Obradović, Dositej - BASNE
Sveća je prosvešten razum koji nam pokazuje istinu, a mračno sujeverije čini nas bojati se slabe kokoši i pokojnih u groblju kostiju koje nisu kadre nikom nikada zla učiniti.
se od nekih njih nahode takovi da ono što su najpre naučili i sebi jednom zdravo u glavu zavrtili, ako će biti krivo, mračno, nerazumitelno, očevidnoga protivorečija puno i, na kratko reći, sasvim absurdum, tojest beslovesno, oni se toga drže
U samome suncu črez na to priugotovljena orudija vide se neke maće, no zato niko neće reći da je sunce mračno. Ne može se ni od koga iziskivati da je bez najmanje slabosti i poroka (ovo je samo božije), a među ljudma onaj je
dođu, a ne da razumniji, prosvećeniji, bolji i sovršeniji budu, pak ako ćedu i u selu decu učiti: takovi krivo mračno i hudo mnjenije kako o nauki tako i o svojoj duši imadu, i podobni su basne orlu, koji se visoko penje samo da gdi
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
iza jaruge, pod hrast, zakopava žito, Municiju, pušku, rakiju, lampek, ikone, sukno i mast, tako i ja, u mračno vreme ovo, sve što imam skrivam, pola u nejasno, pola u nezapisano slovo.
TAMNI VILAJET U šta su nas ovo uterali? U šta su nas ovo zatvorili? U ovome je mračno ko u rogu! Može li neko da kresne šibicu? Ovde je tesno kao u testiji! Ovde je i tesno, i nisko, i usko!
Šta ja vidim kad čujem Sinjajevina? Sinje more ili sinje inje? Nešto posuto pepelom? Ili polenom? Ili nešto mračno, što vetrovi mese i nose prema Kolašinu? Je li to nešto što nestaje u mećavi?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Odista je strašna ta gudura gde je vodenica zaroška. S jedne strane gusta šuma, i danju je mračno u njoj, a kamoli noću. S druge strane krševi i stene, sve nekake okapine, čini ti se sad će se survati dole.
Dučić, Jovan - PESME
šumom Pogase lagano bele zvezde njene — Ona šumi zbogom u odlasku naglom, I uvija tužno, kô cveće i stene, Moje mračno lice suzama i maglom. JUTRENjI SONET Kod crkve Sv.
Tako selica jato gladno, Sve more prešavši zračio, Padne po trnju: za njim hladno, A pred njim nemo i mračno. POBOŽNA PESMA Na čemu zidam crkvu, na čem? Na steni, pesku ili blatu?
MRAK Ide red crnih jablanova Svu noć kroz mračno polje žita. Kraj puta negde huknu sova, Mesec se javi iza rita. Mrak teče gust kroz crnu draču; Talasić kliznu
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Odmah? — Odmah! Ne znam kako smo se oprostili. Ništa nisam video. Bilo je u sobi i mračno i zagušljivo, i tavanica se počela spuštati, i dim od duvana kameniti, i sve da te uguši! Ja sam se rukovao to znam.
Gledao sam tako dugo, ali on ama da je mrdnuo. Samo videh kako mu se slabine kupe i nadimaju. Čudno sam i mračno nešto mislio. Činilo mi se, na primer, — a ne znam, upravo, zašto — da je on mrtav, pa sam se čudio kako mrtvac diše.
Šešir na lampi obojio je sobu nekom zelenkastom svetlošću. U uglovima je bilo mračno. Iz sporedne sobe čulo se duboko disanje. Ja sam stajao kao osuđenik.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Čekmedžijiću se nešto mrak čini u sobi. Firange su, istina, bile tanke, bele, al’ opet mu je nešto mračno; rad je frajlu pri suncu videti. Čika-Gavra nešto šapuće sa materom, te s njom ode u drugu sobu.
Čekmedžijić ovu priliku uluči da digne firange. — Oprostite, frajlice, meni je ovde nešto mračno; znate, kad se sa svetlosti uđe.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jest, čuvaj se! Ti mi se moraš vratiti, ti moraš doći da odagnaš ovo mračno očajanje tvoga anđela, da učiniš kraj ovom neizdržljivom, praznom, pustom i strašnom životu; ne doći, moraš doletiti: da
što je on grubo odgurnuo onda, kad je poštopoto i na silu htela da sazna u čemu je stvar oko koje se muči, ona je mračno ćutala.
“ Tako je mislio Jurišić i sedeo na svom krevetu u zemunici, pošto je one mrave iščistio. A na polju grozna omorina i mračno, na oluju natušteno nebo mučilo se nad frontom.
da te uverim kako ti nisam pisao samo zato, što se u pismu ništa ne može reći, da pred tvojim nogama razmrskam ovo mračno čelo večnih dvoumica. Čekaj me, Natašice i oprosti To mora biti što pre, ovoga časa, ovoga časa...
Jest, oni su umrli kao celi ljudi, neizrazbijani o ovo oštro kamenje realnosti. Oni i ne poznaše ovo mračno doba nespokojstva, sve ove strašne suprotnosti, sve ove bolne dvoumice i zagušljiva tugovanja.
Afrika
u sebe i pokazala mi svoje bilo, kroz koje bije krv vruća i tamna; svoje srce, čiji oblik nije kao našega srca, već je mračno i teško, teže od njene zemlje i bolnije i neprijateljskije od njenog neba.
On više nije znao kako bi stanovao unutra: sve je bilo mračno, s nemogućim stepenicama, i pretilo da se sruši. „O, imati kuću, pravu kuću, usred savane, međ divljim Lobiima, eto to
na njima, sve je od jedne bolje građe no ona od koje smo sačinjeni; to nije samo put, već i ono od čega je drvo, čvrsto i mračno, i metal. Jedino iza usana, i još odakle polazi život, sviće rumenilo zore koja je bez prestanka u njima.
U dvorištu je vrlo mračno. Ona jedna ili dve svetiljke što je tam–tam doneo jedva da osvetljavaju koliko da se vide zadivljena lica ljudi, žena i
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad su popili kavu, gospoža Kumrija pogleda, ispod oka, svoga muža, mračno, kao kroz gromove i munju. Trifun je sad bio razdrljio grudi, na kojima je imao ožiljak od sablje, a prebacio svoju plavu,
Dok se njihov smeh gušio. A ovde, sve je mračno, i smradno, i ne zna gde će spustiti, noćas, da odmori, umornu glavu. Kad bi se u Hrtkovcima probudio, i izišao pod
u sirotištu imale su male prozorčiće, u šarenom stakletu, a sve što se kroz njih napolju videlo, činilo se tamno i mračno. Nakazno.
Rakišič, međutim, nije popuštao. On je odgovarao, mračno, nabusito, ženama onih, koji su se bili upisali a sad hteli da ostanu, a koje su mu dolazile, mesto muža, plačući,
Kad se osvestio, osetio je da je napolju, mora biti, svanulo, iako je u smradnoj izbi, u kojoj je spavao, bilo mračno. Žižak se bio ugasio, a kroz drvene kapke prozora, bez stakla, zapušenog ovčijom vunom, svetlost zore prosijavala je,
Telo gospože Evdokije, međutim, bilo je mračno, vrelo, mladićko, zversko, snažno, tvrdo. Iako su obe bile slične, i po stasu, one su mu prilazile tako različito.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ležeći umorna, od misli, gospoža Dafina ču, naglo, iza sebe, trčkanje miševa. Tek tada oseti da je mračno u izbi i htede da vikne, ali joj glas zastade u grkljanu.
Velika jedna jela, sa jednom malom kraj sebe, mračno mu se približavala kroz visoku travu, po kojoj se, ostajući na površini, širio neki hladan, nevidljivi vetar.
No dok je na vodama, gde je bilo mnogo svetlosti po površini zemaljskoj, nebo bilo sasvim mračno, bezdano i nevidljivo, desno, nad ravnicama, crnim i mračnim, nad gustim travama, svetlela se nebesa plava, vidna,
Reka je proticala, tamna, ispod zabrežja, nad kojim je bilo oblačno i mračno, tako da mu se činjaše kao da je on već u potpunom mraku.
što su se širile unedogled, prostrla se beše, pod njim, kao bezdan, tako da mu se pričini, kao da mu je zvezdano, mračno nebo blizu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴⁵ KRŠTENjE Deca koja umru nekrštena ne mogu „božjeg lica videti“, odnosno oni, po verovanju, idu u „Limbo“ (nekakvo „mračno mjesto“) ili postaju demoni, „drekavci“.⁴⁶ Zato je veliki greh roditelja da im dete umre nekršteno.
noćno, zlo biće („svirac“, „drekavac“ ili „nekrštenac“) koje donosi bolest i smrt maloj deci ili odlazi na neko „mračno mesto“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
One bi buknule gotovo bez ikakvog razloga, zbog sitnice. Ljudima bi dojadila neudobna vožnja u mračno jutro kad ih trolejbus odvozi na posao, pa bi bes provalio branu zbog jedne jedine reči ili samo nekog pokreta.
NEDELjA Ustala si u pola sedam. On je još spavao. Jutro je bilo neutešno mračno, dok si kupovala nedeljne novine, hleb, pogačice, jogurt.
Milićević, Vuk - Bespuće
su prolazili ćuteći, lijeno se provlačili ulicama i unosili u svježe predvečerje, puno smijeha i mladog života, nešto mračno i turobno, nalik na sprovod.
Radičević, Branko - PESME
istina se zgodi Da gledamo se namršteno, No vedro nebo gledaj eno Ni ono uvek nije zračno, Odelo katkad uzme mračno Oblake silovit grome brazda — Al' ne traje to tako vazda, Jer skoro uka ova seda, I vedro opet nebo gleda, Ovako
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Lice tamno, bledo, suvo i, pocrnelo od letnjeg sunca, ne izdavaše baš nikakav osećaj. — Da — rekoh mračno. — A zar ti nećeš da je ispratiš? — Ne mogu, Boga mi, gospodine — poče se pravdati. — Imam rabotu.
— poče da mu tepa. — Pij, de! — prekide ga Ariton, smućen od tog njegova milovanja. — Pij! — nudio ga je mračno i surovo. Mita poče, ali malo. Samo gutljaj. — Ne mogu više.
Tamo iz kujne, u kojoj je jednako bilo mračno i tiho, pokatkad bi dopro koji šušanj. To je sigurno dolazilo od njegova oca, koji je još bio tamo, nije dolazio ovamo,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U svetoj tuzi hlape žuč i ocat. IV U slepih pčela mračno košničište poveden svet je, lišen milosrđa, a lažne bleske, što u besu vrište, do nokta zglođu pauk, gubar, rđa.
U pečat bola dok se grb uplete, još jednom grani, bivši suncokrete! U slepih pčela mračno košničište gluhota sukne, obruši se muklo.
te s duše vivci kao da zapište: „U jedno sve je vukla neka žudba“, a to je bila katastrofe žurba u slepih pčela mračno košničište. NEDELjA Prvo pevanje Godi mi umor. Zemljica bubri. Zujkaju pčele s grančice vresa. More pod suncem.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Pet stoleća već se bori Mračno ropstvo i sloboda; Al' već danas Srbin slavi Vaskrsenje svoga roda — I ako mu nisu ovde U Kruševcu kod
Nalakćen na stolu on je mračno ćut'o, Kao tajni užas da mu duši mori — No bezumno ruka poletela maču. Kad se krik užasni još jedan put začu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Baterija voljno!... Vodnici, napred! U galopu smo prišli i pozdravili. Komandir nas je gledao mračno i strogo. Onda srdito, kroz stisnute zube, savlađujući ljutinu, progovori. — Čuli ste... i više da se to nije ponovilo!
Tamo već ginu. A u nekoj bari žabe krekeću... Mi žurimo u borbu, u smrt... Svesno?... Voljno?... Naše je raspoložene mračno kao ono crno nebo, pa bismo želeli da se noć produži i da isto tako i prostor korača ispred nas.
— Na neprijateljsku bateriju... plotun zdesna!... Baterija je zanemela. Pognute glave, ljudi su mračno gledali preda se.
Smrklo se mnogo ranije. Sedimo kaljavi pod onom šašom i mračno gledamo preda se. Na otvoru se pojavi ordonans iz diviziona i predade komandiru zatvoren koverat.
Po večeri dopratio nas je do kafane, gde smo nas dve ostale u jednoj sobi. Bilo je hladno i mračno. Legle smo odmah. Ali kroza san čuh neki krik. Trgoh se. Sestra me zapita zastrašeno: „Šta je to?“ Opet se ponovi...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Oho, imaćete dobru muziku na predavanju, reče ona i diže se sa klupe. Uh, mračno, nezgodno!... U takoj sobi ne mili mi se nikakav rad. — Vaša je mnogo svetlija i veselija. — Jeste; hajdemo sad tamo.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I to veče, koje sam bio navikao da bude zavejano i mračno, puno kandila, rasipalo se ovde, sjajno i rumeno, iz pristaništa, punog nepomičnih, olupanih, pocrnelih oklopnjača, nad
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Grešnica iz Magdale. GOLGOTA Mračno je nebo. Mesec krvavi U ponoćnome tinja oblaku, Ko težak uzdah šapće u travi Vetar. Golgota spava u mraku.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Hladna, mračna noć. Vetar jauče kroz ogolelo granje i čisto seče gde dohvati po goloj koži. Nebo mračno, strašno i nemo, a sitan sneg zavejava u oči i bije u lice. Nigde žive duše.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I osetih se samohran i nemoćan kao suho drvo u pustinji... Sve oko mene mračno, pusto, odvratno ... Ni jedne iskrene duše, ni jednog toplog srca, ni jednog prijateljskog pogleda !...
Rakić, Milan - PESME
DANI I Opet se vraća staro vreme Sa niskim nebom mutnih dana, I oko suzi, usta neme, Sumorna pustoš sa svih strana. Mračno i vlažno ko u grobu. Memljivo svuda, svuda guši. Osećam neku čudnu zlobu I mrak u mojoj tužnoj duši.
U takav dan smo nekad davno Međ ljude pali puni jada. Vreme je bilo tako tavno, Mračno i vlažno ko i sada. Zato, kad takvi dani padnu, Priroda kad je zla i jetka, Probije moju dušu jadnu Prvoga dana kobna
Pandurović, Sima - PESME
Duboko, mračno, nesrećno, i dublje No smis’o tajni života i bića, Ja je saranih, uz crvene zublje, U društvu želja, snova i vetrića.
— Duboko, mračno, nesrećno, i dublje, Saranio sam svoju dobru dragu: U dane što su iščezli k’o para, U mrkom, muklom, crnom
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Tek tada trgnu se, pa zatvorivši lagano stakla, nestade ga s prozora. U ćeliji bješe mračno. Starac se sagnuo, dohvatio glavnju sa ognjišta pa propirio te zapalio voštanicu.
Janko promoli glavu. U kući bješe mračno, osim pod badžom i pred otvorenim vratima, gdje bješe mjesečina osvijetlila tlo.
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA (mračno, prezrivo): Hm... pa?... NAZA (prigušujući glas, razvlačeći reči, podiže oči koje sjaje od vatre s ognjišta, gleda ga
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ka njima se pridruži Balegan sa seljacima, sve po dvojica, pa prođoše mračno dvorište, pa uza stube, pa trijemom do gvardijanove ćelije, pred kojom svi lajici opet klekoše, a redovnici se zbiše
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Da se to razjasni, u Ferfelinu bi poslat Savet mudraca, ali car i ovoga puta reče samo »hm, hm!« i ućuta. Dugo i mračno ćutao je Ferfelin, sledila ga Ferfelinka i tri princa Ferfelina. Šta sada? Mračniji od oluje, lupi se u čelo Ferfelin.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Jer stvari imaju onakav izgled kakav im dadne naša duša. J. Dučić CXXXI GOLGOTA Mračno je nebo. Mesec krvavi U ponoćnome tinja oblaku. K'o težak uzdah šapće u travi Vetar. Golgota spava u mraku.
tada, s injem jedne studi, Da nešto mlado, naivno i zračno U meni - opkoljeno u dnu grudi Od ja bezbrojnih, crnih kao mračno Jato koje se niz liticu sulja ................................ Zajeca tiho, teško, k'o siroče.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
kaplje sv'jetle, a mirovi jedva vidne iskre; đe užasne bure gospodstvuju, oka smrtnu otvorit ne daju, već ga gone u mračno žilište, Bog zna kakvom sudbom naznačeno.
sa zlom vječno obručio; zlu je žertvu prinio veliku, šesti dio nebesnog voinstva: lišio ih blaženstva svetoga, u mračno ih carstvo povukao na bez konca mučenija strašna. Znaćeš i vam' što je uradio!
Bješe grdno jednom mračno carstvo svuda svoju vladu raširilo, i njegovi nakazni likovi ulazahu u polja nebesna (te grdobe i tijeh izrodah do
Nepravda je Satanine duše zla šar crni u vozduh izvela: ad se zove, zlosti mučilište, zloga cara mračno vladjenije.
vrhovna vojenačalnika obratiše velike polkove da ćeraju neba otpadnika iz predjelah blaženog žilišta u tartarsko mračno vladjenije na vječita njina mučenija.
vlastitelj ada nesitoga dovesti će ljudsko pokoljenje do gluposti ove preslijepe da pohuli na nebesnu svjetlost, a da mračno ime obožava.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Iz predsoblja uđosmo u glavnu sobu kuće. Ovde je bilo udobno hladovito, ali memljivo i toliko mračno da sam se onde mogao tek onda razaznati kad se moje oči priviknuše na tu tamu. Soba je bila velika i visoka.
“ „E, baš je hulja! - A recite mi, dragi mladiću, da li je u onoj kapiji bilo mračno“. „Pa prilično“. „Onda je vaš razgovor sa onom mladom devojkom bio vrlo štur.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Goli oni ljudi, nemi, izbezumljeni, skupljenih pesnica, sa noktima u zubima, mračno su gledali u teške, potkovane čizme žandarma, što su sa žilama u rukama, došli da ih bude. — KO je došao?
On sedi na klupi, ćuti, nabranih veđa, uvek mračno ćuti, gleda u zemlju, satima gleda dole. Da li misli, šta misli, ko bi znao!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Upitao sam ga jednom (poslije izvjesne borbe sa samim sobom): — Mali, je li mnogo mračno? A on je zaljuljao ramenom, malko stidljivo: — Kako kad. Nekad jest, nekad i nije.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đuricu obuze neka nepojmljiva zebnja od ove mračne i neme samoće, i on se stade kajati što dođe ovamo. Prođoše mračno dvorište i kroz nekakva sniska vratanca stupiše u odaju.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Svuda tako mirno, izrazito, mračno: K'o odblesci smrti senke pale redom, Lišće tek zašušti jednoliko, plačno U noći, što diše mesečinom bledom.
I Od nekoga doba izgleda mi kao Da će se moje zamutiti oko; Duša i žele i sve što sam znao Gubi se, pašće u mračno, duboko.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Toliko da zaklonim glavu... Neka, neka! — odgovara ona. — Boga mi, biće ti ljepše no u gradu, gdje je uvijek mračno kao u špilji... Ali on joj ne odobrava, već se tuži na svoje stanje: —Nije no da čovek podivlja.
Svugde po kulama hladno, mračno, puno surih stvari: niskih vrata, tesnih tajnih stepenica po kojima se silazilo u podzemne rupe, živa groblja osuđenih
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
zvezde device Izgubile su devičanstvo Što se srebrne ribe tiče Ni mačke je ne bi jele Grdno smo se prevarili Mračno nam je sad u duši („Riba u duši“) Posle toga – da se zadržimo samo na jednoj pojedinosti – onu svetu i mitsku slamu
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
I dok je tako sve uokolo „skamenjeno, mračno i nemo”, jedino „otuda, sa reke, a baš nad onim ponorom, dopire šum i to kao od krila. Kao treperenje goluba.
Velika jedna jela, sa jednom malom kraj sebe, mračno mu se približavala kroz visoku travu, po kojoj se, ostajući na površini, širio neki hladan, nevidljivi vetar.
recimo, Aranđelovo oko: „No dok je na vodama, gde je bilo mnogo svetlosti na površini zemaljskoj, nebo bilo sasvim mračno, bezdano i nevidljivo, desno, nad ravnicama, crnim i mračnim, nad gustim travama, svetlela se nebesa plava, vidna,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
a ja klečim pred tom slikom dragom. Duni, vetre, sada duni celom svojom snagom! Ne daj svetlost da se spusti u mračno mestance, Razbi kovčeg, kao što je on razbio lance, Kovčeg razbi, pepeo prospi pa u burnom letu Prosej ovaj sveti
Miljković, Branko - PESME
Zaboravimo mračno poverenje sebe sa sobom, u strašno podozrenje prostori se ruše i crna nailazi plima. U škrtosti tišine bez sebe i
Žaru neveseli kada pesme u meni pronađu mračno obilje što me mori glađu. Sve što imam to su naše reči nad vodama što slute tajni splet tokova kad otkrije vrh bol u
vatru, slepo to obožavanje Elemenata, koje sagore sopstvenu Budućnost i sunce pretvori u senu Nebeskoga bilja pred mračno svitanje. Ti me zgušnjavaš na mestu gde padoh, Iza poslednje misli poslednja nado!
Petrović, Rastko - AFRIKA
u sebe i pokazala mi svoje bilo, kroz koje bije krv vruća i tamna; svoje srce, čiji oblik nije kao našega srca, već je mračno i teško, teže od njene zemlje i bolnije i neprijateljskije od njenog neba.
On više nije znao kako bi stanovao unutra: sve je bilo mračno, s nemogućim stepenicama, i pretilo da se sruši. „O, imati kuću, pravu kuću, usred savane, međ divljim Lobiima, eto to
na njima, sve je od jedne bolje građe no ona od koje smo sačinjeni; to nije samo put, već i ono od čega je drvo, čvrsto i mračno, i metal. Jedino iza usana, i još odakle polazi život, sviće rumenilo zore koja je bez prestanka u njima.
U dvorištu je vrlo mračno. Ona jedna ili dve svetiljke što je tam–tam doneo jedva da osvetljavaju koliko da se vide zadivljena lica ljudi, žena i
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kako sam sinoć poručio, to me je napolju čekao gotov osedlan konj. Za deset minuta krene se ceo štab. Bilo je još mračno.
Ono što dalje nasta sasvim mi je mračno, ja u tom trenutku kao da sam malo bio šenuo pameću... Kad opet dođoh sebi videh da sam ponovo y onoj čestoj šumici
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Krajnje je vreme da nastupi zora. Ali je još uvek mračno. U neko doba jedva već nazresmo kako promiču teški mlazevi magle. Osvanuo je osamnaesti septembar.
Činilo mi se tada, sve što smo imali snažno i zdravo izginulo je. Spuštalo se hladno, mračno veče. Oko mene neprestano pršte kuršumi. Očekujem da dođe neko da me iznese. Oslonio sam se malo na ruke.
Odmakao sam naglo glavu... Drvo se više nije videlo. I ona dvojica kažu da je dovoljno mračno. Podnarednik diže prvi glavu. „Ne vide se“ — reče. Skočili smo.
Namesto radosti prožima nas nešto mučno. Potpukovnik Petar pogleda mračno preda se. Između njegovih očiju pojaviše se duboke bore.
— Posvršavali smo poslove. Sada nas nešto zove komandir. — Pomaže bog, ljudi! — Bog vam pomogao. — Ovde mračno kao testo — govorio je komandir. — Ili su godine naišle, pa popustio vid. — Naredio sam da se donese fenjer.
Pošao sam sâm kroz saobraćajnicu, ka objavnici. Mračno je toliko kao da sam obnevideo. Iako su se oko mene nalazili svuda ljudi, osećao sam se nelagodno.
Veterinar se vrati i, ruku zabačenih pozadi, stade pred Boru. Njegove usnice bile su stisnute. Bora je gledao mračno preda se, onda progovori, naglašavajući svaku reč. — Vi me dobro poznajete. Dok sam trezan, ja ni mrava ne zgazim.
— Posilni, čisti ovo. — Pa ćemo iz početka, ka ludi! — reče Kosta i poče da trlja dlanovima. Radoslav ga mračno pogleda, ali oćuta. Trebalo je sa njima postupati lepo. Naredio je da se skuvaju kave.
Pogledao sam u vrata, pa u nju. I najednom bilo mi je sve jasno. Pećina!... Naslonio sam se na krevet i gledao mračno preda se. Bio sam sada pripravan na sve mogućnosti. Ona se diže, i priđe polako vratima. — Ancora no!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Il’ je i mračno matere ti krilo Pristojno želji koja život traži? Da l’ što se ovde začne nije bilo? Da l’ je gde čovek prije dana
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Jajce je vječito, bilo proleće, bilo ljeto, bila jesen ili zima, tužno, turobno i mračno. Nigdje vedra i nasmijana lica, nigdje živa i vatrena hoda i koraka.
Ćipiko, Ivo - Pauci
pošto bi pročitao kakovo djelo, bilo materijalističke bilo idealne filozof ske tendencije, bijaše mu u duši tužno i mračno; i samo na dogledu prirodnih pojava, u prostoti, vraćaše mu se mir i blago veselje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
bespomoćni, a naročito oni siroti isprepadani jadnici što su četvoronoške puzali po podu i bacali vapijuće poglede u mračno grotlo kubeta, gore u tamu što se naizmenično smenjivala sa zaslepljujućom svetlošću munja.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Voštanica tiho na stolu mu gori, Oboren mu pehar i vino prosuto... Nalakćen na stolu on je mračno ćutô, Kao tajni užas da mu dušu mori No bezumno ruka poletela maču, Kad se krik užasni još jedanput začu.
sina, On prizva Korvusa hrabrog na pehar samoskog vina, I kad je Utiku malu pokrilo sumorno veče, On mač zagrli tada i mračno, s uzdahom, reče: „Budi mi još jednom veran, o druže vremena slavni' Za slavu vrline rimske, što naglo u nama
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Evo nas u prostoriji gde ćemo se preobući; ovde je, doduše, dosta mračno, ali je zato grčka nošnja vrlo jednostavna, kao što to vidim na hitonu i himationu Leandera koji ste mi pružili.
kugla Mikelanđela uzdigla se u slavu Tvorca već nad večnim Rimom, ali je pod njenim okriljem stojalo i jedno mračno zdanje. Niko mu se nije rado približavao, jer to beše zgrada inkvizitorskog suda.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ispolaj na gospoda da mi te posla! (Otvori): Izvolevaj, dušice slatka. Ot tebete pobolji seftedžija nema. SAROŠ (mračno): Daj dva momka. KAFEDžIJA (viče): Kostaći, Ristaći! KOSTA i RISTA (spolja, iza kelneraja): A?
) STANA Evo, evo. Znam zašto me zoveš. Evo za našega Saroša. SAROŠ (mračno): Teraj komediju. STANA (stavlja poslužavnik između Saroša i Tašane. Sarošu): Kamo taj duvan?
DIMITRIJE (iz dvorišta): Sad, gazda! Ulazi momak Dimitrije i uplašeno staje pred Mladena. MLADEN (mračno): Zatvorite kapidžike, kapiju, i nikoga ne puštajte iz kuće, niti u kuću, dok ja ne dođem. Glavom mi jamčiš!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ono je u svetu videlo samo zlo i nevolju; sve mu je bilo mračno, sve turobno, sve sumorno. Nebo večito zastrto oblacima, zemlja večito orošena suzama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vojnici neobirijani, obrazi im upali, lice potamnelo. Onako natovareni, maršuju pogureni, ćute i gledaju mračno preda se. A hladna kiša, terana vetrom, bije u lice. S teškom mukom penjemo se uz neki prevoj, prokisli do kože.
Poneki se oklizne i konj naleti na njega. Jedan pešak, izmučena lica, naslonio se na drvo i gleda mračno preda se. — Može li se? — pita ga jedan u prolazu. — A-ja! — veli i klima odrečno glavom. — Ne ide, ne ide.
Iz jednog logora dopiru zvuci muzike. Još jedna svetiljka ukraj puta i onda zakoračismo u pusto i mračno polje. Prašina štipa za oči i lice. Nova sedla škripe pod nama. Jahalo je nas nekoliko oficira u grupi.
će na kraju sveopšti mir pobediti — razmišlja potporučnik Ljubiša — teško je ipak pri pomisli, da nas više neće biti... Mračno zvezdano nebo ćuti. Strahovita tišina lebdi nad zemljom.
Petrović, Rastko - PESME
I ljubav naša čak ih skrije Od nas. Ni topot više nije Dokaz da behu noćne ure, Minuše mračno kob-delije. Jarki pastiri naše paše, I tolka čežnja, žal i tuga Nad zemljom tamnom kud projaše Svodom zasvetli nova
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako bi s grbom jedna Princeza išla svetom? Bez truba i bez doboša stolica bi odneta na tavan. Kako je mračno, kako samotno bilo na tavanu! Stolica samo što ne zaplaka!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Seda, za valjuje fes, razdrljuje prsa.) KOŠTANA, SALČE i OSTALI (sedaju podalje od njega ponizno, zbijeno). MITKA (mračno): Svirite mi! GRKLjAN (uplašeno): Šta, gazdo? MITKA (još mračnije): Žal, bre, da sviriš.
MITKA (mračno): E s’g me s’s tuj pesmu s’svim izede i dokrajisa. (Sam sebi): A jest, istina je... (Gorko, siteći se sam sebi):
Šantić, Aleksa - PESME
u tebi mi neće, moje rodno selo, Pogladiti niko rukom mračno čelo, Niti li će čuti vapaj bijedan... Ja znam, ništa više za me nemaš tamo, Ali jednu želju ispuni mi samo: Pod
Labud ribnjakom kruži I peva, i pesma zvoni Sve tiše, i pevač beli U grob vodeni roni. Sve je nemo i mračno! Cvet je razduvan ceo, Zgasla je zvezda i s pesmom Potonô labud beo.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ušuljao se starina u šumu i krenuo naprijed plašljivo se obzirući. Pod gustim svodom starih bukava još uveliko je bilo mračno. Vidjelo se taman toliko da ti se od nekog žbuna učini da je mečka, a od mečke da je žbun. Prekrasna rabota, nema šta!
— Naći ćeš na drveću pečenog jarca! — gunđao je poljar pipajući četveronoške tunel pred sobom — uh, ali je ovdje mračno kao u praznom rakijskom buretu. Ej, Mačak, ima li još dugo putovati kroz ovu tvoju pećinu?
Provlačeći se odmah za Stricem i vukući za sobom kuju, Nikolica je gunđao: — Zašto su ovo načinili ovako mračno? — Pravili su ga po noći pa je zato tako ispalo! — obješenjački dočeka Đoko Potrk.