Upotreba reči možeš u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

A ti, brate, ako ti se spava, spavaj! Možeš biti bez brige, i da nas ko traži, ovde nas ne bi našao. — I meni se, bogami, ne spava, i ja imam o mnogo koječemu da

— Mislim, učitelju, da će nam se želja ispuniti... — šaputao je stari Sremac. — Star si, ali opet možeš videti: da l’ je ono konopac, što na onom levom direku visi, kojim je ta kuća poduprta?...

Krivca tek dockan pronađu, pa ako ti je memla nesrećnih tavnica ostavila toliko života da još možeš čuti reči svojih nemilostivih sudija, a ti uzdrhtalim srcem slušaš gde ti govore: „Ti si slobodan! Nevin!“... Slobodan?

Obradović, Dositej - BASNE

se da će je tu moći uhvatiti, naumi k sebi je domamiti, govoreći: „Sestrice, tu ti nije najbolje, strmeno je mesto, možeš se ubiti, a ni paše ti tu dosta nema; siđi u dolinu, bolje će ti biti”. „Jest, baš!

Ne reci ništa čega se možeš posle zastiditi, ne učini ništa o čem se možeš raskajavati. „Rίψας λόγον τις ουκ αναιρείται πάλιν: Baci li reč ko, ne

Ne reci ništa čega se možeš posle zastiditi, ne učini ništa o čem se možeš raskajavati. „Rίψας λόγον τις ουκ αναιρείται πάλιν: Baci li reč ko, ne povrati je opet”.

Zlatne i slatke reči: „Veseli sja junoste v junosti tvojej, i hodi vo svjeh puteh tvojih bez poroka”. Onda uprav možeš reći: „Sine crimine lusi: Bez greha sam se igrala”.

” Pomozi i pomaži koliko možeš, i nek se raduje srce tvoje pomagajući. Zašto, pomoći, to je božje i božestve|no delo.

Prekrasno uči Isokrat: „Staraj se da si telom trudoljubiv, a dušom mudroljubiv; da s onim ispolnjavati možeš što za dobro nahodiš, a s ovim da predviđaš što ti je polezno.

Piša dete, šlačući, zašto ga bije. „ Eto zato“ — odgovori ona — „što spavaš kod bunara, gdi lasno možeš upasti i utopiti se, pak onda niko ne bi tebe krivio, nego bi svi na me zinuli, i nesrećom bi me naricali.

i ako mi uprav dobro želiš, meni i mom porodu, kako sama svedočiš, a ti odstupi i udalji se od nas koliko dalje možeš, zašto naša je narav taka da koliko znamo kurjake dalje od nas, toliko su nam prijatniji; a kako pomislimo da su gdi

Brojiš zalogaje što ja u usta ulažem, kao da me ti hraniš! Nesita utrobo, da možeš, džigericu bi mi iz tela izeo!“ Ovo izrekavši, načne ga mazati sve uz dlaku i niz dlaku,pak onda ošvori vraša i da mu

„Glavu samo”, — reče derviš — „pak drži je u vodi koliko duže možeš”. Onda ti on s glavom u čabar. Postoji nekoliko, pa kad je iz vode izvadi, gledajući sa užasom na derviša: „Ajme,

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Miševi od kojih ne možeš sakriti ni iglu u senu, ni pušku u šaši, ni šašu u magli! Miševi koje ne plaše naše pretnje, naše kletve, presude

Preko praga gledaš ko preko granice! Ali njima ni to nije dosta, a tebe ni to nije otreznilo! Kako možeš da mi kažeš da jeste?

Nestali su nam sa vidika Alpi, nestali Andi, nestali Himalaji! Pa šta ako su nestali Himalaji? I sa Zabučja možeš dovući drva! Pa šta ako su nestali Andi i Alpi? Vidi li se s vrhova planina dalje nego s vrhova ovih mrva?

A, vidim, koprivu bariš za večeru. I jedan me crv ne ostavlja na miru: kako u tu istinu, kuvanu govedinu, možeš da veruješ bareći koprivu?

Čime si juče kupovo venac luka, danas ne da ne možeš jednu glavicu, nego ne možeš ni jedno jedino čeno! Više danas košta jedno jaje, nego juče jato kokošaka!

Čime si juče kupovo venac luka, danas ne da ne možeš jednu glavicu, nego ne možeš ni jedno jedino čeno! Više danas košta jedno jaje, nego juče jato kokošaka!

I od moćnih kneževa ovog sveta ne možeš se ničemu nadati! A čemu bih se od njih i nadao? Ko bi mi od njih mogao ponuditi nešto skuplje od ovoga što imam?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

No sad je već drukčije s naukama. U svakoj bašti možeš nabrati po punu torbu učeni̓ kakvi̓ hoćeš, samo ako možeš raspoznati koji je sladak i polezan, a koji li gorak i

No sad je već drukčije s naukama. U svakoj bašti možeš nabrati po punu torbu učeni̓ kakvi̓ hoćeš, samo ako možeš raspoznati koji je sladak i polezan, a koji li gorak i škodljiv.

„Treće godine možeš do pola čaše piti. Tek četvrte i pete godine možeš do dna čašu popiti, i opet svi će nurijaši sećati se tvoji̓ prvi̓

„Treće godine možeš do pola čaše piti. Tek četvrte i pete godine možeš do dna čašu popiti, i opet svi će nurijaši sećati se tvoji̓ prvi̓ godina i svi će govoriti: naš popa ništa ne pije.

Jučerašnje tvoje reči istinite su i svete. Poznajemo i sami da nas od zuluma braniti ne možeš bez vojske, a vojske bez novaca držati ne možeš.

Poznajemo i sami da nas od zuluma braniti ne možeš bez vojske, a vojske bez novaca držati ne možeš. Ali je velika muka i nevolja što novaca u sirotinje nema, niti se otkud dobiti može, a ako upustimo janičare vidinske

Ja kažem, da ja moram te moram Crnoga Đorđa naći. „Ali, veli knez Sima, „ti ne znaš putova pak možeš u Turke upasti, a tamo kud ti ideš ima Turaka.

— „E — reče — ti ne možeš ići! A koji će drugi?” Ja kažem, bar neka ide Čupić. — „Dobro, Čupić može ići; neka ide, a ti ćeš s nama”.

Zato opet velim: ako kod vas ne bude sva vaša vojska na broj, ti ne možeš živ ostati, a i mene će poseći što ga varam.

Sad mi dođi, o vitijo, slušaj i gledaj i opiši ako možeš ondanje grozno pozorije naroda srpskoga! a naipače od Morave te do Beograda, gde ni junija deti obojego pola ni

do ćesara Franca, daće ti se; a u Brislu čuju se da su obadvojica imperatora i prajski kralj, a kad dođeš jednome, onda možeš svima trojici”. — On: „Tako ću i iskati. No idi ti obiđi i namesti tvoju familiju pak dođi, pak ćeš i ti sa mnom ići”.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Lepo ne možeš živeti od gazda-Rake Radišića! Dosadio je već svakome u selu M. — Vala, ja ne znam ima li koga, ko bi se pohvalio: da

Siđe Radan polako s kola, da bar volovima olakša. Kad, ali — hoće ono da ga obori. Omane da strese — ne možeš maći. Priteže, kosti mu pucaju. Popne se na kola, ne mogu volovi gotovo da maknu.

To ti je najpreči i najsigurniji lek. U pozorište slobodno nemoj ići, jer možeš posle svu noć pljuckati i postati zlovoljniji. Bolje idi ti u kafanu »Kod petla«. Tu je tek pozorište i komedija!

— Znam; tako reče i pop juče. — Pa šta veliš, kako bi bilo da ja njega uzmem pod najam? — Možeš, nije rđav čovek — odgovori Vidak, pa se lukavo osmehnu i upita: — A što baš njega? — Vidiš ti, on zarađuje lepu paru.

Gazda Milun je dobar domaćin, a ti — vredan momak. A kad zaslužiš koju paru, a dao ti je bog te možeš — ti ostavi kod gazda-Miluna, on će ti lepo čuvati... Epa dajte divit amo i malo 'artije! — okrete se mehandžiji.

A ovamo svaki čas me tera đa ovde, đa onde da radim. — E pa, vi'š! Tu ga možeš i na sudu dobiti, ja ti kažem! Slobodno ga ostavi. Bolje pre nego posle!

— Ja se neću maknuti odavde dok mi ne platiš ovaj čabar — reče onaj što je doneo čabar — evo možeš prst provući između dugâ! Zar je ovo oprava? — Vala ni ja, dok mi ne platiš ovu bremenicu! — reče onaj drugi.

Ćir Trpko, naravno, ne propusti nikoga dak s njim što ne pazari. A umeo je tako vešto saletiti čoveka da ga se ne možeš otresti.

A kad se naljuti, onda je opet suviše lud, bezobziran i jezičan; navrze se na čoveka, pa ga se ne možeš lako otresti. Imao je još i tu osobinu da veruje u snove, vradžbine, čini i predskazivanje, rašta je uvek kad se probudi

« Učitelj opet dobar i druževan momčić, saleti: »Hodi, popo! sedi! hodi!...« Ne možeš mu sad kvariti atera. I pop Vujica, iako je lepo kod svoje kuće ručao pasuljca i neku lepu papriku iz turšije — a vala

— U što god hoćeš, popo, ne možeš napuniti. Nije to laka stvar! — veli učitelj. — Vala, što se tiče, ti bi video, na priliku...

Ja se nikad ne bih ni upuštao s njim u take razgovore... Znaš dobro da on ne misli kao ja i ti, niti ga možeš obrnuti da misli, pa što Tek za praboga prosipati reči?! — Ali ja se nisam toliko ni upuštao... — E, nisi ja!...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

To je prostor od dvanaest sahata hoda. Možeš u dugu danu hoditi po Mačvi, a nećeš videti jednog brežuljka; sve je ravno kao tepsija.

To nije da samo čita i baca reči, nego čisto čuješ kako mu srce jekće tako se on molitvi preda... Možeš ispred njega odneti sve kad se bogu moli, možeš mu kuću zapaliti, on glave ne okreće!... Nego, on nije bio samo pop.

Možeš ispred njega odneti sve kad se bogu moli, možeš mu kuću zapaliti, on glave ne okreće!... Nego, on nije bio samo pop.

Jedan drugom ne mogoše odskočiti... Svi stali i glede. I devojke dođoše; čak i Stanka prenuše iz njegovog raja. – Ne možeš, Pero, ne možeš! — veli Lazar ponosito. – A vi ne možete ni donde! – Pa i mnogo je! — rekoše neki.

Svi stali i glede. I devojke dođoše; čak i Stanka prenuše iz njegovog raja. – Ne možeš, Pero, ne možeš! — veli Lazar ponosito. – A vi ne možete ni donde! – Pa i mnogo je! — rekoše neki.

Skoči dvaput u mesto, ali treći put udari nazad. — Ostav’ se, Lazare, ne možeš! — povika momčadija. — Ovo nije čisto skočeno. On je prekoračio metu! — reče zlobno. — Nisam, japane! — reče Stanko.

Ali krivac kao da čita iz toga pogleda, koji mu veli: znam te, vidim te!... Ti si... ne možeš pobeći!... I zvezde mu uliše strah... I opet nema tišina...

— Simo! — reče on brzo. – Čujem! I Sima skoči kao oprljen. — Brzo, ali što brže možeš, zovni mi popa! Vide Sima da je to nešto ozbiljno, pa, koliko mu stare noge dopuštahu, požuri da izvrši kmetov nalog.

— Čekaj, ja govorim reč po reč; ne mogu dve najedanput!... Vidiš, ti si još žut oko kljuna, pa ne možeš da svatiš svu tu majstoriju!... A ja ponešto natucam u knjizi, iako nisam bio u manastiru... Evo šta je tu!...

Iz prisenka se digoše dve prilike i priđoše Stanku. — Razjaglite vatru i sedite. A ti, ako hoćeš, možeš i spavati — reče on Stanku. Onda nasta tajac. Samo se čulo puckaranje vatre koju Jovica spotače.

Dok samo čuješ: ja otišao u goru!... — Dodijalo čoveku! — Dodijalo nam svima! Ne možeš serbez večerati od njih! Ovde smo ti na udarcu kao na gujinoj rupi.

Osta tamo kod kuće, teše neke paoce i lotre... A šta bi i mogao raditi na ovakom vremenu, kad nikud maći ne možeš? Čim je izustio ime Lazarevo, Turčin se pretvorio u samu. slast.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Sve izbledi: i oduševljenje, i ljubav, i dužnost, i sažaljenje, i ne možeš ga više poznati, kao ni Topuzova vranca koji je nekad dobijao svaku trku, a sad okreće suhaču.

— Ko si ti tu? — Ja sam, đedo, Anoka! Hoću da umrem! Oprosti mi, ako možeš! Đeda pretrnu i zaljulja se: — Dijete, grehota ti je od boga! Vidiš ovaj perčin? Ni u ovce nije belji!

Prokleću i vas i sve inadžije i ubojice onim putirom ondje, pa onda živi ako možeš. Poslušajte me, pošljednji vam put kažem; vas ste četvorica svemu zlu kolovođe.

Bledog meseca nije bilo. (Šteta! Uostalom, ti možeš celu scenu zamisliti spram mesečine). Sve je spavalo, samo sam ja s njome sedeo u sobi. Ona je radila.

Ja pogledah Anu. Ona beše pocrvenela. — Ali, Klaro, — reče ona obraćajući se gđici Vedelovoj — kako možeš tako što pitati! Srbi su Sloveni. — Ah, tako! Molim, oprostite — izvinjavaše se gospođica. — Znam, sad se sećam.

Nu našto da ti pričam to? Ti i sam možeš zamisliti šta rade dvoje „zaljubljenih”. Čas se zavadimo posle se opet pomirimo, pa opet cmakaj se, itd.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A u ovu kuću ona ga je donela kao deo miraza svome popi. Onda je još dobar bio i tačno radio, a danas ne možeš ni da ga poznaš, ni onaj ni daj bože.

Avlija prostrana, otegla se čitavih dŷž njivâ, da jedva možeš dovikati onoga s drugog kraja avlije. A u avliji svačega; jedno bogatstvo dostojno zavisti.

Sve je ovde drukčije. Eto samo devojke da uzmemo. Ovde u selu su dosta neokretne, stidljive; ne možeš joj klještama reč jednu iščupati.

Stari naši vele da je dečije srce kao vosak — možeš praviti od njega šta hoćeš —; a ja velim da je i u mladih devojaka srce kao vosak. Tako je i s Julom! Jer Jula je g.

— Da šta ti misliš!? Celog bogovetnog dana lupa ono prokleto rešeto i tera plevu sve na našu stranu; ne možeš k’o čovek izaći na sokak od prašine.

— Ne brini se ti! Zapušiću mu usta, da će pamtiti dok je živ kad se sa mnom dišput’o. — A možeš mu i to reći: da se dockan setio. Mladić je već razgovarao sa mnom, a i Melanija mi se ispovjedila...

I malo slanine možeš. — Nemoj samo mnogo kicoško parče! — dodaje Nića. — Otkroj ti, onako, jedno parčence, kol’ko, kad ostane kožurica, da

— Što se Nića kaplicira, on mora to i naći... ne sme faliti! — Pa kako ne možeš nikako da nađeš sebi ženu? Što ne nacunjaš sebi ženu? — pita ga Rakila, jedna lepuškasta mlada udovica iz komšiluka.

— ’Oćeš li da ti spremimo što za put, k’o obično? — Možeš; mada mi nije ni do čega. GLAVA OSAMNAESTA Iz nje će čitaoci videti kakve teškoće ima da savlada čovek koji mora

— E, moj sinko, nisi ti siromašak. Ti si čovek gazda, kad ti možeš da držiš konje samo čerez gazdašaga i svatova. — Ta, gospodin-popo... i vi kako divanite da je, al’ nije...

Pa svu noć konji jededu, a noć se otegne k’o gladna godina... a konje treba ’raniti, pa onda i’ dobro možeš terati. Šta je desetica! Ode, što kažu, sva u konjsku zobnicu; »deseticu u zobnicu!« — Ama mnogo je, mnogo!

« — veli pop Spira u sebi, a zatim reče glasno: — Osam, osam, Petre. Dosta će biti i osam srebra. Pa, eto, možeš, ako se strefi, da uzmeš još koga u kola. »Ako nisam, i neću!

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Nije baš ni tako! Znam ja nju; đavo je ova; samo se čini tako, da me lakše ulovi. Ta, možeš misliti, kad ti već kazati moram, kad me je devojkom volela kako ne bi kao udovica?

Takovo još nigde nisam čitao. — E, možeš onde svaki dan čitati i to gde otac sina, a sin oca za raspikuću proglašuje.

Mati joj je uvek govorila: „Izbiraj, sine moj, ti si jedinica, a imaš miraza dosta, možeš se udati kad god hoćeš“. Da je mlada, ne bi ni gledala na Čekmedžijića, a sad nju Čekmedžijić meri i broji joj bore na

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Pravo, evo nam notaroša! Sad možeš taki početi. KATICA: Ah! S njime neću moći. POZORIJE 2. BIVŠI, MIŠIĆ MIŠIĆ: Sluga sam ponizan!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Nasloni se na mene! Vala ni ja više neću ostat kod Garsule! Mislio sam da ćutim i trpim, al’ ovako se više ne može. Možeš li da prohodaš? Ta teže mi je ovo gledati, nego da je mene.

I sama reč, Rosija, činila joj se kao prokleta. „Možeš“, doviknula je, pred svima, svom mužu. „Možeš, u tu, tvoju Rosiju, ali sam!“ Pa je čak počela i da se kikoće, kao luda.

I sama reč, Rosija, činila joj se kao prokleta. „Možeš“, doviknula je, pred svima, svom mužu. „Možeš, u tu, tvoju Rosiju, ali sam!“ Pa je čak počela i da se kikoće, kao luda.

Kao iz hiljadu grla orilo se: Uteče Peja! Uteče Peja! Pavla, međutim, neko zadrža, vičući: Nećeš, kapetane, potere! Možeš kad Mesec bude smrknuo! Sad nećeš! Uzalud se Pavle otimao.

A Pavle je vikao: Broj, debeli, broj! Koliko nas je u arestu? Broj, debeli, broj – koliko nas je sahranjeno? Možeš li da mi kažeš glave dečice naše, poklane, koje niko u tvom hrišćanstvu nije oplakao, a kojima bi mogao na načiniš

Sin im se nikad nije vratio. Broj, izbroj ih, ako možeš! Koliko ih je bilo? Koliko je matera naših jaukalo i kukalo, pa je li ko čuo?

Ostavio sam tamo, nezakopane, sedmoricu. A koliko nas je još ostalo u žutom lišću, i na snegu. Možeš li izbrojati? Idosmo sa austrijskim đeneralima, baboličnim, da Serviju našu vratimo, pa izidosmo, pa opet uđosmo, pa

Teodosije - ŽITIJA

odluke ovoga muža, reče k njemu: — Ako hoćeš, ljubazni moj, ti bi me mogao ostaviti na miru, i znam, kako si moćan, da možeš stići i umiriti gospodina oca mojega.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

ti magle iz kostiju Da ti popiju kukute s jezika Videćeš ti šta ću da ti radim 8 I ti hoćeš da se volimo Možeš da me praviš od moga pepela Od krša moga grohota Od moje preostale dosade Možeš lepotice Možeš da me uhvatiš za

ti radim 8 I ti hoćeš da se volimo Možeš da me praviš od moga pepela Od krša moga grohota Od moje preostale dosade Možeš lepotice Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava Da mi grliš noć u praznoj košulji Da mi ljubiš odjek Pa ti ne umeš da

hoćeš da se volimo Možeš da me praviš od moga pepela Od krša moga grohota Od moje preostale dosade Možeš lepotice Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava Da mi grliš noć u praznoj košulji Da mi ljubiš odjek Pa ti ne umeš da se voliš 9 Beži

Nušić, Branislav - POKOJNIK

RINA: Znala sam da nećeš verovati. da, da, nije za verovanje, pa ipak... možeš misliti koliko je to mene uzbudilo. MILE: Umiri se, Bubi; to ne može biti istina.

(Rini.) Mogu već misliti kako vam je bilo kad ste čuli. ANTA: A možeš misliti kako je tek meni bilo kad sam ga video. SPASOJE: Čujete li ga, on to, pa to.

(Čita u sebi.) Dakle, godina dana robije i godina dana gubitka građanske časti. Može i više, ali na jednu godinu možeš onako sigurno da računaš. ANTA: Ko to? SPASOJE: Pa ti! ANTA: Zašto ja? SPASOJE: Pa za krivokletstvo.

Ponašaćete se, dakle, kao prema pokojniku. ANTA: Kako to misliš: je l' da se prekrstimo kad ga vidimo? SPASOJE: Ti možeš i da se prekrstiš, ali što se mene tiče, ja ću smatrati da on ne postoji.

ANTA: Jesam! Nije on, znaš, saradnik koga lista ili da ima svoj list, pa da ga možeš lako naći. SPASOJE: Nego? ANTA: On je onako, dođe mu kao neki leteći novinar; on veli da je publicista.

ANTA (trgne se): Opet ti! Pa, majku mu, zar ne možeš jedanput da se otkačiš od te godine! SPASOJE: Ja to onako uz reč. ANTA: Nemoj ni uz reč, brate!

) Vukice, Vukice, dušo, 'odi ovamo, došla je tetka Agnija. (Vraćajući se.) I, molim te, zadržavaj je koliko možeš više. VI VUKICA, PREĐAŠNjI VUKICA: Gle, vi tetka, otkud vi tako iznenada?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Greta? - Kornjača. Liči na Gretu Garbo. Ima isto tako tajanstvene oči. Videćeš sutra, a možeš videti i na igranci, ako hoćeš!

Onda sam počeo da je učim da igra, ali je ona bila sve drugo samo ne neko koga možeš nečemu naučiti ako on to naročito ne želi. Nije želela.

Za tebe bi svinjske bile sasvim dobre. Uši? Prekinite o ušima, budale! Ona mala nema samo dobre noge, znam. Kako možeš da znaš? Kako takvi kao ti to mogu da znaju? Onako kako muškarci znaju. Šta misliš je li on muškarac, Atamane? Pih!

Moja majka samo pola, otac joj je bio Bosanac iz Brčkog, ja sam Turkinja, znači, samo za jednu četvrtinu, ali možeš da računaš na to da sam Turkinja sto na sto: neću ti dati ni da pogledaš drugu.

- Daću im nove živote, Rašida! - rekao sam. - Kome? I kako ti nekom možeš dati novi život? Nisi ti Bog! Nisi čak ni direktor preduzeća! - Pisac sam! - To je sitna riba.

— Zar ne možeš da se izviniš? — pitala me je objašnjavajući da će sve biti kao i pre, samo što sam ja znao da je i ono pre bilo

— pitala me je objašnjavajući da će sve biti kao i pre, samo što sam ja znao da je i ono pre bilo dovoljno loše! Zar ne možeš da budeš kao i svi drugi?

I poslednjem idiotu moglo je biti jasno da ona misli ono što je meni prebacivala da mislim! — Možeš se skinuti i gola, ja te neću ni pogledati! Ti, besna, šašava mačko!

- Žao mi je što mu ne možeš reći da sam mrtav! - rekoh. - Poslao bi mi venac od dva metra! - pođoh za njom da je ispratim.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Ko bi pomislio da ću postati bogatiji od njega i od njegovi’ sinova! — Možeš Buniparti sveću upaliti. — Ne Buniparti već caru Aleksandru i Kutuzovu.

— A šta su nami ostavili? — E, drugi je svet onda bio. Sad bez novaca nikud, nit’ možeš kćer udati bez novaca, a ja sam moju Soku badava uzeo, bez prebijene krajcare; nije donela ni svoje darove, već je

— Kakav nam je sad magistrat, a kakav je bio pre; prijatelji smo svi troje, pa možemo slobodno govoriti. Sad za mito možeš sve dobiti.

A pogledaj sadašnje, u fraku, navukli su taj lastin rep, jadni, isisani, noge kao dve tačke, a ovamo nikad ih ne možeš zajaziti. Na to gospodar Sofra uzdahnu.

— Kad noću moram na nogama biti! — Ne moraš baš cele noći. Pred zoru lađe već odlaze, možeš leći, pa za dvojicu-trojicu bekrija ne moraš na nogama biti. Ali tebi se to dopada!

— Kako? — Da pređe na našu veru. — Onda je sasvim drugo. Šamika lakše odane. — Pozvala me da ih posetim. — Možeš kad ’oćeš; kola su uvek gotova. I doista, ići će tamo Šamika. Posle nekoliko dana ode Šamika u posetu u Š.

Pera izbere Lujzu i izokreće je užasno. Šamika ga samo gleda pa gladi brkove. — Možeš gledati koliko hoćeš, ne bojim se, mada si sto škola učio, — promrmlja Pera. Kraj kotiljonu.

— Je li tajna? Jer ako je tajna, to mi nemoj govoriti, jer će još danas cela varoš znati. — Ali jedared možeš u tvom životu mene radi tajnu sačuvati. — Tebe radi hoću, i to sad prvi put u mom životu.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

osobnih, tjelesnih ili duševnih vrlina, kada se kome zadiviš radi njegove žive ili nežive svojine, čuo on to ne čuo, možeš da ga urečeš.

Pa i kada sam u sebi pomisliš kako si valjan, kako li si bogat, možeš sama sebe da urekneš“, kaže Leopold Glik.¹⁷⁰ Najveća opasnost od uricanja je onda kada se pogled zlih očiju udruži sa

(Vuk, br. 4652) — Udri zlo, da je gore (ko je od sebe rđav, n.p. žena ili dijete ne možeš ga bojem doćerati da bude bolje). (Vuk, br. 5785) — Nevaljalstvo se časom nauči. (LMS, 1858, knj. 98, br.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Sedeo sam u sali još dugo posle slova TNE END, sve dok me razvodnica nije izbacila napolje. Odri, možeš li da mi oprostiš, Odri, sve moje kasnije veze?

Za to vreme vozačeva žena čisti decu od blata i proklinje i muža, i auto i prebrzu vožnju: – Možeš li da pokrećeš glavu? Hajde, probaj! Možeš li? Je l' te jako boli? – Ne boli... – Siguran si da te ništa ne boli?

Hajde, probaj! Možeš li? Je l' te jako boli? – Ne boli... – Siguran si da te ništa ne boli? – Ništa. – Hvala bogu, čitavi smo, izgleda..

– Mogu li još jedan krug, maaaaaaama? – Možeš, srce, ako pre toga pojedeš breskvu! – Ne volim breskve... – Zašto? – Tako su mi nekako antilopske!

Lubenicu u junu? – U redu, možeš, samo pazi da ne padneš! — kaže svojoj kćerci, a misli: »Oh, šašava devojčice, ludačo jedna, gle, baš si se nacvrcala,

—Šta vredi kad posle opet moraju da siđu dole... —Nešto mislim, kad bi čovek... — reče Pop. —Pa ne možeš valjda živeti na planini! — reče Čile. —Šta bi radio čitavog života na planini? Mladić se pojavio nešto kasnije.

Pretvorio si me u građevinsku radnicu. Beton. Beton. Beton. Beton. I beton. I to se zove vikend! – Ne možeš da kažeš... Bila si na svežem vazduhu. – Ti to zoveš svežim vazduhom? Nisam izišla iz kuhinje!

– Zato što si ogavan egoista, diktator, i što si dosadan... Da nabrajam dalje? – Kako onda možeš da živiš sa jednim egoistom i diktatorom sve ove godine? – To se i ja pitam! – Što se ne razvedeš?

I šta? Imam, navodno, kuću na selu, koju ne mogu da vidim očima; imam muža... – . . . koga ne možeš da vidiš očima! – Decu koja su već sama sebi dovoljna. Gde sam bila, nigde, šta sam radila, ništa! Prođe voz!

Matavulj, Simo - USKOK

Dobro ni došao! Neka ti je srećno! Bog dâ da odmah omiliš vladici gospodaru. Ti si veliki kućić i čovjek učevan, te možeš gospodaru i trebati, ali, evo odmah ti kažem, ako hoćeš, ostani odmah sa mnom, ili, ako ti se ne bude stojalo na

— Da. A onda je Mrgudu već bilo preko dvadeset i pet i šest godina. Dakle, sad lijepo možeš sračunati, koliko mu je? — Mnogo, mnogo — reče Janko, gradeći se da računa, a pomišljajući da im je do šale.

?“ da nije zazorno, svak bi još dodao glasno ono što mišljaše: „E zgodnijeg para ne možeš ni zamisliti!“ Njih dvoje to osjećahu i svoje zadovoljstvo iskazivahu govorom skladnijeh lijepijeh pokreta.

Tome sam se nadâ! Fala ti što nas i u tome podiči! Tebi je, povrh čojstva, bog dâ i imaća, te možeš i dijeliti i dočekati i pomoći, i ti to sve činiš, valaj obilato!

Nâko čizme možeš zadržati, jer je snijeg do koljena. Jedva načinismo prtinu do crkve! — A zar je već služba svršila? — pita Janko

Znam ja da bi pravo bilo da nam Rusija daje po njekoliko dukata na godinu, da kupimo koji bagaš žita, ali šta možeš! Eto si čuo da uzeše i vladici!... Ali, svejedno, najposlije! Najmanje je smrti od gladi!

Naći ćemo ti djevojku od dobre kuće! — Ali ako je ostanem kod vladike? — Pa što? Nećeš se, valjda, zakaluđeriti? Ti možeš služiti vladiku, a imati svoje ognjište, svoju stopanicu i dječicu kao i drugi ljudi.

— E, da ispričam san? Hoću li? — Možeš! — odgovori starac, smiješeći se. — Usnih da stojim pred manastirom, kao čekam njekoga.

Nego eto, da si mi zdrav. — Dao ti bog zdravlje i svijetao obraz, Ćekliću Mlečiću. A ja baš mnjavah da ne možeš bez ponude, jer se zna da ste zlopitni!

Imamo da odgovorimo onijema dolje na dva-tri akta. Prije toga, ja ću se prošetati, a ti možeš pročitati spise! Janko se pokloni i otide s đakonom u dvoranu, gdje nađe tri službena pisma na talijanskom jeziku.

Znaš, meka je srca, pa... Ali, proći će! — A kako bi bilo, gospodaru, da i on pođe sa mnom, ako možeš bez njega? Najposlije i njemu je Anđe rođaka! — Vidiš, to ti je dobra misao, sinko. Neka ide!

Gdje li se, jadnica, skrila, da je potražim! — Potraži je — reče knez spremajući se da legne. — Možeš joj ispričati sav naš razgovor...

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MATI: Huj, kad pomislim da se poklade približuju, groznica me vata. OTAC: Ubi se, ako možeš. MATI: Kukavna devojka, osušila se od plača. OTAC: Šta znam. MATI: Ti sve „Šta znam, šta znam“, pa tako.

MATI: Zaboga, devojko, ljudi nam kažu da vrlo dobro stoji. A drugo, bogme ćerko, i ti ne možeš mlogo probirati; malo ti je vreme prošlo, a drugi traže i novaca mlogo. DEVOJKA (plače): Ja znam da sam nesrećna.

- Ja ti kažem, ćerko, možeš ga vući za nos kako ti je volja. MATI: Eto ti oca, ukloni se u drugu sobu dok se s njim razgovorim.

Malo što si me prevario nego da držiš ženu kao skota, da mi ni ono ne kupiš što i poslednja ima. Kaži mi kako mi možeš u oči pogledati? MUŽ: Da ga đavo nosi, i koji te je doneo na moj vrat! ŽENA: Bog ubio, koji me je vezao s tobom!

(Uzme šešir.) ŽENA (smeši se pakosno): Vidiš, kako on zna! Sad imaš najbolju priliku da možeš na drugu stranu. MUŽ: O ženidbo, ženidbo! ŽENA: Dabogme, i drugi se ljudi žene, ali kupuju ženi što joj treba.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

VI Sve je prošlo, detinjstvo i s njim mogućnost boljeg sveta, ali ostadoše veselo srce i lijepa riječ, pa se možeš razgovoriti u svakoj nevolji makar i carstva propadala.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

»Treba samo ljubavi prema svemu što gledaš, pa ćeš lako sve razumeti, i kad neku stvar razumeš, onda o njoj možeš pisati i govoriti.

Sremac, Stevan - PROZA

— A kad učiš računicu, a ti da mi izračunaš nešto!... Koliko ima odavde od naše kuće do tvoje škole? Za koliko možeš da stigneš? — Za po sata! — reče Marjan, i stade se vrpoljiti na stolici. — A natrag? — Toliko isto!

Radičević, Branko - PESME

Poznade ga, kliknu Radivoje: „Jao Cveto, jao sunce moje! Kad ne možeš bit na srcu mome, Ta ne dam te, bogme, ni drugome.

Zašto mača na me trže, Zaš me dublje u jad vrže? Ja ga ubi, ma i sebi Živo srce sasvim prebi. Oh da možeš, mati, mati, U srce mi pogledati, Da viš pakô što tu gori!

Otvori se četa janjičara, Upustiše svoga gospodara; Ali viknu besni Radivoje: „Ao Cveto, ao sunce moje, Kad ne možeš sjati oku mome, Ta ne dam te, bogme, ni drugome!“ Kroči, skoči, već do Cvete stiže, Već joj mača iznad glave diže...

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Ih, paripina! — prijekorno kaže samardžija. — Kako samo ovako spretnom konjčiću možeš reći da je paripina ...Ugađaću mu, jašta neg ugađati. Kom bi drugom ako njemu neću. Načiniću mu nešto, ima da vidiš.

POHOD NA MJESEC Tek mi je peta godina, a već se svijet oko mene počinje zatvarati i stezati. Ovo možeš, a ono ne možeš, ovo je dobro, ono nije, ovo smiješ kazati, ono ne smiješ.

POHOD NA MJESEC Tek mi je peta godina, a već se svijet oko mene počinje zatvarati i stezati. Ovo možeš, a ono ne možeš, ovo je dobro, ono nije, ovo smiješ kazati, ono ne smiješ.

Pa kud sve, tud i to: od svake kuće ima neka staza ili puteljak pravo prema mlinu. Svakom valja u meljavu, a šta ti možeš tome što će i đavo taj isti put upotrijebiti i za svoju dušegubnu rabotu, vrag mu gnjate prebio!

starčić — čarobnjak koji živuje u vrbiku ponad vode, uvijek budan — spreman je u svako doba da sasluša svačiju muku. Možeš mu se povjeriti otvoreno i bez zazora, kao najrođenijem.

Čak te pazarnim danom puste da se promuvaš po gradu i da se vidiš s komšijama, pa se možeš još i napiti i dovesti natrag sa sobom i po dvojicu nakresanih konagdžija.

A pravo da ti kažem, gadna ona bihaćka „Kula“, gradio je, kažu, nekakav Matija kurvin (Korvin). Možeš onda misliti kakva je.

Sava samo pokorno povi pleća i uvuče glavu među ramena. — Ožeži, brate, koliko bolje možeš, posvetila ti se draga ruka!

i on sam nasmija na tu svoju drvenu mudrost i bi mu nešto drago što, evo, ostadoše i veselo srce i lijepa riječ, pa se možeš razgovoriti u svakoj nevolji, makar i carstva propadala.

Natežemo se s njim evo već od ranog jutra, ali vajde postići ne možeš. Neće, pas, ništa da prizna, pa bog. — Hajde, Pane, jabuko moja, priznaj već jednom, nemoj patiti i nas i sebe —

Sipa sa zidova malter i ujeda dim za oči, pa se još gore vidi u ovome vražjem sumraku, a velika je tjeskoba, pa ne možeš čestito ni razmahnuti ni udariti. Slabo koristi i oružje, više se rve, bubeta i grize.

— ubaci neko s ponosom. — Kakvi naši? Banda! Dabogda svi izginuli, izdaj nici jedni! — Ma kako možeš tako govoriti? — začudi se Perajica i sav se zgrči u licu. — Nije to lijepo čuti ni u šali.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

) HASANAGA: Konja odma da osedlaš! Polako, čućeš zašto! Povedi i rezervnog, da možeš da ih menjaš. Čim spremiš, pojaši, ko da im repovi gore, tako pojaši!

Ajde, molim te! Druge su mogle da prekorače i jaruge, i stid, i običaj! I takvu ti ljubav — možeš je džukcu o rep! — koja ustukne pred običajem i zakonom! JUSUF: To ti govoriš ovde u šumi, a ona sedi dole u kasabi.

Lako je sedeti u šumi i smejati se zakonima! HASANAGA: Reko li ja tebi da spremaš konje? JUSUF: Baš ne možeš da sačekaš da prvo dođeš kući, da s Hasanaginicom porazgovaraš, da se objasniš?

Ona mene konstantno prezire! Još od samog početka, nisam ja slep! E, pa, sad je i tome kraj! JUSUF: Ne možeš da čekaš ni do jutra? To mora baš večeras da se odluči? Hasanago, šta je večeras? Koji je bog večeras?

MAJKA HASANAGINA: Nemoj, beže, tako brzo, ko s konja! Hoću da te pitam možeš li da nam pomogneš. Možda je tebi spas u rukama. Ako možeš, pomozi, dušu ćeš sebi olakšati!

Hoću da te pitam možeš li da nam pomogneš. Možda je tebi spas u rukama. Ako možeš, pomozi, dušu ćeš sebi olakšati! BEG PINTOROVIĆ: A od čega, pretpostavimo, da je olakšavam?

Ko zna šta je sve odnela voda Dok je i ovo isplivalo na videlo! Pazi šta sam ti kazao. HUSO: Možeš li ti meni da kažeš hoće li stići večera? To ti meni kaži! MUSA: Pa eto vidiš, i to je neki znak!

Kola nose i nevidljivi točkovi... Ali daj bože da si ti u pravu... HASANAGA: Možeš li ti meni neku činjenicu, nešto kao nož, bakrač, konopac, lonče, da ja to opipam?

JUSUF: Ne može se to samo prstima... HASANAGA: Kaži ti meni: možeš li, ili ne možeš? JUSUF: Ne mogu, Hasanago. HASANAGA: E onda ćuti!

JUSUF: Ne može se to samo prstima... HASANAGA: Kaži ti meni: možeš li, ili ne možeš? JUSUF: Ne mogu, Hasanago. HASANAGA: E onda ćuti!

HASANAGA: Šta kaš na ovo? JUSUF: Ne razumem. HASANAGA: Da ga pustim da uđe? JUSUF: Jedino tako možeš nešto da saznaš. HASANAGA: Ajde, uvedi ga! Ali ne žuri, malo ga zadržavaj! Izmisli nešto!

Ruku na srce, jeste. I to prilično. Na kraju krajeva, ne možeš ni da mu zameriš. Kad te je aga vratio, brat ti se našao u teškom položaju. Ne samo u teškom, nego i delikatnom.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

“ I kad bi ti osetila da sam ja baš to isto i pročitao, oborila bi brzo pogled i zacrvenivši se rekla bi: — Možeš da govoriš šta hoćeš! Eto tako je to bilo!

Nego hajde probudi tetu. — Dobro, dobro. A smem li i ja tamo, među vas, da dođem? — U tvom je dvoru, pa možeš! I odoše iz bašte u dvorište. Učas počeše dolaziti i ostale iz cela komšiluka.

Kostić, Laza - PESME

— Probudite ga! — — Stani! nipošto! Pa baš da možeš rukom samrtnom probuditi, oživeti i smrt, razmaknut među nepromenjivu, vaseljenu što cepa nadvoje, da mo'š oderat smelom

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

jednom car pođe u lov, a njemu kaže: — Ostani ti tu kod dvora i evo ti devet ključeva, čuvaj ih kod sebe; možeš — veli — da otvoriš tri četiri odaje, tamo ćeš viđeti da imade i srebra i zlata, oružja i mnogo drugijeh

otvoriš tri četiri odaje, tamo ćeš viđeti da imade i srebra i zlata, oružja i mnogo drugijeh dragocjenosti, naposljetku možeš otvoriti sve osam odaja, ama devetu da se nijesi usudio nipošto otvoriti, jer — veli — ako to učiniš, zlo ćeš proći.

Onda baba zapita: — Da gde je? A aždaja stane kazivati: — Moja je snaga daleko, ne možeš ti tamo otići. Čak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna aždaja, a u aždaji

u onome podrumu ima toliko ljudi i starih i mladih, i bogatih i siromaha, i malih i velikih, i žena i devojaka da možeš naseliti čitavo carstvo; onde su i tvoja braća. Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi.

Kako možeš u svome dvoru trpeti toliku propast? Zašto to ne zaroniš? Zmaj mu odgovori: — E, moj šura, ne mogu ti od sramote ni

A sluga mu odgovori: — Jesu i poručile su ti da ih još sutra možeš ovde čekati, pa više nikad ovde neće doći. On, siromah, kad to čuje, ne zna šta će od sebe da radi: sve čupa kosu s

u šetnju, a carev sin ostane u dvoru; carica mu na polasku da ključeve od dvanaest podruma, pa mu reče: — U sve podrume možeš ići, ali u dvanaesti ne idi nipošto niti ga otvaraj, ne šali se glavom. S otim ona otide.

A on joj srdito odgovori: — Idi s bogom, kad mi pomoći ne možeš! — i pođe dalje, a devojče pristane za njim i stane ga moliti da joj kaže, „može biti“, veli, „da ću ti pomoći“.

ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak reče doglavnik caru: — Sad ga pogubi kako iziđe iz galije, drukčije mu ne možeš dosaditi.

ljudi, i to tako da neprestano skaču s ovce na ovcu, i to je tolika velika povorka da joj nikada kraja dogledati ne možeš. Onaj mladić pođe dalje i noć ga zateče na jednom polju; tu se svrati u jednu kuću, i zaište da prenoći.

desni rog, tu ćeš naći jedan stolnjak, razastri taj stolnjak i u njemu ćeš naći jela koliko god hoćeš, pa se najedi dokle možeš trpati u se, a onda zavrni opet rog. I tako moreš raditi kadgod budeš gladan.

Ali kad se u nekoga useli zlo, onda tu ne pomaže ništa. Možeš slobodno zvijezde skidati s neba, i metati mu krunu na glavu, ne možeš ga napraviti drukčijim nego što je.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Već ne znam, kako ću. JEVREM: He, he! Jošt je stari Maksa. Snao, on je džandrljiv, a sa džandrljivim čovekom ne možeš drugojače, nego pustiti ga neka bombardira, ali ne izlaziti iz svoji šančeva.

JEVREM: Opet se malo popravio. U detinjstvu za ništa se naburi, pa ne možeš reč od njega da izvučeš. Zato su ga i prozvali deda „srdilo, burilo“.

SOFIJA: Od kućnoga pustaije ne možeš sačuvati. Sam si pripovedao, kako si našao puno cevi u buretu. Sada toga nema. MAKSIM: Ta bogme; sad stoji čaša u

Prvo i prvo da se načine jaki reduti, da u slučaju nužde možeš reterirati bez opasnosti; pa onda napred; centrum, desno i levo krilo, sve treba točno da dejstvuje.

SOFIJA: Da si meni kazala, pa bi ti mogla srediti. MAGA: Smetnula sam s uma. Ne možeš, eto, na svaku stranu. Opet onaj moj ljut, pa kud ću pre.

Obdan možeš kako-tako i pobeći, a obnoć nikako. No sad vidim kako sam se prevario. Najpre su me jele samo stenice, a sad i stenice

MAKSIM: Jedan je način, da sve na sebe primiš. SOFIJA: Idi zbogom, kako možeš to i pomisliti! MAKSIM (Nikoli): Eto vam vaše dobre žene! SOFIJA: Dobre žene ne prave se pustaijama.

MAGA: Eto, kad ne mogu da stignem. NIKOLA: Ti sve ne možeš da stigneš. Soba nerastrebljena, po zidovima paučina, — kako si počistila kuinu, tako si ostavila đubre iza vrata.

Od Božića nisi bila u crkvi. MAGA: Kad ne mogu da stignem. NIKOLA: Svako živo dospe, samo ti ne možeš. Ej, teško meni! MAGA: Ali nemoj da se ljutiš, molim te! NIKOLA: Idi, idi, pa gledaj decu.

MAKSIM: Jesi li počeo? KUM: Tamo od ponedeljnika mislim u ime boga. MAKSIM: Jošt ti nije tako zlo, kad možeš odlagati. KUM: Već danas svakojako ne bi, jer znate li šta je novo?

SOFIJA (publikumu): E molim vas, sad kako žena da se ne raduje kod takvog muža. Dobrim ne možeš, zlo ne pomaže. Zlu ženu mogli su i doterati u čuvstvo. NIKOLA: Sreta kaišem.

Ali, pst! (Metne ruku na usta.) Sovetnik i 2000 talira! Ajde i mi da se damo na nauku. ISAJLO: Ti možeš, ali ja neću. MANOJLO: Da l’ bi me hteo učiti? ISAJLO: Stani kod njega u službu, pak ćeš sve naučiti.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

STEVAN: E dobro! (Pođe.) SULTANA: Kud si pošao? Svršio si posao, najedio si me i izujedao kao pas, sad možeš ići. STEVAN: Zapovedate jošt štogod? SULTANA: O, što mi nije narav zapovedati, da ti jezik iščupaju!

(Okrene se na stranu.) TRIFIĆ: Sultano!... Ti se opet srdiš?... Sultano!... Zašto, pile moje, to činiš?... S otim možeš tvom zdravlju škoditi. SULTANA (okrene se naglo): Da crknem, da me vrag odnese, kad nemam sreće!

(Preti joj.) Bre ću te muštom, te ćeš se okrećati. TRIFIĆ: I ti možeš po duši kazati da je ovo tvoja žena? SRETA: Gospodine, ja sam, istina, pio, ali, fala Bogu, nisam jošt mozak popio.

Ti si bio moj učitelj. STEVAN: (Lep učitelj!) SRETA: Milostivi gospodine, a kako mi stojimo? TRIFIĆ: Možeš spokojno spavati. SRETA (preti Peli): Razgovaraćemo se. SULTANA: Opet ti počinješ, majstor Sreto! Oćeš da me rasrdiš?

Lalić, Ivan V. - PISMO

Možda tvoje lice, Ti nerođena, rođena da traješ u telu što se pretvara u pčele. (23. V 1989) 9 DOKAZI D okaži, ako možeš, da te nema — To neće biti dokaz da ja jesam. Dokaži opet, jer dokaze sve sam Zaboravio. Zato trajem, zeman.

oruđa nedovršenog nečeg Što pravda nas pred svetom u ovom ubrzanju, Kad uvećani detalj svedoči nam o slici Čiju celinu možeš da naslutiš u trenu — Ako postoji ta slika, ako postoji taj tren. A blažena je sumnja, jer ističe suštinu.

shvati Ograničeni beskraj; more traje u odlomcima, u blesku, tišini Paslike zvučne sleđene u sluhu Posle oluje; i ne možeš znati Ni pravo, tajno ime toj modrini, Pa kažeš: more, a misliš na svašta, Na letnji dan, na brodovlje, na luke

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ostavio bih je istog časa da deca nisu u pitanju, ali jadna deca, šta su ona kriva, zar ne? Ne možeš zamisliti kako mi je? S tobom se osećam tako mlado i tako šašavo ...

Znači, stvar nije u lovi, kao što misle mnogi amateri, jer šta ti vredi lova do krova kad ne možeš da se zezaš sa pravim tipovima, niti da sediš na pravim mestima. A ovo je Anči, na primer, jedno pravo pravcato mesto!

— Samo ti furaj, Anči! — reče on. — I da paziš na slaganje vremena (concordence de temps), kad već ne možeš na slaganje nacija (concordence des nations). Gde sam ono stala?

Kako uopšte možeš da se skoncentrišeš na učenje a da ga neprestano slušaš? Pa ti bi, u stvari, mogla tako presedeti godine i godine

Fenomenalno! Već su otkrili i Azurnu obalu, pa me stalno pitaju: „Bože, Ana, kako možeš da se kupaš u onoj smrdljivoj Savi? Nema tih novčanica za koje bih se ja pokvasila u njoj!

Država, to sam ja! Možeš to da nazoveš kako god hoćeš,“ kazao je, „ a to zovem kaznenom ekspedicijom u malograđanskim vodama!

Izlazimo iz „merdže“ i hvatamo se za ruke, pa dok to prokleto kolo drnda i trešti, mi igramo „dvojac“. Možeš zamisliti, Anči, na nekom potpuno pustom polju dva čoveka igraju kao šašavi pokraj automobila koji stoji parkiran u

Matori za trenutak tone u duboko razmišljanje: — Stvarno ne znam! — Hoćeš li da ti ga ja opišem? — Misliš da možeš? — Pa evo, ovako: trebalo bi da bude visok metar i sedamdeset i osam, težina sedamdeset i četiri kilograma, boja

Ne možeš ni da zamisliš iznenadnu sreću nesrećnog samoubice! Najzad, jedan glas u njegovom životu! I to ženski! Okrete još jedanp

Nedeljom ga tamo uvek možeš sresti kod padoka. U ukrštenim rečima obavezno pogađa najpre deo konjske opreme sa dva slova (am), pije isključivo

očevidaca, Sule je prišao prozoru, otvorio ga i izgovorio svoju oproštajnu poruku: U srcu sam te zaključao, Ne možeš izaći, Ključ sam izgubio, Ne mogu ga naći!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MITA: Kad bi mi mogle što pomoći! Jer čuj, Aleksa, moju nevolju: nisam ti od dva dana okusio! ALEKSA: Lepo! Bar možeš i ti kakvu modu zavesti, i to Najjevtiniju modu. MITA: Ja nisam mode ljubitelj. ALEKSA: Šta?

A ti, gizdušo, čuvaj tvoga muža, i baci te vraške tvoje rumane, zašto od nji ne možeš se najesti, a to je najnužnije, znaš li? Jer trbu ne zna za šalu, makar da si usred Beča i prva pomodarka.

Batiću, sad sve znaš; ako ti je itno, možeš ići. BATIĆ (poljubi ga u ruku): Ja ću se truditi da ljubov tako dobrog oca zadržim. (Jelici.) Sluga ponizan.

MARIJA: Zatvoriti? Jošt je to ostalo što mi učiniti možeš. Aleksa, Aleksa, svega si me rastavio; sad me možeš i česti lišiti. 6.

MARIJA: Zatvoriti? Jošt je to ostalo što mi učiniti možeš. Aleksa, Aleksa, svega si me rastavio; sad me možeš i česti lišiti. 6. MITA, PREĐAŠNjI MITA (za sebe): Kog vraga, našla ga je.

ALEKSA: Ha, ha, ha! Ti dobro govoriš, Dimitrije. MARIJA: O, zoljo, kad se jošt smejati možeš! Teško, teško meni, ali teško i ovoj dobroj devojki, u kakve je ruke pala! MITA: A, ovo je mnogo!

MARKO: Tako! Sad jošt jedno: da nikada na barone ne misliš. JELICA: Ah! MARKO: E, sad možeš biti Batićeva supruga i dobra gazdarica.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Kad konja vidiš, čuvaj se vraga, njemu ne treba naići straga. Ovcu već možeš i za rep vući, ona se ne zna valjano tući. Progoni mačke. Moram ti reći: to ti je stari običaj pseći.

Oj, ratniče niz polje zeleno, zašto nosiš koplje oboreno? SVAŠTARA Oko svake naše bilježnice stegnut propis, ne možeš da dišeš, za svaku je strogo određeno šta ćeš u njoj do kraja da pišeš: ovdje brojke, po lejama uskim, tamo srpski,

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Onaj ko spasava mora se tražiti, preklinjati da dođe, slati mu poruke, po svim glasnicima i glasovima kojima možeš da se poslužiš.

Sinaj isposnik nije veći od tačke i sunce je manje od svog sjaja velika javljanja tek slede Knez Lazar se po gorama šeta Možeš li poznati kneza Lazara Mogla bih seko poznati i da mi nisi kazala po dugoj haljini i zlatnom pervazu Paunovo

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

AGATON (plane): To nije istina! Tako su pisale opozicione novine, a ne možeš ti tražiti od opozicionih novina da pišu kako sam ostavio mirišljavi trag za sobom.

PROKA (buni se): Zašto, kobajagi? GINA: Ako možeš ti, prijatelj-Agatone, može i on. AGATON: Ama, može, ne kažem da ne može, samo pogledaj ga kakav je.

Zato, brate, ti ne bi mogao da upravljaš imanjem što ne ispuštaš karte iz ruku, pa ti nisu slobodne ruke da možeš upravljati imanjem. TRIFUN: Ni jednu tvoju paru nisam prokockao, Agatone. AGATON: Nisi, nisi, to je istina.

E, 'ajd sad, ako možeš, da ne štrpneš kiriju. TRIFUN: A, to nikad! AGATON: Ama, ne kažem ja da bi ti to uradio od tvoje volje, ali znaš već

Zanimanje, to je samo jedan teret za čoveka. E, ali, brate rođeni, kad nemaš zanimanja, ne možeš biti staralac. Ne možeš, dabome! E, onda, kad i tebe izbrišemo, 'ajde, reci, ko nam ostaje? MIĆA: Kako ko, a ja?

Zanimanje, to je samo jedan teret za čoveka. E, ali, brate rođeni, kad nemaš zanimanja, ne možeš biti staralac. Ne možeš, dabome! E, onda, kad i tebe izbrišemo, 'ajde, reci, ko nam ostaje? MIĆA: Kako ko, a ja? Kao da ja ne postojim?

AGATON: E, vidiš, zato baš što si školovan, ne možeš da upravljaš imanjem. Drugo je škola, a drugo imanje. U školi možeš naučiti kako se pravi hemija, ali ne možeš naučiti

AGATON: E, vidiš, zato baš što si školovan, ne možeš da upravljaš imanjem. Drugo je škola, a drugo imanje. U školi možeš naučiti kako se pravi hemija, ali ne možeš naučiti kako se naplaćuje kirija kad kirajdžija, na primer, prekonoć pobegne

Drugo je škola, a drugo imanje. U školi možeš naučiti kako se pravi hemija, ali ne možeš naučiti kako se naplaćuje kirija kad kirajdžija, na primer, prekonoć pobegne i iznese stvari.

VIDA: Hoće da se usele, videćeš, hoće da se usele ovde. TANASIJE: Pa sad, šta mu možeš, i bolje neka se useli neko od naših. VIDA: Pa ako treba neko od naših, ti si valjda najpreči.

MIĆA: Pa meni, uostalom, ta soba i pripada. SARKA: Možeš tamo, samo ako se ne bojiš. MIĆA: Čega da se bojim? SARKA: Pa, velim, da ti se nešto ne javi pokojnik noću u snu.

AGATON: Pa kad velite, 'ajd da pođem! MIĆA: A šta veliš, Agatone, kad se već onako upustiš s njim u razgovor, da li možeš nešto tom prilikom da ga ispitaš kako glasi testament? NEKOLIKO GLASOVA: Jest, jest. To bi dobro bilo!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Tražio sam da smanje daljinu za pedeset metara. — Možeš komotno i sto — veli Aleksa. — Sigurniji smo ovako. Eksplozije čujemo sada jasnije i uviđamo kako se nešto

— Ama, nezgodno je da ulazimo zajedno, nego, otvori malo vrata da slušamo... — A, to ne!... Možeš da viriš kroz ključaonicu. Narednik se vrati. — Izvolite, možete ući. Samo, tamo je njen brat od tri godine.

— Hajd, skini i košulju! — Zar i to! — Pa ne mogu ja ništa da čujem... Znaš... Ti posle možeš i da mi platiš, ali ja neću doći. Jela oborenih očiju izvlači polako košulju iz suknje.

Komandir naredi da se vojnici odmore. — E, pa sad, naredniče, ti možeš da se vratiš... Tada baš začusmo kako neko traži komandira. Beše to narednik Dušan Pop.

— Gospodine kapetane, jako žalim što mi niste drug, pa bih vam rekao nešto — upade Dušan. — Crnje i gore mi ništa ne možeš reći, nego ovo, da se vratim natrag. Dušan slegnu ramenima, i kroz smeh progovori: — Dušo moja, kom se žališ?

Pitam je odozgo: ima li još koga da pomogne, jer ću ga teško sam spustiti. — Možeš, možeš, sinko, mlad si, zdrav si — hrabri me ubedljivo baba.

Pitam je odozgo: ima li još koga da pomogne, jer ću ga teško sam spustiti. — Možeš, možeš, sinko, mlad si, zdrav si — hrabri me ubedljivo baba.

Dohvatih je nemo za ruku. Sestra je privede stolici. — Primiri se — tešila je nežno moja mati. — Šta možeš. Sudbina... Promisao Božja... — Ali zašto je i taj Bog bio tako... nemilosrdan prema nama? — jecala je ona.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ne mari, naći će čiča iverčicu, pa će podmetnuti; tako je to, bratiću moj!... — Možeš li spremiti što za večeru ? prekide mu učitelj dugi monolog. — Za večeru? Kako ne, štogod hoćeš, bratiću!...

— Kad si star, prijatelju, i kad ne možeš da radiš, onda nisi više za službu, reče pisar, vadeći hladno pečenje, zastrug sa sirom i kajmakom, luk i nekoliko

Vidiš, dao ti i akonto za ovaj mesec, a mi još nismo za prošli primili.... Samo ako to možeš... dopuni on posle kratkog ćutanja. — A šta veliš za ovo večeras, jesam li pogrešio ? — Kako ?... Naprotiv!

Sokak se raskaljao, pa nigde ne možeš nogom zgaziti od blata. Dohvatiš se rukom za plot da bi prekoračio baru, a ruka klizi po mokrom i hladnom drvetu ;

I on pritrča k vratima i otvori ih. Velja uđe ćuteći, osvrte se po sobi i duhnu nosem. — Phi, kako možeš u ovom smradu ?... soba pregrejana, a on gle!...

— Nađi konja.... trči majci što brže možeš... Ona nek dođe na konju... sve u trku!... Aaaj-ah-ah!... zajauka ona i stade se preturati po krevetu.

— A ovo je, bez sumnje, tvoja draga polovina i glava kuće, nastavi on, rukujući se sa Ljubicom, — jer ti prijatelju, ne možeš biti glava kuće, nasmeja se on, i zagleda se u Ljubicu...

Ne bio ja na njegovu mestu, videla bi ti... Nego šta bi ti htela, kad ne možeš ovako ? — Samo da nisam više ovde ... hoću da sam s tobom... jednako, doveka... — Ho, muke!...

na stavlja on svoju misao. Ljubica ga uhvati za rame i zaustavi ga, starajući se da mu razgleda lice. — Možeš li da ideš? — A?... odgovori on misleći nešto... Sve me vuče da padnem, a ono u glavi kljuca, kljuca...

Nemamo ništa za kuvanje... — A zar je malo živine po selu, pa kupuj. Stojan će ti i nabaviti i urediti, pa ga možeš naučiti i da ti pomogne oko ručka. — Zna on dobro. Nego mi se onako nešto ne mili da ga gledam u ovoj kući... — Što?

Odmah stade sipati čorbu, odgovarajući ženi: — Znam ja, ostalo bi dosta čorbe. Ne možeš ti sama sve pojesti... Ti si mi, brate, fina žena: malo jedeš a lepo se nosiš... Ho-ho-ho...

A veliš posle... sigurno ? Nemoj da me prevariš!... osmehnu se on usiljeno. — Znaš da sam posle u tvojim rukama. Možeš što hoćeš sa mnom... — Dobro, idi ti sad, skloni se gde, dok ja njega izvedem. Do mraka ću se vratiti. — Imaš li nož ?

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

JELISAVETA: Ovaj vaš podnarednik je pomešao naša lična imena sa imenima dramskih likova koje tumačimo! MAJCEN: Možeš li da pokušaš da objasniš? Milun: Ovaj kaže da se zove Vasilije. A ovaj mu se obraća sa Stefane!

Zar mu nisam stisnula ruku?” VASILIJE: Opet isto! Ne kažeš „stisnula”, nego „stisnuo”! Zar ne možeš ni toliko da se uživiš, da utuviš da ti igraš grofa, a ne groficu? Jelisaveta, ti si muškarac, a ne žena!

VASILIJE: Moraš da probaš da se što više udubiš u ono što imaš. A, kad se udubiš... i sa običnim loncem možeš čudesa da napraviš! SOFIJA: Sa loncem? VASILIJE: Sa čim hoćeš!

BLAGOJE: Oslobodiću se i ove flaše i tebe! GINA: Mene možda i oćeš — i daj Bože! — ali te flaše ne možeš nikad, ni doveka! BLAGOJE: Ne mogu? Gledaj kako ne mogu! (Baci flašu daleko u reku.

SOFIJA: Lepo pričaš. Satima bih te slušala! DROBAC: Mene? SOFIJA: A možeš li da pogodiš koja je ovo trava? DROBAC: To plavo? Mišjakinja! SOFIJA: Kod nas je zovu vidovčica, vidova trava.

SOFIJA: Ako misliš da budeš čovek, baci tu žilu! Baci je u reku, šta čekaš? DROBAC: Ne mogu! SOFIJA: Ne možeš, ili ne smeš, ili nećeš? DROBAC: Ja i ova žila smo ti kao vjenčani! I pred ljudima, i pred ikonama!

TREĆA GRAĐANKA: Ja to ne mogu da gledam! TOMANIJA: Pa što si onda dolazila, kad ne možeš? PRVA GRAĐANKA: „Bog kroji pravdu kada kucne čas!” (Stražari iznose nosila sa prekrivenim leševima.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

— Možeš mi, care, uzeti i život, ali ja taj novac ne mogu primiti — reče starac mirno. — Ni za crkvu?! — viknu car. — Ni za c

Gospođa u crnini: Ne idi na groblje, čedo moje... Vrati se natrag... Sneg je grobove zavejao, nem možeš ih poznati... Siroče: Ja dobro znam gde je moje mame grob... naći ću ja njega!... Gospođa u crnini: Ne idi, čedo!...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Naučih. — Da si živ i zdrav, sinko! Uči sad, dok si mlad možeš pamtiti, a kad dođeš u moje godine, ič! Nikako nisam mogao rastumačiti otkud ovi stari ljudi među decom i šta kog

— Ja ne mogu da igram ulogu opozicionara — jeknu onaj grešnik očajno. — Kako ne možeš? — pita predsednik. — Neka bude drugi opozicionar. — To je svejedno, ko bilo. — Ja volim da sam uz vladu.

Sednemo da ručamo, a ona bi, tek, meni: — Polako jedi, možeš da progutaš kost, pa sva creva da ti provali! Pođe ko iz kuće na konju, a ona ga ispraća i huče s rukama pod pojasom:

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Obuzima te milina, hteo bi da taj prizor pretvoriš u večnost i ne možeš da otrgneš pogled od toga čuda lepote, koje te zanosi, čara...

I još ona lično dolazi, — mesto da on ide njoj!... Pa kako možeš tu da se izvučeš?!... Jutarnja hladovina sve više steže, i on poče da se zdrhtava. Ali mu ipak to nije padalo na pamet.

Noge se otiskuju, a glava mora jednako da bude podignuta, da bi se što dalje pred sobom videlo, te i ne možeš da gledaš gde staješ nogom. Jedva se uspesmo na drugu stranu, te da'nusmo dušom kad počesmo slobodnije da koračamo.

Kod kuće nas dočeka drugo zlo — žene. Ne možeš im dati dževapa, ni odgovoriti im na svako pitanje. Te zašto ovo, te kako ono, pa najzad i to: zašto danas kapetanica

Običan pogled njegovih zelenkastih očiju napominjaše mi tih i vedar jesenji dan, kad ne možeš očekivati ni groma ni oluje, već samo nežno i blago sunčano grejanje.

Baš tebi je i poslao taj novac. — Kakva kirija! Neću da znam za to. Njiva je moja i ja ću je žeti, a ti možeš činiti što hoćeš. — Ama ču li, Spaso, dete moje, ja sam kiriju pošteno platio, a njivu sam ja uzorao i posejao.

se previli i sagli pa jednačito i odmereno razmahuju i seku meku i sočnu travu, čiji te miris zanosi i opija, te ne možeš sit da ga se nadišeš.

— Ja sam gosa u ovoj kući!... ja, ja... razumeš !... I nju ću da dovedem, kad mi se prohte, da znaš!... — Možeš... samo onda ja i ovo dete nećemo živeti s tobom. — Ko?...

— Možeš... samo onda ja i ovo dete nećemo živeti s tobom. — Ko?... Dete je moje, zakon je na mojoj strani, a ti možeš kud god hoćeš, kud hoćeš!... — I hoću, da znaš da hoću...! crnji si mi od đavola, život si mi otrovao!...

a škola je tako ostajala na »starijem đaku«, koji je mučio neke jade s decom, a već kakve je vajde od toga bilo, — možeš misliti. Tako se prikuči ispit.

— Ju, Bog s tobom, nano, šta govoriš, zar ti možeš svetu zapušiti usta; svet kô svet, što mu padne na pamet to i govori, daleko smo mi od toga, moja nano.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

IVKOVIĆ: Pa mi ne moramo razgovarati o politici. JEVREM: Pa ne moramo svaki put, al' kad su izbori, kako možeš da ne razgovaraš o politici. O čemu ćeš drugo da razgovaraš kad su izbori?

Eto, na primer, danas si zdrav i čitav, a sutra osvaneš pred sudom zbog deficita. Dobro, recimo, trgovac si, pa ne možeš imati deficit, ali da si poreznik, kao ja što sam bio, pitao bih te onda... JEVREM: Pa to jeste!

JEVREM: Da odgovorim, zašto da ne odgovorim, samo... Ne razumem te kako? SRETA: I to ću ti reći. Ti, vidiš, ne možeš sam za sebe da učiniš ništa, ja ti trebam, je li, to priznaješ? E, lepo, onda evo: ja bacam keca! Je l' me razumeš sad?

Eto, na primer, ti si poslanik i ti ne možeš kao poslanik da primiš licitaciju za zidanje kasarne na mojoj njivi. Ali, na primer, možeš da je primiš na moje ime, je

Ali, na primer, možeš da je primiš na moje ime, je li? Pa onda, brate moj rođeni, ne možeš ti u ovoj zemlji poseći nijedno drvo na svoje ime,

Ali, na primer, možeš da je primiš na moje ime, je li? Pa onda, brate moj rođeni, ne možeš ti u ovoj zemlji poseći nijedno drvo na svoje ime, al' na moje možeš oboriti čitave planine. Pa onda pomilovanja!

Pa onda, brate moj rođeni, ne možeš ti u ovoj zemlji poseći nijedno drvo na svoje ime, al' na moje možeš oboriti čitave planine. Pa onda pomilovanja!

SPIRA: Ama, ostavi, boga ti, kakvo svetlo oko! Kako možeš tako s neba pa u rebra? SPIRINICA (izbekelji se na Spiru i krsti se): O, gospode Savaote!

A što ne bi ti bio poslanik; kad može Jevrem, valjda možeš i ti... SPIRA: Ama ne ide to tako, ženo! SPIRINICA: Ne ide kod tebe, tebi ništa ne ide, kad si ti...

SPIRA: Hoće. Ali opet, ja mislim da to nije ništa, to je više onako, politički. Politički možeš u Srbiji koga hoćeš da izgrdiš, pa opet...

IVKOVIĆ: Obećao sam doći pred podne, ali je odloženo ročište pa ja požurio. JEVREM: Ako, mlad si pa možeš i da požuriš, jesi li tako tačan i u agitaciji kao što si ovde? IVKOVIĆ: Ta... radi se koliko se može.

IVKOVIĆ: Danas je izbor! JEVREM: Ako je tvoj izbor, i moj je! IVKOVIĆ: Tebi je lako, gazda-Jevreme, Ti se možeš iseliti, pošto nećeš biti izabran. JEVREM: A ti ćeš biti izabran? IVKOVIĆ: Ja se nadam! JEVREM: Siguran poslanik!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Eto, posle takih zbitija i čudestvija došla je pre desetak godina amo u ovo selo, gde se već uveliko obikla. Ne možeš da poznaš onu staru Gizelu. A imala je više imena nego kakva španska princeza.

Postade od glave do pete (na kojima nosaše nanule) prava naša ženska. Ni po čemu je ne možeš poznati, samo kad govori, kad rekne nešto, moraš se nasmejati, jer ne govori naški; nekako smešno govori, a, nađavola,

Vlast je prva, a posle dolaze drugi. — Ama ne kaže se tako. Ti uvek možeš biti on, a on mučno ili nikad to što si ti! — A, bravos, gospodin-učitelju, za taj reč!

Dakle, slušajte! Svak zna i poznaje u selu Miću »Oficira«. Ima on i drugo prezime, ali pod ovim je mnogo poznatiji. Možeš se odrati pitajući za Miću Ilića, malo će ko da ti kaže da ga zna, ali kad kažeš: Mića »Oficir«, svak zna.

Izabrao je drugu struku, a ono sasvim batalio i zaboravio. Ne možeš ga skoro više ni poznati da je ikad to bio; ostale mu samo još dve stvari iz onog doba: voleo je da deklamuje i da

— Ali žestoko, kad ti kažem! A ti možeš; dao ti bog svega, gazda Đorđe. — Ete, opet gazda Đorđe! E — de! Sag sum i ja gazda! Ispolaj na Gospoda.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Samoglasnik i je spas od kakofonije. Gde možeš, izbegavaj a: glas tako aljkav i prost, Da ga novorođenče, čim se rodi, ispljune kao kost.

Kad je januar i kad je zima, Tišine tamo mnogo ima; U glavnoj ulici, u krotko veče, Možeš gledati kako sve teče: Dva milicajca, kao dva brata, Šetkaju, i noć se polako hvata.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

što zboriš niti nas otršaš, u obraz si kao zemlja došâ; sam se šetaš poljem bez nikoga, nit' što jedeš niti zaspat možeš. Krupno nešto učiš u pameti, — zbili ti se snovi na Turčina! — a ja zebem od mnogo mišljenja.

Vrana vrani oči ne izvadi; brat je Turčin svud jedan drugome. Nego udri dokle mahat možeš, a ne žali ništa na svijetu! Sve je pošlo đavoljijem tragom, zaudara zemlja Muhamedom.

VLADIKA DANILO Pričaj, sinko, što najbrže možeš. MOMČE Kako čusmo za boj na Cetinju, da na glavu pogiboše Turci, serdar Janko odmaha otpravi dva momčeta riječkim

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

— Će čekam han’mo. Ako ne možeš danas, sutra, kada ti hoćeš. Jedan, dva, tri dana, ništa nije što ću ja da čekam. Čekaću ja!

— Pa koliko možeš, Tone. A za više daće Gospod! — Daj Bože, daj Bože, snaške! I svakome neka dâ što želi. A kako je bata Mita?

Bolje je dole, tu u kujni da ostanem, jer ja ne mogu. — Možeš, možeš, dedo. I njima dvema pridržavan, poče se peti. Prvu bi nogu lakše digao na stepenicu, ali je sa drugom teško

Bolje je dole, tu u kujni da ostanem, jer ja ne mogu. — Možeš, možeš, dedo. I njima dvema pridržavan, poče se peti. Prvu bi nogu lakše digao na stepenicu, ali je sa drugom teško išlo, dok

Ovaj, kad se osvesti, đipi unezvereno. — Ja, gazda, ja... — Možeš li? — dobroćudno ga poče pitati efendi Mita. — Kako si? Imaš li rakije?

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ zapita neko momče. „Ono je serdar Pejo Grubanov s Njeguša.“ „A!“ reče momak; to „a“ izgovori ovako, kako razumjeti možeš i da se sjeća nečesa i da se čudi.

Ali Jovan Vicković, Ćeklićki knez, šalčina viši no đakon, uđe govoreći: „Mogu ja, Ivo, i bez tvoje pjesme!“ „Možeš Ćekliću Mlečiću! Ama jeste Mlečići, božija vi vjera! I domišljati ste kao oni!“ odvrati mu s mjesta đakon.

„No, hoćeš li mi odgonetnuti tu zagonetku?“ zapita Adolf. „Hoćeš li u dvije riječi, jali u mnogo?“ „Najkraće što možeš!“ „E, obuci se i naredi, pak ću. Milo mi je da budeš pristojan u ovome svečanom času!

A serdaru bi milo bilo sprijateljiti se s tobom, pa možeš, vaistinu...“ „A, kako, čoče?“ prekide njega Joka, u čudu. „Bogme lako!... Ne stavljaš se? Neka ište Milicu!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

go i bos i opet mu hladno; ova i ona kuća samo što nisu moje, a ostale sve su tuđe; iz njegove ruke i šećer je sladak, možeš mi vjerovati: rijetko istinu govorim, a još rjeđe lažem, itd.

Dabogdâ pilići ti hljeb iz ruku otimali! — (da ostariš i oslabiš da ti život omrzne a da ne možeš umrijeti). Dabogda sam ne znao, a drugog da ne pitaš! Dabogda ne umro, dok ne izmerio nebeske visine i morske dubine!

Lasno je tebe, al’ je teško poštenom čoveku. Mogao si za te pare i novo kupiti! Možeš mi vjerovati: rijetko istinu govorim, a još rjeđe lažem. Na čunu katana.

— Vrana vrani očiju ne vadi. — Vuk na vuka ni u gori neće. — Zla šivalja dug konac udeva. — Daj zlu što možeš, za ne dat’ mu što i ne možeš. — Zlu dobra ne učini, da te zlijem ne plati.

— Vuk na vuka ni u gori neće. — Zla šivalja dug konac udeva. — Daj zlu što možeš, za ne dat’ mu što i ne možeš. — Zlu dobra ne učini, da te zlijem ne plati. — Ni gore bez vrleti, ni šenice bez snijeti.

— Brat mi nije kog mi mati rodi, nego koji mi dobra čini. — Sebi pomoć krati, tko je drugom niječe. — Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati. — Tko zlo čini, dobru se ne nada. — Tko zlo čini, goremu se nada.

— Tko govori što hoće, valja da sluša i što neće. — Ne kaži sve što znaš, ne čini sve što možeš, ne vjeruj sve što čuješ. O UMU — Car caruje, um boguje. — Um caruje, a snaga klade valja.

— Radu je gorak koren, ali sladak plod. — Ako ne načiniš, ne išteti. — Što sam mož’, od drugoga ne čekaj. — Što možeš danas, ne ostavljaj za sutra. O SVRŠETKU — Ako ne počneš, nećeš ni svršit’. — Nije tko počne, neg’ tko svrši.

— I đavo zna šta je pravo, ali neće da čini. — I đavo kad pravo ima, valja mu razlog dati. — Ne čini sve što možeš činiti, nego samo što je pravo, pak se nećeš pokajati. — U pravoj ruci i kriv kantar pravo kazuje.

— Srećan je koga tuđa nesreća uči pameti. — Ako te sreća ne pričeka, na veljega je hata stić’ ne možeš. — Rodi me majko bez glave, samo nemoj bez sreće. — Ako čovek neće na nesreću, nesreća će na njega.

— Ko će danas izedenom jagnjetu pomoći, ako sutra kurjaku i kožu zdere. — Onako živi, da i posle možeš živeti. — Tko zlo žive, gore umire. — Um za morem a smrt za vratom. — Grob je bliži od kuće.

— Nema loja u rogovima, ni pameti u brkovima. — Ne otkini prst pri medu! — Ne penji se uz ono drvo uz koje se ne možeš popeti! — Ne piri đe te ne žeže! — Ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

i kad ga međed drukčije nije mogao odvratiti, a on ga izvede pred pećinu pod jednu bukvu, pa mu reče: „Ako tu bukvu možeš iščupati iz zemlje, onda ću te pustiti da ideš | u svijet, ako li ne možeš, još valja da sjediš kod mene.

pod jednu bukvu, pa mu reče: „Ako tu bukvu možeš iščupati iz zemlje, onda ću te pustiti da ideš | u svijet, ako li ne možeš, još valja da sjediš kod mene.

” A sluga mu odgovori: „Jesu i poručile su ti da ih još i sutra možeš ovde dočekati, pa više nikad ovde ne će doći.” On siromah kad to čuje ne zna šta će od sebe da radi: sve čupa kosu s

u šetnju, a carev sin ostane u dvoru; carica mu na polasku da ključeve od dvanaest podruma, pa mu reče: „U sve podrume možeš ići, ali u dvanaesti ne idi ni po što, niti ga otvaraj, ne šali se glavom!” S otim oka otide.

Kad to čuje | Stojša odmah joj se pokaže: „Ja sam tvoj brat. Možeš li se setiti da je mati bila trudna kad je vas vihar odneo?

— Kako možeš u svome dvoru trpeti toliku propast? Za što to ne zaroniš?” Zmaj mu odgovori: „E moj šura, ne mogu ti od sramote ni

” Onda baba zapita: „Da gde je?” A aždaja stane kazivati: „Moja je snaga daleko, ne možeš ti tamo otići. Čak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna aždaja, a u aždaji

u onome podrumu ima toliko ljudi i starih i mladih, i bogatih i siromaha, i malih i velikih, i žena i devojaka, da možeš naseliti čitavo carstvo; onde su i tvoja braća.” Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi.

” A on joj srdito odgovori: „Idi s Bogom, kad mi pomoći ne možeš”, i pođe dalje, a devojče pristane za njim i stane ga moliti da joj kaže, „može biti” veli „da ću ti pomoći”.

pendžera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak reče doglavnik caru: „Sad ga pogubi kako iziđe iz galije, drukčije mu ne možeš dosaditi.

” Devojka mu odgovori: „Tvoja je sreća daleko od tebe.” „A mogu li je naći?” zapita on, a ona mu odgovori: „Možeš, potraži je.

” Po što on reče: „dosta već” i cekini prestadoše izlaziti, reče mu starac: „Uzmi koliko možeš, pak hajde od mjesta do mjesta, te kupuj duše za blago.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Ako li si i veoma snom obuzet, onda bar noću, makar i malo počni koliko možeš, a ujutru sve ispuni. Jer David reče: „Tvoj je dan, i tvoja je noć.“ (Ps.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

CMILjA: Što naopako? STAVRA: A u šta bi se čovek inače nadao? Ima takvih nesreća u životu, da se samo u čudo možeš nadati! CMILjA: Daleko bilo! (Cmilja se vraća za šank.

Čini mi se ima i neka strugara. CMILjA: Ima. STAVRA: Bilo bi lepo živeti u Kremnima! Što uradiš, možeš da opipaš, da izbrojiš, da izmeriš, da pokažeš! Umetrena drva, okrečen jabučar! Ili napraviš recimo kola!

ANĐELKO: Pa da kupim pantufle, papuče, dugačke gaće... Pogledaj samo ovu današnju mladež! IKONIJA: Ne možeš ti s njima u isti čabar. Ako nisi preguro triestu, nek nisam koja sam!

Je l ti ta noga prirodna, ili veštačka? ANĐELKO: Ovde ne možeš ni škembiće na miru! (prevrnuvši stolicu, ljutito izlazi) Mile (podižući stolicu): Neki čudan tip, nimalo društven..

Nemam ni ja! A do juče... imo sam prijatelja da ne znam šta ću s njima! Kad oko sebe lupaš pečatom kao buzdovanom, možeš da kupiš prijatelja za kilo dima! Kaži šta ćeš da popiješ! Brate rođeni, propo mi put pod nogama!

Pa ja, čoveče, ne mogu ni do klozeta! Ne mogu ni četri koraka, a da ne sednem! ISLEDNIK: A zašto ne možeš? ANĐELKO: Ne mogu nogu da pomaknem, ukočena!

CMILjA: Kad je izgubila svaki obraz! GOSPAVA: Cmiljo, molim te! Ko sestru! Ako mi ne možeš lepu reč, nemoj ni ružnu! Cmiljo, kumim te Bogom! MILE: Trebalo bi ošajdariti opajdaru!

Hteo sam da vam učinim dobro, da se žrtvujem, da ponesem sve vaše rane... TANASKO: Možeš ti na sebe da natovariš i iljadu, i trista iljada rana, al koja ti vajda kad te ni jedna ne boli?

TANASKO: Boga Pa ti mi moga! prvi put sad imaš svoju rođenu muku! Prizovi se! Prvi put sada imaš nešto od čega možeš nešto ljucki da učiniš! Razumeš? Ne razumeš? Tražiš, tražiš, a kada nađeš ti u kuknjavu!

Stanković, Borisav - JOVČA

A i ovu bih... VLADIKA A nemoj, Jovčo, dosta si ih. Dosta! JOVČA A i ovu bih, i ovu! Jer, dedo, ti već to ne možeš da znaš, svešteno si lice: ali, sve one, žene, ništa nisu.

JOVAN (vraća se bliže): Srećan si, Mladene, srećan što si njen, što nju dvoriš, služiš i što, kad je oblačiš, možeš rukom da je dodirneš; što noću, kad spava, možeš, koliko hoćeš i kako hoćeš, da je gledaš!

srećan što si njen, što nju dvoriš, služiš i što, kad je oblačiš, možeš rukom da je dodirneš; što noću, kad spava, možeš, koliko hoćeš i kako hoćeš, da je gledaš! Eh, kad bih ja bio njen, na tvom mestu!

Jer ona tebe, čedo, tebe htela da sramoti, da za tebe kaže ono što ti, znam, uveren sam, ni u snu ne možeš«... (Tare čelo od znoja, straha, jeze. Izmiče se od žene, blaže): Jest, ubiću te, ubiću.

JOVČA Pa kamo je? Gde je? Da je vidim. Jer ti lažeš. Gde je, gde je, da je vidim! MARIJA Ne možeš da je vidiš. Jer kad je vidiš onda je sve... JOVČA (očajno): Kako: »sve«? Zar je već »sve«? Dotle došlo?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Dok je taj vosak jošte mek, lasno ga možeš pretopiti, preliti i preobraziti. Črez dugo vreme bude tvrd kao gvožđe; onda se hoće mnogo truda za pretopiti ga i

Pamtiš li jošte šta si odsudio lekaru i terziji? Možeš li sad razumeti šta ja mislim govoreći da su se sami kaluđeri davno i predavno istrebili.

Nek čuvstvuje srce tvoje, za to je stvoreno, jer inače ne možeš biti bla|godaran razve čuvstvujući; i koliko više budeš čuvstvovati, više ćeš blagodaran biti, više ćeš blagodariti,

A što se usuđuješ spasitelja spominjati, to je tvoje krajnje | bezumije. Možeš li ti po vodi kao po suvu hoditi, mrtve voskresavati i proča spasiteljeva čudesa činiti? Što si ti? Balavče jedno.

A sad žalim što nisam koliko-toliko zaštedio, te bi te sad bolje mogao opraviti; no, s ovo malo možeš do Kijeva doći. A onde, ako budeš trudoljubiv i u nauci podvižan, nebesni promisal neće te ostaviti bez hleba.

U današnji dan, ko se god za sveca izdaje, ili je kakva laža ili fantazira. Učenje želi i traži, koliko više možeš; nema goreg života od besposlična i unljiva.

(vidiš li kakvo sam ti lepo ima dao; Zilotij, to jest, revnitelj), učini se kao da si pravi revnitelj, i govori što god možeš sebi voobraziti da se pravično može protiv dosad mnom napisatih stvari reći.

” Zil[ošij]: „Kaži mi koje je namerenije tvojega pisanja, po kom se nadati možeš da ćedu tvoji jedinoplemenici moći poznati da ,ti bez svakog pristrastija i interesa postupaš.

Poljubim mu ja ruku i zafalim na takovom obeštaniju. „No, valja da znaš, moj sinko“, reče mi on, „da, ako [h]oćeš, možeš ovde i nekoliko godina sve potrebno soderžanije imati i učiti se, ali valja da budeš unijat kako što smo i mi.

„Ako si što ovde dužan, a ne možeš isplatiti, do 5 ili 10 for[i]nti, ja ću ti dati i za to ćeš mi pomagati ovi veliki post u crkvi do voskresenija, a

A za tebe“, veli mi, „najbolje bi bilo da gdi školu držiš; za dve ili tri godine možeš steći koju stotinu forintâ, pak onda reci — idem u Rusiju.” Ovi sovet smili mi se sasvim.

I čini mi se“, priloži, „da ćeš u manastiru Komogovini naći jednoga sveštenika otuda s kojim možeš tamo poći. I samo ime Dalmacija poljubi mi se, aki bi prečuvstvovao u srcu da ću tu nekoliko veseli[h] i spokojni[h]

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Nemoj zbog meneka... — Ma, ja sam imâ puno razgovora s vamikare, sa Brnom i s tobom! Ja moram ostati!... — Ne možeš, ćaća, jer onda bi ostali i mnogi drugi, a ja sam čuja šta su fratri danas odlučili.

— Ti si iska dvajest, znajući da to donosi pet. To se već razumi! Sad, daklenka, možeš ići, i pozdravi maju, i Anticu, i Mariju, i Jozicu, i Roka, pa i stričeve... Zbilja, šta oni rade?

— viknu Vrtirep. — Ko je tu koga dovija u manastir? Ne valja to zrno boba! Brne se uzdrhta. — Kako ti možeš suditi kad i ne znaš šta je pisma? — Ne valja zrno boba, ni ta niti ijedna tvoja pisma!

Ele, bješe jedan od onijeh ljudi, koga kad vidiš na sajmu, među hiljadama, ili sretneš na putu, ne možeš zaboraviti. Svima Jerkovićima prionuše oči na čudnovatog čovjeka. — Ko je ovo? Poznaješ li ga?

— zapita Bakonja Kušmelja, otisnuvši nepoznatog. — Ne znam! — veli knez, tiskajući se napolje. — Dede, ako ikako možeš, izađi. Ja ću se odvojiti od naših beštija, pa ću te čekati di ti rečeš.

Svi smo u velikom poslu. Da je još deset misnika, svi bi imali pune ruke posla. Dakle, možeš misliti je li velika priša, kad sam ja k tebi sadak došâ... — Ma to baš ne razumim. Šta to može biti?

— Došâ je jedan seljak iz daleka, čak iz ti strana ispod Velebita. Bogat čovik. Možeš zamisliti zapisuje dvadeset misa! Daklenka kaže: „Nisam se još ispovidija, ali želim da se ispovidim!“ „Pa ajde, brate!

Ja sam poručija po njega i sve mu ispripovidâ šta je s tobom. Kakav je domišljan, jeto, možeš sam da sudiš, a kakav je inače likar, to ćeš viditi posli. A sad, brate, sazuj bičve, da ti obađe noge.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Skide rukavice i odbroja kočijašu sa dobrim bakšišom. — Na koga će sin, ako neće na oca. Fala, gospodine. — Možeš odmah da ideš — brzo siđe sa sanki. Požuri kroz dvorište Kuda će? Ne može odmah da se sretne sa ocem.

— Putuj, sine, putuj noćas. Odmah putuj! — korača senkom. — Onakve konje kakvi su tebe dovezli, možeš naći i u Prerovu. — Čim se Vukašin žuri, stvar je važna.

— Jadan li joj je život. Satreće je Đorđe. A sutra je praznik. — Šapći, čujem ja dobro. — Ti možeš da je spaseš. — Ja? — jeza strese starca. — Ja? Kako? — podiže se na laktove. Ne vidi je.

Kako? — podiže se na laktove. Ne vidi je. — Zasluži duši mesto: moli Aćima da se pomiri s manastirom. Ti jedini možeš da ga nagovoriš. — Budalo, gazda nikad ne sluša slugu — pade na uzglavlje. — Tebe mora da posluša. — Što mora?

— Pomozi joj. Dok je živa, paliće ti sveću na grobu. A ti znaš kakva je tvoja duša: ribica u krvi! Ne možeš da umreš s njom. Pomisli samo... — Napolje, stara kujo, napolje, kad naređujem!

Kako to ranije nije videla i osetila? I kako je mogla da se uda za njega i da živi s njim? I možeš sada da spavaš, tako si ružan i mali, kao gidža. Hrčeš... Majka i Bog kaznili me tobom. Zašto si me tukao?

Na stanici, pored voza za Pariz, otac mu je stavio ruku na rame: „Vukašine, da učiš što igda možeš. Tamo, Evropi, pokaži ko je Srbin. Pokaži, majku im belosvetsku, da mi nismo samo s jataganima vešti.

Vukašin ga prekide: — Koliko si mi dao? — Trista. Ej, trista! Zar ti je malo, brate? Trista... Imanje u Prerovu možeš da kupiš za trista... Za školovanje sam ti dao više od pet stotina... Mnogo, Vukašine.

I ta reka od tuge žuri da pogine u dunavu. Što se osvrćeš? Kad samo noge imaš da možeš, beži od starog krova, gde i vetrovi polomiše rebra. Pravi nov ili idi u hajduke! — Polazi! Mijat polako potera konje.

„Razboleo se. Ti si mu otac, spasavaj ga. Sam sebe će da satre.“ „Protiv Boga ne mogu da se borim.“ „Možeš, ako mu prepišeš imanje.“ Poćutala je i pribrala snagu: „Ako ćemo pravo, on ga je stekao.“ Istinu je rekla.

Levića, janičara, čokandžiju, za predsednika. Zar on Prerovu da sudi i pravdu deli?“ Kad Aćim tako kaže, kako onda možeš.. misli Tola. ... „Da branimo opštinu, braćo! Slobodu da branimo! Naša ustavna prava, ovu kuću da branimo!

Kasnije mu je rekao: „Ovo što sam pričao o Luki Došljaku...“ „O mom dedi.“ „...Jeste, o mom ocu. Možeš da zaboraviš.“ Zašto sam mu to kazao? A to što mi je u pismu napisao da je o dedi mislio celu noć, slagao je.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Ti onda teci na jug, a možeš i na sever! — strpljivo reče Velika rečna majka, ali tek rođena kći nije htela ni na sever, ni na jug, niti s planine u

Na njoj je jašila starica Riblja Glava i smejala se: — Stigni me ako možeš! Tek tamo gde se ja zaustavim, naći ćeš Srebrnu ružu!

Visoko! Više! Leteo je sve više, dok ne opazi kako se niz breg kotrlja zlatna lubenica sa staricom. — Stigni me ako možeš! — zakikota se Riblja Glava, ugledavši ga. — Pa, i stići ću te!

Starica s ribljom glavom sedela je na njemu kao na prestolu, i rugala se: — Stigni me ako možeš! Još i ne izgovori Riblja Glava ruganje do kraja, kad riba, na kojoj je dečak jašio, zinu i proguta staricu.

Za Mersada ti hvala, možeš proći, ali znaj: iza ovih vrata je vrt, u vrtu Crno jezero. Kad uđeš, pred tobom će se razmaći voda i ukazati staza,

Kad uđeš, pred tobom će se razmaći voda i ukazati staza, uzana, preuzana, ali ti ne oklevaj, već je pretrči što brže možeš. Sapleteš li se ili osvrneš, voda će se sklopiti iznad tvoje glave. Zato trči. Za život trčiš!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

tu se gorde kedri i jablani i porode neizbrojne drvah, sve porode samo nebu slične, vrhove im jedva zazret možeš, u zeleno vječno obučene; red svešteni na svemu caruje.

Popa, Vasko - KORA

mi beskrajni krug Koji još dozidali nismo Crveni zmaju moj Teci samo dalje Da stopala te ne raznesu Što dalje možeš teci krvi moja GVOZDENA JABUKA Gde mi je mir Neprobojni mir Gvozdena jabuka Teme mi je stablom probila Gloćem

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

“ „Bez sumnje!“ „Onda će razmera katete prema hipotenuzi biti kao 3 prema tom nepravom razlomku“. „Sigurno!“ „Ti možeš, Satire, a da tim ne promeniš tu razmeru, oba ta broja pomnožiti sa imeniteljem onog razlomka, pa dolazimo do razmere

Da mi podvališ po svom običaju!“ „Ako hoćeš, gospodaru, da se malo potrudiš i da pođeš sa mnom, možeš svojom rukom izabrati sve što želiš. Moji ribari love tu u blizini“. „Gde?

„Ova so sastavljena je iz sitnih zrnaca. Svako takvo zrnce možeš razdrobiti u sitan prašak. I taj prašak, koliko god da ti njegovi delići izgledaju sićušni, možeš razdvojiti u još

Svako takvo zrnce možeš razdrobiti u sitan prašak. I taj prašak, koliko god da ti njegovi delići izgledaju sićušni, možeš razdvojiti u još sitnije deliće. Evo pogledaj!“ On uze pregršt soli, sasu je u vodu i razmuti je jednim štapićem.

dočepao tih spisa, spalio bih sve odreda, ne iz mržnje prema abderićaninu, već iz mržnje prema njegovom pogrešnom učenju. Možeš mirne duše sve te spise baciti u vatru, a da to nikad ne požališ“. „Kuku meni!

„Besmrtna i nematerijalna“. „Da. Ne materijalni svet, već svet ideja je jedini pravi svet. Sada možeš, sine moj, da razumeš stav koji sam zauzeo prema učenju Demokrita.

To beše Diokles, kujundžija. „Arhimede“, uzviknu on, „hajde sa mnom; izvešću te iz varoši“. „Kako možeš? Ta sve su varoške kapije zaposednute rimskim vojnicima“. „Ne mari ništa!

„Razmisli dobro! Ovakva se prilika ne propušta. Oženi se i ostani ovde. Sa svojom očevinom i nevestinim mirazom možeš osnovati porodicu i živeti bezbrižno i zadovoljno.

Budi zadovoljan svojom lepom i plodnom njivom na kojoj možeš da živiš i radiš koliko god ti tvoje sposobnosti dopuštaju“. I on osmehnu blaženo.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ti mi se možeš smejati, jer se slabo u ovome razumeš, ali ja ti ne mogu iskazati sa kakvim sam ushićenjem, idući za njom, gledao u trag

— Ti znaš — nastavljao je on — svi smo danas nervozni. Ne možeš mirno da govoriš, ne možeš da vladaš sobom, ne možeš da čitaš, ne možeš uopšte da se skrasiš; tražiš samo s kim ćeš da

— Ti znaš — nastavljao je on — svi smo danas nervozni. Ne možeš mirno da govoriš, ne možeš da vladaš sobom, ne možeš da čitaš, ne možeš uopšte da se skrasiš; tražiš samo s kim ćeš da se posvađaš, koga ćeš da

— Ti znaš — nastavljao je on — svi smo danas nervozni. Ne možeš mirno da govoriš, ne možeš da vladaš sobom, ne možeš da čitaš, ne možeš uopšte da se skrasiš; tražiš samo s kim ćeš da se posvađaš, koga ćeš da izazoveš.

Ne možeš mirno da govoriš, ne možeš da vladaš sobom, ne možeš da čitaš, ne možeš uopšte da se skrasiš; tražiš samo s kim ćeš da se posvađaš, koga ćeš da izazoveš. Takvi smo svi, pa takav sam i ja.

Sad sve znaš, pobratime, i sad možeš slutiti kako mi je u duši. Oba dana proveo sam kod. kuće; nikoga nisam hteo da vidim, ni s kim da govorim.

— Ne, nisam... — promucah. Ali mi on ne dozvoli da dovršim nego produži: — Imaš pravo, pobratime. Možeš me mrziti i gaditi se, ali ti bar znaš ko sam bio.

To možeš samo ti, i niko drugi; tebi samo može biti svejedno da se još deset godina potucamo po tuđem svetu. — Pa dobro, oca mu

Ali veruj mi ovo: ima jedna veza koju ja nisam uobrazio, koju neprestano ističem, i tu mi ne možeš ništa. Iz antičke istorije naučilo se da mase treba zastrašavati Bogom da bi one bile pokorne, da bi se one slepo

Ama, hoćeš li mi reći, najzad, štogod o samom sebi: da li si sebe razgledao, da li sebe razumeš, da li sebe možeš da objasniš. Jest, zašto tako jetko govoriš, šta je to s tobom, zašto si ti takav kakav si?

gledalo je Drenak sav u oštrom kamenu kad mu je komandir izrazom punim naročitog poverenja rekao: „Svilaru, samo ti ovo možeš izvršiti, niko drugi.

“ jauče ona. — „Kriv! Kriv mi je, kriv, ne razumeš, nikad nećeš razumeti; pusti me, ti nisi u stanju, ti ne možeš razumeti.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

— Što govoriš, sinko, što govoriš!... Ja te samo slušam i pitam se u sebi: kako možeš tako neozbiljno raspravljati o tim stvarima, tako olako udarati u same temelje na kojima počiva ljudsko društvo otkad god

— Ti si, Ivane, pun kontradikcija! Jedno klupko intimnih kontradikcija !... Ne shvaćam kako s tim klupkom u grudima možeš živjeti, kako s njim možeš stupati kroz život!

Jedno klupko intimnih kontradikcija !... Ne shvaćam kako s tim klupkom u grudima možeš živjeti, kako s njim možeš stupati kroz život!

broj stranica, te ako nam još pođe za rukom da to iznesemo u što nezgrapnijim i beskonačnijim rečenicama koje jedva možeš da pratiš do konca, a pogotovu ako uspijemo da pri tom ni najmanje ne taknemo nijednu emotivnu žicu u čovjeku, tad će

— E, Ivane, baš si me obradovao! Ne možeš zamisliti koliko mi je drag ovaj susret!... — I meni, Petre. Vjeruj, odavna ne pamtim prijatnije večeri!

Zar zbilja baš tako izgledam? Hajde ga ti sad razuvjeri! Zar ovakve ljude uopće možeš razuvjeriti! Naravno, svaki moj pokušaj samo će još pojačati sumnju. Dobro! Kad je tako, a mi šutimo!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

A ja ti glavu dajem, kao što sam ti i pre govorio, da ću te čuvati, dok god sam živ. Posle već, kad nakupiš para, možeš kud hoćeš. — A kako da iziđem odavde? — To je moja briga, samo ti kaži.

— Ni glava ti, brajko, ne može proći — odgovara terzija. — Koliko daš, de? — Šta da dam?... Znam da ne možeš. — Hoće da se klade! Bravos, Marko! — povikaše radoznali gledaoci. — Ja hoću, eto, al’ on neće za opkladu.

potesom, a ti hajde tako pravo, dok ne iziđeš na samu kosu ; onda okreni sve kosom pravo mojoj kući, ali žuri što više možeš, i gledaj da te ni ptice ne opaze. — Zar nije sigurnije da ostanem u šumi. Mogao bih za dva tri časa otići do Rudnika?

Ali to neće još, možeš se ti slobodno predati... — Doći će i ta naredba, ne boj se. Požurio sam se i ja, da ona što pre dođe.

umreću kô i svaki. — Ono, jest... Ali taj život ?... — Pa to te baš i pitam. Možeš li me gledati ovakoga ? — Vidiš da te gledam — odgovori ona osmehnuvši se.

Samo iz tvoga sela traže pet kuća: Stojići, Ilija, Nikola, Jovo... — Podaj im svima, koliko god sad možeš, jer će mi ti ljudi trebati. I onima u Vojkovcima treba poslati. A čim nađeš priliku, kaži, pa da idemo.

— He, momče, — odgovori Janko posle kratkoga ćutanja — traljava posla! Najbolje je, da ti to sve ostaviš, a ako ne možeš, onda radi onako kako ti Vujo kaže. Dakle, i ovde neuspeh!

— Jedini ti je put, sinko, da se vratiš među poštene ljude — robija. Kroz nju se možeš vratiti slobodan. — Onda... ništa!... — reče on uzdahnuvši. — Teško mi je, Đuro, što ti ne mogoh ni u čem pomoći...

— Opet ću ja da pokušam — reče Đurica. — To možeš, i ja ću ti pomoći, ali ćeš videti da neće od toga biti ništa. Samo pazi da ga ne naljutimo — odgovori Pantovac i diže

— Pa kako ćemo, kad ne može drukčije? Eto, nisi mogla ići sa mnom da bijemo Sretena, a ne možeš sutra ili prekosutra na poharu. — Sve jedno, hoću da idem, pa šta bude.

— Zar ne bi i ti mogao živeti u varoši? — Ne mogu. Treba da zarađujem. — Pristala bih, samo ako možeš da me izdržavaš lepo.

Ja ću biti kod Jova, a ti sedi tamo, dokle god možeš. Stanka ustade i ode, a za njom se diže i Đurica, držeći se voćnjaka i ograde, pa ode k Jovu.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

ne može videti; kad štakom prekrstiš, svašta se mora pred tobom okameniti, ili, ako hoćeš, oživeti; papuču kad obuješ, možeš preći preko svake vode. Kad je Petar ovo čuo, malo se promisli pa im onda reče: — Deco, ja ćy vam te stvari podeliti.

Petar joj odgovori: — Bog milostivi bio mi je u pomoći. Devojka mu na to reče: — Onda možeš ostati ovde i živeti sa mnom u ovome dvoru, pa budi car nad ovom zemljom.

Tako su se ove dve nadvlačile čitav jedan sahat. Najposle će smrt reći: — Devojko, niti ga ti možeš oteti od mene niti ga ja od tebe, nego hajde da ga izmerimo — moj neka bude vrh od njegove čizme, a tvoje neka bude sve

A sluga mu odgovori: — Jesu i poručile su ti da ih još i sutra možeš ovde dočekati, pa više nikad ovde neće doći. On siromah, kad to čuje, ne zna šta će od sebe da radi: sve čupa kosu s

u šetnju, a carev sin ostane u dvoru; carica mu na polasku da ključeve od dvanaest podruma, pa mu reče: — U sve podrume možeš ići, ali u dvanaesti ne idi nipošto, niti ga otvaraj, ne šali se glavom! S otim ona otide.

Onda baba zapita: — Da gde je? A aždaja stane kazivati: — Moja je snaga daleko, ne možeš ti tamo otići. Čak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna aždaja, a u aždaji

u onome podrumu ima toliko ljudi i starih i mladih, i bogatih i siromaha, i malih i velikih i žena i devojaka, da možeš naseliti čitavo carstvo; onde su i tvoja braća. Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi.

Jednom car pođe u lov, a njemu kaže: — Ostani ti tu kod dvora i evo ti devet ključeva, čuvaj ih kod sebe; možeš — veli — da otvoriš tričetiri odaje, tamo ćeš viđeti da imade i srebra i zlata, oružja i mnogijeh drugijeh

tričetiri odaje, tamo ćeš viđeti da imade i srebra i zlata, oružja i mnogijeh drugijeh dragocjenosti, naposljetku možeš otvoriti sve osam odaja, ama devetu da se nijesi usudio nipošto otvoriti, jer — veli — ako to učiniš, zlo ćeš proći.

Ja ne bježim, a ti, ako baš hoćeš da me ubiješ, a ti me ubij i sijeci, tvoj sam, pa možeš raditi sa mnome što god hoćeš i što ti je volja.

mu sinovi prispiju u neka doba godina, jedan od njih dva reče ocu: — Tata, vidim da si ti čoek siromah i da nas ne možeš hraniti, nego ja ću uzeti jednoga konja, jednoga psa, i jednu sablju, pa odoh po svijetu: mlad sam, zelen sam, pa đe mi

A on joj srdito odgovori: — Idi zbogom, kad mi pomoći ne možeš! — i pođe dalje, a devojče pristane za njim i stane ga moliti da joj kaže, „može biti — veli — da ću ti pomoći“.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

se susreli, dok sam pružao ruku da primim dragoceni novčić, on je na moje zaprepašćenje rekao: ”Ne, nema više, ti ne možeš ništa da dobiješ, od mene isuviše si pametan.” Ljudi su imali običaj da pričaju smešne priče o meni.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja

U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja

- Bio bi sjajan veslač u koledžu - reče mi on. Na Kolumbiji će sve učiniš za tebe samo ako možeš dobro da veslaš, ne interesujući se nimalo da li si naučio od Bilharca grčki i latinski.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—Jesam! — odgovori on. — Viđu ga mrtva! —Ti ne možeš znati da je baš onaj čas preminuo, — opet će sudac. —Ubih ga, pa eto! — ponavlja on odlučno.

— pita ih zabrjžuti otac. —Toliko što imamo dobra, — odgovara Spasoje, da upita: — A kako je na domu? Možeš li sam? —Slabo... stoka tek što se drži... No svejedno, — reče življe, — samo da ste mi vi živo i zdravo!

— pita ga djevojka, kad su bili blizu tvrđave. — Što ne mogu? — odgovara on. — Možeš svugdje, osim ondje gdje je zagrađeno, i pokaza joj rukom ogradu, pa ode da naredi stoku.

Zalažu se; on žurno, ona polako, kako se naučila. — Što si nevesela? Zar ti žao što si došla?... Eto, možeš se pohvaliti da si bila u Americi... Jedi i pij! Nemoj poslije da se tužiš na me!

Ma što ti je to po licu? — prevrne razgovor. — Biće ti bile ospice?.... Ništa zato — prevrne besjedu, — možeš od samoga pranja živjeti! A vidjevši da se ona zbunila i da mu ne odgovara, diže se i nanovo svijet poslužuje pićem.

— prebaci joj, stojeći nad njom. —Hranim svoje dijete, —opazi ona. —To možeš i doma... Poštena žena čuva kuću... 'Ajde doma! —Poći ću . —Odmah! Neću da te vidim dalje od kuće...

Osjetivši svjetlost, žena se u krevetu protegne sanjiva i reče: — Što ti je noćas? Kad ti ne možeš spavati, onda ni drugome ne daš da spava! — i obrne se na drugu stranu. — Ustani!

— Tu je! Naći ćeš je u sanduku, — govorio joj podmuklim glasom od srdžbe. — Čekaš da odem, da se možeš skitati po školju, a? Nađi mi maramu! A dijete u zipci kriči na vas glas.

— A da, kako si vrijedan!...Ostavila sam ti u bakrici malo pure, pojedi! —Nezačinjeno, a? —Grjehota, ne možeš jesti navarne! Danguba užeže šibicu, nađe bakricu i, u mraku, časom pojede puru.

Pavle se zamisli: —Ja bi' štogod i pregorjeo od moga siromaštva . —Dakako, — prihvati živo Toma, — ne možeš drukčije... —Reci mu da bi' mu dao nekoliko varićaka kukuruza... —Pohlepan je na vuno...

—Ej! —javi se dečacima. — Može li se preći voda? —Izuj se, pa možeš! — odgovori jedan od dečaka čisto srpski, i svojim plavim očima mirno ga pogleda. Milivoj pogleda na Arnauta.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

SAVKA: Ne možeš ga izbeći, nego podmetni parče. ŽIVKA: Gotovo, a i onako će mu trajati od petka do subote. SAVKA: A cepa, a?

Ja, boga mi, ne mogu; da mogu, došla bih ti. Nemoj ti na to da gledaš, nego dođi kad god možeš. I onako si sama, pa svrati koji put i da ručamo; svrati kao kod svoje kuće. SAVKA (već na vratima): Zbogom tetka!

ŽIVKA: Primićeš ih od osiguravajućeg društva. ČEDA: Primiću, al' kad umrete i vi i otac. ŽIVKA: Pa možeš valjda dotle počekati. ČEDA: Mogu dotle i umreti. ŽIVKA: Ne bi baš bila velika šteta.

On to, izvesno, svakome tako javlja. ŽIVKA: Ali kaže čovek: Stevanović otišao u Dvor. ČEDA: Pa? ŽIVKA: Pa to! Ti možeš da avanzuješ, a može i on... ČEDA: Ko? ŽIVKA: Kako ko? Sima!

ČEDA: Ne znam ali... dabome! Kriza... cilinder... ŽIVKA: I ti možeš još da čekaš; što ne trčiš tamo? ČEDA: Kuda? ŽIVKA: Na Terazije!

ČEDA: Kuda? ŽIVKA: Na Terazije! ČEDA: Pa tamo je već gospodin Pera iz administraTivnog odeljenja. ŽIVKA: Ama, kako možeš da izdržiš i da čekaš da ti drugi donosi novosti? Dajte mi šešir, idem sama!... ČEDA: Kuda? ŽIVKA: Na Terazije!

Majka joj je izdavala kvartire za samce, a ona nameštala krevet tim samcima... DARA: Nemoj tako, majka, pa evo i ti možeš postati ministarka. ŽIVKA: Pa šta, ima valjda neke razlike između mene i Nate.

(Razmeštajući.) Kad je poslednji put Sima aavanzovao, pogodile su mi, ne možeš čisto da veruješ kako su mi sve pogodile. Šta se utrpala između mene i Sime ova udovica! (Broji.

ŠEGRT (ostavi haljinu preko stolice). ŽIVKA: Tako, sad možeš ići! ŠEGRT (ode.) DARA: Gde si, boga ti, nosila tu novu haljinu?

ŽIVKA: Jeste!... VASA: To je najbolje. Iskupiću ih ja sve, celu familiju, pa ti učini sve što možeš, a ako ne možeš, a ti obećaj: znaš kako je, i obećanje je koj' put dosta. E, 'ajde, pozdravi Daru i zeta. Doviđenja!

ŽIVKA: Jeste!... VASA: To je najbolje. Iskupiću ih ja sve, celu familiju, pa ti učini sve što možeš, a ako ne možeš, a ti obećaj: znaš kako je, i obećanje je koj' put dosta. E, 'ajde, pozdravi Daru i zeta. Doviđenja! (Ode.

Još više bih voleo ženu sa dve klase. VASA: Uha! Pa ti, ako tako poteraš da licitiraš, možeš mi još reći da bi voleo dve žene sa četiri klase. Ne biva to, prijatelju! Što ne biva, ne biva!

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

A ti ne pitaš! — Ne mogu da se nakanim, Selime... — Vala da možeš... Ostavi stare običaje. Bilo pa prošlo... Kamo sreće da sam malo bolje gledao!..

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

— Srušila se većem. Bolnici beže sa postelje svoje... To nisu muke, kima si se nadô, To nije dušman, s kim se možeš borit’! „Hoćemo l’, deco, dočekati zoru?“ — „Hoće l’ nas, majko, strah il’ glad umorit’?

Njome možeš mnoge naše sanke Sutra već ostvarit’, A još više možeš njome, jaoj, Danas još pokvarit’! ІІ U srcu mi jedna rečca

Njome možeš mnoge naše sanke Sutra već ostvarit’, A još više možeš njome, jaoj, Danas još pokvarit’! ІІ U srcu mi jedna rečca Od detinjstva moga, Ta je rečca rajski lepa, Ta je

Promisli pa reci: Kada, gde i kako. Ja bih da mi dođeš — Evo te pozivam. Ne možeš li tako, Sve i svašta primam. Beograd 9. aprila 1891. »Javor« 1891.

SLONU U BEČKOM POZORIŠTU koga je Švaba naučio da stoji na glavi Video sam i to čudo, Baš dole, s partera, Kako možeš izigrati Najvećega zvera. Video sam slona — elefanta, Kako nema žuči: Podmetneš mu neko bure, On na njemu čýči.

Pa baš nek’ je puno šale I slatke i gorke — Bez poziva na pretplatu Možeš plašit’ čvorke. Može biti vic do vica (Što već ređe biva) — Bez poziva na pretplatu Pust se sanak sniva.

I satira može biti Jerihonska truba — Bez poziva na pretplatu Baba je bez zuba. Možeš smerat’ mnogo „šetnja“, Čupavih članaka — Bez poziva na pretplatu Nemaš opanaka.

Ali zato ove muke, Lepim, slatkim plodom rode: Tako možeš milost steći U svetinje i gospode. Bićeš „srećan“ ako umeš Tako vrdat’, tako šarat’... Samo dvoma...

kadšto znao sam prećutat’ („Otrov“ što ga sejah rado ću progutat’), Štedio sam niže većma nego kralja, — Ti sad možeš reći da mi to ne valja. Ne velim da ginem od velike snage. — Gde je danas snage bez truna očaja?

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: Zar on nije vaš brat? FEMA: Devojko, ti valjda nisi sasvim izgubila mozak. Ni toliko ne možeš da rasudiš da on moj brat biti ne može.

No jošt nije dockan, moja lepa Evicken, samo se ti na mene ugledaj, pak se možeš jošt koliko-toliko popraviti. EVICA: (Ah, bože, šta će jošt od mene biti?) POZORIJE 2.

FEMA: Ugursuz, kad mogu prve dame i frajle, valjda i ti možeš! JOVAN Ja to ne mogu, makar me ubili. FEMA: Vidi se da nisi stvoren na gospodstvo. Neka, ja ću.

(Plače). VASILIJE: Ne boj se ti, Evice, dobiću ja novaca, i više može biti, nego mlogi što imadu. EVICA: Ah, kako možeš dobiti kada si pošten? VASILIJE: Zato što sam pošten, daće bog te ću biti srećan. (Izvadi reškontu.

FEMA: Što sam bila, neću da znam, ali što sam sad, to ti ne možeš biti, da ti se jošt jedanput nos poduži. Marš, ja te ne pripoznajem za moga brata MITAR: Ja te opet, tražim.

Zajsta, veliku mi čest i praviš! Samo sam došao da uzmem onu devojku, pak onda kad zapitam za tebe, možeš se pofaliti. FEMA: Sižer, tužer, ti ćeš moju devojku uzeti? MITAR: Nego šta, da je načiniš takvom kao što si ti?

EVICA: Ja te ne razumem ništa. Šta ti se dogodilo? VASILIJE: Jošt pitaš? Ne možeš sama da se setiš? dvanaest iljada forinti! Jesi li čula?

No evo, fala bogu, i toga si dostao. Sad možeš biti moj zet. FEMA: Šta, tvoj zet, a mene niko ne pita kad se moja kći udaje.

Ti si moj zet. VASILIJE: Zacelo? FEMA: Nobles lukte nit! MITAR: No, sad vidim da si pametan, Vaso, s ćurkama i ne možeš drugojače nego magareći. Povtori joj jošt nekoliko puta one njene kravlje reči: miko, miko pak će i kuću zapaliti.

MITAR: Ako spopadnem onu toljagu, sad ću ti Anču dati, te ćeš se krstiti. Nitkov, kad svršiš zanat, onda se možeš ženiti! JOVAN: Ali onda mogu li uzeti Anču? MITAR: Uzmi ako ćeš i svraku, šta marim ja. JOVAN: Pravo, Ančica moja.

Miljković, Branko - PESME

Nije li strašan let koji je dokaz Praznine u stvarima. Cvet umesto oka Isto sunce vide. Slepo slepim samo Videti možeš. Zaleđeni plam Ogledalo posta onome što sanja.

Zar pesma? Zavera protiv srca to je! Pakao je paklen jer nije pravilno raspoređen, jer ima jedna reč koju ne možeš ukrotiti, koju ne možeš ni izdati, reč suviše budna za naše blago srce.

Pakao je paklen jer nije pravilno raspoređen, jer ima jedna reč koju ne možeš ukrotiti, koju ne možeš ni izdati, reč suviše budna za naše blago srce.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Vi’š kako rade kad je nasilu, Kad handžar seva više temena, Životu preteć, cepa vetrove; E, onda svega možeš dobiti!... (Viče.) Skeledžija, žuri se!... Vreme prolazi! JANjA: Sad, Rade, sad! Još malo nagni!... Tako!...

Amo slobodno, Na nevolji te čeka pobratim, Sa živom željom da te ugleda. Ovamo, Vuče, hej!... Idi, Porfirije, Što možeš više drva tovari, Nek’ liže plamen gore u nebo, Da mi se braće sito nagledat! PORFIRIJE: Sad ću ja sa drvima!...

Al’ čekaj!... (Misli se nešto.) Seljače! Što igda možeš selu pobrzaj, Te odmah nađi Petra Sivonju, Kaži mu šta je!... I da ne čeka, Nego, što može, neka pohita! Brže! Brže!

ĆERIM (spolja): Ta šta ga moliš, Kolebane!... Kad zvono ne možeš, razlupaj klatno!... Glavno je da se ućutka. ISAK: Vala, Ćerime, Sa belog visa tanke munare Derviša turskog glupu

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Ovo vide vojnici i to ih jako plaši. Zebnja da ćeš biti ostavljen na milost Čerkezima, ako budeš tako ranjen da ne možeš sam bežati, ubija svaku kuraž.

Polako, ovuda ne možeš više hitati: zemljište je sve izriveno od granata; garave rupe, gde je vrela granata ispraznila svoju strašnu utrobu

Opet dalje, opet dalje. Stoj, ovde ne možeš dalje, moraš nadaleko obići: ovde leži čitava lesa ljudskih trupova, zahvatio ih plotun iz šanca, pa ih sve položio

Ovo je crtala surova stvarnost, a ne nemoćna slikarska kičica. Stoga razgledaj dobro ovu strašnu sliku. Iz nje možeš mnogo naučiti. Ona mnogo kazuje onome koji ume da je čita. Evo stani ovde i pogledaj.

Samo kad se dobro propneš na uzenđijama možeš videti po vrh šume da smo došli blizu pod brdo, i ako tu ima Turaka, moraju biti vrlo blizu.

— A odakle si rodom? — Sa sred lješanske nahije u Crnu Goru, ako možeš znat'! Tamo sam se, znaš, rodio, ali sam davno siša' amo y Šumadiju. Trbuhom za kruhom, bogami, gospodine.

krvolok već znači ne biti slep, znači biti razuman i pokoriti se onome što mora biti — podneti neminovnost, kad je ne možeš izmeniti.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Od rane će na srcu ti s’ Draga stvoriti, S njome možeš o tom sanku Milo zboriti. XLІV Kad prvo sunce Kroz goru sine, Na rosi vidiš Gde dršće svet; Cvetak se prene, A

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— produži Svetislav. — Nas artiljerija tuče na otvorenom prostoru, gde od pucnjeva pušaka, uzvika, jauka i ne možeš da joj čuješ šum. Naravno. Utom izlete pred nas jedan ordonans, koji nam objasni gde je zaklon komandanta bataljona.

— Otkud ti zaluta ovamo? A ja čuo da si ti umro. — A ja sam čuo da si ti poginuo... — Aj, do vraga! Naravno, ne možeš da čuješ da sam se oženio i stekao kuću, već samo tako nešto. — Jedna mazga baš tada diže glavu i poče da njače.

Slušaj, da ne bismo odali našu nameru, ja sada neću gađati... Čujem, bio si u Solunu, kao bolestan. Ako možeš, dođi danas malo do mene, da mi pričaš... Naišao je komandant pešačkog puka, pukovnik.

Vojnici su skočili da nas pozdrave. — Gde je gospodin poručnik? — Evo, ovuda. — Stanko, sad možeš ići — rekao sam i spustio sam se kroz strmi kanal. Na otvoru zemunice ugledah Kostu. — O...

Sa visine ugledasmo tamo negde oko sredine njive nekoliko šatora. — Podnaredniče, vidimo... Sad možeš da se vratiš... Kapetan Radoslav sedeo je na tronožnoj stolici i razgledao neke hartije.

U Francuskoj ti je zaveden sistem „karte“, ili kako to oni kažu: „tiquet“. Bez te karte ne možeš da dobiješ ni hleb, ni duvan, ni ugalj... — Je li to ta tvoja nevolja? — unese mu se u lice Luka.

— Ne treba se podavati takvim mislima. Parnu turbinu u zamahu ne možeš zaustaviti malim prstom. Pusti... neka te događaji nose! — razmišljao je Vojin.

— Budi pametan i ne pravi gluposti. Ti noćas ne možeš ništa da učiniš, pa da si joj i rođeni verenik. Dockan je. A zatim, ni ja ne znam tačno gde beše njihov stan, jer je to

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Ah, možeš li, dragi, što zaželiti Što te neće ovde razveseliti? Di ćeš suvim, po kamenu, dragi, hoditi, S društvom tvojim lepe

Ne sredstvo rabsko drugim više, Bićemo konac visoki sebi. No silam našim potpora nužna gde? Ah, tu ot silnih ne možeš tražiti. Iz sebe uzmi! Znaš što j' meni Serce i duša dojako bilo.

Na protivnost bez roptan’ja Rad si tužit, plačan bit; Slova možeš ti plakan’ja Muzike u skladnost lit; Mož’ iskazat muke tvoje, Pak ispevat srca bol, Muzika će strune svoje Glas

nogom k’o rodski t’ pobratim kolos, Sad usitniš opet kao na ledu guska, Al’ ti sve to ništa ne smeta; baš stoga i možeš Svakome čuvstvu dati boju i silu svoju.

Ljubit ako pojde se I red na te dojde, Ljubit možeš slobodno, Samo misli na me. Čuvaj se, ne daj se Lasno prevariti, Nevjerno, nestalno Jeste vrieme sada.

kao god u Šipodera, vojvode, umrljao se, zabuđavio, rogozom se prepasao, izgleda kao zavrzan, ne bi ga ni ker onjuškao! Možeš ti imati urokljive oči kakve oćeš i izbečiti ih koliko oćeš, ne boj se nimalo da ćeš ga ureći, jer od njega otpadaju

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Znaš, mladići su... JELISAVETA: Sad možeš ići — A pustićeš ga, kad dođe on — znaš. VUJO: Žnam!... (Pri odlasku.) I napustiću ga baš!...

Kopile crno gadne matere, Sad ako živi, nek te oplače. KAP. ĐURAŠKO: Ti si oplakan — možeš ginuti! (Biju se. Stanojlo pada mrtav.) KAP.

(Vujo gunđajući izvodi ranjenika napolje.) KNEZ ĐURĐE: Idi, uklon’ se — Na levom krilu dvora kamenog U trećoj sobi možeš poznati Po sedoj kosi salik Baošev — Tu ćeš na suhoj videt desnici Ispisan prsten veštom kičicom — Lazara svetog

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Stole moj, krvi moja, tražićemo mi svoju prâvu. Ić'emo mi u Beč. Znam ja đe su carska vrata... — To ti stari možeš odma' tražiti, dok ti unuk odraste, a sad ustaj! — Baš se mora ići? — pita Mijo i gleda oštro u đendare. — Mora!

Sudac: Pa ti, Davide, nisi, kako vidim, budala? David: Ko kaže da sam budala? Sudac: Ne kaže niko, nego... Kako ti možeš, božji čovječe, tužiti jazavca? David: A kako ti mene jope' moreš tako pitati?

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

U mojim je rukama, gledam ga, a ne znam šta u njemu piše. Ne možeš da izdržiš, pa to ti je. Slađe je meni pročitati tuđe pismo no pojesti tri porcije sutlijaša sa cimetom, a ti, Anđo,

Znam, pisma iz ministarstva ne mirišu; ne mirišu ni ona iz okruga, a ona iz seoskih opština... možeš misliti već!... Uzmem ovo pismo, pogledam, kad... „Gospođici Marici Pantićevoj”. Oho, rekoh, tu smo!

E, eto ti sad, ona se provela, a sad možeš ti da se provodiš. ANĐA (razmišlja): A opet, šta znaš, Jerotije, možda je ovo kakva dobra prilika?

VIĆA: Jeste li sami? JEROTIJE: Sam. Ne možeš u celoj kući da nađeš mesta gde možeš poverljivo da razgovaraš. Ona naša kancelarija prava jurija; tek zineš, a neko

VIĆA: Jeste li sami? JEROTIJE: Sam. Ne možeš u celoj kući da nađeš mesta gde možeš poverljivo da razgovaraš. Ona naša kancelarija prava jurija; tek zineš, a neko upadne! Ovde opet, možemo! (Seda.

Ali, gospodine Vićo, ako su naše priznanice sumnjive, nisu antidinastičke. Ne možeš tek uzeti naše priznanice pa ih poslati gospodinu ministru kao antidinastičke spise! Je l' tako?

vam je, gospodo moja, kao na primer na pataricama: skupe se žene, deset, dvadeset, trideset žena: e, 'ajd' sad ti, ako možeš, poznaj koja je među njima nepoštena? Ne možeš da poznaš ni koja je poštena, a kamoli koja je nepoštena? (Pauza, šeta.

Ne možeš da poznaš ni koja je poštena, a kamoli koja je nepoštena? (Pauza, šeta.) E, pa, de sad, kažite vi meni, gospodo, kako

MILISAV: Ne mogu, nemam to srce! Vidim nema, pa mi ga žao! ŽIKA: E, pa tako ti je to! Kad imaš srce... ne možeš da imaš gaće. V MILADIN, PREĐAŠNjI MILADIN (donosi ukvašenu krpu): Evo, gospodin-Žiko! (Da mu je, pa nastvlja.

MILISAV: Dokle ste pili? ŽIKA: Do šest jutros. I toliko sam se puta zakleo da ne pijem vruću rakiju na vino, pa ne možeš. Što ti je život, majku mu, čovek nije kadar ni zakletvu da održi, a kamoli što drugo!

I onda, razume se, mesto šest otkuca devet, mesto četiri sedam i napravi uopšte takvu zbrku da je ne možeš do smrti razrešiti. Vratiću se ja. (Pođe, pa se kod vrata seti i vrati se.

VIĆA (Milisavu): Zapiši, gospodine Milisave! (Boki). A znaš li zašto si uhapšen? BOKA: Ne znam! VIĆA: A možeš li ti meni kazati, zašto si uopšte i kojim poslom došao u ovu varoš? BOKA: Ne mogu... to je tajna!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

— Pa... ti znaš. Ako možeš, podaj mu — odgovorila bi baba. — Koliko? — Toliko i toliko. Mladen bi se zamislio, kao pribirajući u pameti kad će

I oni odoše, on osta. Zaista ne ode. S ostalima posla i svoje. [Materi veli:] — Hajde ti! Dosta. Ne možeš sve da poneseš. Ali ona nije nosila ništa.

A i to što imaš ne smeš da trošiš, rasipaš kao što hoćeš. Nisi svoj gazda. A hoćeš da si svoj, da se odeliš. Ne možeš više kod mene. — Zašto, bato? — Nema: zašto. Evo: ovo od oca je ostalo, ovo imamo, i sve napola.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

može pomoći protiv metilja (»za dva dana i dvije noći ne jede se ništa, pa onda jedi saramsaka — bijeloga luka — što možeš više«, BV, 16, 1901, 280); zna se, međutim, da metilj kod stoke naš narod, inače, smatra neizlečivim (»metilju je lijek

i da rekne: »Ja te gledam jednim okom i nagledah te se, a ti mene sa oba ne možeš« (іb., 3, 123). »U Temniću uoči svadbe mlada isplete venac od b.

venac i da kaže: »Ja te gledam jednim okom, i nagledah te se, a ti mene sa oba ne možeš« (TRĐ, NNŽ, 3, 123); tom prilikom mlada takođe govori: »Jedan bor, dva bora, treća bela borika«, tj.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Baš to je zlo što je po zakonu! Svugdje vele: po zakonu. A zakon nas, evo, guli doboga ! ... I eto, ne možeš zakonu pobjeći. — I, brojeći novac, veli bilježniku: — Čudo je ovo, da je i po vražjem zakonu!

—Ne valja ti, — odsječe rubač uozbiljivši se— ja je gonim po zakonu, a ti me tuži gdje hoćeš! Možeš, ako je tvoja... Traži putem zakona.. . — Ima on svojih ovaca, — opazi Ilija, — pravo je da njih odagnaš...

— upita ga, gledajući u zlaćani prah što između njih u sunčevoj zraci igra. — Ti me, Mašo, ne razumiješ i, valjda, ne možeš da razumiješ; ti si od naravi bezbrižna, snažna... Htjeo bih i ja takav biti, ali ne mogu...

Pop Vrane, kao da je osjetio njenu misao, veli joj: —Znam da ti nisam mio, ali jednako možeš biti sa mnom dobra, ako hoćeš, — i ispod stola uhvati je za ruku.

Za nj je sreća što mu sinovi zarađuju i nose novac iz svijeta, ali koja vajda kad od glavnoga duga nikad ne možeš pare otkinuti? Tako bar Petar veli.

— A i jesu stari trgovci bili carske besjede, dok ovaj mladi popušta u cijenama i neke potrkušice kod njega možeš čisto jevtinije kupiti; i čeka sa dugom, i ne traži da ga posvema podmiriš, već donesi samo štogođ na račun.

— Oprkti, Ivo, — reče mu Piero. — Naša je navika da svako po podne učinimo jednu partiju na karte. Možeš i ti doći! Pođoše svi u drugu sobu. Piero je gubio, Ivo je čekao i čekao, no toj partiji ne bijaše konca ni kraja.

Ivo ućuta i popođe po sobi. — Pa dobro, pogodi ti s ocem što manje možeš! Ja ću ti platiti, samo ne spominja mene. Župnik pristade i obeća da će odmah govoriti s ocem mu. Tako se rastadoše.

— Nemoj mi o tome ni govoriti! — trže se Ivo... — Od toga ti u putu može biti potreba, pa najzad možeš mi i od tamo poslati ... — Ne, ovo je vaše! — odlučno odvrati on. — Nikada neću! — očito izjavi Ivo.

— Blago tebi!... Poznajem te, pun si života, zdravlja, strasti emocija. Možeš da uživaš. A to i je život! I ja sam davno za tim ginuo. — A ti nisi kušao!... — Ne!

— Niste ništa izgubili! — Biće, ma ne možeš zanijekati da nam nije bilo lijepo ... — Mučite! Danas je veliki dan! Dalje ne razgovaraju, a gleda svako za se

— A ko će upravit' poslom? Mater je za ništa! ... Oni se u gradu pogospodio... Ti ne možeš, pa ko će? — Za polje imate naodara, a dućan zatvorite! — reče odlučno Ivo. — Fala ti, gospodine moj!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ako možeš, Gospode, da upravljaš mojom sudbinom, da stvarno znaš sve, bez izuzetka sve šta će se dogoditi, pa mi čak i ovo pitanje

Tu se ne možeš razbaškariti i dremati. Tako je gnjilo, zagušljivo, plesnivo, osećaš da si odasvud pritisnut nečim teškim i nezgrapnim.

Govorio sam sebi: Dimitrije, ti si najzad slobodan čovek. Možeš ići kud god zaželiš, nikakva mantija ti se ne zavrzuje oko nogu.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

“ - „Ali, sinko, te su planete laka eterična tela, a naša Zemlja je teška, troma, ogromna. Zar možeš zamisliti da se ona pokreće?“ - „A zašto ne?

veliki hladoviti park sa ravnim stazama pored kojih su porazmeštane klupe tako da se posle svakih deset koračaja možeš odmarati. Sada je Grac dobio i svoj krematorijum, pa ima sve što je potrebno za one koji traže odmora i mira.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

/ Za leto je on načinjen,/ i zimi ga nosit možeš./ Upravo je skrojen za te,/ obuci ga, a što ne bi?/ U pola ga cene dajem,/ nikom drugom - samo tebi.

Ja sam pogrešio, cela je istina, U tvojoj sam vlasti, možeš me ubiti; Al' kakvu ćeš slavu time zadobiti? No, pusti me živa, oprosti mi sada, A ja ti zgrešiti već neću nikada.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Ne boj se ti mene. (Pauza.) Ili ne! Čekaj! Imaš pravo! Ne možeš ti meni ništa kazati, dok ja prvo tebi sve ne kažem. Treba! Otkada ja mislim da treba sve da ti kažem.

Samo si rukav opet vrpcom vezao. Ne možeš da zaboraviš svoj nekadašnji užarski zanat. BEKČE (produžava pevati): Ako si pare nemame, Oku i pol sevdah imame.

Znaš, kad ti ne možeš u rukama vruće bubrege da držiš, a ja trčeći da što pre donesem tanjirić, dok ti bubrege ne baciš, udarim ga o vrata

To je tako malo, nego, da li ima nešto više, neka veća pomoć da se gde učini? MIRON Eh, ima! Ali ti to ne možeš. — Za to treba mnogo para. A ja bih baš voleo kada bi ti to mogla. (Sam sebi): A, to bi dobro bilo.

SAROŠ (ganuto): Zašto spominješ moju majku i sestru? Veliš: kad ti ne možeš da me čuvaš i neguješ, što bar one nisu onda tu... Vidiš kolika si i kakva, Tašana? Oh, vidiš?

TAŠANA (uplašena): A voda, da nije duboka? STANA Kako »duboka«? Presušila pa ne možeš ni izvor da nađeš. Nego, neka se onako gola na suncu igraju. (S podsmehom tajanstveno): Neko došao!

(Klisaru): Što mu ovo ne povadi? ARSENIJE Ne smem, dedo. Ubiće me ovim kamenjem. Ti znaš, da mu samo ti možeš uzeti. MIRON (čisti Paraputu od zemlje): I gde ovoliko zemlje i blata nađe? Sav se zemljosao.

SLUŠKINjA (i ne slušajući ga): Ta ostavi!... Nego, ceo dan tu sediš i istežeš se, pa zato možeš o tome i da misliš. JOVAN (prekida je pokazujući na Paraputinu kućicu): Ta ceo dan bih voleo orati i kopati, nego

MIRON (uzrujan): Blagoslovena da si mi! Pa kako si mi? Kako živiš? TAŠANA (učmalo): Pa... MIRON Možeš li? TAŠANA Pa i može se, i mora se. MIRON Mora, Tašana.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Pa ostavi sve, zatvori oči i pevuši. Ukućani su pričali: kad počne da pevuši, možeš doći i vikati da kuća gori, ona ne čuje i ne odgovara.

Suze zbunjuju i jake. Gospa Nola reče nedotupavnost: — Možeš raditi šta hoćeš, ali u Trst nećeš putovati, i nećeš se udati za onog bolešljivka.

A baš i sve da bude dobro, i pamet, i lepota, i zdravlje, opet, kada god ih pogledam, mislim u sebi: čovek je kao rosa, možeš za njim zaplakati kad hoćeš. I ona zora je bila od rose. Prošla. Nikada se više nije sastalo to društvo.

— Čestitam ti, Luka, i radujem se. Ti možeš svetla lika stati i pred mrtvoga oca, i pred mater, i pred tvoju „dobrotvorku”, kako si me u poslednjim pismima nazivao.

Mi u groblje, oni za trpezu, jȁ!... Lepo je govorio moj otac: Dete je kao pastrmka, kovrcne, klizne, i nema ga... I možeš ga voleti koliko hoćeš, i činiti što hoćeš, nije ni platiša ni vratiša...

Pričala mi je jedared dugo, i svaka peta reč bila je: propao, bolestan, strašna bolest, umro. Možeš misliti kako je kad mati tako govori detetu. A ipak, ona samo za mene živi, i samo mene voli.

Videti ih, đavole, i ne možeš! Lako je njima kad imaju krila. Hteo sam još da ti pokažem plan za jednu malu dramu u stihovima.

Za vas je sin, sram vas bilo! — I žene se pobunile, i psuju na svoj način. — Ne možeš onu ljuticu Rozu nigde sagledati, pa da imaš oči sokolove.

Htela je pošto-poto da uči školu kao Josif. Vriskala je histerično: — Nemojte me ubijati! — Ama ne možeš, dete, ići u školu kao Josif, jer se devojčice ne primaju u tu školu. — Onda me pustite da učim neki zanat.

njegovo zna”: čaša, bolje dve, tri čaše piva nedeljom i praznikom, i debela diplomatska cigara: „pušiš, pušiš, i ne možeš da popušiš”. Uza to je Mirko gajio najprostiji, ali i najsloženiji san: rad i leb, žena i deca, i mir, mir.

A sad, deca skoro više i nemaju od stare krvi, pretapaju se najkraćim putem. Hja, životu ne možeš naturiti tehniku... život radi svašta, pa se i skita... I dobro je dok skitnice ne silaze s drumova.

Nema bez dece ni naroda, Stefane... — Možeš se preudati kad ja umrem. Ja bih i voleo, Jelena, krivdu sam ti učinio kad sam te mladu uzeo.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Onda ćeš jamačno potražiti dobru aginu kćer, i bar možeš reći: Ovde leži pokojna moja nesuđenica. Sad su joj na vrbi kosti, Bog da joj dušu oprosti. Dixi!

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

grozom palacaš Zar je to sve što umeš Ne cvokoćemo mi vetar to Besposleni na vašaru sunca Kezimo ti se kezimo do neba Možeš li nam šta Rascvetavaju nam se lobanje od smeha Gledaj nas nagledaj se sebe Čikamo te čudo (1954—1971) POVRATAK U

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

na pol, sve nose suknjice i v) imenice toga roda nose obično takva neka budi-te-bog-s-nama imena, da ni iz njih ne možeš saznati koja je od tih imenica muško a koja žensko.

— dodaje odlučno prota. — Za to treba da se rodi, to je naročiti dar. Po ceo dan pipaš tuđu paru, a ne možeš da je uzmeš. To je, bože me prosti, kao kad neko po ceo dan pipa tuđu ženu, a ne može...

ali na metar ne možeš baš ništa, ne možeš skratiti metar. Nego, ako će da bude trgovac, da bude angro, pa kad zakine, da zakine angro.

ali na metar ne možeš baš ništa, ne možeš skratiti metar. Nego, ako će da bude trgovac, da bude angro, pa kad zakine, da zakine angro.

Šta mu možeš! Ne poznaješ espap pa, recimo, da mu primetiš: ovaj vaš salvatus purtatus kao da je malo prokisao, ili recimo: ova

Jok, ne možeš da mu primetiš. A ne možeš mu ni ceni zameriti; otkud mu ti znaš šta košta. Ne možeš tek reći: slušajte, vi ste skupi,

Jok, ne možeš da mu primetiš. A ne možeš mu ni ceni zameriti; otkud mu ti znaš šta košta. Ne možeš tek reći: slušajte, vi ste skupi, Mita bakalin prodaje mnogo

Jok, ne možeš da mu primetiš. A ne možeš mu ni ceni zameriti; otkud mu ti znaš šta košta. Ne možeš tek reći: slušajte, vi ste skupi, Mita bakalin prodaje mnogo jeftinije salvatus purtatus!

naučiti; i u braku, kao i u školi, ima strogih i blagih profesora, teških i lakih predmeta; i u braku, kao i u školi, možeš dobiti dobru, a možeš i rđavu ocenu; ne smeš zadocniti na čas i beleži ti se svako odsustvo.

i u školi, ima strogih i blagih profesora, teških i lakih predmeta; i u braku, kao i u školi, možeš dobiti dobru, a možeš i rđavu ocenu; ne smeš zadocniti na čas i beleži ti se svako odsustvo.

I u braku, kao i u školi, ocenjuju ti i vladanje; i u braku, kao i u školi, možeš pasti na ispitu; i u braku, kao i u školi, raduješ se ferijama.

— Tako, sad je pravilno, sad možeš ići! — veli profesor. — E, sad je dockan! — odgovara Stambolić, sav opušten i otromboljen.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ali on se sklonio negde i niko ne može da ga pronađe. A sada treba ići u divizion, i već možeš da pretpostaviš šta me tamo čeka. Javim ostalim komandirima da se ne muče, i odem u divizion. Bre... Bre!...

Ama ništa više, već uzmi samo imena: Vražja glava, Kamenita čuka... pa možeš da zamisliš kakve su to čukare i gudure. Izišli smo, dakle, na položaj, pripremili elemente teorijski i čekali...

A poručnik Luka naređivao je svome posilnom: — Prvo ponudi pare. Ako neće, ti gledaj da ga digneš. Ako ni to ne možeš, napravi ga. Ako ne umeš da ga napraviš, onda „fatiraj“ leđa, da natovarim na tebe.

Đe će, siroto, nego gurne naprijed i vikne: uh — i ode onamo đe si ga namijenio.“ — E, vala, znaš, ti ne možeš da živiš, a da ne „prećeraš“! — smeje se poručnik Protić.

Neko predloži da se uverimo. — More, ostavite ga... Što, ako ga probudiš, daćeš mu hleba... A ako je mrtav, šta mu možeš? reče Dragiša i produžismo put. Glad počinje i nas da muči. Sedimo pokraj vatre i samo govorimo o jelu.

— Gde si ti bio? — Išao sam da pitam oće li biti večere. — Koga ti možeš da pitaš... i kako da pitaš ?? — Pa... našao sam kujnu. — Dobro, molim te, kako si pitao?

— Taj uzrok zna i baba Mudra i moj posilni Isak. Nego leči ti to, ako možeš. — Eh... the... lek je prost: ne treba im davati da jedu toliko.

— Daj ga ovamo! — naredi Luka. — Što ti bacaš hinin? — Gospodin poručnik, ne mogu da progutam. — Kako ne možeš?! Hajd’, uzmi preda mnom. Isajlo stavi pastilu u usta i uze gutljaj vode.

Petrović, Rastko - PESME

Tako stižemo do ideje o odgovornosti: možeš li ti da zajemčiš svoj budući život svojim sadašnjim? To je opet o moralu reč!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Onako, kako ga one vide sunce je velika mutnožuta kugla koja uveče pocrveni i pada u talase. Ta kugla se ne jede, ne možeš je obuhvatiti pipcima, ničemu ne koristi. Zašto bi one razmišljale o njoj?

— Možeš ih menjati! — čovek u crnom spusti vreću kraj Drvosečinih nogu. — A možeš ih i baciti, ako ti se prohte! — crnog ogrtača

— Možeš ih menjati! — čovek u crnom spusti vreću kraj Drvosečinih nogu. — A možeš ih i baciti, ako ti se prohte! — crnog ogrtača i crne kapuljače, najednom nestade.

— reče i gnevno odbaci knjigu, ali se žena samo saže i ponovo je stavi pred sina. — Hoćeš! I možeš! Ti sve možeš: ti si iz suze rođen!

— reče i gnevno odbaci knjigu, ali se žena samo saže i ponovo je stavi pred sina. — Hoćeš! I možeš! Ti sve možeš: ti si iz suze rođen! — žena privuče dečaka k sebi, zagleda mu se u oči i osmehnu: — Nemoj to nikada zaboraviti!

Ti je ne možeš tražiti umesto njega, ali popni se na Sunčev Breg i pitaj Sunčevu majku za savet. Ako ona ne zna gde je sreća tvog sina

— Ko te je preneo? Šta hoćeš? — Sama sam došla! — reče majka. — Tražim sreću svog sina! — Ti mu je ne možeš dati! — Sunčeva majka zavrte tužno glavom.

— Tvoja je služba završena! — Sunčeva majka tače ženino rame. — Možeš ići.. — od dodira ruke Sunčeve majke žena oseti kako, najednom, postaje prozračna i laka.

I, imam ja svoga princa... — zagrli Princeza dečaka, a tigar sleže ramenima. Na ljubav nikoga ne možeš naterati, ničim je ne možeš iznuditi... — Idite! — reče gromkim glasom i pred njima se rastvori džungla.

— zagrli Princeza dečaka, a tigar sleže ramenima. Na ljubav nikoga ne možeš naterati, ničim je ne možeš iznuditi... — Idite! — reče gromkim glasom i pred njima se rastvori džungla. Opet su bili u kuli, za stolom.

— Pa, šta je ovo, ljudi? — uzviknu Glavni čistač. — Metlica kojom jedva možeš otirač da oprašiš — čisti ono što čelične metle nisu u stanju da očiste. Tu nešto nije u redu.

— Micko! — uzviknu dečak. — Ne vidim te... — I ne možeš! — lagana Mickova ruka tače dečakov obraz — ali ja sam tu. U tebi.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Prosi je toliko puta! TOMA Pa što ti, bre, to ne?... Kakva si ti vlast, kad ne možeš? More, i tebi je ona pamet zavrtela. ARSA Ama, brate, ne mogu sve sam, razumi! Treba to svi; ne mogu ja sam.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

umirući, Kajica žali što odlazi bez junačkog ogledanja i moli da bude osvećen: „Ako možeš, osveti me, babo“. — Oblačić Rade je više smeo, plah, ekspanzivan.

Ako njemu bude do nevolje, da se njemu u nevolji nađeš; ako li mu ne bude nevolje, možeš doći da se ne kazuješ“. To je Miloš jedva dočekao: „Hoću, bogme, moja braćo draga; kad ujaku neću, da kome ću?

Kad odoše svati iz Leđani, kralj doziva Balačka vojvodu: „O Balačko, moja vjerna slugo, možeš li se u se pouzdati da rašćeraš careve svatove i da otmeš Roksandu đevojku?

ćeš lasno viđet čilu krila: kada prvi zaljevaju p'jevci, ti otidi u nove ahare: tad će čile popuštiti krila, tad mu možeš krila sagledati“. Pak on leže sanak boraviti.

No da možeš okom pogledati, ti se, dušo, nemoj prepanuti kad potegnem moju britku sablju, te ošinem car'va delibašu, neka drugog

“ Al' besedi sura tica orle: „Muči, vilo, mukom se zamukla! Kako m̓ nije dobra učinio, učinio Kraljeviću Marko? Možeš znati i pametovati: kad izgibe vojska na Kosovu i obadva cara poginuše, car Murate i kneže Lazare, pade krvca konju do

Drugo mi je dobro učinio, učinio Kraljeviću Marko, možeš znati i pametovati: kad izgore varoš na Kosovu i izgore kula Adžagina, onde bili moji orlušići, pa i skupi Kraljeviću

Danas bih ti dao agaluke kod našega cara čestitoga“. Veli njemu Ture Mustaf'-aga: „Be, ne luduj, kaurine Marko! da ti možeš dobit agaluke, najprije bi sebe izvadio; već daj amo sablju okovanu!

on caru pade preko krila; pita njega care gospodine: „Moj posinko, Kraljeviću Marko, jesu li ti rane od samrti? Možeš li mi, sinko, preboljeti, da ti tražim melem i ećime?

Kakva ti je golema nevolja?“ Progovori Turkinja đevojka: „Prođi me se, gola dervišino! Što me pitaš kad pomoć ne možeš?

“ „Jesam, care, ali u rđavu.“ Sjede care kazivati Marku što je njemu Musa počinio; pa on pita Kraljevića Marka: „Možeš li se, Marko, pouzdati da otideš u primorje ravno, da pogubiš Musu Kesedžiju? Daću blaga koliko ti drago“.

Sjede Marko tri mjeseca dana, dok je život malo povratio; pita care Kraljevića Marka: „Možeš li se veće pouzdati? Dosadi mi ljuta sirotinja sve tužeći na Musu prokletog“.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Ali, umjesto nogu, pod njim su dva drvena stuba, dvije krute ledenice, ne možeš ih pomaći s mjesta. Može sad vučina komotno prići i smazati ga kao pitu gužvaru, on se ni lecnuti ne može. A kubura?

— Pa tamo gdje se vi krijete. — Ee, pa ti ne možeš tamo! — otegnu Stric s drveta. — Kod nas dolaze samo oni koje je učilelj istukao.

— U četu može samo onaj koji je tučen — opomenu ih Jovanče. — Lunjo, je li tebe učitelj tukao? — Nije. — E, onda ne možeš s nama. Lunja se trže, poigra obrvama i namršteno reče: — Neka znate, i mene će istući. Doći ću ja ovamo.

Da prenesem bar neke stvari kući? — Nešto možeš a ostalo nek čeka. I ne kazuj nikom za pećinu. Ko bi znao zašto nam ona još može trebati.

Tražila je štab partizanskog odreda. — Nikog preko dana ne možeš kod kuće naći, sve se razbježalo od avijacije — žalio se poljar Lijan. — Moram ljude loviti po kukuruzima kao zečeve.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

si od svuda čista i bez mane, al' to ti se divim kako od toliko dobi se ne uveruješ ko sam, ni me pravo proznati [možeš] i moje mi besede ne primaš.

Ovaj svet i svega nestaje što god na njemu ima. Možeš dobro o tom rasmotrivati i poznavati da je nizašto i sve zlo i prohodno.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

! — opet ga pita kalfa Kote, ali ne dobija odgovora. — Ti li će za Zonu pesnu da poješ?!... Što si gu ti pa da možeš da poješ?! Pote oborio oči, pa se stidi. — Paa...

tatko ti čorbadžija prvi u čaršiju i kod vlas’ i pri oficiri i indžiliri, pa može da nosi putine s potkovice, a ti ne možeš!? More će poneseš, pa kako selska nevesta će gi obučeš i odiš u nji.

“ E, zašto nećeš? — „Ne mogu“, reče. — Zašto ne možeš? — „Ne mogu, reče; trupam, reče, sas one puste potkovice ,kako stari mezuldžijski, reče, konj!

ete-te... — Dede, dede, mori... Zakuni se! Što poče, pa zastade... Što se ne zakuneš?!... Zakuni se de ako smeš i možeš!... — Ama de, nesam, nane... ete... lovačke mi sreće, nesam. — Jesi, jesi, Mane. Znam te ja tebe ubavo!... jesi!...