Jakšić, Đura - PROZA
rado sećam; rado spominjem ta tri dobra dana, to nekoliko srećnih trenutaka; oni su meni ono što je putniku, koji je u mračnoj noći zalutao, oganj što izdaleka tinja... Noć je tamna, prostorija pusta...
O, Aleksa, o, ljubavniče moj!... Pa ko će ga pitati da li ga rane bole?... Možda će blizu njega, u drugoj mračnoj sobici, biti otac njegov, ali oni neće ni jedan za drugog znati!
Pošao sam još pre svanuća, a kad je zora zarudela, bio sam nasred Čestobrodice... Ne znaš kakva je to milina u ovakoj mračnoj gori dočekati prvi zračak rumene zore!
On se trže, kao da ga je zmija ujela... Posle je prekorno pogleda i ode nastranu... Na drugoj mračnoj strani golemoga hodnika sedi na jednoj klupici stari Sremac i dobri učitelj.
Afrika
Volim ovaj uzbuđeni, žurni razgovor belaca na verandi, jedinoj koja svetli u ovoj bezgraničnoj mračnoj savani. Svaki govori kao da mu je samo za to veče povraćena moć govora, pa treba da saopšti sve o čemu se razmišlja u
Stojim jedan čas kao hrabreći se u mračnoj sobi i onda se vraćam istim putem, razmičući granje i paprati, koje mi prevlači preko lica svoju zagušnu smolu, svoje
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao i na prenoćištu u varoši Rab, iz bašte se čuo zrik popaca. A iz daljine zavijanje pasa. On, međutim, video je, i u mračnoj noći, svoju neprolaznu nadeždu: zvezdu Danicu.
Na vrata kuće bila je pala senka grečeske crkve, koja je bila blizu. A dok je stajao tako, u toj mračnoj, uzanoj, ulici, kraj sebe je video, pod fenjerom Kopšinim, samo svoju senku.
Jedno lice, napolju, pred vratima. A drugo, unutra, iza vrata. Zvono, koje je Agagijanijan povukao, u mračnoj avliji, gde je gospoža Huml živela, imalo je gvozdenu ručicu, pred vratima. A zvonilo je, kao klepetuša, iza vrata.
A lakej, koji uđe, otprati Pavla niz mramorne stepenice, do kapije u mračnoj hladovini, iako je napolju bila vrućina. Pavle je koračao pognute glave.
poslanik u Beču, Nefimov, još za vreme patrijarha Čarnojeviča, koji je kukao da je njegov nacion, na burnom moru, u mračnoj noći, lađa, koju oluja ljulja.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Moram da se sakrijem u onu veliku pećinu, tamo me, valjda, neće naći. I dok se tako Kruškotres šunjao prema mračnoj pećini usred planine, Mačak, Miš i Šarov uzeše se toliko smijati da su zagolicali i razveselili čak i staru krušku.
TRINAESTA GLAVA Trka za jakom i šarenim torbakom — Neko diše u mračnoj pećini — Oči u oči s Kruškotresom — Dva putnika i dvije sjenke Videći razjarenog čiča-Brku, Tošo i Šarov okrenuše da
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pod vratima je prodirala svetlost, a prozor u mračnoj sobi svetleo se već kao neka otvorena, a zastrta vrata, pod rešetkama.
U dimu turskog duvana, gospoža Dafina gledala je svetlost prozora, kao što se u mračnoj noći zagleda u svetao Mesec. Ležeći umorna, od misli, gospoža Dafina ču, naglo, iza sebe, trčkanje miševa.
Sem bele peći, na kojoj se sušio jedan čaršav, kao avet, i svetle rupe prozora, sve ostalo u velikoj mračnoj izbi beše propalo u duboku pomrčinu, sa šumom vode.
Jedan od kaluđera tad, oborivši oči, dodade da je uostalom mitropolitu već više dana zlo na očima, tako da leži u mračnoj ćeliji prostrt, pokrivenih očnih kapaka, pa se moli Bogu, te ni s kim i ne govori.
bezbrojne jabuke, u štale i tremove, u prozore gore, u kojima ne beše ni jednog jedinog pokreta, on oseti naglo, u mračnoj hladovini svoda, pod ikonama i kandilima, da govori suviše glasno i da se u stvari svađa, a svađa besmisleno, gde tome
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ko zna zbog čega, svi su govorili šapatom. Automobil smo ostavili stotinak metara niže, u jednoj mračnoj uličici, jer kolima se ovamo nije moglo stići. Bilo je suviše strmo i opasno za vožnju.
Srce mu je lupalo kao ludo kad u mračnoj ulici ugleda njeno bledonarandžasto svetlo; nekada je svake noći svraćao da se tu nađe sa društvom.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Nigde se ne vide svetiljke. — Dobro veče. — Dobro veče, gospodine. Pred krčmom, u potpuno mračnoj ulici, dva puta više ljudi. Unutra gori sveća. Sedam za sto ispod sveće i pokušavam da čitam Život Čeliniev.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Prostor se gubio u mračnoj noći, i činilo nam se kao da se bitka vodi pred nama. U tom opštem haosu jedinka se gubila, ljudi se nesvesno pribijali
Čudimo se ko li nas je to vodio noćas i kako se taj snašao po ovoj mračnoj noći. Naiđe komandant diviziona i priđe komandiru. — Naredite da se vojnici prikupe.
Ispred njih je neprijatelj, pozadi reka i, onako zbijeni na obali, u tuđini, u mračnoj noći, prepušteni su svojoj sudbini. Meka i blaga noć kao kadiva, noć avgustovska, spuštala se lagano nad Mačvom.
Ali njegova glava i ruke bile su mlitave, očni kapci nepomični, a usta široko otvorena. Bio je još mlak. U mračnoj zemunici nismo ni primetili kada je nečujno umro. Ipak... pogledasmo slobodno u nebo i zaradovasmo se životu.
Premoreni su već, pa odmiču za onim čelnim kao stado, i njihove misli ne idu dalje od skučenog pogleda u ovoj mračnoj noći. Najzad, sručismo se svi na jednu poljanu pokraj puta.
Otvor je bio prema strani gde je top. U mračnoj zemunici, ispunjenoj mirisom buđavoga sena, provodili su vojnici duge noći.
Njemu je sada dvadeset i pet godina i, onako sirov i bujan, po cele noći pretura se u mračnoj i vlažnoj zemunici, premišljajući o prošlim vremenima.
I da vide da se bar neko stara o njima u ovoj mračnoj i strašnoj noći. Prozebli i prokisli, pribili se uza zemlju i čekali... Bilo je nečeg velikog u ovim malim ljudima.
Tada nam dobaci: — Vas dvojica me podsećate na apaše... Vodate me po ovoj mračnoj i kaljavoj noći kao ludu Mariku. A kada nam predade listove, pruži nam ruku i u šali dobaci: — Hajd... vatajte maglu!
Predosećamo da smo na krajnjoj granici dokle se sme ići. Ili se to nama samo čini u ovoj mračnoj noći. Ali ne smemo dalje.
Tada začusmo pred nama brzu pešačku paljbu. Rekoh komandiru da to sigurno pešaci vrše juriš. Jezivo odjekuju pucnji u mračnoj noći. Kretosmo dalje bez predaha.
A preko obale, nema pustoš. Samo negde u daljini svetluca jedna vatrica. Do juče moćna carevina, izgleda nam sada u mračnoj noći kao skrhana. Vratili smo se. Ulazimo opet u kafanu. Nigde praznog mesta.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Tu, u jednoj mračnoj pećini gde se Magdalena sklonila sa svojim ružama, ostade ona do smrti. Tu se ona molila Bogu, kajala i ispaštala
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ceo mu taj govor izgledaše kao kucanje časovnika u mračnoj sobi. On čita i kao kroz san čuje nešto nalik na ono: tik-tak.... tik-tak...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
od nekoliko stotina metara, do koje ne dopiru sunčani zraci, ugasi električna svetlost, pred očima se ukaže, kao u mračnoj noći bez mesečine, bezbroj treperavih, zelenkastih i plavičastih zvezda razne veličine, ali koje nisu nepokretne kao
To pokazuje da su na tim dubinama živi stvorovi grupisani kao u neke oaze u mračnoj dubinskoj pustinji; kad mreža naiđe na takvu oazu, ona se napuni, a kad prođedalje od nje, ona se izvlači prazna.
Rakić, Milan - PESME
Nit̓ treptale zvezde, nit̓ je mesec sjao, Na niskome nebu, turoban i zao, Širio se svuda gust oblaka sloj. I tada, u mračnoj, vlažnoj noći toj, Za trenutak jedan, iznenada, kao Svitac kada sine, na mene je pao Kroz spušteni veo blagi pogled
Pandurović, Sima - PESME
I onda, u mračnoj, strašnoj noći toj, Iščupaću te, srce moje, znaj, Sa svetom sviju svojih snova vernih; Iščupaću te i predati Njoj,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Izmoren, gladan, pada na zemlju... Neprijatelji ga opkolili i vezali pa povedoše sa sobom... Sad se opet nađe u mračnoj prizemnoj tamnici; obje mu noge u gvožđu; kraj njega krčag vode i kora crna hljeba; svjetlost jedva dopiraše kroz njegov
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ta ulica bijaše tijesna, prljava, krivudasta. Kuće nejednake. Pred njekima bijahu dvorišta, druge puste. U jednoj mračnoj kafanici pjevahu promuklo njeki adrapovci.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
krilma pod znamenjma slavom razvijanim, svetom slavom nebesne blagosti, kako što mu i sada sljeduješ po blatnojzi i mračnoj judoli u okovu mrtve tjelesine.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I usred toga mira, u mračnoj sobi, gde je među jastucima ležala njegova glava, cvilelo je nešto od onih finih, nevidljivih mlazeva što se tako čini
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Odluče da se oduže mjestu jednom oproštajnom predstavom. Pripreme su se vršile i pokusi održavali u dugoj mračnoj magazi u kojoj su se inače sušile goveđe kože.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tek kad zađoše u šumu, umeriše korak. u onoj nemoj, mračnoj šumskoj hladovini Đurica stade da pribira misli. »Otkud ja ovo idem?... Šta ovo bi?... A, jest, ubio sam čoveka !..
Tamo se skloniše odmah; Timina lozinka dade im sve, što im je, za prvo vreme, trebalo... ...Ćuti hajduk u mračnoj jazbini, ne misleći i ne videći ništa oko sebe...
Miljković, Branko - PESME
PRVO PEVANjE Obreh se u nekoj mračnoj šumi DANTE To je bila šuma koja je pojela nebo šuma iz koje kad izađoh videh da nisam izašao da su me zveri pojele i
GOJKOVICA Itako budućnost mračnoj nadi posta Sužanj i talac zlo životu verno. Grlicu opeva kamenje što osta U predelu koji raste lakoverno.
Krakov, Stanislav - KRILA
Samo čvrsto stegnute u ruci drži stvari poginulog komandanta. Obuze ga užasni strah od samoće u mračnoj šumi punoj samo leševa i smrti. Kao da ugleda nešto strašno pred sobom.
Sve su kecelje bile krvave, a samo su bolničarke bile nasmešene. Potom se Duško našao u mračnoj sobi i na zelenoj svetlosti video kostur svoje noge. Okolo su prštale varnice.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Volim ovaj uzbuđeni, žurni razgovor belaca na verandi, jedinoj koja svetli u ovoj bezgraničnoj mračnoj savani. Svaki govori kao da mu je samo za to veče povraćena moć govora, pa treba da saopšti sve o čemu se razmišlja u
Stojim jedan čas kao hrabreći se u mračnoj sobi i onda se vraćam istim putem, razmičući granje i paprati, koje mi prevlači preko lica svoju zagušnu smolu, svoje
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Triest sam druga onda imao, A pošao sam gorom hoditi, Po mračnoj gori čete voditi. Sjaje se toke, zveče noževi, Na njima gori čoja crvena, Živim se okom ne da gledati...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Glava mi je teška. Kako bih sada rado spavao, tu na zemlji, ma gde bilo. Ali čisto sam se uplašio od samoće u mračnoj zemunici, te potrčah za njima. Oni su brzo i nečujno odmicali. Čuo se samo bat mojih čizama i zvek mamuza.
Nije gotovo ni večerala, već se digla i otišla u svoju sobu... Našla sam je pored kamina u mračnoj sobi... Ukoliko smo Arleta i ja bili duševno prisniji I nerazdvojniji, utoliko sam bio sve više uznemiren zbog svog
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
a sve prljaju i iskrivljuju, cvetaju kroz čitav XIX vek; bolje ih je i ne znati, jer često lažu: jedna od njih, sročena u mračnoj redakciji Srpskog naroda, ovako je, godine 1873, kaljala jednoga od pesnika ove Antologije, Jovana Subotića, tada
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Stojim ja ljudeskara na kiši raskrečenih nogu, zinuo sam gore u kapak koji landara i škripi, u dugoj mračnoj jesenjoj noći, ja jedini budan od sveg sveta, kisnem, hladno mi je, ali mi je i toplo na neki način.
Kudro reče da su ga našli šćućurenog u nekoj mračnoj pukotini u zidu pećine, tako da ga u prvi mah nisu primetili. Nije hteo da pođe s njima.
I bajka se smrzla kao ledenica pod strehom. Ono što je bilo moguće sinoć u toploj, zagušljivoj i mračnoj odaji postalo je nemoguće na ovom bleštavom mrazu.
Dadara Koga sam ja, u stvari, ubio? Njih dvoje ili sebe? U mračnoj noći i mračnoj nepoznatoj šumi, pod pljuskom kiše, sedim na premorenom konju koji stoji mirno, otupeo od iscrpenosti.
Dadara Koga sam ja, u stvari, ubio? Njih dvoje ili sebe? U mračnoj noći i mračnoj nepoznatoj šumi, pod pljuskom kiše, sedim na premorenom konju koji stoji mirno, otupeo od iscrpenosti.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1890. OBUĆAR I NjEGOV SIN U mračnoj, prljavoj izbi, u oči Lazarev-dana, Seđaše obućar bedni za sniskim i starim stolom Kppeću brižljivo nešto.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
vukove Sa vrha kruške baca im listove Pune crvenih dugovratih slova I belih jaganjaca PUTOVANjE SVETOGA SAVE Putuje po mračnoj zemlji Štapom pred sobom Mrak na četvero seče Hitne debele rukavice Pretvorene u mačketine Na sivu vojsku
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Podnarednik Gruja kaže da su pešaci tada hladno izišli, kao da su pile zaklali, i izgubili se u mračnoj noći. A i on to govori glasom kao da prepričava neki beznačajan događaj.
Oblaci se spustili gotovo do zemlje. Bili smo obavijeni neprozirnom tamom, kao u mračnoj komori. Trebalo je silaziti niza strme staze, tek prosečene. Ljudi i konji se uznemirili od treska gromova.
I ne gledajući više Arnautina, iziđosmo na put, da sačekamo komandanta. Po mraznoj i mračnoj noći stigosmo u Peć, i smestismo se u hladne učionice neke škole. KO JE VERA, A KO NEVERA Poslednje utočište naše.
Niko ne sme da izgubi vezu sa svojom jedinicom, jer gde bi je našao po mračnoj i pustoj noći. Ali pešake sustižemo sve češće, preopterećeni su isuviše.
A mi smo pili i smejali se... TAMO DALEKO Gorelo je hiljadama svećica, kao treperave zvezde, u mračnoj noći. Povorka ljudi, žena, dece i vojnika išla je lagano pevajući pobožne pesme.
Izgleda nam da se i one druge lađe kreću. Tamna silueta obale istopi se u mračnoj noći. Negde u daljini zasvetleše farovi automobila, ali odmah ih nestade. Svetlost se na brodu najednom ugasi.
Petrović, Rastko - PESME
njima krv, Ja odbacujem svaku savest, rad tebe da sam crv; Udicom tvojom ranjenog želuca, ne snosim više hrane, U ovoj mračnoj sobi, u akvarijumu samoće, Gde ležim na dnu u očajanju.
Šantić, Aleksa - PESME
1908. ČASOVI Ovdje nikog nema. U mračnoj samoći Sam stojim kô munjom opaljeno drvo; I huk vjetra, što se maloprije rvô S ogoljenim granjem, zaspô je u noći.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nego na tihu evo mestu daje ti se večna hrana, a ne mesečna! KNEZ OBLASTI NOĆNE U tamnoj i mračnoj zemlji, u večnoj pomrčini, gde no zora ne prosjava, ni ima ljudma života...