Ćipiko, Ivo - Pauci
A i vi ćete naći dragu! — prevrne govor i živo ga pogleda. — Znam da hoćete, a ča bi i činili bez ljubavi? — Možebit'! — reče Ivo k'o za se, i u— isti čas os jeti suze u očima.
— Možebit'! — reče Ivo k'o za se, i u— isti čas os jeti suze u očima.— Možebit', — ponovi, — ali tebe neću nigda zaboraviti; dah tvoga prostoga života, tvoja besvjesna ljubav i naše noći pratiće me
Ča ćete, tako je ljudska slabost! Posli sam opet se malo umirija, i promislija: ko zna je li i ona bidna kriva, možebit' da su je domaći od nevolje na to nagnali.