Obradović, Dositej - BASNE
Prolaze i propadaju ona vremena mraka i varvarstva kad se je sva slava i veličestvo u konji i u intovi držala i nahodila.
Naravoučenije Da bjedni prosjak i oskudni ubog od jutra do mraka ni o čem ne misli razve kako će glad svoju utoliti i praznu utrobu zadovoljiti, niko se tome neće čuditi; ali gospodin
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
vama, hlebe i vino, vama, mudra iskustva, i tebi, domovino velikih plodnih usta, tebi, sumorno bratstvo mraka i sveće od loja, tebi, zemno bogatstvo, i tebi, ljubavi moja, viseći na brezi iznad cveća i stada, obešen, plazim
Vešaju nas brzo, vešto i lako. Visimo tako obešeni do mraka, vreme je večeri, skidaju nas, - mi živi, svi nas tuku i psuju; ali ako.
MRKLA JESEN Ne može da se diše od mraka. Niko se ne nada ni šibici na istoku, a kamoli zvezdi ili zori. Samo domaćica, skupivši suknju međ kolena, kleči
Uzalud čekaš, digavši očajno lice iz šaka. Ne vide im se ni lica, ni imena, ni reči im se ne čuju od mraka. Nemaš pojma šta se dešava, ti nisi u tom kolu; a to je tvoja glava među njima na stolu.
Ustave, slažu Presude, na tas stavljaju topuz, stavljaju đule, na tas sleće gavran s Nebojše kule, na tas iz mraka doleću konjanici, i s konja koji se propinju i pene, dok im bičevi seku sapi, a uzde ih dave, na tas iz zobnica bacaju
Objavite mi se, ako je moguće, žiškom u pepelu usred mrklog mraka, u zimskoj pustinji dimom iz odžaka! POKUŠAJ BLAGOVESTI Kroz oblake, naslagane na oblake, kroz hladno kišno sivilo
da nas primi, da nas ozare Bogojavlenja, Blagovesti, Preobraženja, Vaznesenja, Vaskrs, a šape i kandže donjega sveta i mraka pružaju se za nama, da nas vrate u mrak i gmizavce!
U ovom mraku glinenih ruku i nogu biće dobro ako ne bude gore. Iz ovog mraka, što trune i truje, ne čuje se poziv oslobodioca.
2. U ovom mraku, iz ovog surduka, ne vidi se dalje od hleba i luka! Iz ovog mraka glas nam ne dopire ni do praoca, ni do praunuka! 3.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
I tako je i Jakov i Katić vas dan stojali u jendeku do mraka, niti jedu niti piju. Turci su donosili vrelu vodu te na nji̓ prosipali; donosili košnice, među nji̓ bacali, da i̓ pčele
dobro se obogatio; neki Mitar Cincar, u mog oca hanu na Paležu ortak, bio bogat i junak; i proči̓ mlogo je izginulo do mraka. A kad se smrkne, juriše i pobegnu u bair, a Turci s leđa mnogoga rane a mnogoga i ubiju.
Naši svu noć iz mraka pucaju. (Kažu da je bilo 5800 Turaka.) Kad se već zora ukaže, naši dadu znak te se sva vojska naša, krome konjika,
vojskom krene, udari na Ivankovce, i vas dan na Milenka jurišavao, a ovaj ga hrabro dočekivao i odbijao vas dan do mraka, gdi je dosta palo sa obadve strane, ali je pet puta više palo Turaka, jerbo oni s polja jurišaju, a Srbi iz šanca
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad večeraše, Milun promrmlja: — Sutra zorom, Sretene, otići ćeš da načiniš Marinku lotre. Gledaj do mraka da bude gotovo.
Strahinja ostade kod Purka. Zaustavi ga Purko da ruča i da mu bude gost do mraka, ionako je praznik, Petrovdan. Doveče će ga već spremiti u vodenicu...
— Hajdemo, hajdemo Mirjani! — graknuše mnogi. — Do ručka stići ćemo u Ovčinu! — viču Ćebo i Srdan. — Do mraka možemo se vratiti! — dovikuje Đilas. — A ja velim da idemo sutra — veli čiča Mirko. — Aja!... Bolje danas!... Sad!...
Kad bi pored vajata, sukobi se s Vujom, koji u taj mah bahnu iz mraka pred nju, pa, ni sam ne znajući zašto, upita je: — Hoćemo li, dušo, spavati?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A on dođe kući kao vetar. Kako dođe, on se skljoka kraj ognjišta. I tu je sedeo do mrkloga mraka, nem i nepomičan. Onda se najedanput okrete i viknu snahu Maru. — Što me zoveš, babo? — Raspleti mi perčin!
— A ovo!... — I Stanko pljunu i odmahnu rukom. — Ovo su smrdljive stenice što te napadaju iz mraka. A kad im staneš oči u oči, oni se viju kao crvi!... Mislio sam da je bar Lazar drukčiji!...
— Zar ne vidiš da navaljuju iz dana u dan... Nema mesta na Drini što im brod nije... Od rane zore do mrkloga mraka bije se krvav boj!... Ubijamo ih, i što ih više satiremo, to ih sve više pridolazi!... To niče kao trava iz zemlje!
— Šta je? — Na posao! — Šta ćeš? — Što se god može uraditi! Ašov i sikiru u ruke!... Do mraka se ovaj narod mora skloniti ma pod kakav bilo krov!... — Dobro, Stanko! — reče Surep i iziđe iz kolebe...
Dučić, Jovan - PESME
PESME 46 PRIČA 47 NAPON 48 ŠUM 49 SUSRET 50 VEČERNjE PESME 51 REFREN 52 SUNCOKRETI 53 SETA 55 PESMA MRAKA 57 ČEKANjE 58 PESMA 59 MEĐA 60 LIRIKA 1943 62 ČOVEK GOVORI BOGU 63 SEME 65 PUT 66 POBOŽNA
I mir gde zrnje mraka niče, Da sav šum sferâ taji... Zvezde što padnu, to su priče Da i smrt zna da sjaji. NAPON Zavapi klica: želim
Zvezde što padnu, to su priče Da i smrt zna da sjaji. NAPON Zavapi klica: želim nići, Iz mraka, do vrhunca! Iz prslih grudi ja ću dići Najlepšu himnu sunca. Zavapi krilo: da se rodim, Iz strašnog mučenja krvi!
I osmehnu se angel potom Na carstvo večnih zraka; Duša zaplaka za lepotom Igre svetlosti i mraka. VEČERNjE PESME REFREN Znadem za neme sutone, Kad sav šum zemlje nestane ― Gde srce za čas prestane, A duša
Šýme u strahu svom od mraka: „Bog je pomalo sve što zâri; I svetlosti je jedna zraka Mera i cena sviju stvari!... Sve je što živi na dnu
PESMA MRAKA Sve vojske noći jezde, Zastave mraka vihore; Vetar je razneo zvezde I zadnje lišće sa gore. Ponoćni crni petli
PESMA MRAKA Sve vojske noći jezde, Zastave mraka vihore; Vetar je razneo zvezde I zadnje lišće sa gore. Ponoćni crni petli Već su se triput čuli; U luci far ne
ĆUK Nad smrekom prva zvezda blisnu, Ču se ćuk; negde voda zasja. Pod kišom mraka žali kisnu, Omara dunu s crna klasja.
Sve vojske mraka kad otplove Spram mesečevog nemog luka, Ovde će bolno još da zove Zakaslu zvezdu glasić ćuka. ŠUMA Sva suncem
A grom jedanput kad je zaždi, Nestaće kao bog, bez traga. MRAVI Sve putem koji vodi slavi, Krenuše kao vojske mraka. Biće se danas kao lavi U noći tuđeg mravinjaka.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sutradan već je bilo namešteno jedno rešeto za žito (vetrenjača) i radili su od rane zore do mrkla mraka. Grdna prašina i pleva letela je i padala, blagodareći pospešnom vetru, na pop-Ćirinu kuću baš kad su izašli da se
! Gazdačka je ovo kuća, rode, ti samo izvolevaj! Ta stek’o je moj pokojni Lala, radio od jutra do mraka, i stek’o dosta, da ti sada ne moraš raditi, nego ti samo, Nićo, izvolevaj!
Oseća se čovek pod njim kao vojnik pod prokislim i mokrim šatorom. Sitna kiša sipi, sipi povazdan, od jutra do mraka, i celu noć bije monotono u prozore, i ujutru opet osvane oblačno nebo, kiša i blato; i vidiš samo pokisle kokoši pred
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I, od tada, čisto se promenila. Došla lepša, čistija i vrednija. Od jutra do mraka trčala je, prosila, donosila. No, samo više nije izlazila u varoš, ni na groblje, među prosjake.
— ’Oću li? — raduje se on i izdiže na prste da vidi varoš i uveri se da li će zaista na vreme, pre mraka, stići. Pa se onda još više upinje, žuri, vuče te svoje teške, pune torbe da bi što pre stigao u varoš, pred crkvu i da
Pa se onda još više upinje, žuri, vuče te svoje teške, pune torbe da bi što pre stigao u varoš, pred crkvu i da bi pre mraka izručio hleb, brašno, što je taj dan naprosio za nju, crkvu. Ali čim uđe u maale, opet se zaboravi.
I to ona jesenska, mutna, krupna kiša. Takve jedne noći, kad se, sem te kiše i gustog mraka, ništa nije videlo zakucaše na našu kapiju noćni čuvari. Umro koji od tih prosjaka, božjaka.
Pa, pošto je naša kuća bila prva od ulice a onako visoka, okrečena odudarala od gustog mraka i kiše, to ga doneli k nama. Stara majka se odmah diže.
dolaze iz komšiluka ostale stare žene, praćene slugama s fenjerima koji su im osvetljavali put pošto se od silne kiše i mraka ništa nije videlo. Svaka je od njih po nešto nosila.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
sa ovakom istom uzbunom u duši; tamo oko tih zvonika ima srca što kucaju opijena istom ovom bolnom borbom svetlosti i mraka. Sve će dobro biti. I pravo je rekao neko: da je u ratu najbolji saveznik stanovništvo one države s kojom se ratuje.
On oseti kao dase kandže neke nevidljive, hladne kao led aveti privlače iz mraka. Kad se ispuža toliko da je mogao obuhvatiti onu poprečnu greduosovinu na kojoj su visila sva tri nejednaka zvona, on
Trepteće siluete dva-tri slepa miša prnuše iz mraka, lako ga se dotakoše po kosi i ruci i udariše o konopce. I onaj hladan užas, kao neki ledeni talas, obuze ga do grla.
smenjujući se tako sve do previjališta, gde ga je neki lekarski pomoćnik sumnjivo pogledao i previo i gde je neko iz mraka, možda neki ranjeni vojnik iz baterije, kad je ugledao njegovo lice prema maloj lampi i dok su ga previjali, jetko
Afrika
Tek ponegde naiđemo na polje zasađeno kafom, kaučukom ili pamukom. Predveče nastaje panika da li ćemo do mraka stići na bak za prelaz preko reke 3azandre, pošto ćemo inače biti primorani da prenoćimo pod otvorenim nebom i u
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A odnekuda se čula i sova. Isakovič je, kao i njegovi bratenci, bio sujeveran. Nije voleo da čuje sovu iz mraka. Bio je još uvek zaprepašćen bestidnošću gospože Evdokije, koja ga je pozvala, a bio je, uopšte, umoran od tog
Isakovič je imao i dalje, preko celog dana, da se, na doksatu, krije od komšija, pa da preleće pogledom, od jutra do mraka, preko krovova. Vijena je dimila ispod njega iz dimnjaka. Dani su prolazili.
Uz trepet sveće, koja se gasila drhćući, kao srce ustreptalo od večnog mraka, gospoža Evdokija se trudila, pre nego što ode, da ga što više očara i zadovolji.
Sad je našao bulku sred žita, žito se talasa, vetrić ćarlija, bagrem mu cveta. Milo mu je da živi, od jutra do mraka. Ponela ga je neka oluja, diše, kao posle nekog strašnog zaguša. Oseća se mlađi deset godina. Ide u Rosiju.
Kroz san, međutim, čuo je da ga neko doziva po imenu i trže se, probuđen, jer je čuo da neko, iz mraka, ispod njegovog doksata, zaista, doziva. Glas je stizao, u sobu u kojoj je spavao, kao zavijanje pasa, izdaleka.
A bio je sad, od jutra do mraka, veseo, i sav je, od zadovoljstva, sijao, kad bi video svoju ženu. Ono što je, u tom mladom, uobraženom, čoveku bilo
Išla je ona, od jutra do mraka, pored reke, i tražila mesto, gde su virovi najdublji, plačući nad samom sobom, ali, eto, nije joj se išlo u vodu.
Pa šta? Je li se nesretni nacion njihov digao iz onog jada i mraka, ili je utonuo u ona blatišta u Bačkoj, u Sirk-bari, kud su popa Todora naselili?
Svaki ima svoj vek, svoju ljubav, svoj svetli deo života, kao tica koja, kažu, uleti iz mraka u osvetljenu dvoranu i izleti na drugu stranu u tamu.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— veselo povika mačak Tošo. Meću trojicom saveznika nastade povjerljivo šaputanje i dogovaranje, a kad se iz mraka, od planine, začu medvjeđe gunđanje, plan je već bio gotov.
Kruškotres Kukuruzović skoči iza sna i prije nego što je stigao da urlikne, začu iz mraka Brkin glas: — Načiniću od vaše kože jaku za kaput i šaren torbak!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ona je počela da gunđa i to me je podsetilo na sve one godine u kojima sam od jutra do mraka slušao njen glas. - Isti si na svoga prokletog oca!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita. Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi
Bio je miran. Pošao je bio rano i nadao se da će pre mraka stići do Varadina, gde su imali da mu se priključe ostali delovi puka.
Iza plotova te kuće, gde su kroz duboko blato tovarili lađe, od jutra do mraka, sklonio je Aranđel Isakovič poslednji ostatak blaga što ga doteraše sa ljubičastih padina Šara i pašnjaka kraj Bistrice.
Plačući na jastuku osećala je da svanjiva i da se pojedine stvari već jasnije pojavljuju iz mraka. Pod vratima je prodirala svetlost, a prozor u mračnoj sobi svetleo se već kao neka otvorena, a zastrta vrata, pod
Ležeći pod velikom i starom ikonom Hrista, dođe joj želja da ugasi žižak, ali, neočekivano, ona oseti strah od mraka što se spuštao.
Otvorivši širom oči, ona tek sad vide da se nije za vremena spasla iz mraka, koji je beše opkolio, a kojeg se tako užasno plašila.
Psi su urlikali napolju. Zagušena od mraka, nije mogla da vikne, a, premrla od straha, nije mogla da se makne. Tresla se od jeze i osećala je kako je, s nogu,
Otuda, ona je mogla da gleda od jutra do mraka tok reke, cvetanje ostrva i promene nebesa. Izuzev čas ujutru, kad joj je dolazio jedan stari hećim iz Beograda, koga
razvučenim, iskrivljenim, dvojnim redovima, dizao je prašinu kao stoka, obilazeći sela i baruštine, gazeći od jutra do mraka pesak, livade i blato.
kosama vlati slame i sena, mirišući na loj i barut, mažući svoje noge, noževe, puške, fišeke, kaiševe, od jutra do mraka, vežbajući pri tom, pre podne pucanje plotunom, u tri reda, a posle podne paradni pozdrav vrhovnome zapovedniku, pri
Tako je izginuo te večeri, do mraka, Slavonsko‑podunavski polk, po brdovitim ulicama Caberna, potisnuv neprijatelja u zasede Trenkove, koji ga onda smrvi.
U selu se sve izbezumi od njegovih priča. Plakalo je i staro i mlado i lelekalo od jutra do mraka. Ananija se prvi smilova na njega i, na zaprepašćenje svih ostalih, pokloni mu ovcu.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Jer biće za njih razočarenje kada usred velikog mraka gde sve se izmeša ne mognu napipati nijedno dugme, nijedno zvonce, kojima se u pomoć zove, kad ne mognu naći nijednog
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Sedeo je od jutra do mraka u jednom tesnom sobičku na Trgu Marksa i Engelsa, telefonirao slikarima i piscima, napućivao ih i nadahnjivao, disao sa
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Mišljenje je oduška od pritiska života zablude, nasilja, nepravde, mraka...« Između Kneževića čoveka i njegovih misli postoji najintimnija veza, one su neposredan i dubok izraz njegove prirode,
On je pesnik bola, mraka, jeseni, groblja, nirvane, bezuslovan pesimist, najpotpuniji i najradikalniji pesimist kakvoga je dotle bilo u srpskoj
Milićević, Vuk - Bespuće
snažno i dahtavo paru, u punim, gustim i debelim dušcima i voz se ponovo kretao u tamu, u nepoznatu daljinu, punu mraka, buneći svojom tupom lomljavinom mrtvačku tišinu zaspalih polja; naličio na nemirnu i nesrećnu životinju koja juri preko
Nakrivljene slike tako su visile da je izgledalo da mogu svaki čas da se srozaju niza zid. Sve puno prašine i mraka, tmurno, ukočeno i zamrzlo.
Sremac, Stevan - PROZA
Govori! — grmeo je otac. — Nisam se tuk’o! — Jesi! — Nisam! — Šta veliš, nisi?! — viknu i izvuče iz mraka svež, okresan prut! — Nećeš da kažeš? — ’Oću... kazaću... Kazaću odmah!
Radičević, Branko - PESME
Svuda ljuti bojak i kreševo, Tako, brate, od Kosova danka Boj se težak bije bez prestanka, Sve od jutra do mrkloga mraka Zveka noža i cika pušaka, Niza klance Crnogorac vrvi, Jô Turčinu što udara prvi!
Al' se krenu to čudo iz mraka, Te spopade u strahu junaka. Medved beše — zaman on se brani, Nikako se ne mož' da odbrani, — Već noktima spopao
29. Jer odozgo od fenjera Pravo na nji pala zraka, I devojku to natera Da potraži malo mraka, Jer i mogu videt ljudi, A ljudi su čudne ćudi. 30.
Al' se krenu to čudo iz mraka, Te spopade u stravi junaka: Medved beše... Zaman on se brani, Jer nikako ne mož' da s odbrani.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Uzalud čekaš, digavši očajno lice iz šaka. Ne vide im se ni lica, ni imena, ni reči im se ne čuju od mraka. Nemaš pojma šta se dešava, Ti nisi u tom kolu; a to je tvoja glava među njima na stolu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Od rane zore do mrkla mraka ona je bila uvek u poslu. Koliko bi puta u pola noći došla kod nas, bežeći od pijana strica, prespavala bi tu, dok se
Već jednako, istina ne brzo, ali polako, durašno, klateći se, i sva unesena u posao, radi od rana jutra do mrkla mraka. Pa pored toga mora i oko mene da je.
Provede onako, švrljajući, radeći po kući. A radila je mnogo, neumorno, od jutra do mraka. I zaista, kuća im je za kratko vreme u svoj mahali bila najlepša, najčistija i opet puna svačega.
Kostić, Laza - PESME
i brzo nestade u gori, cura se krsti, u sebi zbori: „Da crna konja, da crnja junaka, iz svetla je doma, al' je čedo mraka!” Tako zbori cura, pa se čudom krsti, u krst se već slažu nehotice prsti!
V Veče je došlo, suton se hvata, od zvezdica zlatnih zavesa pada, da ne bi napast nasrtljiva mraka prodrla u svetlo svetilište zraka; sklopljena su vrata zimnoga dana, i sklopljena stoje vrata samostana, i samostan
su vrata zimnoga dana, i sklopljena stoje vrata samostana, i samostan istog mal' da se ne boji, jer sin jedan mraka i pred njime stoji; turski jedan telal stoji pred vrati, balčakom vrata hoće da smlati: „Otvori, more, đaur-derviše!
bog i đavo, divan đavo kâ i bog: ispod neba tvoga čela snela mi je vrela žela zrak bogovskog oka tvog; a vladalac uđe mraka iz oblaka uvojaka u zanosnu moju svest, zamrsi mi bujnim pramkom, ulovi mi gujnom zamkom, obezumnu moju žest.
Tad moja vila preda me granu, lepše je ovaj ne vide vid; iz crnog mraka divna mi svanu, k'o pesma slavlja u zorin svit, svaku mi mahom zaleči ranu, al' težoj rani nastade brid: Što ću od
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad su ušli u tamni vilaet i išli po njemu, sve su pod nogama osjećali nekako positno kamenje, a iz mraka nešto poviče: — Ko ovoga kamenja ponese kajaće se, a ko ne ponese kajaće se!
Tu se sad stanu oni bosti, i boli su se od ranog jutra do mrklog mraka, te ti bogme u sami već mrak Divonja prevari nekako jarca i baci ga sa Dragog Kamena, i jarac se sav raspane.
I tako su se boli od jutra do mrklog mraka, od mraka pa do bijela dana i tako tri dana zastopce, Dok se Divonja nije umorio i pao sa Dragog Kamena, te se sav
I tako su se boli od jutra do mrklog mraka, od mraka pa do bijela dana i tako tri dana zastopce, Dok se Divonja nije umorio i pao sa Dragog Kamena, te se sav rasprštao.
Lalić, Ivan V. - PISMO
posude — A srce motri za krilatom petom Glasnika, meri razmak i brzinu; I sluša krike ždralova što plinu U magli mraka, mokrim mimoletom. (4—5.
krovom, glasove u tami Što boji prostor između dva znaka; Najbliži svetu onda kad smo sami, Kad duša sveta šapuće iz mraka, Učimo mudrost druženja s tišinom — I ljubav naša stari kao vino. (25—27.
sveukupnoj mojoj zlosti U produženom tražim magnovenju Te jedne noći koja svetlost zrači Iz svoje senke, iz najgušćeg mraka — Jer sve što hoće mrak da obeznači Postane svetlost u znaku tvog znaka; Oprosti, majko, što prizemnu bedu Dovodim
Oprosti mi to šaptanje u tmini, U sozercanju taštine, što ište Nasušno čudo koje svetlost čini Kad usred mraka stvara utočište; Oprosti, ali boli ova šaka U zglobu prerezana, ovi prsti Kojima drobim hleb, kojima se
ali boli ova šaka U zglobu prerezana, ovi prsti Kojima drobim hleb, kojima se krstim; Oprosti mi što krvarim iz mraka.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
salamom i sirom, i termos pun mleka za mene, pa bismo se otisnuli čak do gornjeg špica Ade, gde bismo gluvarili sve do mraka. Jedne godine pronađosmo napušten brod sa kabinom.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Puckaju sura povesma. Uz okno sjaje tatule. Nevesta leži bolesna. Raseca mesec bogaze i čedno puni činije. Iz mraka tkale dolaze sedaju oko sinije. Kroz vrata hrupe kosturi: zabruje pređe koturi i zveče cevi, mosuri.
Tamo gde žeton i karta potrebni nisu, u leden-hladu, a na krajnjem kraju kraja, u srcu mraka, očvrslog, u metal sraslog - tu vrede zlata: gromke zemlje dobovanje, padine zraka, kasovi hitrih motika, topot
U samu sebe tek bi unatraške, te s table zbriše senke Utoraka da u se zgnezdi prepelice s mraka, ideju sjaja, Višeg uma graške a c Tpećeg dana rado bi da zbira zavodljiv polen Gospodovog bilja.
Od svetla dva mu, jedno bi da blista, a drugo, s kruga, Knjigu mraka lista. Ni Petkov cyced niti Sredin ženik. U žarkom sklopu suši mu se pavit, te žedan kud bi: gvozdom li, kroz pažit?
To budi oči odbeglih milina, u čiji lan se, preko ugaraka, lepota gluva survava iz mraka. Popodne svetli mudro, staroslavno, pod živom vodom s Božijega trona, u žarkoj jezi Vrhovnog trinoma, iz čijeg
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tamo ni život ne bude kratak, uvek je duži — za petlov batak. MLIN JE STAO Od rana jutra do mrkla mraka dolinom reke putuje huka, dane i noći između vrba dedinog mlina čuje se buka.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Dobru noć, gospodine. Žene uđoše i onda cela ulica bi savršeno pusta. Tek na kraju, jedan starac pozdravlja iz mraka neke kapije: — Dobru noć, gospodine! — Dobru noć. Izgleda mi šumno na vodi? — Tramontana malo, gospodine.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi, Po kome su pale kovrdžasti vlasi. I nad lepom glavom, u dubini mraka, Sjajan kolut sija od najlepšeg zraka.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
neizlečivih ludaka astrološka diktatura kao i frigidne noći braka glad prestaje za gladne i lomi se tradicija mraka kraj je snazi čoveka i besmrtnost pada kraj je poroku suzama trgovini i štampi u samoposluzi uništenja prava je
zavijutka jedino puž u svom kutku zna dalji put i naslov čitavog uzdanja puž koji je u naše grudi sklanja ispred mraka ispred prebrzog kraja i pamti korenja kobna žile sa nemanskog spiska on se vrlo malo hrani još manje plodi samo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Je l to peta? — pitali su seljaci iz mraka, čekajući da se poslednji put pozdrave sa svojima. Iako nisu mogli razgovarati, išli su tako pored baterije, saplitali
Ni sami ne znaju kuda će. Do prvoga mraka ići će tako, onda će skrenuti na neku utrinu, razapeće ponjave, kao čerge, i sedeće pored vatre, osluškujući pucnje
Kuršumi su zviždali iznad naših glava i vojnici su se sklanjali iza topovskih štitova. Neko iz mraka viče da artiljerija otvori vatru... Ali na koga?...
Stadoh na ulazu i lupih mamuzama da bih skrenuo pažnju na sebe. Iz mraka se pojavi ljudska prilika. Po kapi poznadoh da je viši oficir. On mi pruži ruku, i onda poče pridiku.
— Ne pitaj kuda... nego, ako si čovek, pomagaj! — odgovara iz mraka neki ženski glas. Onda komandant naredi da pođu poslužioci i pomognu, te narod jedva krete, a za njim lagano i mi.
milioni, da nas staru, unište. — Šta misliš ti, „Kipislcauf“, na ovo? — zapita neko iz mraka poručnika Luku. — Ja mislim — veli Luka ozbiljno — da zamolimo popa Momčila za jedno molepstvije, da Bog podari
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Zatim se pruži po krevetu i ostade na njemu, nepomična, do mrkla mraka. Šta je činila za to vreme — ni sama ne zna: nije spavala, nije ništa mislila, ništa nije osećala; oko nje vladaše crn,
Gojku se obrte svest... nešto se smrači oko njega, ništa se ne vidi, samo se iz mraka pomalja crveno zversko lice i više ništa... On izgleda kao osuđen na smrt, kad ga prvo tane pogodi...
Tamo, sa opštinskim pandurom sede on uz toplu peć, nasloni glavu na dlanove i ostade tako kao ukočen do mrkloga mraka; niti kud pogleda, niti se osvrte, ni progovori.
To je kod mene neprestano... i u sitnicama tako mora biti... Ako sam sad što neraspoložen, znam da ću se do mraka čemu bilo obradovati. Eto, vidite... sad znate i vi zašto sam zimus stradao. Tako je moralo biti !... Inače...
brže, brže... da ne bude docne... da li se to razviđa, rasvanjuje... ili sa njene duše nestaje mraka?... Što bliže prilazi kobnom mestu, sve bolje se vidi. Pa ovo još nije mrak, vidi se!. Ha, evo njive!... Polako samo...
Možeš što hoćeš sa mnom... — Dobro, idi ti sad, skloni se gde, dok ja njega izvedem. Do mraka ću se vratiti. — Imaš li nož ? — Ne brigaj, kažem ti, odgovori on, pribirajući se polako i dolazeći k sebi.
Zaranci... Pa on je već mrtav... mrtav!... ubijen!... A onaj će sad doći, tek što nije došao. Kazao je do mraka... Jest, seća se!... I on će tražiti nagradu!... On?!... On... To će biti četvrti!... A ona se već rešila, rešila se!..
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
199. Kujundžija, tako ti zanata! Sakuj meni od zlata junaka; Maziću ga, k’o rođena majka, Ljubiću ga do samoga mraka, A grliti do sutrašnjeg danka. 200.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SOFIJA: Ko ste vi? DROBAC: Nije te stra? SOFIJA: Čega da me bude strah? DROBAC: Ko zna ko more iz ovog mraka da naiđe. SOFIJA: Pa šta ako i naiđe? Niste mi kazali ko ste! DROBAC: More da zakolje. More dubije batinom. More...
DROBAC: Šta? SOFIJA: Možda će ona da te izvede... DROBAC: Odakle? SOFIJA: Iz toga mraka! I da te odvede... DROBAC: Kuda? SOFIJA: Ne znam!
Duva vetar. Sa scene su otišli svi osim Sofije. Ona, sama, ošišana, obeznanjena, jecajući, tumara obalom. Iz mraka i vetra, i sam u velikom uzbuđenju, sa isukanim drvenim mačem, pred nju iskrsava Filip. Prepreči joj put.
” (Stražari iznose nosila sa prekrivenim leševima. Za njima izlazi Majcen. Nosila spuštaju na zemlju. Iz mraka, sa isukanim drvenim mačem, pred njih iskorači Filip.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I, tako, bez znaka, dozivam golu dragu iz mekog, toskanskog mraka. A prah, sve je prah, kad dignem uvis ruku i prevučem, nad providnim brdima, i rekom.
Oči se umore od mraka, visina i vrhova, i trepere. Okolo, svud, tesne, mračne ulice, pune đaka, škola, manastira i kaluđera.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Hoćemo li mi večno ovde ostati i raditi od jutra do mraka pa opet biti i gladni i žedni, i goli i bosi?... Moramo poći i potražiti bolu, plodniju zemlju, gde će nam se mučan
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
gustu pomrčinu što se nad zemljom prostrla, ali su slabački njihovi zraci, tupe su njihove strele za gustu koprenu mraka, kroz koju se tiho potkrada lagani povetarac, te celiva znojno lice umornog radnika i zadiše ga svežim, životvornim
Jovane bećare, koja ti je draga? — Lepoto devojko, Milica Đokina... E, da nije pustog mraka, voleo bih onda videti Milicu kako je izgledala, dok se pesma horila.
! — Ta čitaj, ako Boga jedinog znaš! — povika narod, jer već besmo gotovi da skačemo na stô i da se do mraka otimamo o novine.
Draga se osvrtaše s decom, čudeći se što nema njega, da ih po običaju dočeka. Najedared iz mraka ispade on i zgrabi u ruke oboje dece, privuče ih na grudi i gledaše ih čudnim uplašenim pogledom. — Živi!...
« kad a ono ceo spisak »kreščajemih« i »umerših« i još jedna venčanica... Vidim da se tu mora pisati do mraka, ali šta ću kad sam mlađi ?... Slušam i ćutim...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Povazdan zguren, nikad da se oprući, Krpa udara đonove poderanoj obući, Celo popodne, do mraka — ponekad i pretera!
Ima ih na hiljade i na hiljade! Najpre, to su radišni mravi, Zabrinuti kao seljaci pravi, Od jutra do mraka, noću i danju Mravi se vrte po imanju, Svak zauzet oko svog poseda Ne stiže suseda da pogleda!
Jutros, od Surčina do Vrčina, Grakće raspadnuta pomrčina — Vrane, ko narikače iznad raka, Crne su jer su pune mraka.
Brzo bi se ispraznile sve mesnice; A levica je jaka na rečima, U savetima, u odborima, i u većima, Od jutra do mraka, kao čembalo Drnda kako bi i šta trebalo.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Celog dana, od jutra do mraka, i ona da radi, da gleda kako će i što više dograbiti da pojede, a da od ukućana ko ne primeti; pa onda dobro da ruča,
je sasvim sama kod kuće, mati joj ode ili na groblje ili poslom, pa se duboko u noć već ne vraća, ona je i taj strah od mraka nekako rado podnosila.
A da bi sasvim izbegla strah od samoće i mraka, sve više i više zanimala bi se sobom. Slobodno bi se otkopčavala, razgolićavala prsa i rukave i same šalvare, da bi
U samu sobu nije smela da uđe, jer tamo, u kraju sobe, već je bilo mraka. I kada i samu kujnu za sobom zatvori, oseti se slobodnija.
tu njihovu „seljačku“ ljubav, odlazio bi iza kuće, odvezivao konjića, usedao na nj i, srećan, slobodan, jezdio put sela i mraka, koji bi se počinjao hvatati. Magda i mati celu noć ne zaspaše, jednako uređujući i nadgledajući oko lonaca jela.
A to sve zato da bi bila što dalje od njih, da bi ih tako otuda, iz štale, iz kakvog kuta, iz mraka, mogla što više gledati.
Pandurović, Sima - PESME
Neko je sa mnom! Srce burno kuca... Iz mraka noći tiho se ispreda Senaka oblik, tkanina odela I rita njinih. Noć postaje bela K’o velik pokrov.
Sami, u kutu teškog, crnog vlaka. Mala jeza zime, ili straha, minu Telima našim pri odlasku mraka, Kada hladno sunce sa visina sinu.
Nad glavom nam plovi jato róda, Peva tužnu pesmu rastanaka Preko šuma, livada i vóda, Pred krilima sveobimnog mraka. Veče; zamor...
sam i sobu i kutke Duše, jer slab sam bio da se predam Mislima koji dube, kao pijuk, Nesrećno srce sećanjem iz mraka.
To su najlepši, najbolji, najdraži Časovi njene bludnje, ali kamo? Na večnu među istine i laži? Granicu mraka i svetlosti? Tamo Gde plavi oblak bledi mesec vlaži?
I da srcem našim, k’o tamnicom mraka, Biva svetlo prosto zbog tankoga zraka, Što kroz prozor tužnog života nam prodre; I da svaka rečca što se tiho
NA POLjIMA MIRNIM PROHUJALE BITKE Rudi horizonat mističan i crven; Krila strašnog mraka padaju na râvan, Na jaruge, vrlet i na put utrven Kud pobedni pohod prošao je slavan.
Krvave su senke projezdile tuda K’o aveti mraka pred kapijom pakla; I tresla se zemlja iz dubina svuda, Kad je carstvo palo k’o kula od stakla.
Dok se pâle Tada Zvezde male Svih sećanja, i sreće, i jada. Nek kroz vâle Mraka što se gusne Naša srca, naše težnje usne.
davnih; Večna Pravda tešku razastire tamu I sodomsku kaznu vrh naroda svega; A s trijumfom njenim i s padanjem mraka Sitnica valja leševe junaka, Slomljeno oružje, sjaj vremena bolja, Preko tužnog, gluvog i tragičnog Polja.
STUDIJA Osmesi ljudski, — gledam vas k’o smene Svetlosti i mraka, žalosti i sreće, Kao čudnu, istu masku što se meće Na sve tajne misli i želje skrivene.
Ne znam... Ali jutrom, kad se čudno deli Svet mraka i zore, završen je pir. Ceo grad je mržnje pokrio sneg beli Bezglasnom tišinom što teši i cêli. Tájac prolaznosti.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Neimar učini, i kad udari sjekirom u ono što mu je rečeno, a nešto iz mraka poviče: „Osta! kako danas tako i do vijeka“. I voda onaj čas udari natrag i ćuprija ostale do današnjega dana.
Bog ti bio na pomoći, pa te sačuva od jada, od grada, od tresova, od mraka, drenova kijaka! Ko ti o zlu mislio, lonce ti krpio, crnji od lonca, tanji od konca, kroz čibuk ti se provlačio, a na
bog sačuva: trula mosta, podrugljiva gosta; tesna sokaka, besna Bošnjaka; psa garova, Turčina manova; sirova kijaka iz mraka; kratkih gaća, dugačkih kopriva; džandrljive žene, pijanoga sina; živ bio, pomogao mu bog, i Banov brod, i sva sela i na
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Otac pošto viđe poruči za bajalicu te mu ona reče: „Evo ti svirala, pak joj nad glavom sviri od žraka do mraka, i oživljeće ti.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
pere, dok mu pritom žena njegova hleb mesi i večeru gotovi, a, u isto vreme, poslanici Velikog Aleksandra od jutra do mraka za njim pristaju, mole ga i zaklinju da ne čini Aleksandru takove obide ne primajući sto [h]iljada talira što mu on na
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Drugi inokošnjak, Srdarina, jeglenisao je sa Škeljom. Nije dosta što se do mraka ne razdvajahu, što se „klančahu po kmetovi kâ obaćetni pasi“ (kako jednom reče Vrtirep), nego su i po noći pijančili u
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Nad gradom večernjim: krik divljih gusaka Žitak od malo snega, malo mraka, Kaplje niz sluh nam u dno pustoline. Mi idemo u gomilama, po dvoje (al sâm i sâma!
Daleki dvojniče, bliz, iz slične tame, Staru našu reč mi preko mraka hitni: Kako smo pod noćnom zvezdom sami, sitni. NA RASTANKU Iz korova glavu pomaljam: o trave Hvala vam na vedrom
) Za mene neki govor skriva U nepomičnoj urni duha. I sve što gledam u njih dublje Sve mi se manje mrtvim čine Te škrinje mraka, tajne zublje. Jedne me mame, druge plaše — Neznanim glasom ko iz tmine: Uđi u mrtvo carstvo naše!
Ćosić, Dobrica - KORENI
On nastavi da misli kako je tada ćutao i kako je ostao da sedi na gomili tikava sve dok nisu povranile od mraka. — Stigli smo na broju!
— Što bogoradiš Ti, stari beskućniče? — prekoran glas iz mraka uplaši Nikolu, razbi njegov zanos, oskrnavi njegovu tajnu i svetinju, i dugo potraja dok se pribra, prepozna glas, i
Dugo se klati zadihana tutnjavom u grudima. I svog koraka se boji. Crveno oko peći gasne i pleh sitno cvokoće. I mraka i plehanog cvokota se boji. Kolena joj udaraju o daske kreveta.
Bezglave zverke mraka čuče pod krevetom i u uglovima, spremne da skoče na njega. Više kreveta, njegova velika fotografija iz Pariza istopila
Uzbuđenija, ubrzala je korak, još više odmičući od majke, koja se za njom kao snop mraka zadihano suljala. A kad su stigle do visoke kamene ograde, ona je uplašeno stala, zagledana u tamni obris manastira
I na dan moje svadbe otac je bio u vodenici. Kako mu nismo odneli ručak, došao je uveče da večera. Iz mraka se uvukao u odžakliju, seo u ćošak i zatražio večeru. ’Je li ova Aćimova mlada?’ pitao je žene.
On htede da vikne „da te više ne vidim u kući“, a iz mraka ponovo, brzo, namile u njega strah. Simka ga. može izdati i prokazati vojnicima! Niko neće znati da je to ona učinila.
Mesec joj se zavukao u kosu ispod nebeske marame. I tu plavkastu maglu nad jabučarom, i te gomilice mraka što mirišu na grožđe, ona je izdahnula. Noćas, sada, prvi put. Jača od svih.
ni sada, ni večeras neće biti ništa, ona više ne može ovako, danas se to mora dogoditi, a on žuri da uplasti seno pre mraka, on, slepac, nije muško, ne vidi. Kakva su mu samo leđa! Kolike su mu ruke! Plećke su mu kao motike.
Kad se malo otreznila, pogledala je oko sebe: kukuruz je bio vran, čađav od mraka. Njoj se činilo da je malopre izgoreo... Soba je puna senki lišća i mesečine. Đorđu suvo pucketaju nozdrve.
Sitno, ljigavo, gadno. A zašto mu je jutros rekla? Đorđe sede na stolicu. Dugo ne sme da pita. Ne može od mraka u glavi. I ako pita, biće mrak, noć, crveni krompiri. Sada, u kuhinji, sve će se svršiti. Mora da se svrši.
A ipak, iako ne bi hteo, sasvim jasno oseća da je voli. I To što je u njoj. To što će da izraste iz mraka njenog mesa. Trže se.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jedino je između zida i peći bilo malo tamnije. Starac se pridiže. Nešto je svetlucalo iz mraka. Ubrzo odande dopre neki lagani zvuk. Ah, to je mačka prela!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Tle se ljulalo od talasa podzemnog Dunava koji je proticao, nadohvat ukočene Jevremove ruke, ljulalo se i od mraka istorije koja je tek doticala, nadohvat mnogih ruku, pa ništa.
Niti je ovo bilo vreme za govor, niti je njegovo saznanje bilo celo. Setio se onog zgrušanog mraka u Karađorđu i po drugi se put opomenuo: otkud mu smelost da poveruje da je sva iskušenja već prevalio ako najteža tek
Iskošena prema prostranstvima nad Dunavom, videla se kao očerupani komad mraka. Sasvim nemiran, Anastasijević je počeo da se raspituje šta je to što se tako vidi.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ - „To bejahu ideali! Bez njih nema više leta Nad oblakom mraka gusta; Bez njih bi se malaksalo, Bez njih bi se brzo palo, Svet bi bio grob bez cveta, Život prazan, - mladost pusta!
U prvome stra'u, K'o sad da te gledam, nećeš znati ko je, Kad iz mraka čuješ moje „Bau! bau!“ I pustićeš majku da izvidi šta je A dotle će zaplet otplesti se ceo: Dok se stara bude krstila
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Onda zabravi vrata svoje sobe i seđaše onde, zabavljen svojim opitima, danima, od jutra do mraka, dogod mu Sunce šiljaše kroz onu rupicu tanak snop svoje svetlosti u zamračenu sobu.
1882 godine, a proveo je poslednjih četrdeset godina života na svom imanju u Daunu, povučen od sveta, zauzet od jutra do mraka svojim opitima o ukrštanju bilja, pa i životinjskih rasa, posmatrajući pažljivo njihove postepene neznatne promene, prateći
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Padala je brza kiša i kapi kao suze slivahu se niz zamagljeno okno. Kroz to okno ja sam iz mraka mogao da posmatram mokre šine i vagone i kako nosači, pljaskajući po baricama, žurahu s dvokolicama da unesu putničke
bojažljivo u zemunicu, kao da poštuje umor oficira kome je posle tako teške i rizične noćašnje službe još trebalo mraka i sna. Počekah još malo, pa, neizdržljivo nestrpljiv, gurnuh, najzad, vrata koja zaškripaše.
drvenih svećarnica i cvećarnica plehom pokrivenih i prirodnim i veštačkim vencima načičkanih, radile su od jutra do mraka.
časovnicima i prstenjem, sve se to povuklo bilo s njim u jednom munjevitom zbrkanom pokretu i tako sve do potpunog mraka svesti. „Ali nije u tome stvar. Nego stvar je u tome zašto je sve ono bilo, kakav je ono uzrok i zašto su me...
“ Crno nam leto. Crno nam leto. Mi smo sve vreme u dućanu, od jutra do mraka, i pomažemo, prodajemo, merimo, pakujemo, služimo ga.
I tako, od jutra do mraka, svakog bogovetnog dana, jurio sam za svima, gonio sve i svuda, otimao od svake pomalo, davao svakoj pomalo.
on zabrana, a za svoju filijalu, liferovao one prirodne levče, pa Iketa s njim provodi svaki bogovetni dan od jutra do mraka, i pretresa njihove davno prošle doživljaje.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
ostala za čitav život ta vječita dvojnost, ta osnovna podjela svega u životu i svijetu na zonu svjetlosgi i na zonu mraka.
pogled unatrag na život, on mi se ukazuje kao ljeskava i nemirna površina satkana od krpica svjetlosti i od krpica mraka.
zijevne praznina: nabubrela punoća oblika naglo se preobrati u šupljinu, u prazan prostor, u jedan mali bezdan mraka, postojanje se odjednom prometne u nepostojanje.
pomamu života, za svoje svjetlosti i svoje vizije beskraja, nemaju, skoro uvijek i svagdje, svoju protutežu bola, mraka, rugobe, svoju opsesiju groba? * O podne mi je moja nova bolničarka donijela kompot.
Klicu te male tajne želje nosim u sebi od djetinjstva. Što me kod smrti najviše plaši, to je predstava mraka s kojom je ona skopčana.
će biti i u čemu će se sastojati taj napor, iz kakvih će tamnih dubina našeg bića šiknuti ta nova šimera, iz kakvog će mraka našeg staničja pokuljati ta stihija i u kakvoj će se novoj opsjeni ona ovaplotiti, to ne može da se sagleda.
agonično raskrvavljenog horizonta, na samom razmeđu između dviju provalija; provalije beskonačnosti i provalije smrti i mraka.
Promicala je od jutra do mraka neprekinuta čreda plećatih muških spodoba pod teretom, u košuljama od modrog izblijedjelog platna, ostavljajući za sobom
o velikim ljubavima koje znaju da ispune čitav jedan ljudski život, da mu podadu smisao i svrhu, da zatrpaju sve jame mraka što oko nas zijevaju i zagluše sva pitanja što u nama niču o konačnom smislu i besmislu.
koje su kudikamo dublje, organskije, upornije nego velike ljubavi, i koje nas daleko strasnije osljepljuju za one jame mraka i proglušuju za one glasove pitanja. Velike su ljubavi labilne.
kosa na tjemenu, nešto je više sjedine na sljepočnicama, a na mjestu ispalog očnjaka zjapi u čeljusti crna rupica mraka.
Veliki su osjećaji jedan oblik borbe protiv smrti, krhki mostovi između konačnog i beskonačnoga što presvođuju bezdane mraka.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»Evo zgode — pomisli ON — do mraka će morati makar jednom doći na izvor, pa... samo da je vidim, makar iz kakve zasede, prikriven...
— Da mi dobaviš Novicu do mraka! To nam je najpotrebnije — reče on, čim se pozdravi s Jovom, koji se iznenadi njegovu dolasku. — Novicu...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Petar je tu sedeo sve do mraka, pa kad se već smrklo, on nije imao kuda, nego ostane tu i da prenoći. Kad je ujutru svanulo, uđe u baštu jedna vrlo
Kad su ušli u tamni vilajet i išli po njemu, sve su pod nogama osjećali nekako ositno kamenje, i iz mraka nešto poviče: — Ko ovoga kamenja ponese kajaće se, a ko ne ponese kajaće se!
Petković, Vladislav Dis - PESME
Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vladislav Petković DIS PESME Sadržaj UTOPLjENE DUŠE 2 PROLOG 3 TAMNICA 4 KUĆA MRAKA 7 PIJANSTVO 8 ONA, I NjOJ 10 STARA PESMA 12 PESMA 14 NA ONOME BREGU 16 VIOLINA 17 HIMNA 19 RAZUMLjIVA PESMA 20 NA OČEVOM
I očiju što ih vidi moja snaga. KUĆA MRAKA PIJANSTVO Ne marim da pijem, al' sam pijan često U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše, Zaboravim zemlju, zaboravim
Meni nije dano Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi, Oči plave, tople kao leto rano, Život u svetlosti bez mraka i studi.
Podig'o sam svoju ruku s obarača večna mraka, Nema smisla remetiti besmislenost u svom toku; Od rođenja spremna stoji, mene čeka moja raka, Da odnese sve što imam u
Al' ja ću sa srcem ići sve do groba. I predeo mira, u zavičaj mraka: Ostaviću suncu moje srećne dane I velike želje, još nedopevane, I buktinju vere, k'o pesmu junaka, Dok mi srce spava u
suncu moje srećne dane I velike želje, još nedopevane, I buktinju vere, k'o pesmu junaka, Dok mi srce spava u predelu mraka.
I tu vidim život sav bez tuge, I bez smrti, život od ljubavi: Mesto noći širile se dýge, Mesto mraka jedan obzor plavi.
Dan julski i vreo umoran odlazi. I dok šušti lišće sve više i više Tame, mraka, mira po parku dolazi. To noć u spokojstvu tišinom miriše. A bol širi krila... Ti si divna bila.
Umire vetar ravnodušne smrti Tamnicom zvezda, mojom kućom mraka; Umire nemar, što je znao strti Mesta molitve, suza i oblaka; Crnom dolinom, gde su bili vrti, Umire tama, kao vlaga,
sve što je s tobom, i tugu daleku, I još tvoje oči, ta dva oka stara, Uzeta iz noći, vodâ, iz dubinâ, Nepoznatog mraka što život odmara.
Dan božiji opet zemlju plača vide. Al' nam dođe žao te grobnice mraka, Te sudbine, s koje polumesec ide, Što će sad drumovi poželet Turaka.
A nebo uzele planine oblaka, I ničeg nad glavom do litica goli'? Kroz noć glas prigušen kreće se iz mraka: To se negde roblje za nas Bogu moli.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
sujeverje i živeo sam u stalnom strahu od zlog duha, od utvara, od divova, ljudoždera i ostalih nečasnih čudovišta mraka. A onda je, odjednom, nastala velika promena koja je izmenila čitav moj život. Knjige sam voleo najviše.
Ali, drago mi je da deluju neke sile iz mraka, pa kako vreme prolazi, održavanje stalne komunikacije biće sve teže. Jedini lek je sistem koji je imun na smetnje.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
“11 Dis je, prema tome, posredstvom sintakse raščinjavao „geometriju misli“: otuda u njegovoj poeziji toliko mraka, noći, snova, slutnji, podsvesnog i iracionalnog.
lako nalazimo primere: „ljudi koji prođu liče na automate od kaučuka i gume“, „crninom balkanskoga sunca od kaučuka i mraka“, „nad kupolom katedrale klati se sunce u bolničkoj košulji“, „sve čežnje obesiću o kandelabar jutra jednog“, „mesec
onim spokojnim, moćnim glasom kojim san jedino može privoleti javu da razume ono što iz dubine prošlosti govore usta mraka: da je svako vreme poslednje i jedino vreme iz koga se svetlost rađa.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A to, dabome, ne bi bilo moguće bez dečjih očiju koje su se vrlo blisko primakle Tomčinome licu - usred mraka žarom osvetljenom - baš u trenutku kad je mislio da je sam i smanjio kontrolu nad svojim telesnim reakcijama.
da V glava obuhvata jedan dan života u efendi-Mitinoj kući, ispunjen većim brojem događaja, a od ranog prepodneva pa do mraka Sofka se čas penje uza stepenice čas spušta, čas gleda odozgo na majku i Magdu čas silazi međ njih.
Konstrastiranje između spoljnjeg mraka i unutra, u sobi, osvetljenog prostora, sa raskomoćenim, međusobno bliskim ljudima, svakako dolazi iz ranog dečjeg
Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita. - Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, pođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi
se crn sa tla, kao neki visoko zatrpan grob”; „Otvorivši širom oči, ona tek sad vide da se nije za vremena spasla iz mraka, koji je beše opkolio, a kojeg se tako užasno plašila”; „Zagušena od mraka, nije mogla da vikne, a, premrla od straha,
sad vide da se nije za vremena spasla iz mraka, koji je beše opkolio, a kojeg se tako užasno plašila”; „Zagušena od mraka, nije mogla da vikne, a, premrla od straha, nije mogla da se makne.
senka sve više dobija simboličko značenje: sve je manje običan odraz što ga predmet baca, a sve više znak zlokobnoga mraka.
romanu Miloša Crnjanskog svi prelazi od blago osenčene strane na predmetima, preko senke koju bacaju, pa sve do mrklog mraka koji junakinju zagušuje, a i njenu smrt navešćuje, postepeno preobraćaju u simboličko stepenovanje tame nasuprot takođe
je od jakih senzacija, gusto sabijenih, što se vidi i po dosta učestalim ponavljanjima: „Šumi i huji baruština iza mraka.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
paliće kandilce, A to će kandilce kao zvezda sjati I srpskoj će slozi novu svetlost dati U najcrnjoj noći neće biti mraka — I tada će Branku zemlja biti laka. »Starmali« 1883.
Tad’ se ne moglo dizati škola: Jedina škola — osećaj bola. Od kuda knjiga pod stȅgom mraka?... Učitelj — spomen starih junaka. I taj bi spomen slomila hala, Al’ nije dala struna gusala.
— Draga zimo, Bog nam te je dao! Ko te ne bi silno poštovao! 1893. JELKA Dolazi nam Božić. On ne voli mraka I zato nas pita: kamo vam badnjaka? A mi ruke tremo, Rekli bi i ne bi... Zašt’ da ne reknemo?
Primimo je i mi, ta puna je zraka, Neka nam se Božić ne snuždi sa mraka, Ta u nas i tako već nema badnjaka. »Starmali« 1883.
Miljković, Branko - PESME
mi čelo bude načeto u lesu gubom i kamenom ispod letnje trave, ako izgubim tvoje divno lice na ovoj gorkoj obali od mraka i groznice. III Noć to su zvezde. Iz moje zaspale glave izleće ptica. Između dve gorke dubine jedna ptica.
To pitome doline postaše provalije U ovoj pesmi u kojoj nemam mira. Srce puno mraka anđela svoga bira Da bdi nad gorkim morem i nameru mi krije.
Smrt je podivljalo ništa, prohodala praznina. Pun noći kako da uspavam tu reč budnog mraka koju ne može urazumiti nikakva pesma koju ne može ni zemlja upiti ni vatra izmeniti ni voda odneti!
Krakov, Stanislav - KRILA
a što si tu konzervu... — Dobro veče, gospodin’ majore. Nova visoka prilika izbija iz mraka. Zasenjen fenjerom major je zagleda. — A... vi ste to, Danoviću. Sedite. Sad baš govorim o izveštaju.
Pružio je čašu da se kucne sa umirenim komandantom. Potom je podigao uvis, i bezglasno nekom nazdravio. Iz mraka su sijala zadovoljno dva užarena oka grudobolnog buntovnika.
Pa savladavši bol dodade: Na jurišu sam ranjen, u samim žicama, to je bilo klanje. — A on se sećao samo one crne mase mraka i jurišne vike, udara i bodlja. No lekar je već pregledao neku razmrskanu glavu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Tek ponegde naiđemo na polje zasađeno kafom, kaučukom ili pamukom. Predveče nastaje panika da li ćemo do mraka stići na bak za prelaz preko reke 3azandre, pošto ćemo inače biti primorani da prenoćimo pod otvorenim nebom i u
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
sa krvoloci, Što me nasilja bičem trostrukim Učiše njihov kuran čitati I klanjati se lažnom proroku, Koga sinovi mraka večitog Svetlilom zovu ove selene!... Onda sam njima ropski služio. GLAVAŠ: Za komad hleba?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Borba je trajala do mraka i produžila se sutra dan sa istom žestinom, pa se ponovi i 24 jula, a 25 jula Hrvatović bude prinuđen da se povlači sa
dva bataljona, i po šumarcima više sela Glogovice (četvrt sata pred Aleksincem) zametnu se čarkanje koje je trajalo do mraka. Baterija potporučnika Đoke htede s aleksinačkog visa da pomogne naše čarkaše oko Glogovice i posla nekoliko metaka.
večito se nešto bunimo i sami sebi smetamo. Vidi se da nam nešto nedostaje. Puškaranje oko Glogovice trajalo je do mraka. Turci sve više i više stiskaju Aleksinac: naši se bataljoni tope kao grudve snega. Šta li će sutra biti?!
Još lakše će me odneti. — Jok, džanum, jok; tuka ćeš ti sas naze. Borba je trajala do mrklog mraka, no pred noć se okrete za nas nabolje.
Stojeći na jednom brežuljku, gledao sam kroz sumrak kako iz daljine iz mraka niču gomilice, čete, bataljoni — svi ćutljivi i grdno izmoreni.
vojskom, ja počarkujem moj dogoreo pan i pišem dnevnik, a kadgod uprem pogled u tihu noć, čini mi se kao da mi otud iz mraka svetle ona dva sjajna oka maloga Stojana, a u glavi mi se ponavljaju ovi lepi stihovi iz Dragaševićevoga »HajdukVeljka«:
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Komandant je pozvao ađutanta da mu kao sanćim nešto saopšti. Ali se ovaj do mraka nije pojavio. Kapetan Petrović pokupio je tada svoje vojnike, i prešao reku bez ijednog gubitka.
Klimao je tužno glavom. Pitao sam imaju li nosila. — Bolje je da pričekamo do mraka, pa ćemo ga mazgom odneti do zavojišta. Eto vidite, sada se magla diže. Vreme je bilo da krenem i ja.
Pst! Svetomire, jesu li otišli? — zapita nekog Dragan. — Tamo su. Čekaju vas — odgovara onaj iz mraka. Dragan se okrete meni: — Sad idemo na objavnicu. Hajdete lagano za mnom. Ako ne vidite držite me za kaiš.
U Solun sam stigao uveče. Jedva sam našao stan. Sutradan jurio sam od jutra do mraka, dok sam najzad dobio dozvolu od naše komande mesta, pa je overio u italijanskoj i francuskoj komandi...
— A mi trunuli ovde pod zemljom — veli sa izvesnom melanholijom Vojin. — Tako je trajalo do mraka, kada smo se razišli. Pozvali su me da dođem i sutra u posetu.
Zapitao sam opet za komandira. Neko iz mraka progovori: — Evo ga na prednjaku topa. — Gospodin kapetan Lazar? — Ja sam. Ko pita? Rekao sam svoje ime i sjahao.
— More, ako te mlatnem, znaćeš onda ko je od nas dvojice to „zlo“! — dobaci komandir iz mraka. Tasa hitro štuče u pomrčinu. Nasmejao sam se. Komandir mi priđe. — Od početka muku mučim sa njim. Ali je ostao isti.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
pod zaklonom bistra voda šušti, Tu i onde s grana dole kao kiša pljušti; Ništa se tu vid'lo ne bi — takva je tma mraka — Da dve luče ne ulaze sunčanoga zraka; Okolo ti stoji cvrka — da nestašnih ptica!
Zapjevaj nam slatku pjesan, radost onog braka Koga prostor još rastavlja jedne noći mraka, Sve te misli, sve nadežde, predvkušene slasti, Što će dvoje uživati sutra s punom vlasti.
Zar su bude morske preče Neg’ bezbrižan mir u zemlji? Slava, sila i bogatstvo Promenljiv je obraz mraka. I gordinja taje svaka, I ostaje večno — ništa. Jovan St.
fantazije i prazni” sanova boraviti, nikako il’ vrlo retko razumom rukovođena biva; deca njena, izrodi magle i mraka, čeznu pred svetom uma.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
da se zavere, Ta mačem bih im telo vazdušno Nemilostivo donde šibao, Dokle se ne bi zemlja raspala, Da primi cara mraka večitog. ....
JELISAVETA: Znam — To su grobovi, Ti dvora tvoga mračni svodovi Studenog gnezda, gada memlinog Što se iz mraka rađa zemljinog. (Jelisaveta odlazi.) KNEZ ĐURĐE: Sirota!... Vujo!... oruže!... He, ima li koga tu?... (Vujo dolazi.
(Vujo odlazi.) KNEZ ĐURĐE (sâm). „—U nedoba ni gosti dohode?“ A baš je doba to — doba nesrećno, Kad iz truleži mraka večitog Bolesnog mozga mašta svemoćna Usplahirenom oku iznosi Stvorova noćnih divlje obraze — Kad gladni vuci sa
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Već nekoliko dana, od jutra do mraka, ona neprestano jadikuje i nariče na groblju, ne jedući i ne pijući ništa. Nude je jelom i pićem, daju joj haljine što
— E, ljudi moji, nit je ta'kije' nišandžijâ kad bilo, a kakav je zeman nastô teško da i' i bude, — dočeka neko iz mraka.
Simeun u oduševljenu odista i otpjeva, a neko dočeka iz mraka. — Ne čuj, vilo, ne preuzmi glasa! — E, ljudi, baš 'nako po starinsku! — čudi se kotlar. — Da šta ti misliš?
— Ja najvolim na pragu... — Od podruma! — dodade neko iz mraka. — Ama, ko to večeras neprestano nadovezuje i bronda u mraku?!
— Uli-de Mićane još jednu čašu ocu Soproniji! — Uli, Mićane uli — ču se neko iz mraka. — Pa moreš i Simeunu jednu uzgred natočiti. — Nek je otac Sopronija zadovoljan i počestvovan, a za me je lako!
Onaj iziđe iz mraka, poljubi ga u ruku, i pruži mu čašu hladne rakije: — Ovo sam ja cijelu veče za tebe 'ladio, delijo naš i branitelju ove
Lijeva mu je noga malo kraća od desne, te se gega kad ide. Oči mu se svijetle i prelijevaju kao u mačke iz mraka. Sav sijed, preko pedeset godina. Mijenja glas.
Bojić, Milutin - PESME
Sve maštave tajne, sve mirnoće mraka, Sve glasove čudne, što pevaju život, Poznao je davno. Sada bez oznaka Zatvara ih mirno u mrtvački ćivot.
''Dosta! Gasi luče, sprži cveća kite! Svežine mi dajte i svečanost mraka! Smrdi krv i ulje i svilene rite! Mira, večna mira, bez životna znaka!
Jakšić, Đura - PESME
U to doba neme noći Zatrese se u samoći Mračna gora, jela vita; A lomljava strahovita Razdiraše ponoć mraka, Kô da j’ rada tamu njenu Paljevinom iz pušaka Projuriti u plamenu...
Čelo mu je bez oblaka, Mudro oko puno plama, Gleda decu crnog mraka, Gleda četu pustinjaka U tim crnim mantijama...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
i ona, Jovanka, peva: Što se, ludo, mlad ne ženiš? Što se, ludo, mlad ne ženiš? I to po ceo dan. Od jutra do mraka. Radeći, bilo po kući, bilo po dvorištu. Ali u onom »što se, ludo, mlad ne ženiš?
Čak do crnog mraka, kada ih ili koji od slugu im sa fenjerom ili koji od njihovih muževa dođe i odvedu kući. Znao je Mladen da je zato,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Od njega beže babice (i zato se on meće popodilji pod glavu, SEZ, 14, 109), »mraki« (= demoni mraka, ZNŽOJS, 19, 145), i naročito veštice.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Sve je za vas! Rđava rana do boga, a ubi trud! Pa i ono nevoljne nadnice valja kod vas sarčiti. Eto, od svanuća, pa do mraka ... Dug dan, brate!... da se bar po podne zakunja. — Ča ti govoriš, Rogo? — upita ga posprdno.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zar on nije otišao po uput, sudbinski uput? Zar nije otišao u skit da bi uz božiju pomoć, ili bez nje, našao izlaz iz mraka koji nas je opkolio.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I ZAVIČAJ Kad ponoćni povetarac pirne i s Algavre mirise donese, Usred mraka i ponoći mirne Misao me u prošlost odnese.
Iz mraka, iz neba, zemlje, izviru čudesne priče, Glasova sve jače biva i vazduh čisto vri... Jedan se cereka ludo, a jedan očajno
lepu Jelku, u nevino dete; Zaište, dakle, da je njemu dadu; A već delije počele da prete Pucaju noću, pod zaklonom mraka, Kroz uske rešme iz dugih pušaka. 15.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tu sam se sklonio u jednu malu sobicu. U njoj sam radio od jutra do mraka skoro godinu dana, a da niko ni zakucao nije na njena vrata. U Srpsko-bugarski rat nisam ni pozivan.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nos, usne i oči tegle se stalno za koncem, isteraju lice iz glave i izvuku dugačku šiju. A desna ruka od jutra do mraka ubada, probada, istrzava konac; i kako se taj konac sve više i više krati, ruka sve češće cima ugnute grudi i
Ona je i dobra. Ova palanka, vi znate, nikoga na svetu nije ostavila na miru, ogovara i kleveta od jutra do mraka, ali Julicu moju niko ne dira. Moju kuću, moje ukućane, i mene, drnda svet svaki dan, a Julicu štede.
Uđoše dakle Vlaovići u poslednji tesnac mraka i jada. Napadi gneva se vraćali nekako redovno, jedared u mesec dana, i svakom takvom prilikom bi teško stradala
lepotu kulture koja je kao neki anđeo velikih krila proletala i šumila po toj palanačkoj trgovačkoj kući, od jutra do mraka, od dvorišnih magaza do tavana, gde je gospodin-Vasa, u čvrstim kutijama, čuvao majušne benkice i gaćice svoje dece.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kreću se blesavo, rasejana pogleda, bez volje su i bez apetita i po cele noći, od mrkla mraka pa do rane zore, oni u snu šapuću: falo fererі falѕum u tango tetіgі tangum.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— odgovara ravnodušno komordžija, sedeći ukraj puta. Revolver planu. Komordžija zamače u mrak. Odnekud iz mraka dopreše glasni povici, kao protesti i pretnja komordžija. - Čekajte, brate, rano si počeo!
— čuje se stroga komanda. Starešine ostaju. Sa njima su vojnici provodili najteže časove. Pa valjda znaju šta rade. Iz mraka se pomaljaju grupe. Opet zaostaju. Kao da nekoga dozivaju. Gomila naraste. — Zbor! — viknu odlučno potpukovnik Petar.
Odnekuda dovukli naši i jednu poljsku bateriju i pred topovima stoje Crnogorci od jutra do mraka. Svaki bi hteo da pipne top svojom rukom. Naiđe kapetan Dušan, sa potporučnikom Reljićem, vodnikom one baterije.
Nađosmo i mi svoje mesto. I do mraka ljudi podigoše šatore. Opet je počeo logorski život, ali pod vrelim zracima sunca.
Petrović, Rastko - PESME
njemu je dobro i da se obesi U zrelom nekom voćnjaku Sred mraka Bez zraka, Zamro. Konopac jedini od njega nosi sreću, A skromno, mesto palata, nastaniti toplu vreću Pa u reku. O bede!
Zarekoh se da neću izići do smrti iz ovog mraka, I bljuvah na sami spomen vreli pobedničkog zraka; O kako mi je bolno bilo u duši onih dana, Kada bih, i čelom, svaku
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
3aronićemo! Suvišne su bile njene reči: uz nju se dečak nije plašio ni talasa, ni hobotnica ni crnog, najcrnjeg mraka kroz koji su ronili dublje no što zraci sunca uspevaju da zarone.
Šantić, Aleksa - PESME
Od jutra do mraka s prozora je gledim, Pa uzdišem tako, čeznem i blijedim, A majčino blago posluje i radi, U široku sofu žuti šeboj
32 Kada te jednom sudbina spremi U grob pun mraka i studi, Ja ću ti tada sić u grob nemi I svit se uz tvoje grudi.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
pomenu njegovo komandantsko zvanje, Jovanče odjednom prestade da bude običan dječak iz četvrtog osnovne koji se plaši mraka, pećine i drekavca. On je komandant, vođa družine, čitave čete, a takvi se ne smiju ničeg bojati.
Pred njima se iz vječitog mraka pokazivala ovisoka podzemna dvorana sa čijeg su stropa visile debele kamene svijeće. Uprav toga trenutka s najdeblje od
Skočio je kao oparen i kočoperno se isprsio. — Idemo. Lak sam kao zec. Kad se iz pećinskog mraka izvukoše napolje, pred njima sinu blještavo zelen Gaj, čist i veseo kao da je toga trenutka stvoren i stavljen pod sunčan
Duboko u klancu ispod njih srebrno je bljeskao potok, uokviren u zelenilo. Poslije onoga pećinskog mraka i tjeskobe, čitav taj obasjani predio pred njima učini se dječacima kao neki prizor iz kakvog zemaljskog raja.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
DOBRO PROMENA KOBNA 28 PROĆU DUŠEVNIH NAŠIH NEPRIJATELjA, K NAČELNIKOM, K VLASTEM, K MIRODRŽNIKOM MRAKA OVOGA VEKA 29 PROPAST SVETA 30 OGANj POHOTE I MESA 31 PRAVICA 32 POHOTA OČIJU 33 SMRT I ŽIVOT U JEZIKU STOJI 34 PTICA
PROĆU DUŠEVNIH NAŠIH NEPRIJATELjA, K NAČELNIKOM, K VLASTEM, K MIRODRŽNIKOM MRAKA OVOGA VEKA U naši leti jest trud, A ti, bogati, u tvojih godina otpočivaj; U naše godine bolezan, A ti u tvoje veseli
I drugi pak svaki po sebi: Gospodi, izbavi mi dušu iz preispodnjega mraka i izvedi iz pakla dušu moju i ne ostavi je u Adu, negoli da izađe iz ove gnjilosti moj život gore k tebi, gospodi, bože
RAĐANjE Mraka izmakoh, a luča mu ne mogu podneti; ne znam što ću. Tami opet rodih svet, a od straha smrče mi se. Roćenju rad sam,
MRTVOROĐENI Nit je šta ovde video, Ni ima za čim žaliti; Iz mraka je na zalud ovde izašao, U mrak opet tamo i otišao; Ni imena mu ima, Sunce ga obsjalo nije, Ni zna za koje dobro: Kako
I krošto nas sade, i ppeđe toga vremena sa svetlošću tvoga lica, mirodržitelje mraka ovoga veka, napolje odovud, tamo u večnu pomrčinu izgoniš, pređe negoli dok dođe ono dobi neothodnoga našega boravljenja
mnogo onde zverova se nahodi i gadova; prohodi tamo ljuti zver iz dubrave pune gustih i lisnatih drva neplodnih, i iz mraka kromešnjega, supostat đavo ričući kakono lav; traži koga bi progunuo.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Naposletku je dohvatio pušku, uhvatio se polja i lutao tako do mraka, i tada se tek vratio kući; a da toga dana ništa nije ulovio, čak ni pucao, nije valjda nužno ni da kažem!...
zelenim atlasom, vraćala Zona preko sokaka od sestre Kostadinke, koja je u drugom sokaku stanovala, iskrsne Mane iz mraka i stade pred nju. Vaska se izmače uplašeno u stranu. — Lele, Vaske, pazi si!
Kola Stavre Jareta uđoše u hadži-Zamfirovu ulicu malo dublje, pa stadoše. Iz mraka priđoše još dve prilike i razgovarahu nešto tiho s Manom, koji je sišao bio s kola. Zatim priđoše kapiji.