Jakšić, Đura - PROZA
i svakome se dopalo to mudro i ozbiljno lice; svaka crtica na njemu beše puna izraza; svaka je pripovedala o večnom mraku podzemnih tamnica, o mučnoj samoći, koja se u vlažnome hladu kamenitih svodova provodi...
Obradović, Dositej - BASNE
Ako li se pak plaše da što u mraku ne vide, ludo misle: šta će viditi kad se u pomrčini ne vidi? Ali stare bake kažu to i to, i drugo.
Pita on: „Ko to lupa?” —„Ja sam — odgovori žena s pretvorenim glasom — što mrtvim|jelo nosim.” Kad ovi počne u mraku oko sebe pipati, ima šta nađi! Glave i kostš mršvih ljudi!
ili bolje da rečem nečoveku, koji na svet razuma mrzi, bez kojega je ista slovesna duša slepa i u vsegdašnjoj tami i mraku živi! Ništa drugo nije vredno nikakva čoveka do tolikog bezumija dovesti razvje samo i jedino sujeverije.
” Od ovoga sveštenoga i večnoga predela ko se god udalji, mora siromah tumarati po mraku i glavom koje o šta lupati i nos gdi ne valja zavlačiti; mora, ako mu se i neće, za ljutu nevolju bluditi i kao izgubljena
Kome li se ovo nepovoljno vidi, on usred podne zatvara oči, i mora biti u mraku i slepoti. Hristjanstvo je, kako svi znamo, razdeljeno na različna opštestva; svako opštestvo i osim nas ima svoje
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
JESEN 85 PESMA O ŠIVAĆIM IGLAMA 86 VEČE 87 ŠVALjA 88 III 89 ZAPIS 90 MRAK 91 UČENjE U MRAKU 93 ČELNIK 94 SINGER 96 PROROCI NA KOSOVU POLjU 97 BALAČKO VOJVODA 98 TRI VEKA U OBRENOVCU 100 UZIMANjE UŽICA 101 DRUGI
Ovo zlatno peraje? Pijem, pa razumem Kraljevića Marka što pola pije, a pola Šarcu daje! Ovo je vino zaseda u mraku! Žaba u ustima, kandža u stomaku! Nije ti ovo ni radost siromaku, a kamoli caru! a kamoli junaku!
Bežim. Rog me goni, sačekuje kljun, i u bekstvu, mučen ko lednički cvet, razaznah u mraku još strašniji svet: žena s bradavicom ko isisan crv doji vranu mlekom crnim kao krv; a žohare ljudi jedu, ulov
A još nismo stigli do Golgote! Vojnici su u mraku zaspali, ugasivši lučeve i sveće: osuđene, već su nas raspeli! A tek raste drvo za raspeće!
MRAK Ne svetli ništa ni u kući, ne svetli ni na sokaku. Neko s nekim o tvojoj sudbini razgovara u mraku. Uzalud čekaš, digavši očajno lice iz šaka. Ne vide im se ni lica, ni imena, ni reči im se ne čuju od mraka.
Ne znaš da l će ti glavu na panj, il će te s lađe, u džaku. Ti znaš samo toliko, da se to radi u mraku. Odmiče noć, a ti čekaš da ti se presuda javi. Tebe ne zovu na razgovor, a sude o tvojoj glavi.
Tvoja glava, il ruka, šta je sad palo na vagu? Ne znaš, ne vidiš, ne čuješ, sve se to radi u mraku. (Iz Hasanaginice) UČENjE U MRAKU One koje krvavi majstori muče, i koji ne znaju da se brane i bore, još
Ne znaš, ne vidiš, ne čuješ, sve se to radi u mraku. (Iz Hasanaginice) UČENjE U MRAKU One koje krvavi majstori muče, i koji ne znaju da se brane i bore, još krvaviji protomajstori uče da od zla
Ništa se ne čuje. Čuje se kupus sa šporeta u mraku. UZIMANjE UŽICA Ničeg o kuki, ničega o klinu! Ničeg u podrumu, ničeg na tavanu! Ničeg ni na tezgi, ni na vagi!
A sveca koji na dlanu nosi grad ostavismo u mraku, na pragu! 4. Onaj koji nema ništa, bos prognanik iz pepela, iz pepela svoje žetve, iz pepela svoje zemlje,
da je pala, magla niz Lužnicu teče brzo ko da je neko pije naiskap, potok, i kruška nad potokom, zažuboriše u mraku, puni žara.
Sve usijano, i osijano, i ozareno - ugasili, pa, u mraku, sabrano rasuli, zašiveno rašili, pomireno zakrvili, isceljeno ozledili, utešeno ucvelili, nedeljivo razdelili.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— „A ti dela to, kneže!”, reknem mu ja, i on ode u svoju vojsku u Žuber, ali po mraku. Sad da vidite moje pameti, koje mi uverilo, da stari ljudi pravo kažu: prva vojska za drugoga.
Ali ovo je ovako bilo: kada je Grbović preko Kolubare vrlo dockan od nas otišao po mraku, nađe turska sena i slame i čardake po sata ispod Valjeva i sve popali, pak se vrati u Žuber u svoju vojsku, pak bez
— Njegova sestra došla i mlogo gostiju ima, odem skoro. Pust sokak, blato do kolena; idući u bircauz po mraku kožu̓ se sav do kolena ukalja, digo̓ ga u ruke; spade jedna čizma, uze̓ je pod pazuh; spade i druga i jedna čarapa, sve
Brzokonjici otrče, a ne javivši napred da ide Karađorđe i Mladen, no u mraku prikuče se šancu. Milenko pomisli da se Afiz-paša povratio i poviče na vojsku: „Plotun, junaci!
Na dnu polja, nedaleko od Dumače ćuprije, stigoše nas Turci u mraku, i na stražnje momke opališe puškama, gde Nikola Živkelić iz Kutišice padne s konja neubijen, no blizu u rit sakrije se,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dete plače jednako. Pogleda opet, a ono se spušta k njemu: maleno detence, kao ćupić... crni se; u mraku ne može ni da ga vidi dobro. »A što plačeš, mali?« upita ga Radan. »Izgubio sam koze, pa ne smem kući.
Dok ga dostiže neki Milosav, komšija Milunov, čovek dobričina i razgovoran. Poznade ga u mraku, pa reče: — O, Srejo! Ti li si? Čekaj, zajedno ćemo! — Možemo. — O, brate, baš ovo danas bi džumbus!
Dučić, Jovan - PESME
zalazi za hume, Daleke i crne, kô slutnje; i snovi U toj mrtvoj noći pali su na vodu, Kô olovo mirnu i sivu, u mraku. Jablanovi samo visoko u zraku Šume, šume čudno, i drhću u svodu.
Ali s crne kule koban i potmuo Glas ponoćnog zvona odjeknu u tmini — Negde iz dvorane dug se uzdah čuo U mraku, u nemoj studenoj tišini.
A mokre su oči okrenute drugde. SAMOĆA Leži reka rasuta u mraku, Mrtva, bela. Ne čujem da prska Ni talasić izmeđ gustih trska, Ni ptić rečni gdegod u vrbaku.
Učaurena buba ćuti, I prede svilu za plašt Cara; Zapališe se Mlečni Puti, I prepuni se srebrom bara. Zrno u mraku žurno klija, Da ga izraste cela šuma! A na mom putu sama sija Sumnja, to sunce moga uma.
ispod njegovih nogu, odnoseći čitave spratove razbijenog granita, koji se s hukom ruše u crnu vodu što tragično huči u mraku. U daljini u horizontu, digoše se crveni plameni stubovi: to su munje zapalile neku ogromnu šumu negde na predgorju.
Preko reke koja je delila ove dve zemlje razgovarahu dva čoveka: — Mi živimo u mraku a obožavamo Sunce koje neće da nas ogreje.
požar njihovog grada i osvetli šumu, da bi probudila svog dragog i pokazala mu na grudima svoje grivne koje nije u mraku video, i svoje oči zelene kao dve kupine u kojima se legu zmije.
će Starina Novače I Pivljanin Bajo u ljutom Drobnjaku, Zalud dohvatiti za zelene mače: Podli će se pazar da svrši u mraku! A u tvom su nebu sve molitve naše, O večna predstražo i slavi i plaču!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Sede posle na panj i osta sam u mraku, pa gleda život u dvoru. Na otvorena kuhinjska vrata bukti vatra crvenim plamenom i liže gvozdenjak i verige na kojima
baš ako ćeš i Anoku! — Hoću ja, bogami! I snaha iznad kuće provede pijana devera po mraku do vajata. Pokri ga ponjavom i ode u kuhinu da priča jetrvama što se zbilo. Ali se nijedna ne obeseli tome glasu.
Đeda se diže, oturi guber, prekrsti se, podavi noge poda se, pa osta sam u mraku, sedeći na krevetu i preturajući svakojake misli. Drugi petli zapevaše. Đeda usta i pođe na bunar.
Nekakav strah bješe obuzeo popa, da se jedva držaše na nogama. Aksentije Smiljanić pozna ga u mraku: — Pobježe! — reče on. — Ko? — Učitelj! Pop dahnu dušom: — Srećan mu put! — Šta? — reče Aksentije. — A Mara? — A?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ta neću, slatka, znam ja šta je tajna — veli ispraćajući gđu Gabrielu, koja se izgubi u mraku, proklinjući tu »svađu« zbog koje se gube suknje i hozlice. Odmah za njom krenu se i snaš’-Pela, pa zaredi po komšiluku.
Pa i sam Eržin hulanerski kaplar, koga su zvali »Šecko-jedno«, koji je već poodavno džonjao u mraku na avlijskim vratima, i kome je u njegovom Konjičkom pravilu stajalo da hulaner treba neustrašivo da dočeka bar deset
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Hteo bih još ja od one stare vere i hteo bih uvek da se nađem u ovom crnom mraku pred crvenom olujom. Jer je ona stara, mahnita vera svu moju krvavu dedovinu pretvorila u jedan veliki grob u kome
I pre je za mene vladao mrak. Ali, u dubokom mraku, ponekad, sevala je munja. Sad je nastao neprekidan, potpun, crn mrak. U blesku one munje sticao sam čudnu veru u sebe.
Afrika
Imamo pola sata do polaska broda. Na pola puta crni gazda šalupe naplaćuje karte u mraku. Polovina saputnika ima karte kupljene za povratak još na nekoj drugoj šalupi, ali na kojoj im je rečeno da će važiti i
Odjednom smo sasvim u mraku. Jedino se još belasaju naša odela. Vraćamo se između bengaloa kroz gustinu tropskog rasadnika koji se, ne znamo na
Odlazim u zaselak i, onako u mraku, pronalazim odakle dolaze zvuci tam–tama. Nekoliko odraslih derana sede ispred kolibe na asurama i udaraju u bubanj i u
na breg prebačen konopac za koji se oni pridržavauj dok prevlače splav, ništa ih ne može naterati da to učine i u mraku. Nama bi međutim bilo bole da zanoćimo negde dale od reke, gde nije močvarno.
Dajem mu pet franaka poklona. Za večerom, sâm, usamljeniji no ikad, sa gubavcem u mraku ispred sebe, sa lampom — protiv oluje na koju naleću ce–ce mušice.
Grupe ljudi i žena prolaze u razgovoru. Ja sam savršeno srećan. Pronalaze me ipak neki starci, koje u mraku ne mogu da poznam; sa njima je jedan stari grijon (bard), kažu sasvim slep. Oko nas se skupljaju lagano seljani.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Leti su se te ravni pretvarale u žarke pustinje, a zimi u ledeno more, pokriveno snegom. Ljudi su osluškivali, u mraku, urlik vukova.
Ispod tih zatvora, u podrumu, kraj jednog rimskog bunara, bilo je nekoliko nepatosanih soba, u skoro potpunom mraku, što su donedavna bile mučilišta. Tu su zatvarali ubice, dezertere i špijune.
Kad je profoz otišao, sa fenjerom u ruci, Pavle je video da sa njim, na zidu, ostaje samo njegova senka, u mraku. Nad njim je bio ceo Temišvar, tolike tvrđave, kasarne, toliki ljudi, konji, ali niko čak i ne zna gde je, a da mu dođe,
Zaboravljena skoro više od godinu dana, ta slika njegove mlade, pokojne, žene, pojavi se tako, u tom providnom, plavom mraku zatvora, i on je vide kao da stoju tu, pred njim, u zidu.
ga je, u noći, kako škrguće zubima, i, mada supružnici nisu govorili, ona mu je, ćutke, dodavala obloge sa sirćetom, u mraku. Nije ni ona spavala. Oboje su oni slutili da se njihov brak prekida, iako se sasvim prekinuti ne može.
Mati njihova jedva je čekala, uveče, da odu. A deca bi otišla na spavanje, oterana rano, i legla bi, u mraku, šapćući jedno drugome, žalosno. Posle bi, u noći, katkad, dolazilo i do plača dečijeg, gorkog.
Jahao je i po providnom mraku, kao senka. Odmicao je tako, u strahu, i odmorio se tek kad je, kroz urnebesni kreket žaba, video da je stigao na
Drugi sad igraju i pevaju u Temišvaru, u Budimu, i Beču, a mi, gladni i žedni, krijemo se, u mraku, i vešala nas čekaju. Kao brod, koji talasi bacaju po moru, na pučini, naš nacion luta. Zašto? Kome smo krivi?
One su, uzbuđeno, posmatrale lepog oficira, koji im je, iznenada, došao u kuću, po mraku, uz svetlost fenjera. Ali, njega je pratila, kao sen, Božičeva kći, pa su ćerke apotekara mislile da su to verenici.
Ali, njega je pratila, kao sen, Božičeva kći, pa su ćerke apotekara mislile da su to verenici. Razmeštanje gostiju, po mraku, ispalo je pomalo jezivo i avetinjski, ali je Pavle, uskoro, zaspao tvrdim snom.
Mladence je sklonio u jedne taljige, nasred dvorišta, u mraku. Zvezde su im se smejale na nebu. Đurđe se spremao da ukrade mladoženju i mladu, kad svatove san bude savladao, i da
Mlada je, međutim, iznenada, osetila, kao grobnu zmiju, tu njušku, a videla, iznenada, samo zverske oči, u psu, u mraku. Vrisnula je. A taj jezivi vrisak odjeknuo je kroz noć, daleko.
Teodosije - ŽITIJA
zbog koga se načinio toliki metež, poboja se da se ovo zlo kako ne svrši ubistvom, i nagnuvši se s kule pozva ih po mraku.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Čovjek s mišem nagnu se nad otvor, spazi u mraku džaka nekakvu neobičnu dlaku, uzviknu i toga istog trena desi se strašna stvar!
— A i ti, dragi prijatelju, ne mrdaj mnogo njuškicom ispred mog nosa, jer, znaš kako je, mogu se ja ovako u mraku zaboraviti — iskreno priznade mačak.
Otišli su da pojedu mjesec, pa da te onda lakše sačekaju negdje u mraku. Kruškotres Kukuruzović pogleda u okrnjen mjesec i urliknu: — Ajaoj, gotovo je, pojeli su već pola mjeseca! Bježim!
— Mačak ide nečujno kao sjenka, a to što lupka u mraku kroz kuću... to će prije biti neki mali, maleni konjić s tvrdim kopitima.
Trkom! Ovo komandovanje prisluškivali su u mraku iza plota miševi Slaninko i Brašnov. Slušali su i od čuda bečili oči. — Vidiš da je unutra bio konj mišolovac.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- raširila je oči i ja sam video kako joj zenice svetle u mraku kao zenice mačke. Ruka koju je držala u mojoj bila je suva i vrela. Rekoh joj da ćemo ići auto-stopom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ne razlikuje tamu oko sebe i tamu u sebi, i širom otvorenim očima, u mraku, ne vidi ništa. Skakanje žabe, čelo glave, izvesno je da je oslušnuo, ali odmah zatim zaguši ga san, tako da opet sve
Tada, pomućenom svešću, prvo začuje lavež pasa i poj petlova, da odmah zatim širom, u mraku, otvori oči i ne vidi ništa, ali da mu se učini kao da vidi, u visini, beskrajan, plavi krug. I, u njemu, zvezdu.
I, u njemu, zvezdu. Jednom zasta u tom ljuljanju i hujanje mu u glavi presta, tako da oseti da je budan. Ležao je u mraku širom otvorenih očiju, začuđen, i drhćući od hladnoće. Nije više sanjao. Poj petlova i lavež pasa čuo je.
Tako mu se i ostalo što je bilo tamo, napolju, na kiši, javljaše u širom otvorenim očima, u mraku: obronak brega i pod njim Dunav, sa čamcima šajkaša, kojima će se navesti na vodu.
Tad zaškripa đeram i, u isti mah, zalupaše na vrata. I kao da se trže ne samo on, već i sve drugo živo, u mraku, što je dotle bilo i nevidljivo i nečujno, začu se tutnjava kopita i zalajaše promuklo psi, sasvim blizu.
I tek što je, onako trgnut iz sna, polubudan, pokušavao da se, u mraku, oslobodi nekih čaršava u koje se bio zapleo, i da se izvuče ispod koža, oznojen i go, jer go je uvek spavao, ona se
Vatre su još šarale po mraku velike senke i pričine, ali čim puče prva puška, sve kao da odskoči sa zemlje i zaigra. Zapevaše neki, zarikaše,
Čim su ih, uostalom, izveli tu na utrinu, opkoliše ih nemačke tobdžije, koje su se posle, kraj svojih topova, u mraku, videli kako stoje, sa zapaljenim luntama u ruci. Sve se međutim svrši dobro, čim stadoše i baciše tovare i oružje.
Ni te noći pod vedrim i tamnim nebesima, ni ti voćnjaci koji se osete tako u mraku i mirišu negde u blizini, ni taj lavež pasa koji je svud isti, ni te vatre od kojih zasuze oči, zagaravi lice i ugreje
četvoronoške, sa senkama šatora na leđima, uspeli da se izvuku iz logora i izgube pod obližnjim plotovima, u travi, u mraku, u jarkovima, u žbunju.
Skoro polovina njih, ne mogavši da zaspi, razbegla se tako, po mraku, nekuda prema gradu. Zasitivši se, poslednjih dana, pred polazak, u opštem plaču i kukanju, svojih žena, pri onom metežu
I mada čitavi sokaci behu pusti, oni su, po mraku, naslutili ono što su tražili. Ne dirajući piliće po granama, i obilazeći guske, nakrali su se mekih golubova.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Porođaj se zato obavlja u mraku i tišini, a pored porodilje je samo babica. To se čini jer se veruje da ukoliko manje njih zna za porođaj, on će utoliko
Ona se obično priređuje praznikom, nedeljom ili o slavi (isključivo po mraku). Povojničari donose kitu cveća zavezanu crvenim koncem, pogaču i glavicu crnog luka.
u našem narodu postoji verovanje da je opasno ostavljati bebine pelene posle zalaska sunca, po mraku, ili kada duva vetar, budući da bi tada babice mogle preko ovih pelena nauditi i samom detetu koje je u njima bilo
Matavulj, Simo - USKOK
Hodi, Janko, hodi, brate, da se pocjelivamo! I zagrli uskoka, koji dirnut, u mraku se poljubi s neviđenim, nepoznatim čovjekom! Knez odjaha, pa se i on i svi muški redom poljubiše s namjernikom.
Milićević, Vuk - Bespuće
On se svlačio u mraku i činilo mu se da još čuje njezino bolno i uzdrhtalo jecanje; i kad je legao, činilo mu se da je još vidi satrvenu i
I toga čitavog dana ne razdvaj ahu se. „Šta je to sa mnom?“ pitao se uveče Gavre Đaković, kad stajaše u mraku kraj otvorenog prozora. „Našto sav ovaj nemir, zbunjenost, slutnja koja se rađa u meni? Šta će to meni sada?
Radičević, Branko - PESME
“ Pa dovati jera tananoga I još onog, brate, debeloga, Tog u desnu, onog u šuvaku, Udri njima po vetru i mraku. Bože veli, čudna dela tvoja! Ali gledaj kud ćeš, glavo moja, Jer ako te to jerje dovati, Oćeš bogme grko oplakati.
Ovo reko, pa se leći sprema, Jera mi se nešto pozadrema, No dok mesto ja traži po mraku, Glednu malko nebu i oblaku, Al' kad vide same oblačine, A zvezdice te baš ni jedine, Padne na um nojca nekadašnja,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Samardžija se raznježeno zagleda uz dolinu potoka Japre i snizi glas kao da je našao zaspala zeca: Ide on u mraku za tobom — kuc-kuc, čok-čok! — prati te vjerno, ustrajno, nijesi sam na svijetu, ne bojiš se vuka ni hajduka.
U mraku se od mene iščauri nekakav sasvim drugi čovjek, ni ja ga sam poznati ne mogu: domišljat, mudar, junačan. Nit mi treba po
— Ko će znati šta se u onome pijanstvu i mraku sve ispodogaćalo. Odjednom s onoga kreveca, iznebuha, poput opruge, odskoči komandant Milančić i za tren se nađe pred
Jedna isturena jedinica Krajišnika već je dospjela do druma kod Boleča, na sam prag Beograda, i tu se, onako u mraku, povaljala po nekim jarcima i udoljinama.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
) HASANAGINICA: Ne svetli ništa ni u kući, ne svetli ni na sokaku. Neko s nekim o tvojoj sudbini razgovara u mraku. Uzalud čekaš, digavši očajno lice iz šaka. Ne vide im se ni lica, ni imena, ni reči im se ne čuju od mraka.
Ne znaš da l će ti glavu na panj, il će te s lađe, u džaku. Ti znaš samo toliko, da se to radi u mraku. Odmiče noć, a ti čekaš da ti se presuda javi. Tebe ne zovu na razgovor, a sude o tvojoj glavi.
Tvoja glava, il ruka, šta je sad palo na vagu? Ne znaš, ne vidiš, ne čuješ, sve se to radi u mraku. (Zatamnjenje, zavesa) DRUGI DEO I SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA (Sve je kao u prethodnoj slici.
Sve se oslobodilo, sve se preobrazilo, u mraku! Noćas sam snažan, svemoćan, i slobodan po drugim zakonima! Kako sam samo lep u času kad me niko ne vidi!
svom budžaku, svukli smo odela, izuli cipele, dunuli u sveću, legli, izašli u vrt, i odmaramo se od svojih lica, u mraku... (Zatamnjenje) IV SLIKA PRED HASANAGINOM KUĆOM MUSA: Kad jednom počneš da zavidiš, gotovo je.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
To je sigurno bila njegova sveća, upaljena mu više glave. Kad se ispesmo u kujnu, i to do vrata, u mraku, naiđosmo na oca mu. On se, kako izgledaše, beše zaneo u neko opasivanje.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pomrkne sunce i uvati se tama, reko bi da je ponoć. U tom mraku satre glavama kulu u mlevo, uzme devojku pod krila i digne se u oblake.
Lalić, Ivan V. - PISMO
plesan obrasta naforu, Vlaga budućih kiša je u zraku — A ti razaraš svoju metaforu I stiskaš zube dok radiš u mraku. (8-10.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
IV Klopara točak klimavog ustrojstva, po kalu kleca - ne kotrlja zvezde. Četvrtak Petku: Ne čekajmo gosta u mraku neko Kotaricu steže! A Petak žalno: Padaj, pčelo kraja, „Na krilo izgubljenog raja“.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Vjetar je meo i sve se zavi u sniježni veo. MJESEC I NjEGOVA BAKA U šumi staroj oganj gori, blista u mraku na kraju svijeta; kad bliže priđeš — od srebra dvori, po njima mudra starica šeta; nad krovom plavi vije se dim; tu
U šumi staroj oganj gori, blista u mraku na kraju svijeta, kad bliže priđeš — od srebra dvori, po njima mudra starica šeta ... Noseći kapu nevidljivicu ...
“ Diže se Ćosa, govori: „Eto, nosim u torbi čitavo ljeto, sada sam pravi div. Poći ću noćas po gustu mraku gorskom mlinu čarobnjaku. Ostaću valjda živ.
A kad u klanac, u šumu zađe, u mraku gustom Ćosa se nađe, pred nosom nesta prst. Iz noći gluve sova se javi: „U šumi žive divovi pravi, junače, budi
Kad obnoć bura na moru duva i moćan talas u lađu gruva, grmi u mraku slijepom, ribica dobra mornare zove u tihi zaliv nek žurno plove, svijetli im zlatnim repom.
Oblaci jezde, strahota sama, barčicu malu zahvati tama, za gromom ori grom. U gustom mraku bez jednog zračka odnese bura barku i Mačka u divljem trku svom...
“ A dedin stražar, veseli Žuća, grozi se Žderku glupom: „Kad li ga jednom skopam u mraku, platiće kožom skupom! U tom je samo nevolja prava: on uvek dođe kad straža spava.
Neka ga samo u njivi vidim, odneće praznu torbu! Kad li ga zgrabim u mraku slepom, platiće, bogme, glavom i repom.“ Lopov se Žderko u jami smeška: „O, počuj, beli svete, pazite samo ovoga
Tvrd san lupi i mene i druga, svakom osta na glavi čvoruga. Rano jutro lutalo po mraku i razbilo fenjer u budžaku. Mesečina polja potopila, četiri se konja utopila.
Jaše mališan vesela srca u sedlu drvenjaku, pažljiva Borka kopitom kvrcka kamenom stazom u mraku. Odjednom noćni prolomi muk vijanje strašno — vuk!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ima li dobrog vina tamo? — Da, ali bismo ga morali piti u mraku. Idem da pitam sina.. Ako on pristaje, dovešćemo čamac do vas i poći.
Sem ako ne čekaš Pabla! — Mogu doći za vama kad obiđem najpre maloga Pedra; on se rasplače ponekad u mraku i tata se onda ljuti. Hoćeš li ti, Ivona, da me pričekaš časom, a onda ćemo sići zajedno, ili silaziš odmah?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
5 „Kada samrt stegne moje grudi bolne, I potone duša u večnome mraku, Vi pođite tamo, razmaknite volne, I na dnu jezera kopajte mi raku, I tamo sahran'te Preko moga groba Nek' se metne
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Stare su napeve kao burjan trgali ne bi li crkva tvrđe im stajala, i mrzeli su na mene! U bedi minuh, po mraku sahranjen, ko čarobnjaka me snevaju, ne ustah ja iz groba!
Na tu pomisao dolazi odgovor koji kaže: pa vi i jeste neko drugi, pogledajte svoja lica u mraku, to uopšte niste više vi, vi sebe ne možete poznati.
No niko od nas ne voli da se ogleda u mraku i mislimo kako je najvažnije da postojimo. Opet se čuje jedno otegnuto neeeeee, malo strožije izgovoreno iz malo veće
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vučku vozaru pali kamuti u blato, i on je bio očajan što ne može u mraku da ih raspremi. A nekom vozaru prvog voda ukrali ćebe, pa psuje na sav glas i preti da će lopovu koske polomiti, ako
Pešadija je već izlazila na drum i hvatala desnu stranu puta. Ljudi su potrčkavali da u mraku ne izgube vezu, a municija u fišeklijama je kloparala. Zastadosmo... Negde je zagušilo.
snagama ljudi i životinja, čelik se kotrljao preko njiva, jaruga, urvina, kroz šumu, cele bogovetne noći, po mrtvome mraku... Svitalo je kad smo zastali usred jedne njive, zasejane kukuruzom.
— Ne da mi se — veli očajno Aleksandar. A znaš kakva je! Pitam ga otkud je vide u mraku. — E... suknja... Ne dremaj, dronjo, već drži konja na dizginama — viknu na srednjeg vozara, kome se konj saplete.
Krenuli smo po mraku. Mučno je osećanje kad se po mrkloj noći izlazi na položaj. Išli smo prvo glavnim putem, onda skrenusmo, zatim preko
Išli smo sada običnim seoskim putem, po glibu i mraku. Jedva pronađosmo poljanu gde beše ceo naš puk. Pričaju, kako su mislili da su nas zarobili.
— Ama zamalo, bre, da nas uvate za gušu — objašnjava neki od naših vojnika. Komandanti su nervozni, jer ordonansi u mraku ne mogu da uhvate vezu sa pešačkim jedinicama.
Komandant njegov veli da ne zna gde mu je komanda puka. Jedinice se svijaju u kolone po poljima, ali su sada u mraku pogubile vezu među sobom...
Ali sad se već lakše snalazim, isto onako kao kada se u mraku silazi niz stepenice. Pred nama odjekuje tuparanje nečijih nogu.
Tada sam mu stručno objašnjavao, kako je vrlo opasno noćno gađanje, jer poslužioci u mraku mogu lako da pogreše, i onda razorna padne u naš rov. — A, jest! — manu jetko glavom.
Iako je to bila bliska komanda, činilo mi se da idem negde izvan sveta. Po kiši i mraku jahao sam preko nekih potoka, po glibu, preko polja i kroz neka sela, dok me ordonans ne privede jednoj jazbini, i
Po glasu, koji liči pomalo na zapomaganje, reklo bi se da dugo vremena lutaju po mraku beogradskim ulicama. — E, da ti kažem — odgovara neki polupijani glas sa trotoara.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Najpre se stadoše motati nekakvi crni koturovi, koje ona lepo raspoznavaše, i ako beše u gustom mraku, zatim se koturovi stadoše rastezati u dužinu, stvarajući sve veće, raznovrsne slike.
O, da divne, retke sreće!... Čudne li lepote i radosti: priljubiti se tako uz majčine grudi, sakriti glavu u mraku na tim svenulim prsima, koje su te, nekad jedre i zdrave, othranile i podigle!...
Ona iziđe i zastade na stepenima. Jamačno ga opaziše u mraku, te Vlajko zastade na vratima, a ona sama pređe dvorište.
Sad nastaje život, pravi život!... A ovo se dosad lutalo nekud po mraku... Dalje, dalje crna prošlosti !... Zdravo lepi, srećni živote!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
195. Ne čudim se mraku ni oblaku, Ni Vrbasu što se često muti, Već mom dragom što se na me ljuti, Ko da sam mu nešto učinila Što sam
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Ispred ove zavese mrak je, u kome zapališe spasitelji gradove, sanduke, lađe i kace! SOFIJA: U mraku pred ovom zavesom mudraci nadbudališe budale, a budale nadmudriše mudrace!
Mesečina. Sparna letnja noć, puna cveća, zrikavaca i svitaca. Sofija, posle plivanja, briše kosu. U mraku, sa strane, u prvi mah nevidljiv i za publiku, stoji Drobac. Netremica, i ne pomerajući se, gleda Sofiju.
SOFIJA: A znaš li šta je ovo? DROBAC: To ti je runolist. SOFIJA: Kako ih poznaješ i razlikuješ po mraku? DROBAC: Pa po mirisu! SOFIJA: Ne miriše svaki. DROBAC: Čini ti se. A i vidno je, vidiš kolika je mjesečina!
SOFIJA: Kakav je to mrak, gospode Bože! DROBAC: Spolja mjesečina, a unutra mrak i smrad. I valja mi po tome mraku i smradu tumarati... SOFIJA: Dokle? DROBAC: Ko zna dokle. SOFIJA: Čekaj!... Ponesi ovu vidovu travu!
Ostala sam sama, neko je naišao, i ja, onako obeznanjena, u onom strahu i mraku, nisam poznala ko je, mislila sam da hoće da me ubije... A jedva sam i čula šta govori, pola reči je odnosio vetar.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U mraku samo kad mi ideš, a oči ti se bolno smeše, čini mi se ide mi krasna prosta sirota mati božja. MOJA RAVANICA Bludno gle
Poda mnom jednako vidim sobu i četiri daščana kreveta u mraku, otkuda dopire smrad. Jedne izderane cipele ostavljene na stolu. Eto, i to je svojina!
Imao‑ne imao, on je i pod artiljerijskom vatrom stizao do nas, u mraku. Obično bi kujnu doterao tako blizu, do rovova, da smo katkad, u vetru, mogli da namirišemo masnu goveđinu.
U malim prozorima ne beše svile nebesne, plave, ona je bila poderana. Čašu ovu u slavu rite! Po krevetima, u mraku, ležale su senke. Muževi, ocevi, braća, deca u stidu i sramu. Ja pijem u slavu smeha Banaćana, koji je oštar kao kolac.
Mađari su psovali i bolničare, i lekare, i božju majku. A samo su Rusi, u velikoj gomili, u mraku, ćutali i pružali ruku kad bi bolničar sa fenjerom i čajem prošao.
14) i stižem u mraku. Dobijam, za stanovanje, čitavu jednu, praznu, kuću. Hodam po njoj i biram gde da mi nameste postelju.
Moje ime zvuči srpski, ili češki, ili poljski, pa, katkad, poneki oficir predaje papire sav pozeleneo. Katkad, noću, u mraku, kad ima dezertera, oni iskaču, glavačke, kroz prozor u nužnik. Pucnji odjekuju.
Stali smo bili pred jednim razrivenim tunelom. Hteo sam da sagledam taj potok što je u mraku žuborio i učinilo mi se da se rumeni, i da je veseo.
A sva ta bleda lica, i sva moja žalost nestade u žuborenju tog potoka u mraku. Voz nije mogao dalje. Valjalo je preći, preko Čortanovačkog tunela, peške. Bilo je hladno.
U daljini sam krš, nisko žbunje, i modro nebo. Kako se brzo mrači ovde! Šest dana živim i ćutim u ovom mraku. Oko mene ogromne senke, koje nemaju kraja, i provalije, koje nemaju dna. Sve je od kamena.
Šest dana ćutim i živim u mraku. Pognute glave idem od kamena do kamena, a kad se uspnem na vrhove stena, milujem rukom ovu obalu.
One su jedine bleđe i svetlije šare u mraku. Iza njih, kao ogroman grob, diže se zemlja, i nigde stabla, nigde ni žbuna. Sva se savila na istok, prelomljena od bura.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
GOLGOTA Mračno je nebo. Mesec krvavi U ponoćnome tinja oblaku, Ko težak uzdah šapće u travi Vetar. Golgota spava u mraku. Crno je nebo, ni zvezde nema— U grozničavom bunilu drema Planeta stara: Greh na njoj teška krila odmara...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
potočka, što se pod planinom vijuga, ne čuje se ni stoka oko kuća, koje su nas sa sviju strana opkolile, pa u tom mraku izgledaju k'o crni plastovi. Svud tiho, samo kod nas kipi život i rad....
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Kad kiša noću rominja, On strepi: Sirotinja Šapuće, u mraku, kako bi Živoga da ga zarobi! Tek sunce, u svetlo razdanje, Vrati mu samopouzdanje.
Izbrojao si sve ovce (i ovnove!) Što ih ima u srezu i u okrugu... Šta bi još moglo da se upotrebi? Čekanje u mraku beznadan je posao! Kad bi se bar znala strana sa koje bi Muklo, na prstima, naići mogao!
Pisci? — Kočijaši koji su se u mraku raspričali! Amerikanci? Valja: Američani. Jer nije Likanci nego Ličani! Ličanin može postati Američanin, ali stranac
Noć je veliko, nabuhlo Ništa Koje se od tužnih sećanja leči. Noć, odrana koža na raspeću. U mraku se sakrila kiša, Dok kroz tišinu pljuskovi reči Povremeno, s vetrom, na sluh naleću.
Celu noć je vetar s papirićem šuškô: Šaputali su, ko žensko i muško, Ko ruka, u mraku, kad pipa, nasumice... A kad je na prozor povirilo sunce — Papira, na stolu, više nije bilo.
Svejedno da l pršti sneg, il behar, il tuče led: Godina obavlja ono što je došlo na red. Reči njene, u mraku, šapuće mokro lišće. Kiša je mastilo kojim pesmu o sebi piše.
” „Nas tri smo jutros, u osvit sunca, Uhvatile večnog begunca U kafani „Poslednja šansa”. U mraku smo čekale sve dok ne svanu. Igrao je partiju preferansa Sa noćobdijama u Zvečanu.
Pogledom ih kao ognjem ožeže: „Zašto moj starački život trujete? Zaplele ste se oko mene kao vreže, Al ja, u mraku ranjene sujete, Otkrivam začetak ravnoteže!” „U tami svog bola skupljam vedrinu: Da makar kum-Đoka odnekud bane!...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
dotle je vladalo opšte mišljenje da, počevši od dubine 500 metara, morske životinje koje žive u tome večitome dubinskom mraku, ne mogući ništa videti, nemaju oči.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Lice mu ne videše, ali po odelu ga poznaše. Za njim je silazio drugi, krupan, u gunju, i gotovo sasvim u mraku. Sigurno je to bio kupac kuće.
Ovamo, s druge strane, po varoši, u ulicama, koje su se ovde svršavale, sve je još bilo u nemom mraku. Samo njemu, gostu, činilo se da — (a to kao da gleda obrnuto, kroz sebe i iza sebe) — otuda sa njine, Sofkine kuće,
U mraku i zaprepašćenosti svih odsekao Jusufčiću glavu. I onda dočekan od svo jih, praćen njima, halakajući, dojurili svi ovamo
Zato je tamo u kut pao, da je u mraku, da se ne bi video kakav izgleda, kada joj počne o tome govoriti, a zato i traži da sada svirači sviraju, da od njihne
Šiknu krv. Alat, blješteći se u mraku, propinjući se i razrivajući kaldrmu, odjuri sa njime. Sofka ču kako Arsa polete u kujnu, i tamo ka svekrvi viknu: —
Tek što je ponoć prevalila. Jedva se nazire bunar, štala, okolni zid, a ostalo se još gubi u mraku. Iz one velike sobe, kroz široke, prizemne prozore, ulepljene mestimice počađavelom hartijom, dopire žuta, mrka
Pandurović, Sima - PESME
Pa i bol će proći; Sve, čak i ljubav. Gladne strasti gone, Gone po mraku grobu što Že doći; Posmrtna zvona u daljini zvone, A vetri huje ponosno i strasno Poslednju pesmu svemu što je bilo.
na tuđeg čoveka I devojački san o svome braku, Ne znajuć’ da l’ te dobro il’ zlo čeka, U mutan život pošla si po mraku.
Grmi zadnji odjek, potmulo i divlje, Borbe što se s mržnjom i očajem vodi, Dok u mraku budno, sve življe i življe, Diše stara zemlja u novoj slobodi.
Ali, opet, kada u mraku života Pohode me, retko, u mojoj samoći, Sećanja svih dana i prošla lepota; Kad mi dođu moje stare, divne noći,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
KUČI-BABA I Kuči-babom straše majke djecu, da ne idu po mraku. Kuči-babu predstavljaju kao staru ženetinu, koja ima dvije vrećetine, pa neposlušnu djecu kupi i nekud u nekakvu
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad ovaj bubne sa slaninom među nji, a čovek skoči onako u mraku, pa stane vikati: „Ko je to?“ A kradljivac odgovori: „Ja sam đavo.
“ Dečko izišavši na polje, čučne u mraku, pa izvadi iz torbe pogaču i pečeno pile i čuturu s vinom pa | stane jesti i piti.
Kad ovaj bubne sa slaninom među njih a čovek skoči onako u mraku, pa stane vikati: „Ko je to?“ A kradljivac odgovori: „Ja sam đavo.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Baš me zanima dokle će! STAVRA: Da govori na struju, mi bismo ovde u mraku sedeli! (Ulazi Gospava) IKONIJA: Šta je, Gospava, zar već gotovo? GOSPAVA: Dosta je, vala, i bilo!
(Izlazi) CMILjA: Kako ću ja noćas po mraku sama do Repišta? IKONIJA (ulazi): Kome si to otvarala? CMILjA: Lupala ona profisorka! IKONIJA: Koja profisorka?
Stanković, Borisav - JOVČA
a one, već opijene, već raspaljene, već u postelji, pa onako, u noći, u mraku... I onda ja... Istina ne kao čovek. Sutra ni da me pogle da. Kao da ne zna da me je zvala, da sam kod nje bio. Ništa.
MARIJA, TOMA i ARSA (izlaze iz mračne kujne, odahnuvši ali još preplašeni). TOMA (primetivši slugu u mraku kraj stepenica): Beži, ti! SAUGA (pobegne levo iza kuće). MARIJA Ode da je traži, da je ubije! Sigurno na čivluk.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
imati, a njih voopšte ne poznavati i nji[h]ova preslovuta mesta i gradove ne viditi, to bi za me toliko značilo kao u mraku živiti. Ne ostaje mi više nego 50 dukata.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Gle: zlatno kube sred noćne vode. (To moje srce blešti u mraku.) Ja kao da vidim: po žitu i maku Slovenskog sebe koji ode.
Zatočeni: ora je — prhnite iz tela! Ne leče pesme nikog (tvorce svoje truju): Gle pesnika u mraku usred dana bela Gde mu gavranovi krišom mozak kljuju.
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Kao da je kukuruz.“ Napunio je šaku. „Vidi koliko su teški.“ Uzeo je njenu ruku i njome blago mešao gomilicu. „I u mraku svetle. Moji su. Ja sam ih zaradio. Niko ih u Prerovu nema ovoliko.“ Uplašeno je potvrđivala glavom.
Svih petnaest godina života s njim samo su čekanje, stražarenje po mraku i kiši, nesanica što budno osluškuje lajanje prerovskih pasa na odocnelog povratnika...
Iz Beograda sam i dobar sam mu poznanik. Je li ti to dosta? — Bolje će biti i za njega i za tebe da ne stigneš po mraku — bičem češe obrve. — Rekao sam ti sve i ćuti! — Šta ćeš, gospodine... Nismo ti mi beogradski kočijaši.
Ljut je, prođe Vukašinu, nađe ocu ruku, prosu mu duvan, i dodirnu je usnama. — Mrak je kod tebe. — Vidi se i u mraku. — Vidi se. Vukašin sede na minderluk, uhvati dasku stola i stegnu je zadovoljan što ne vidi očeve oči.
Začudi se, ne, brani se, a on joj prilazi sve bliže i bliže, pripija se uz lice, urasta u glavu i u mraku istiskuje svest. ...
Jeste: u Srbiji se i kole i psuje, gazi po blatu i živi u mraku, i jede hleb sa sofri na kojima su nekad hajduci urezivali svoju žetvu, istim nožem klali Turke i sekli hleb ali...
— Krv nam se s Tošićima meša. Neće biti moji unuci. — Tvoji će biti! — viknu, smračen od mumlanja i krckanja u mraku. — Kroz njih ne mogu da trajem. Dušmani će da opogane moju krv. — Ima nešto važnije u životu...
Zamirisao je crni luk i svojim dahom i sasušenom zemljom u beloj bradici žilica. Tu, u večitom mraku, u kaci punoj pšenice, mirno borave njegovi dukati. Obe ruke do lakata pobo je u pšenicu.
Takvu životinjku. A njih Toliko ima na zemlji da će uskoro i nju početi da jedu. Samo je njemu ne da Bog. U mraku jedan drugome nisu videli lice. Ispod kace, jureći se, zacijukaše miševi. I oni sluge na pustoš.
Sutra će mu sve reći. A Misli su se kao disanje rasturale po mraku. Kad je Simka s lampom u ruci polako otvorila vrata, on je trgnuo pokrivač preko glave.
pišti i mislio da će umreti, a nije smeo da vikne, jer ga je ona iz sve snage stezala ispod miški, krv je linula, u mraku su svetlele velike kravlje oči, širile se, pa su postale jedno oko, i on je ceo bio u tom oku, davio se u njemu, pa je
Uzeo je vile. Ne može da ih drži. Propipao se i video daje suv. Onda je nekako, po mraku, svu prostirku izbacio na đubrište i doneo čistu slamu. Može se i na đubrištu videti.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
) Umalo da Uzun Mirko od tog posla ne izgubi vid: dim sa ognjišta i sitan rad, više u mraku no pri svetlosti, zapalili su mu i kapke i zenice i da nije bilo nekog Hadži-Karimana, vidara koji je umeo i sa travama
Ona je i sad svud oko njega jer Višnjić ne može drugačije: naučio je da razaznaje u mraku a ne u svetlosti. Naučio. To i nije bilo učenje nego pipavo skupljanje naukâ.
Tako je polako sazrevao za učenje. Moralo je biti proleće jep je dečak, šćućuren u svom mraku, odjednom osetio kako ga dodiruje nešto meko i oporo u isti mah: milovalo ga je i privlačilo a on se prepuštao.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
davno zašao za hume, Daleke i crne k'o slutnje; i snovi U toj mrtvoj noći pali su na vodu, K'o olovo mirnu i sivu, u mraku. Jablanovi samo visoko u zraku Šume, šume čudno, i drkću u svodu. ...
Mesec krvavi U ponoćnome tinja oblaku. K'o težak uzdah šapće u travi Vetar. Golgota spava u mraku. Crno je nebo; ni zvezde nema; U grozničavom bunilu drema Planeta stara; Greh na njoj teška krila odmara. Tama je pala..
Nedirnuta, čista, cvet ledenih gora, Ti ne primaš rđu pogleda prelasna. S očima slavuja što u mraku kunja Ti hodiš sa dušom malokrvnog čeda, Ukočena, smešna, - dok se porok šunja I negrljen stas ti sa grohotom gleda.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Aristarhos mu ne odgovori ni reči, ali kad se pesnik izgubi u mraku, reče on samom sebi: „Jadni srećni čoveče!“ On nastavi da razmišlja, što je činio bez prestanka i da razgovara sa
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
4 A voz juri, leti. Skoro će Vujanovac. Krivo mi je što stižem po mraku. Kako li ću zateći pobratima? Kako izgledaju snajka, deca? Boba, svakako, velika devojčica?
Ja sam se smejao u krvi do kolena i nisam pitao zašto? Brata sam zvao dušmanom kletim, i kliktao sam kad se u mraku napred hrli, i onda leti k vragu i Bog i čovek i rov!...
Pod nadstrešnicom od dasaka rzali su konji i grickali seno, a ja sam pipao po mraku da razaznam gde sam i spoticao se o razne predmete po dvorištu.
“ U poštanskim kolima, šćućureni pod arnjevima, celoga puta brišemo oči sasvim mokrim maramama. Dockan, po mraku stižemo na malu stanicu. Ne poznajemo nikog.
Sive magle što su gmizale u mraku, nagomilani i ogromni masivi tamnoga stenja i leda, činili su se elementima svemirskog haosa što se u neravnoj
I u tom mraku, nejasno i zbrkano, izađe mu sva prohujala mladost, prazna, staračka, neiskorišćena. I tako u iskidanim slikama, ludo
Jedno veče, posle toga, sedeo sam u svojoj sobi, u mraku, sa glavom u mokrim šakama, i plakao sam kao dete kad su se vrata naglo otvorila i neko upao unutra.
Ona kućica, što se sinoć belasala u mraku, bila je grobnica. Četiri belo okrečena groba bili su poređani jedan pored drugog.
Najedanput, meni izgleda da neko govori. — Ko je to? — vičem odmah. U mraku tamo, ispred mene nešto pljašti. Uzima čovek na gotovs. Ja već držim revolver u ruci.
Najzad smo se upravili jednoj vatri, koja se svetlela u mraku. Izgledala nam je blizu, ali smo imali muke, dok smo do nje stigli.
Po mraku koji se brzo spustio, a prema malim vojničkim fenjerima, nastalo je potom i suviše sporo iskrcavanje čamcima na obalu, gd
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
” I da zatražim, zauzvrat: „A ni ti meni, je li? Je li da mi nisi vidio lica?” XI Sinoć sam se, ležeći u mraku, dugo zabavljao nastojeći da tačno izazovem pred oči plafonske slikarije blagovaonice iz djetinjstva.
kiše, koje daju sliku jedne neutješne vječnosti, tištale nijeme mrkline niskih neprobojnih nebesa, kojima i u mraku slutimo olovnu zapečaćenost.
Još se i danas ponekad upitam: zbilja, kako je završilo? Možda njegova osakaćena olupina još čami u mraku kakve magaze, možda se njegova rasuta uda još povlače po tavanu „Stare općine”?
mudro i bez roptanja potisnuti u skroviti mrak duše našu slobodu, da bi kasnije, nabubrila i ogrknula u tom mraku, bujnije šiknula napolje, dovoljno jaka da se s osvetničkom slašću nametne drugima — to je recept uspjeha, to je tajna
A mlado je vino ostajalo da čami zarobljeno u mraku bačava, kao u lijesu. Za zimskih sunčanih dana opet smo dolazili. I tad su opet redovi osmaglih ljudi gonili mazge
Te riječi i te istine žive u mraku, između dviju stranica sklopljene knjige, i tu moramo da ih opet potražimo kad se, nezadovoljeni ili razočarani, vratimo
Zatim su dolazile moje besane noći, u kojima sam se pripremao za samoću. U mraku sam šaptao: „Biti ćeš sam! Sam samcat, potpuno sam!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Odmarajući se na slami, stade da razgleda svoju »kuću neobičnu«, ali u mraku, koji vladaše oko njega — i ako je bilo tek podne — ne mogaše skoro ništa raspoznati.
— Palite sveće, more; hoćemo da polomimo vratove po mraku! — viknu Radovan i trže se sam od svoga glasa, koji udari o svodove, pa zabruja otud, kao da je pun hram ljudi.
I s jedne i druge strane ponavljaše se zviždanje, da bi onaj, što im prilazi po mraku, znao kojim će pravcem ići. — Stoj ! — reče Đurica lagano, kad opazi čoveka blizu sebe. — Ko si ?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tako je prošlo dva dana, kad, jednom u onome mraku popipa oko sebe, kad mu nema mačke ni šteneta. Sada mu još teže bijaše snositi svoju sudbinu, ali ne potraja dugo, dok
Petković, Vladislav Dis - PESME
Bolesne, blede, pospale tako Nada i vera, i bol utrn'o; U mraku ovom vidi se pak'o, Čovek u njemu, život u crno. I došli dani tegobni, mučni, Za ljubav, misli, za želje moje — K'o
Jedna žeđ života, u mraku stradanja, I dušu, i srce, i spokojstvo upi; Moja žeđ lepote, smisao nadanja, Mesto starih zvezda mlada tela kupi, Tela
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Želja da ovladam ovom neiscrpnom energijom dovela me je u grozničavo stanje, ali sam dugo lutao u mraku. Ipak su se, konačno, moja nastojanja iskazala u vidu jednog pronalaska koji je trebalo da mi omogući da izvedem ono
U mraku su moja čula bila osetljiva kao u slepog miša i mogao sam da razaznam postojanje nekog predmeta na udaljenosti od 12 stopa
Ali u to vreme mnoge važne funkcije našeg organizma nisu bile poznate i filozofi su tapkali u mraku naročito u pogledu prirode svetla, građe i rada oka.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
svega, u toku dana osećao sam se snažan i jak, ali noću moje srce je uznemireno treperilo kada sam usamljen u strašnom mraku stajao uz dimnjak i nazirao bele penušave vrhove talasa koji su bili veliki kao planine, a jurišali su na zaljuljani brod
spavanje, on bi glasno izgovorio jednu strasnu molitvu u kojoj moli boga da upali svetlost u dušama onih koji lutaju u mraku. Sada znam da je imao u vidu reči sv.
Sada znam da je imao u vidu reči sv. Luke: ”da se osvetle oni koji sede u mraku”, ali se meni tada činilo da on ima u vidu moje bojadisanje podruma i suturena u Leksinggon aveniji, pa sam smatrao da
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A zimnji suton već je pao i na samo more. S jedne strane sure boje prekomorskih brdina postupno gube se u sivome mraku, a, s druge strane, pusta nepregledna pučina, neodređena, drhteći u živome šumu, propada u zimnju noć.
Još malo, i noć savladaće sve uokolo; u njenu mraku izgubiće se i školj, i kuća, i oni usred upala potamnjela mora. Antica osjeća noć i njene šapatljive glasove, osjeća
—Nezačinjeno, a? —Grjehota, ne možeš jesti navarne! Danguba užeže šibicu, nađe bakricu i, u mraku, časom pojede puru. Večeravši povrh zapretane vatre na ognjištu, stade da nešto traži; tražeći prevrne zemljani sud.
se uza zid dokle mjesečeva svjetlost dopiraše, izuje se, hita u kraj obuću i kapu, zatvori vrata i, onako u mraku, zavali se na krevet. Seljaci usred kopi, iza kiša, jedva ujagmiše nekoliko vedrih dana.
Nađe Pavla kod pojate. — Došao j e Ilija po me, — veli mu kada ga raspoznade u mraku. —Čuo sam.... —Pa?... Ti znaš da volim tebe. Povedi me sobom sreće mi, evo me sa stope, odmah... Hoćeš, Pavle?
A kad se smiri dan, prožet slatkom melanholijom, nosi u sebi kući utiske topla polja i mora. Penjući se u mraku uza stepenice, javlja se kao i pre paroh—Keku, i kao pre majka ga ljubi i s njime zajedno moli se Prečistoj devici.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
čitaocu neće promaći ovaj dosta neobičan opis mimike na Tomčinome licu u pripoveci Stari dani: usamljen sedi u mraku iza kuće, dok iz osvetljene sobe jednako dopire strastan i zanosan Pasin glas, pa on onda uzme cigaretu koju je pre
kroz drvene rešetke promicanje senki; prelaze kućni prag i u predsoblju im sluga iznad glava drži upaljenu sveću da bi u mraku osvetlio stepenice; najzad, otvaraju se poslednja vrata a gologlav teča - i to gologlav jedini put u godini - uvodi ih
Tada, pomućenom svešću, prvo začuje lavež pasa i poj petlova, da odmah zatim širom, u mraku, otvori oči i ne vidi ništa, ali da mu se učini kao da vidi, u visini, beskrajan, plavi krug. I, u njemu, zvezdu”.
nebo napolju, deo krova i jednu granu, zatim se uzana svetlost odškrinutih vrata, na zidu, opet suzi i zatvori, u mraku.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
KAD SE CARSTVA MIJENjAJU... Kaljav i tučen celoga dana novembarskim nevremenom, stojaše u mraku pred ograđenom kulom Hadžića u Crkolezu pop Bunjak, nekako ravnodušno očekujući da mu se posle velike lupnjave i vike
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ne mož’ rulja da ga shvati Od grdobe i pakosti; Njene oči, vične mraku, Još zaziru od svetlosti. Na njeg’ pada svaka ruga I potvora kivna vraga — Sve to vidi, sve to čuje, Sve to prima
Ja gledah sa plasta. Poznavô sam Laku — Njega j’ ljubav vrela Po noći i mraku Ovamo donela Iz drugoga sela. On se kleo Nasti, Kleo joj se živo: Pre će sunce pasti, Anđô zborit’ krivo...
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Da bi pak djelo ovo — kakvo je takvo je — u mraku ne ležalo, preduzeo je sočinitelj Ružičiću neviniju rolu dati, i to u vreme kad je nečajnom žalošću opterećeni duh svoj
Miljković, Branko - PESME
U vremenu porani Sunca i drugih zvezda i suncokreta. Noć će izaći iz mora i probudiće se u srcu. Kometu Proreče mraku snu rosu lek rani.
Usamljenost je niskost. Gospo moja, bije Svako u svom mraku izgubljene bitke. A kad zid lobanja sve vreme opčini Niko neće znati je l rano il kasno Za ljubav za put il smrt dok
Krakov, Stanislav - KRILA
André, cher André... kako se samo vojnici smejali. Solun je spavao u mraku. Iz malog prljavog bara izbacili su na ulicu pijanog Engleza.
Crna grana bagrema mu je zaklanjala zvezde. Nešto se teško nadnelo nad njime. Oči su sijale u mraku. Odjednom se zamagliše. Meka beskrajna tuga za nečim što je izgubljeno razli se kroz telo. Bi gotov da zaplače.
Lagano se digao sa sanduka, i neopaženo izgubio u mraku. Major Milorad se tvrdoglavo otimao: — Šta vi meni?.. ja sam republikanac... Za revoluciju...
Potom bi se čuo koji pucanj puške. Na nebu je mirno svetleo mlečni put kao i pre. Svici su leteli i svetleli u mraku. Zrikavci su pomamno vriskali. IV Sve je bilo u pokretu. Doletali su aeroplani, no nisu uvek bacali bombe.
za nove? Ako ih bude bilo. Oblaci se sklapaju sve više, a svugde u mraku kao da lebdi strepnja. Vojnici idu zbijeni i mračni. Odjednom zvečanje, tutnjava. Nešto se teško valja njima na susret.
Potom čuturica pođe i u druge ruke. — Za pokoj naših duša. Niko se ne nasmeši. I u mraku se osećalo kako su sva lica ukočena i zaleđena. Mala čutura obišla je celim krugom, i došla opet u one prve ruke.
Nekoliko se ruku diže, i dodirnu tvrde obode šlemova. Oficiri odoše četama. Ostao je samo major Milorad sa Duškom. U mraku se nisu videli neveseli, čupavi brkovi, ni bore briga na licu majora, ali su njegove oči sijale drhtavim, zelenkastim
Sevne plamen i zaslepi oči. Grmne, riknu parčad. Jaukne se. Ruši se. Krvava se tajna vrši. U mraku se ubija lakše jer se ne vidi lice ubijanoga. Puca se puškom prislonjenom na tuđe telo, zabadaju se noževi u nešto meko.
Artiljerci su sedeli kraj lafeta i večerali. Ispred topova je bilo pobijeno oguljeno kolje, i ono se belelo u mraku. Gore iznad šume izgrevao je mesec. Njegov plavičasti srp je bio sićušan i tanak.
Tamna je noć pala. Šapću se komande. Nestade kolone, ali se dva-tri streljačka stroja duga i tanka stvoriše u mraku. Čulo se kako zveče naticani bajoneti, lupa sprema, sapliću se vojnici i psuju. Fijuk i udar sve češći.
— Ura—a—a, — ori se tu pred njime i kraj njega. Otvorio je svoje u mraku široke, uplašene oči i video samo kako neke crne sen ke promiču kraj njega, i kako nešto strašno trešti i pišti.
Odjednom ga strah obuze da ga u mraku ne zgaze, htede ustati, izbode ruke na bodlje pokidanih žica, ipak se izdiže, ali se ponova kao udaren sruši.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Imamo pola sata do polaska broda. Na pola puta crni gazda šalupe naplaćuje karte u mraku. Polovina saputnika ima karte kupljene za povratak još na nekoj drugoj šalupi, ali na kojoj im je rečeno da će važiti i
Odjednom smo sasvim u mraku. Jedino se još belasaju naša odela. Vraćamo se između bengaloa kroz gustinu tropskog rasadnika koji se, ne znamo na
Odlazim u zaselak i, onako u mraku, pronalazim odakle dolaze zvuci tam–tama. Nekoliko odraslih derana sede ispred kolibe na asurama i udaraju u bubanj i u
na breg prebačen konopac za koji se oni pridržavauj dok prevlače splav, ništa ih ne može naterati da to učine i u mraku. Nama bi međutim bilo bole da zanoćimo negde dale od reke, gde nije močvarno.
Dajem mu pet franaka poklona. Za večerom, sâm, usamljeniji no ikad, sa gubavcem u mraku ispred sebe, sa lampom — protiv oluje na koju naleću ce–ce mušice.
Grupe ljudi i žena prolaze u razgovoru. Ja sam savršeno srećan. Pronalaze me ipak neki starci, koje u mraku ne mogu da poznam; sa njima je jedan stari grijon (bard), kažu sasvim slep. Oko nas se skupljaju lagano seljani.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Glasno.) Mislim se nešto: ova provala Nekad mi zine kao grobnica, A nekad sine kao riznica. Il’ se u mraku njene utrobe S kostima belim ljube dukati? I grob i kasa — čudna prilika!
) RADAK: Ništ’. A ko će onde drugo videti Do opet mrak? ISAK: Pa da, mrak!... Ta to je život moj! U mraku mrak!... I nikad, nikad dan! Rođen sam, vidim!... Umreću, znam!... The!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Danas su to najsurovija i najprezrenija stvorenja. Do njih nije prodro ni jedan zračak civilizacije; oni žive u dubokom mraku varvarstva.
puške, dim kao gusta magla napuni šumu (jer se iz: sklopljena zelenog gustiša teško razilazio), a mi se u tome mraku proderasmo nekakvim promenjenim, rekao bih tuđim glasovima, rapavim i strašnim, kao ono što je glas čoveka kad drekne
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XXIІІ Noć je pala strašno mračna Posle mutna dana; Ja u mraku Smiljku držim, Ona rasplakana. Pokušavam da je tešim, Pa joj zborim tude: „Zalud plačeš, čedo moje Mrtvi se ne
Staklen-žara rado prima Tu spojinu jaku, Pa nek stoji ma gde bilo, Samo ne u mraku. To bi bila poslednja mi, Verujte, ne mala; A dobrima prijateljma Napred velim: Hvala.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Svaki bi želeo da se bar u poslednjem času nađe pored nekog druga ili prijatelja. U mraku sam nazreo pored sebe svoga posilnoga, te mi beše nešto lakše. Komandanti su otišli nekud.
— Sada treba da iziđemo gore sa komandantom odreda, koji će nam odrediti odseke, da ne bismo noćas lutali po mraku.“ Išli smo slobodno, jer smo još uvek u mrtvom uglu.
One noći kada su udarili Bugari, naši su se pod borbom povlačili. Tu nije bilo jedinstva komande. U onom mraku, vojnici su bili prepušteni i tukli su se pojedinačno. Neki odstupali, drugi zaostajali, te se tukli i među sobom.
Ne znam. — Sigurno je u mraku naletela na njih neka naša grupa vojnika, pa su oni izmakli — dodaje Svetislav. — Moguće.
Najzad smo rešili da ih raznesemo bombama. Odabrao sam deset vojnika, dao svakom po tri bombe i naredio im da se po mraku privuku i najvećom brzinom sruče bombe u onu gužvu od žica. Pa šta bude. Čekali smo ponoć.
Ali pri ovakvoj neizvesnosti, iznenađenja su mogućna. Panika retko kada nastupa po danu. Ali redovno noću, po mraku. Četnici su, istina, disciplinovani. Ali pored svih opomena da se smire i ne pucaju, puške su neprekidno praštale.
— Imate li stvari? — Ostale su mi u zemunici kod komandira. — Slušaj — obrati se nekom, koji je stajao u mraku — trči gore i donesi. Tek sam tada primetio njegovog posilnog. — Šta čitate ovo? — „Zločin i kaznu“, od Dostojevskog.
— Hajde donesi večeru! — okrete se komandir posilnom. Mi se podigosmo da vojnik razmesti sudove. Slučajno, u mraku, nagazio sam na bombu i trgao sam se, kao da sam zmiju otrovnicu dodirnuo... A nad nama su puške praštale.
Nakašljao sam se da bih mu stavio do znanja da nekoga ima unutra. — A, vi ste tu? — progovori Dragan. — Zašto u mraku? Rekoh mu da ne znam gde se nalazi svetiljka. On kresnu žižicu i iz jednog ugla izvuče fenjer.
A što je još najvažnije, ni mi ne možemo jurišati prema svetlosti. Po mraku moramo da sklonimo naše žičane zapreke, i njihove da sečemo. A za to vreme oni će prići.
Vidite, toga se nisam setio, a veoma je važna stvar. Jer ko će u mraku i onoj gužvi da nađe tačno mesto prelaza... Za to se postarajte vi, Dragane. I sa tim smo gotovi.
Zapitao sam komandira kako ću u mraku znati da su se svi naši vratili. — To ni mi ne možemo znati. Ostavlja se vašoj uviđavnosti.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vrazi čada k trećemu oboru nagone, različnimi mukami k zapadu dogone. Starešine sve moje klone se na stranu, svi, po mraku hodeći, mene samu jadnu ostavljaju na mukah, ah, žaloste moja! Ah, Serbije prebjedna! Gdje nadežda tvoja?
Obrati serca ih i očesa na se, I daj njima čuti slatke tvoje glase. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi i Serblje vozbudi!
Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi! Spomeni se, mati naša, tvoje perve slave, Tvojih vraždebnika ti posrami
Divjeg janičara teraj sa Vračara, Koji svog istoga sad ne sluša cara! Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi!
Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi! Vostani, Serbije! Mati naša mila! I postani opet što si prije bila!
Serpska tebi vopiju iskrena čada, Koja hrabro vojuju za tebe sada. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi! Bosna, sestra tvoja, na tebe gleda, I ne želi tebi nikakova vreda.
Ko tebe nenavidi, ne boji se Boga, Od kojega tebi ide pomoć mnoga. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi!
Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi! 1804. Dositej Obradović GLIGORIJE TRLAJIĆ RUSKA ZIMA
Ja zabravih dveri, svoju sablju dočepav, Strepim sam u mraku, kod pendžera stav, Ibo preko dvora, ot vsjeh v domje odjeljen, Živih sam u domiću k'o u šumi jelen; Al' eto ti opet, ko
Na strane s’ tuži, nesrećnim ali ga Sve čine svoji. Najpre pobedi te, Lako ćeš strane, bili javni Ili u mraku, pobedit moći. Nad samim sobom najteža pobeda! Ne daj da rastu zajedno s’ silama Ti tajni vrazi tvoji.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Al’ nije đavo — Tvoj dever, gospo, Kanda je uzô mesto njegovo, Te po večnome mraku lutajuć Na otpor sprema ludu svetinu. JELISAVETA: Moj dever?... Staniša?... KAP. ĐURAŠKO: On!
RADOŠ: I opet velim da je satana Kršeć po mraku gvozden ogrljak Kroz trošnu zemlju, crne slojeve, Kopajuć gneva oštrim noktima, Prorinô zemlju, prezrô podzemnost; Da
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sve se izrodilo i nekako asli preokrenulo. — Bogme je tako, Simeune! — uzdahnu neko u mraku. — Mićane, Mićane! Daj svijeću — prokapa kotô! Kotao prokapa, Simeun otpoče: — Pa baš 'oćete da vam pripovjedim?
O, sveti moj oče! — jauknu od radosti Simeun, udari glavom o oltar, pade, i jedva se diže, pa se izgubi u mraku. Mićan pregleda još jedanput kotao.
— Bog dobro dao, oci naši du'ovni! — odazvaše se svi i poskakaše na noge. — Rakijo majko! — prošapta neko u mraku. — Ama, vi se nešto zagovorili o Simeunu i o starim kaluđerima, pa čusmo... Ne da nam se spavati... te dođosmo da...
— Šta vi to pričate o meni? — učini se Simeun kao da i ne ču što onaj u mraku reče. — Zbilja, brez šale, šta vi to pričate o mom Simendašu, o mom starom deliji i branitelju ove obitelji i ove naše
— Od podruma! — dodade neko iz mraka. — Ama, ko to večeras neprestano nadovezuje i bronda u mraku?! — razgoropadi se Simeun, skoči pomamno sa stoca i živo sijevnu očima.
žalostivno, ali to je jedna žalobitna pripovjest, kô jedno, što veli Simeun, istoričesko zbitije, — razlaže onaj u mraku.
Bojić, Milutin - PESME
(Bez datuma) XLIII GREŠNI SONETI (SIN ZEMLjE) Zagrmeće Gospod u strašni dan suda, A ja ću mu reći: ''U najcrnjem mraku Tvoju reč sam čuo gvozdenu i jaku I zbog njih počinih svoja dela luda.
Jakšić, Đura - PESME
Kao da je kamen u ljutini pukô I u pukot svoju sve živo povukô!... Al’ šta se zabele u gorskome mraku? To je bela kula na crkvi Gornjaku!
Tihim hodom prođe kroz dvoranu staru, Pokloni se triput svetome oltaru, Pa iščezne opet u ponoćnom mraku... Tako care Lazo dohodi Gornjaku. 7 Podgorcu 1857.
nema — Za radosti i za zlosti Nepomična, neosetna, U kojojzi otrov-srce, Umorena ljuta zmija, Na uzglavku — večnom mraku, Na kamenu od uvreda, Razmrskana, ćuti, spava... Ja sam stena... al’ krvava!...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Lomila se po kujni, ognjištu, rafu, sudovima. Navek jedna strana kujne bila u mraku, te je celog dana tamo gorela sveća, da bi se moglo da radi.
Čulo se spremanje, mešenje. Gore, opet, na gornjem boju, čula se takođe lupa. I on, još u mraku, već je bio osvetljen. Baba jednako se tamo pela, silazila donoseći šta treba.
Onda ono osećanje. Napolju mrak, dubok, gust, a Mladen u postelji i, onako osamljen u mraku, u noći, oseća kako su svi tu oko njega, u kući, ograđeni, zatvoreni, sigurni. Sve je u redu, sve je kao što treba.
srećno pođe kući, sav blažen misleći na nju, gledajući kako se njena kuća iza njihove onako visoka, s drvećem, u večeri, mraku, gubi, tone, a njega, iznenada, odjednom čisto kao u kolenima nešto preseče. Posrne. — Ah! — i klone, a ne zna zašto.
Svađao bi se i s babom, i sa svima, toliko mu je bilo. I dobro mu dođe što ostade sam u dućanu. Zatvoren, u mraku, bez svetlosti, znajući da je svuda već mir, tišina, po čaršiji nema već nikoga, svi otišli kućama, večeraju, ležu, a
I ne hte da siđe, ni da vidi. Samo čuo kako ona iz kuće izlete. Za njom brat mu sa svećom, da ona gde u mraku ne natrapa, spotakne se. Ona je bila čisto luda, bez svesti.
Kao da je time hteo da nadoknadi one silne noći pod Turcima kada nije smeo da iziđe, pojavi se od kuće u mraku, noći...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Zašto b. ima belu koru? Udovica pošla uveče u šumu, da nađe šibu za svoju nemirnu decu, i zamoli Boga da joj po onom mraku pomogne naći dobar brezov prut. Bog onda naredi da breza pobeli, kako bi je udovica lakše mogla opaziti.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Marija smjestila po kući i najposlije prislonita se uza zid, na kraj kuće, u mraku, dokle plamen s ognjišta nije dopirao.
I ona dolazi, u mraku gleda joj stas. — Dođi k meni! — drhćući od uzbuđenja, šapće joj kad se primakla. Ali djevojka čini se nevješta, pa
Kad škrinuše vrata, Ivo stoji i osluškuje. Djevojka polako zatvori vrata. On se prišulja bliže. Sluša njen hod u mraku. Pa kad je šuštanje prestalo, povrati se nemiran i ožalošćen na ulicu.
U noći toga dana nije okom trenuo. Na mahove dolazila je ona preda nj, u mraku; osjeća je u kretnjama života, u zvuku glasa, u nezasitnoj čežnji oka. I čežnja za njom trga ga i baca u očaj.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zgomilali se uz stepenice na bedem, sudarali su se u mraku, galamili, zveketali oružjem. Jednom rečju, nastala je neopisiva gužva koju su naročito povećali mladi vojnici.
Nastalo je gušanje. Napadači su navirali preko bedema, ali ne mogavši da se snađu u mraku i ne poznajući širinu bedema često su činili iskorak suviše i padali u prazno na pločnik donjeg dvorišta.
Da budem iskren: nikad mi nije palo na pamet da bi on mogao napasti noću, pogotovo ne po takvom mraku. Nisam mogao da verujem da mu je tako malo stalo do života njegovih ljudi.
Grunu na vrata crkve, otvori ih i pogasi sveće. Ostadosmo u mrklom mraku. Vetar je već bio pobesneo. Neko poče da paniči. Povika da će se srušiti kube i da će nas sve pobiti.
posrćem za svojom nevinom detinjom dušom koju sam usput izgubio tražeći Boga, tumaram za njom u ovom hladnom i vlažnom mraku, osipam se, rastačem, telo mi je u groznici, a ona rupa gde je pre stajala duša sada je zbrka iskidanog pamćenja.
Pričalo se da su svatovi, tumarajući po mraku za nestalom mladom, našli nju i Dadaru u razbucanom plastu sena. Kako ju je Dadara tamo odveo, kakvom čarolijom, to
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kad sam po svu kraj Puškina Lepota ženskih snevô čar, I plašio se Anjegina, I negovao srca žar. Kad sam u mraku neme noći Poznao ljubav, njenu moć, I - ah! - zanesen u samoći Sanjao strasnu, prvu noć... Al' vreme, vreme!
Po dolinama pustim Umukô ljudski zbor. Samo Dunavo šumi u mraku i samoći, Il' katkad odjekne zvučno protegnut, jasan glas; To ribar ribara kliče po tavnoj dubokoj noći, I njihov
U mraku i u samoći, Kad srce burno kuca i slatki beži san, I suze i nade svoje tamnoj poveri noći, A sutra budi vedar, kô majsk
I koga odnose oni u krilo večnosti sede U večerima poznim? Ćuteći prolaze oni, i večno po mraku blude I od vremena davnih Beskrajni okean šumi sumornu i hladnu pesmu, Himnu vekova tavnih. 1891.
Vek za tavnim vekom u večnost će saći, A razum će ljudski po mraku da luta; Odgovora neće na pitanje naći Ni Istini celoj prolaza i puta. I slutiće večno.
Kada samrt stegne moje grudi bolne, I potone duša u večnome mraku, Vi pođite tamo, razmaknite volne, I na dnu jezera kopajte mi raku, I tamo sahran'te.
Često se građani žedni sa stražom tukoše tamo, Tražeći prljave kapi, da usne okvase samo I straže stradahu tako u mraku i dolini, I zvonko padahu s glava bakarni šlemovi njini.
I klisar nad veđe svoje podiže široku šaku, Al' polja šuštahu dole u mrtvom, dubokom mraku. I strašan vihar se diže. Grmnuše potmuli glasi, I vetar, što burno naže, pomrsi njegove vlasi, A zvonik zastenja čisto.
Al' on je vukao zvona I kao gospodnji uzvik svečano grmljahu ona U mraku i oluji... No, pre neg oluj dođe, Kmetica lepo se spremi i onda u zabran pođe.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Preda mnom leži Beograd u potpunoj tami, nešto se desilo u njegovoj električnoj centrali. Tako mogu, u mraku, vrlo dobro videti ono što želim.
Moj služitelj ulazi posle ponovnog kucanja, u moju sobu, i čudi se mraku koji u njoj vlada. On pipa električni upaljač, misleći da je pregoreo, i saopštava mi da je vreme da pođem na sednicu
Stanković, Borisav - TAŠANA
Dan je, svetlost, vidi se. Ali noću! Noću kad treba da iziđem, da deci vode donesem, a mene obuzme strah da onako, u mraku, na njegove, pokojnikove stvari ne natrapam, ne dodirnem ih. Oh, dedo, onda taj strah! Strah, strah, da se izludi!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ubica je priznao zločin, kazao je da je drugog vrebao, i plakao je dok je govorio koliko žali Stanoja. U mraku jesenje noći nije dobro raspoznao čoveka. Seku je najbolje tešio Srećko. I majku Stanojevu je on najbolje razgovarao.
katoličke crkve, koja se župnikom mnogo oduševljavala, kazala je jednom: „Naš gospodin župnik, kad progovori u mraku, kao da se svetlo užeglo.
Joksim je horistkinjino mišljenje, ili iskustvo, prepričavao, i dodavao: — Za neženjene ljude, to naglo osvetljenje u mraku, ja mislim da nije dobra stvar.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
SA KOSOVA POLjA Drži na dlanu svoju odsečenu glavu Svetlozarnu svoju zadužbinu I sunčevu namesnicu U sveopštem mraku Stoji presrećan na oblaku Bos u poderanoj košulji Opasan repom ubijenog zmaja U putiru prepunom krvi Na presečenom
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
zubima, zmijama mesto kose, topovskim đuletom mesto srca, rukama u vidu gvozdenih vila i fosfornim očima, koje se u mraku svetle kao mačje oko, i stomakom od goveđe kože, punim raznih cifara koje ta nakaza bljuje na usta. — To je matematika!
Svima nam je matematika bila vrsta aveti od koje se noću trzamo iza sna, u mraku je se plašimo i usred dana dršćemo kad nam se samo pomene njeno ime.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— odgovori starac, kao da je hteo reći: Poznajem ja svaku stazu i bogazu. On skrete sa strane puta. U mraku jedva nazresmo gde se put odvaja. Komandir zastade. Naiđe i prvi top. — Prednji, teraj još malo... Još, skreći!
Sudarih se sa komandirom... Neki konjanici... Oni beže, beže! Prolete i poslednja kara... Pojurismo... U mraku nazirem kako se zanosi slobodan zadnjak topa. Promakoh. Sad sam uz vozara. Uh, ala me ošinu bičem. Udarih ga pesnicom.
Gazili smo vodu, saplitali se o kamenje. Bili smo prokisli do kože. S nama je gamizala i pešadija. Onako u mraku, prepušteni gotovo sami sebi, izmučeni i jadni, davali smo utisak razdražene gomile, i vojnici su već glasno
Tada su naši odstupili. Potom su se okupljali, vršili protivnapad i na bajonet osvajali rovove. I tako do večeri. Po mraku smo morali odstupati navrat-nanos pa se zaustavismo ispred nekog sela Krupca.
— komandant diže ruke. — Strašno je i pomisliti. 9. avgust Cele noći niko oka nije sklopio. Komandant je po mraku izvodio baterije na položaj i određivao im prema karti rejone dejstva. — Sad smo gazde! — veli kapetan Milisav.
Petrović, Rastko - PESME
O jednu jedinu krušku u šljivaku, I vetar će mu njihati noge u mraku, Zbogom! njemu je dobro i da se obesi U zrelom nekom voćnjaku Sred mraka Bez zraka, Zamro.
Ne, Kaica Vojvoda više nisi! Bolani dojčin možda samo. Ili ti je srce ptica što je nogom vezana za granu U mraku: Svaki čas trudi se da poleti, krilima zaleprša, A onda je mrtvije obešena. Kao hranu, Proždire tuberkulozu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Nisam ja pop! — odseče Drvoseča. Ali, kad ga vojnik upita šta je, on saže glavu. Zaista, šta je? Čije je lice u mraku, u brzini navukao? Pobeže iz rova, praćen vojničkim vrelim psovkama, ali srećan što je i ovo lice privremeno.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Smrt ga je vrebala sa svake strane: u gori, na polu, na putu kod kuće, kad je usamljen i kad je u društvu, po mraku i po danu.
Da, tamo su junaci plemići, tamo ima mnogo detalja iz njihova života. To je i prirodno. Takva je ta epoha: narod je u mraku, na svetlosti su feudalni gospodari, oni vladaju, oni rukovode borbom protiv Turaka ili prilaze Turcima.
A kada je tavna noćca došla, ne donose voštane svijeće, već po mraku izvode đevojku. Kad to viđe Todore vezire, on izvadi od zlata prstenje sa biserom i dragim kamenjem: razasja se soba od
“ Todor mu se pravo kunijaše: „Nijesam je, care, ni viđeo, jer su mi je po mraku izveli kada sam je ja prstenovao“. Car s' udari rukom po kolenu: „Jaoj mene do boga miloga!
godina; načini je za godinu dana, evo ima šest godina dana kako zida pokraj crkve kule, a u kule nabavlja džebanu i po mraku topove privlači; vidiš, joldaš, da se nečem nada! Pak ćem onda zaći kroz nahije, te isjeći sve srpske kmetove.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ehe, zna on da se Lazar ničega ne boji! — isprsi se Mačak. Provukoše se po mraku do one živice podno bašte i počeše da tovare magare.
Čak i naveče, kad bi se koji od naših dječaka zatekao negdje podalje od kuće i morao da se vraća sam, po mrklu mraku, nije se više plašio kao nekad.
— Ehej, gdje si sad, vuče, kad je tu Žuja?! Đoki Potrku, kao i mnogom drugom, ranije su se u mraku pričinjavala sve nekakva čudovišta: te nekakav div s glavom kao plast sijena, te strašan bradonja s lepezastim rukama i
bubne s kreveta pravo na zemlju. — Vrag s tobom i tvojom kujom! — gunđa on u mraku i pipa čvorugu na glavi. — Bogme ćeš sutra platiti za sve ono!
— Naročito ne bih bez rezervnog umetka za lampu. Zamisli: izgori ti baterija, a ti ostaneš u mraku, u vodi. — Toga se nisam ni sjetio, majstore — reče Jovanče i strese se od jeze.
Ovo je možda jedan od njih. Izgubio se u mraku i sad zove u pomoć. Zašto da ga se dječak boji. Glas mu je tako djetinjski, nimalo strašan. — Ej vi tamo, upalite!
— Tu bi svake noći mogli sakriti kuju, pa bude li neko po mraku pošao prema našem logoru, ima da upadne pravo kod Žuje. — Bogme će biti dreke i poderanih čakšira!
— Pa onda će jedino znati kuja, ona ga je vidjela — dosjeti se Stric. — Ni ona ga nije u mraku poznala! — skoči Nikolica u odbranu svojoj Žuji.
— Sastanak ovdje, kod moje kuće — objavi na kraju knez, a zatim se, po gustu mraku, ratnici raziđoše. XXIV Kao da su omađijani, dječaci su zurili u tajanstvenu cedulju prikucanu nad vratima svoje
napio zajedno s knezom i crkvenjakom, pa su se sva trojica uvalili u jamu s razrijeđenim gašenim krečom i odatle, po mraku, pogodili u seosko groblje i grdno uplašili neke kasne prolaznike.
Tom prilikom baba Staka, udova poč. Jove Batića, naleti u mraku na jednu krmaču i pade preko iste zadobivši ozljedu tupim predmetom po glavi.
Već sam ja spavao na štali koja se obnoć zapalila, pa sam živ izmakao. Naletio sam samo u mraku na pčelinjak pa sam bio malo izbocan. — Oho, evo našeg Lijana! — povikaše dječaci i potrčaše mu u susret.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kakvo li je sjednačenje svetloće s mrakom? A mi smo ta ista prava pomrčina, zato i u grobnomu mraku priličnome nam živimo se. A ti si taka svetloća u kojojno nikakve ni senke mrcajuće nejma.
I u tome se zadocni tamo. A kad već sustiže suton, taj ode u ilidžu da se okupa. I nađe onde kod ilidže uz duvar u mraku gde stoji jedna mlada žena. Ta i pristupi k njojzi, stade je nuditi ako joj je volja da dođe k njemu u dom ležati šnjime.
žena se zastiđe od njega; vidi da je golem gospodin, zašto lepo se nosi, bogato se drži, a ona jedna sirota — a putem u mraku nije ga poznala tko je, dokle ga u domu kod sveće ne smotre.
Pak bojeći se hvatanja noćom po mraku kradu. Al' globari, tuđoizelica, danju pred ljudma na videlu ne da kradu, nego koje silom, koje s musevedom iz očiju na
Gde je sam, tu mu je stan. Go, otucat, — ta ne bi mu ni uža dao! Gde je trup, onde se zbiraju orlovi. Zalud u mraku nesećnu [nesećanja] oči glede. Veliki krušac u mnogo bescenje izdaje. Srebroljubije svakomu je zlu započelo i koren.
Potera za tobom ide s velikom hićnjom: — za kobi, nesreća. Gde je maskara i mnogi smeh, na plač se to pretvara. U mraku videla nejma ni u smrti boljem nadanja. Šta imamo posao bosti svoje tabane s tuđim trnjem?
U prevratna vremena neprevraćen. Pamet je svakom čoveku gospodar i ona caruje. Da kad je ona slepa, čovek je u mraku. Vikati će »heju« u pomoć. Po tvome imenu, tako je i žitak tvoj. Mučno je to i tužno duvarovom bezdušnim govoriti.
posvetlija, sa svojim okretnim motrenjem na ovo smutno našeg žitka more. Te nas ka u mraku zabluđene svetovodi i k tihim zavetrenim tamo pristojištnim avramskim nedrima nastalja dopliti. I što pak veli?
statir svjetoviđeni kamen a ovako naprosto zove se karbunkulum, da rečem na srbski jezik goruć ugljen zašto no on u mraku i noću kako vatra sja se i vidno svetli.
Zarad toga veli to jevangelist Joan za Hrista: »Svet v tme svetit se: svet u mraku svetli i pomrčina ne može ga zasloniti.« Karbunkulum brani ljude od kuge koji ga kod sebe imadu i nose ga.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I nikoga po ulicama ne beše, samo noćni stražar daleko tamo u mraku što se vidi i čuje kako nešto razgovara s hadži—Jordanovim mačkom koji se polako šeće o čeramidama visokoga zida.