijesu stigli prije nas pa nekud otišli? — upita Nik Ćulibrk.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Da proznate jer i siromašak može gospodare i boljare na svoj obed dočekati; i horjatin, da rečem seljanin, varošane i građane počastiti; gladan site
i kmetove k sebi na stan prinuditi; nevaljali prosjak bogatice ujedno sa siromašu, s vrlim svetom i s dobrom naukom može obdarivati. I sad, odovud napred gozbu vam po redu iznositi započinjem, a vi teke pripravni budite ko tome.
PUTOVI A da tko li bi taj u sadanje dobi bistrouman i hitlen bio, da se o tom može uvavestiti i doznati se svojim putinam! Ko bi pretekao toga brza hrta, i uhvatio bi nebesnoga visokoletuštoga orla?
Vinogradi tako se uparložiti da nigde ni jedne loze, a ni koje divlje vinjage, ne može se pronaći za kušanje. A gospoda mu za prosjake ostati, a kamo da s palicom na koga zamahuje!
VELIKA GOSPA DOMAĆA Isteraj čoveče, napolje iz svoje kuće robinju ujedno i sa sinom njejzinim; ne može, znaj, u tvome mirazu domoostalac biti robinje sin, ujedno s gospodaričinim sinom kućanin.
Jerno noću ništa se ne može poslovati, Razilazi se trgovina, zatvaraju se šatre. Posle toga, dobro znate Da se nejma od koga što kupiti, Ni ima
AD Neprohodna je to dubrava, duboka dolina, jaka ključanica, neprokopni tamnični duvar, ne može se uteći, nedremovite su tamo i zle straže pakostne, pomrčni zatvor, zauzlana sveza, debele verige, golemi
A mi, što velim da sejemo u suhoj sobi, pod strehom, gde kiša ne dohvata, — to duševno žito svud se može sejati! I po kuća i po podrumi, po tavani, po ćileri, po košara i na snegu, na mrazu, na ledu, na velikoj peči i
GODIŠNjA DOBA Zima je ljuta — ko li suproć mraza može ga obstajati? Odelo nam je vera s dobropoteklom; sedeć na hjeruvimeh, samozavijen s krpetinami na zimi u jasla leži.
Da može na zaušnici zlatnu minđušu obesiti s dragim kamenom sardijem: privezati besedu k mudrosti! U uho nemučno dočuveno da mo
U uho nemučno dočuveno da može biti na slatko skoro poslušljivo! Popre nego ustom i ustnima i jeziku, — ovim eto, otvoriti se i privući u sebe duha!
Ozdo, ko korav je i hrapav; grane mu usukate, — Vrlo ga je mučno pokrasti. Mučno da se može ko uspuzati na njega; rod mu je na samom vrhu.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Gde god čovek baci oko, svuda vidi samo gospodstvo. A tek unutra, u kući, u predsoblju, šta sve čovek može da vidi! Tu silni legeni, ibrici, sahani, srebrni šavdani, tepsije i sinije po metar i po u prečniku, pa one ćase,
Ali hadži Zamfir je imao još jedno bogatstvo — imao je nešto što se ne može lako kupiti ni steći, nešto što sam bog daruje čoveku, pa zato to svaki čorbadžija i nema.
na ćepenak, nego je ulazio na vrata dostojanstveno; zastane uvek malo na vratima i grdi mlađe: kaže kako se danas ne može na mlađe osloniti, pa tek onda ulazi.
šegrta, koji već pola godine dana — od poslednje slave Manine — kako ide bez kape, čupav i gologlav, jer još nikako ne može da se seti gde je izgubio kapu. A u mogućnosti je da drži i kalfu. Dućan mu pun, a porudžbina svaki dan.
vole kao svoje dete, one ga ne samo slobodnije gledaju nego se i zaustave i razgovaraju s njim; a kad se praštaju, ne može čovek da sačeka kraja. Po nekoliko se puta rukuju i viču: „Aj’ sa zdravje!
Kod mene malo koji dan da nema supe, a oni praziluk i na prvi dan Božića... S takvim svetom ne može da se izdrži konkurencija. Pa ja onda treba da kradem srmu i srebro, pa da mogu konkurisati s njima...
Mane je bio kao lud nekoliko dana. Nije se on navikao na takve stvari, nije bio činovnik, pa da je oguglao i da može tako lako progutati i svariti tu stvar kao drugi, civilizovani svet! Bio je besan.
Ne, ovde nikad dotle ne sme, i ne može, da dođe!... Tek spopadnu čoveka koji nije ni u snu snio i ni nakraj pameti mu bilo da se ženi, i navale na njega sa
Nalazi da mu je život pust, da nema nege dovoljno. Pomišlja čak i na starost i bolest koja može naići: pa ko će ga tako svesrdno moći dvoriti ako ne žena, ta verna drugarica n saputnica čovekova?
I on oseća da ne može više ovako ostati! Ukratko, čudi se kako to može i jednog dana biti bez „domaćice“! Nalazi da je to najlepša ženska i
I on oseća da ne može više ovako ostati! Ukratko, čudi se kako to može i jednog dana biti bez „domaćice“! Nalazi da je to najlepša ženska i da prosto ne može bez nje; ona je samo za njega
Ukratko, čudi se kako to može i jednog dana biti bez „domaćice“! Nalazi da je to najlepša ženska i da prosto ne može bez nje; ona je samo za njega stvorena, a on za nju!