Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ZVEZDA PUTNICA 1. Da li te iko na kraju puta čeka? Je li ti nebo prazno bez čoveka? Ili si mračna što znaš da gore ima Jedno još mračnije sunce, iz koga bije zima? Ili znaš tamu jutra koje ne osvane?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Alal ti vera, Devo!... — I zamače s družinom u šibljak!... Noć se spustila mračna... Oblaci se razigravahu po nebu kao mrki vuci. Ovde-onde šine munja... Turci se spremahu za prelazak.
I vojvode se opet zamisliše. Noć se spusti mirna i mračna. Nebo beše prekriveno oblacima, između kojih ovde-onde provirivaše poneka sjajna zvezda.
Dučić, Jovan - PESME
Kao mračna tajna ležiš u dnu mene, I moj glas je eho tvog ćutanja. Ja te Ni ne vidim gde si, a sve duge sate Od tebe su moje oči
Čuvaju na svojoj beskonačnoj mreži Sve tamne ekstaze snova koje sanja, Oči nepregledne, na čijem dnu leži Velika i mračna sablast očajanja.
POSLEDNjA PESMA Bol je dao ovoj ljubavi gorčinu, Lepotu i tajnu; mračna sumnja moja: Sav prostor i užas; kob i očaj: njinu Svemoć; zadnja suza: neba sedam boja.
Kraj je svih dilema, Konac svih pitanja i sudba svih vera: Jesi li ti samo ili tebe nema. I dok je sve mračna bezuvetnost stegla, Ima jedno mesto gde je prsla uza: To je gorki prostor u koji je legla Ta naša samotna i
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Usiljavao sam se da „dođem u vatru”. Ali kad pogledah Jocu, ja se začudih. Nekaka mračna tajanstvenost bila je na njemu. Tako mi je bio promenjen, da sam izgubio svu volju za „disput”.
I oko mene je sad gora, pusta, mračna gora, i preda mnom je staza, i opet kuka kukavica. I čujem šetalicu sata, i ona kao govori: „Jan-ko! Jan-ko!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Saborna crkva, kao neki prav starac, uzdizala se mračna i dostojanstvena. Celo je nebo bilo uzbuđeno. A u svem ovom podneblju videla se i osećala jedna čudna, nepojmljiva snaga
jednom iskidanošću i jadom, koji unakažuju dušu, nosio one slutnje i sve ono tužno iskustvo u nekoj mutnoj nadi: da se mračna propast što je pred njim zjapila, ipak nekako može izbeći...
Eto ja te sad volim bezumno. Ali ova duša koju Ti obožavaš, ova poludela paklena duša, sva mračna i mutna, plamti sva u nekoj sumnji prema svemu..
A sutra dan borba ponova uze velike razmere, pa i pored toga, onaj vis, kao neka grdna mračna tvrđava od crnog stenja, osta uporan i zadugo nepristupačan, napadnim odelenjima odreda. I tako su prolazili časovi.
Afrika
Sve postaje kao utopljeno u jedno teško ugasito zlato: veče. GLAVA PETA MRAČNA AFRIKA. KRALj PEBENjANI UZ PESMU I IGRU U NOĆI.
Reklo bi se da su i ove motke, i zid i starica od iste divne, otporne, vekovne građe. Njena glava, samo velika i mračna lobanja na tankom vratu, ima izraz na divnijih egipatskih portreta.
Trebalo je da sam već okinuo, ali ne uspevam da ga nađem na staklu. Očevidno, ćelija je isuviše mračna. Ne toliko mračna, koliko ja u uzbuđenju rđavo upravljam.
Trebalo je da sam već okinuo, ali ne uspevam da ga nađem na staklu. Očevidno, ćelija je isuviše mračna. Ne toliko mračna, koliko ja u uzbuđenju rđavo upravljam.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali na drugoj strani, imala je jedno krilo još iz turskih ratova i tu je bila sva mračna, sa prozorima u gvozdenim rešetkama.
Utvrđenja, koja su opasivala varoš, u obliku zvezda, bila su, ujutru, u varoši, mračna, ali je Sunce vrlo rano osvetlilo tornjeve crkava.
Nikada, među njenim roditeljima, nije dolazilo do prekida razgovora, ni sat, dva, a kamoli dan, dva. Ova duga, mračna, ćutanja poznala je tek u familiji Isakoviča, otmeno.
Njeni stanovnici hodali su ulicama samo dok je leto, proleće, početak jeseni – i to, kad je mesečina. Kad je noć mračna, kišovita, ili kad dođe zima, na ulicama Vijene, noću, nije bilo nikoga. Sem pijanica, i noćnih čuvara.
Isakovič to nije znao i stezao je sablju, dok je, sa Agagijanijanom, prolazio, kroz mračna dvorišta Flajšmarkta. Flajšmarkt je, u to vreme, bio, zaista, najgori centar Vijene, labirint, uskih ulica, sa kućama
Kad iziđoše na mali doksat, u gvožđu, i loncima cveća, pod njima je bila, svetlucava, mračna, cela Vijena, sa svojim krovovima, ulicama, crkvama, baštama, rukavcem Dunava i dalekim brdima.
A često je takva ljubav ostajala neznana i neispunjena želja. Neka zla, mračna, podmukla, nevidljiva volja, Božija, sastavljala je, tako, katkad, i rođaka, i rođaku.
Aleja je, inače, bila mračna, i osvetljena samo munjama. Pošto mu se to, dotle, nikad, nije bilo desilo, sa Volkovljevim kolima, Isakovič se začudi,
Primeti da mu to dovikuju, sa ulice, iza baštenskog zida, ili iz bašte, koja je još bila, ispod zida, mračna. Onaj ko je dovikivao, morao je znati, dobro, raspored soba, i prozore traktira. Poznao je, po tom glasu, Lađeviča.
Da se to, sa njima, igra onaj krvnik stari, svih ljudi. Nečastivi! Pokuša dakle da osvesti ženu, da uvidi da to neka mračna, zla, viša sila hoće da ih zavadi. Poče da se umiljava Ani. Da tumači to što se u Tokaju zbi.
ostrva Turkhanov, vide na obali neko liko zaleđenih skela, a na jedno trista koraka, odatle, da ima, zavejana, crna, mračna, šumica. On se prodera: „Tam! Vaše Visokoblagorodije!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Poneka žena pratila ih je, sredinom puta, mesečinom, čak dole, do poljana. Poneka mračna kuća, iz koje iziđoše, ostade tako za njima, u tami, sa svetlošću što je dopirala iz širom otvoreno ostavljenih vrata.
ta njegova jedina, prava ljubav u životu, svršiće se u nekoj svetlosti, bez koje bi, to je osećao, postala neizdržljiva, mračna patnja i kazna.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On je tako pevao ruševine, groblja, »mračna, minula i drevna leta«, spomene »izumrlih dana«, ljude i doba kojih nema više: mračnu borbu Boga i Satane, prve dane
Milićević, Vuk - Bespuće
Jednoga jutra probudio se kasno, umorniji nego što je legao; soba je bila mračna, napolju padala kiša, zapljuskujući prozore.
Ipak, na mahove, snažno izbijaše u njemu tjeskoba, mračna i crna, puna pitanja i sumnje: „Kuda to vodi?“ I on se upinjaše da razumije to novo osjećanje, bojeći se da ga nazove
Vi mene više ne volite. Vi volite ovu u vašoj kući. I htjede da mu skine ruku sa sebe. Jedna mračna sjenka preleti preko lica Gavri Đakoviću; nešto zatitra u njegovoj duši, želja i molba da ne skrnavi jedno novo osjećanje
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Iziđoh i, gotovo bežeći, odoh, ali ne kući... već odoh lutajući po mahalama, po noći, koja beše isto onako mračna, topla, mirna, nepokretljiva.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Maksimalan fazon! Dođe mi da zakukam! I dok sam, mračna kao noć, sedela brojeći da smirim živce od osam hiljada i obratno, među svom onom bulumentom koja se najzad smirila i
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Lupne trupac trỳpčićem u tavansku gredicu. Svirnu vrata sipljivo: mračna špila - pećina. Iz pećine s lỳčićem Zubobolja prozubi krezavo i škripljivo, kao zub da skrunjuje: Gušoboljo sestrice,
Ja gledam u svet očima bila: i vidim senku - I vidim krila, i slušam kako kroz mračna tkiva žubore ure i tuku bila.
Hvata se inje po rubu teksta, pa pršti, veje, dok ne obveje domove šumne, strofine streje, podriv-slikove i mračna mesta pod snegom duše, što su košnice potmulog tutnja, špilje poroka, nad kojim cepti glas od proroka, tresući fonom
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ostavljao sam da večeram ujutru. Prošao sam pored kuće u kojoj stanuje Pipo; ova je bila sasvim mračna. Tri žene koje su sedele na ulici, pod zatvorenim prozorom, dizale su se baš da uđu. — Dobro veče, gospodine.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže, A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno, Bez života je sve. Izgleda, kao da smrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Tek kada pređosmo reku Bitvu, odahnusmo malo. Išla je kolona mračna i turobna, kao da se vraća sa nekog pogreba. Ljudi osećaju, svaki na svoj način, da se odigralo nešto teško i sramotno,
Zvezdana i mračna noć. Debela slana pokrila polja kao sneg. Čelik se ohladio, pa se prsti prosto lepe. Deca plaču od zime i grče se uz
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Javlja se žud za mrakom. Oholost i samoća, mržnja i žud za ubistvom, i odlaskom sve dalje, javljaju se u duši. Crkva mračna i zidovi, koje kao da su mahniti zidali, polako zazvuče. Čuje se nebo, čuje se kamenje, čuje se zemlja.
Mrak, kao prah, padao je po krovovima. Mesečina, koja nije mogla da probije mračna nebesa, ispunila ih je nekim vampirskim bledilom, koje se širilo nad zidovima, drvećem, široko, beskrajno.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Odjedanput se obretoh kao na nekom uskom, brdovitom i kaljavom putu. Hladna, mračna noć. Vetar jauče kroz ogolelo granje i čisto seče gde dohvati po goloj koži.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
veselje, te se potrudio da ga i večeras svojim odsustvom uveliča; izašao je tek pred zoru, da ne pokvari limunaciju. Mračna, lepa jesenja noć, stvorena za limunacije!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A noć je bila jednako mračna, i dvorište, kaldrma skamenjena. Jedino iz onog tamo kuta u dnu dvorišta, gde se slivala i skupljala nečistoća,
Pandurović, Sima - PESME
Aliluja! Aliluja! NAŠI PEJZAŽI Sivo jutro. Magla se svud slêže. Sneg svetluca; staze zavejane. Na sve strane mračna zima steže. Beli pokrov povio je grane, A ograde okitile rese Lednog mira što se svud proteže.
tutnji, komeša se sad; Gde padaju žrtve, gde se kosti mrve, Potocima gde se krv crvena lije, Gde se zadnja, teška, mračna borba bije I Sloboda gde se s Tiranijom rve.
Što dublja nek bude naša mračna raka, Spomenik nad nama što veći i teži, I nêm, verni; jer će pod njime da leži Života nam kratkog uspomena svaka,
se suši; Nad srcem mojim jedan oblak blázi Zime i vetra, — nagoveštaj duši Da srećna doba nestali su trazi, A mračna studen spomene da guši.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Domaćica, snaha joj i kći, gledahu na serdara, koji mračna lica, pušeći, gledaše preda se. Medik se diže, te se stade protezati. „Ha, kako ti šklopću koščurine!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
4. DEČJA STRAŠILA BAUK Bauk, kako ga dete zamišlja, neodređena je oblika i izgleda. To je neka strašna neman, mračna kao pomrčina, bezdana kao prostor, — koja uništava život, naročito deci, pogotovu kad su ona sama, nezaštićena i
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Do trena opet proletje plamen u protivnom pravcu, ali se jasno vidje njeka mračna pruga koja je za plamenom izašla. Ona dvojica ustadoše, ali se u taj mah plamen ustavi pred prozorom, te i Brne vidje
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže; A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno; Bez života je sve. Izgleda kao da smrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre...
Našto, kada je na jade nam data! Mati večnog straha; Kad ne dopire od pokrova dalje! Do groba mračna, A tajna preko ništavoga praha. Našto ta mudrost Božjeg Proviđenja, Crv kome se klanja! Našto me vara sa prizrakom umlja?
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
“ „Ah, božestvo tvorcem naznačeno! zar toliko mogućega tvorca naša mračna zanimava sudba da atomu jednom mislećemu da božestvo takvoga kačestva, da g' u polja vodi mirodržna?
Ad se zove, car mu je Satana, mračna duša, neba nenavisnik; zlo je njemu jedina utjeha, on se sa zlom vječno obručio; zlu je žertvu prinio veliku, šesti
Dva vojvode, vjerne moje sluge! huče strašno adski uragani, a vulkanska mračna grla ječe, riču grdna tartarska strašila, zveče lanci s jarošću uždeni, buče volne s mučiteljskom bukom: sve glas
Gorda glava mračna vladaoca nepobjednom već mišljaše da je; ne zna da je svoje sudbe čašu prepunio crnoga otrova, čas ne vidi đe se
Ah, kako je zemlja napunjena s idolima svakoga izroda! O, kako je lice svemoguće mračna glupost obezobrazila! Tame car se zli obradovao videć ime neba podrugano, videć ljude đe svakoj mrskosti sa
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Iz tih rovova, kao iz raspuknutih grobova, izvlačili su se, pogureno i jedan po jedan, vojnici mračna, paćenička izgleda, u spremi, pod strogom pripravnošću, i sa čuturicama u ruci mrzovoljno odlazili da se umivaju.
Ja je ne mogu voleti kao oni. Jer je oni vole ma kakva ona bila, pravična ili surova, slavna ili mračna, slobodna ili tiranska.. A ja, ja ću je voleti samo onda ako me je zadužila, u tome je stvar.
A kad je opet nešto svanulo u svesti njegovoj, ćelija nije bila sasvim mračna i svitanje jutra gonilo je negde užasne noćne vizije.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
uzvik pijana gosta, kome je jamačno kakav bukovički lautar svojim monotonim cilikanjem rastresao zagrejane živce ... Mračna i vlažna noć navukla se na ovo mestance, zaogrnula svojim neprobojnim pokrivalom kuće i ulice, pritisla samu zemlju, pa
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kad god sam mislio o prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti, uvek sam izvlačio crne zaključke koje je moja mračna fantazija mogla ispresti. Osećao sam da sam završio svoju karijeru potpunim porazom.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
kao nevesta koju oplođuje nebesko sunce, što nas neposredno upućuje na prastari mit o svetoj svadbi, da bi onda ostala mračna majka koja proždire svoj plod.
poistovetila se s njom). Iz prve rođenjem izlazimo u svet, da bi nas druga, mračna majka, na kraju progutala. Ulazak u ovu drugu pesnik je izričito nazvao povratkom onoj prvoj („To je samo povratak k
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U kući je dočekuje „mračna, upola otkrivena postelja” i u čiraku zagušljiva lojana sveća, dok je napolju „mrak, i to gust, težak”.
U reci je voda „zamrtvljena, a sva mračna, mili i preko brvna, jaza, kao pri kraju svoga korita, valja se i nestaje u kao neki ponor”.
Krakov, Stanislav - KRILA
Krilo od šatora zamotalo mu je glavu. Očupa ga od sebe. Zacvokota od užasa. Poludela mračna gomila se valja, mrvi, riče.
Potom se sreću konji i mazge koji nose nejasne tovare na sebi. Drva u noći kraj puta su kao mračna čudovišta. Ranjeni ađutant misli o jurišu. Da li je to baš pravi juriš bio? Nije video neprijatelja, ni klanja.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Sve postaje kao utopljeno u jedno teško ugasito zlato: veče. GLAVA PETA MRAČNA AFRIKA. KRALj PEBENjANI UZ PESMU I IGRU U NOĆI.
Reklo bi se da su i ove motke, i zid i starica od iste divne, otporne, vekovne građe. Njena glava, samo velika i mračna lobanja na tankom vratu, ima izraz na divnijih egipatskih portreta.
Trebalo je da sam već okinuo, ali ne uspevam da ga nađem na staklu. Očevidno, ćelija je isuviše mračna. Ne toliko mračna, koliko ja u uzbuđenju rđavo upravljam.
Trebalo je da sam već okinuo, ali ne uspevam da ga nađem na staklu. Očevidno, ćelija je isuviše mračna. Ne toliko mračna, koliko ja u uzbuđenju rđavo upravljam.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XXIІІ Noć je pala strašno mračna Posle mutna dana; Ja u mraku Smiljku držim, Ona rasplakana. Pokušavam da je tešim, Pa joj zborim tude: „Zalud
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tada mi je ukratko izložio kako se to sve odigralo. Duvao je, veli, vetar i bila je mračna noć. Njih četvorica, tri pešaka i on, razmaknu krstila od žica s naše strane i dovuku se do bugarskih preprečnih
Svi se žure da bi se još pre zore vratili u ravnicu. Opet se čuje onaj stari uzvik: „Drž’ desno!“ — jer je noć sasvim mračna. Nigde se unaokolo ne vidi svetla iskra.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— O smertni, peki sja Duši pokoj sniskati, Ot poroka kloni eja, Dobrodjetelj ljubi; Dobrodjetelj nas pratit Preko groba mračna, I vo mjesto uvodit Gdje sut blagozračna.
Bojić, Milutin - PESME
Mrzi blage noći kad mirišu strasti, Kad nebo treperi, kad blista vedrina, Kad se reka vala mračna kô sablasti I crni se borje, caruje tišina. Ta svečanost puna čarobnosti neke Tako je daleko — puna čame gnusne.
— — ''O, razbludna tajno, što ne osta tajna? Zar i ti morade rasvetljena biti? Aj, u nedra tvoja mračna i beskrajna Sav bol svoga ništa najslađe je skriti.
To je hram tajanstva i grobnica tužna Za ogromnog mrca, kô naš um beskrajna, Tiha kao ponoć vrh ostrvlja južna, Mračna kao savest hladna i očajna.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Početna sumorna raspoloženja pretvorili su u mračna, a umereni pesimizam u očajanje. oni su u beogradskom sivilu prvi počeli da otkrivaju velegradski splin, koji je Bodler
Jakšić, Đura - PESME
“ Pet drugara, pet stražara, Takim glasom odgovara. U to doba neme noći Zatrese se u samoći Mračna gora, jela vita; A lomljava strahovita Razdiraše ponoć mraka, Kô da j’ rada tamu njenu Paljevinom iz pušaka
Nastasijević, Momčilo - PESME
Otrgnuću te od zemlje. Pojav’ se. Pojavi. Vatra me gori, o vatra iznutra. Ulazi u me, probija me Do srži, o mračna vatro. Agni, Agni, kao crveno gvožđe. Izlazi, izlazi, pojavi se. Ah! Prevario si me, ti si Saul.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Zaštitničku ulogu imaju i venci od m. kojima se na Ivanjdan kite kuće (GEM, 42, 1978, 436, okolina Zaječara). Mračna trava ili trava od devet mrakova (abutіlon avіcennae). Njome se odgoni mrak, uz basmu: »Mrak u zrak, zdravlje u mene...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
„Ako bi se usudio da to kaže, ja mu mogu odgovoriti da je njegova krivica u njegovom izboru. Ne znam kakva je mračna sila smutila njegov um. Znam samo da je počinio zločin i da zato mora biti kažnjen.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže, A dole, skrhale vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno, Bez života je sve. Izgleda kao da samrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre...
1887. STARA PESMA To je stara pesma koju čitam sada, Mračna neka tuga u pesmi je toj; Ta me pesma seća na vremena mlada, Prošlost je u njoj.
Čudna, mračna pesmo! Ko je tebe pisô? I u kome groblju leži otac tvoj? Strašan je i tužan tvoj sumorni smisô Kô i život moj.
ubogi užar iznosi mangale svoje, A tamo sumorni Turčin ozbiljno noževe nudi, Ili zamišljen puši; Na muškom njegovom licu mračna se zamrzla zbilja A bol u krepkoj duši. Čuj! U dolini tamnoj zatutnji nedeljno zvona...
Kakva mračna misô: spavati u noći, I znati da neko pored odra stoji, Koga ne poznajem. I duh, u samoći, Kô plašljivo lane da se večno
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Sede tako svi namrštena pogleda i mračna lica i tek posle dužeg ćutanja neko će reći (nisam ga spazio ko) da bi se moglo pristupiti razgovoru.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Bilo je to negde iza Palanke. Spuštala se mračna jesenja noć puna vlage. Izvukli smo se bili iz naših rupčaga i uspravljeni udisali snažno.
Čas silazi, opet se penje, ljudi već padaju od umora, konji sasvim posustali i sve češće nailazimo na mračna telesa, koja se koprcaju u snegu. Iz daljine dopiru neki glasovi. Sigurno se prenosi zapovest. Naprežemo sluh.
Hladnoća prožima zgrčeno telo, a duša kao da je zamrzla. Mračna i pusta noć kao ukleta kob protegla se u večnost, a reka Maća satanski žubori.
“ Aha... tu smo. Na pravom smo putu. On napred, mi za njim. Beše to neka kuća na spratu, sa navučenim kapcima, sva mračna. Ni u hodniku čak ne beše osvetljena. Kresnem električnu lampu i uspesmo se gore.
Petrović, Rastko - PESME
O, toliko varnica, Kroz poludeli podmlađeni mlečni put; Dole se providi i miriše nađubrena mračna njiva, Međ noge tu prima poslanu ženu Boz - i jedan mesec žut, Ogroman, istinski prvi put noćas, mesec žut (U čijem li
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Naže se dečak da poveća otvor na mreži, zaljulja čamac i sklopi talas iznad Marijanove glave. Kako je hladna, kako mračna bila voda! Oseti Marijan kako tone i pomisli žaleći ribu: — Oprosti, Srebrenka, nisam te mogao izbaviti!
Životvornu kap kanu na oči mlade majke i plavom se svetlošću napuni mračna šupljina: druga joj kap na golu glavu pade: rasu joj se oko lica slap zlatne kose.
Šantić, Aleksa - PESME
! 1910. KOVAČ N mračna i pusta. Mraz hvata i bije. U čađavoj izbi kuje kovač stari; Na domaku ognja lice mu se žari, Niz kosmate prsi znoj
No kad se iz sna probudih, Studena zora je bila... o moja studena okna Gavran je lomio krila... I jad i mračna tuga, U ljutom čemeru svom, Kô rastopljeno gvožđe Po srcu padaše mom... 1911.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
otud odakle joj se najmanje nadaš: iz visoke travuljine pored rijeke, sa štaglja punog slame, iza krda mirnih goveda s mračna tavana, ispod guste nagnute lijeske. Odasvud si je mogao očekivati kao nekakvog čarobnjaka.
Bila je to zaista udobna kolibica, mračna i tiha, prosto da se zavučeš i da odmah zahrčeš. — Žuja, evo kućice, ulazi.
Mole je, nagovaraju, guraju, vuku — aja! Ona samo podavija rep, zakreće glavu od mračna ulaza i plašljivo skamuče. Ubaciše unutra komad kukuruze, ali Žuja ni da pogleda. — Šta da radimo?
Iz mračna otvora začu se veselo cviljenje vjerne kuje. — Ehej, živa si, dakle? — obradova se Stric. — A ko je to upao dolje kod teb
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
zapitao našto sve to, i otkud sad taj razgovor, otkud fenjeri i sokaci, ćuteci i budžaci, Mane mu je odgovorio hladno i mračna lica: — Za pisuvanje da batališ ti toj, tol’ko ti zborim!