Jakšić, Đura - PROZA
Noć je tamna, prostorija pusta... pa neka je ta svetlost i voštanica u rukama onoga koji već umire, opet mu vedri mračnu stazu, putniku usamljenome... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
smo u planinu ušli, već se smrkavalo, ali se prema vedrini večera lepo video crven put što, kao tanka zmija, presecaše mračnu Čestobrodicu, pružajući se čas gore u visinu, a posle opet u ponore.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
plamen stenja I ovu reku kroz šumu, široku blistavu i sporu Sve to zatvaram svojim rebrima, i taj zvuk, I tvoju mračnu glavu koja svetli u meni, I polumesec od snega, i brda zeleni luk Koji se u zenitu samom svetli i zeleni 3.
šume sretoše me tri stoga sena, kao tri šubare, nakrivljene na tri glave, na tri glave tri putnika, koji silaze u mračnu zimsku zemlju. Iz mračne zimske zemlje izranjajući, gologlavi, dočekuju me vrhovi planina, kao bogovi.
Dučić, Jovan - PESME
I kao ja nekad u danima ovim, U večernjoj nemoj agoniji mora, Da donese, mračnu, kao pesmu bora, Staru pesmu tuge međ ljudima novim?
Njena svetlost je bila tolika da taj čovek nikad u životu nije znao ni za mračnu šumu ni za tamnu stazu. SREĆA Širokim putem koji te večeri iz grada vođaše u polje, išla je šarena gomila prateći
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Na selo se počela spuštati blaga letnja noć i, kako se to pesnici lepo izražavaju, počela je umotavati u svoju mračnu koprenu svo selo sa kućama i baštama, ambarima i avlijama, samo visoki đermovi kao da probiše vrhovima svojim tu
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A sad, u tuđini, sve je to nestalo, u topotu konja, koji su dovezli intov, u ovu mračnu varoš, u kojoj će, možda već sutra, biti opet u arestu, da čeka na omču.
Isakovič joj nije odgovarao. Sedeo je u kolima pognute glave, dok je Božič brbljao. Kroz mračnu aleju, u kojoj je bilo jedva vidno, oni su se vozili do škole jahanja, koja je bila na tri-četiri stotine koraka, a u
Sedeo je nepomično. Bio je navukao crni, ruski, trikorn, na oči, tako, da je na očima imao kao neku mračnu senku. Zanimljivo je da ni transport, koji je iz Kanjiže Petar Bojanac doveo, a Rakišič, u Kijevu, preuzeo, nije dobro
Strah, koji je osećao, potmulo, da će sa njom da se strmoglavi, u mračnu dolinu Ondave, koja je bila, dole, u sve većoj dubini, prestade, kad vide njene oči. Bila je od uživanja zabacila glavu.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Aha, ovdje su se sakrila ona dvojica! — zlurado progunđa on i polako, na prstima, stade da se šunja sve dublje u mračnu pećinu. Kad je već daleko zašao unutra, učini mu se da čuje nečije disanje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Odmah potom utonu glavačke u neku bezdan žutu, zelenu tamnu, pa sasvim mračnu i ledenu, što se sklopi nad njim. Kad se opet pojavi, u svetlosti nad vodom, među konjima pobesnelim od straha, nije
Čim se čamci napuniše, kretoše niz vodu, prebacivši se uz mračnu obalu ostrva nasred reke. Tek je počelo da sviće, i nije se videlo još ni na pedeset koraka.
očiju, oznojen, zadihan, oslanjajući se o zidove kuća, krvavom svojom sabljom, dok su vojnici oko njega pucali u mračnu i praznu ulicu, nad kojom se skoro dodirivahu dva reda crnih, čađavih, oštrih krovova, napuštenih i nepomičnih, među
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
razmažene, tankoćutne princeze, Violeta i Margareta, polaze na igranku svog života i put ih, naravno, vodi kroz mračnu šumu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ja pojući idem proz mračnu grobnicu U predjele sv̓ jetle vječite radosti Da glas moje lire s glasovima slijem Lika besmrtnoga kod pr̓jestola
je tako pevao ruševine, groblja, »mračna, minula i drevna leta«, spomene »izumrlih dana«, ljude i doba kojih nema više: mračnu borbu Boga i Satane, prve dane stvaranja, heruvime i demone, ukočeni i tužni indijski Istok, živopisni i hučni
I Branislav Đ. Nušić je u tome pravcu, idući za stopama Maksima Gorkog, dao mračnu naturalističku socijalnu sliku Iza božjih leđa.
Milićević, Vuk - Bespuće
On koračaše brzo, kao da ga nešto goni, kao da hita da skine jedan teret s duše, kao da će da mu odlahne kad stane u mračnu crkvicu, da će se vratiti staro, bezbrižno doba, da će ostaviti tamo breme svojih misli i briga, vjerujući da će se
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tršavi dječak ujutru dopade do kućerka u kome je konačila kuhinja, unezvijereno se zagleda u natrpanu mračnu sobicu, pa kad spazi svoga kuma, sav prosinu i nasmija se. — Bogami se ja prepao da ni tebe više nema.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kolona maršuje teškim korakom kroz pustu i mračnu noć. I opet pored nas dugačka povorka pešadije. Mali pešaci, natovareni ubojnom spremom, gamižu mrzovoljno i ravnodušno.
Onda pojahasmo konje i kretosmo lagano kroz mračnu noć, nepoznatim putem, u tešku neizvesnost.. NE, BOGA RADI! Proveli smo osam meseci u zatišju, u potpunome miru.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
da se ćata što ne ljuti? promuca pandur bojažljivo. Kmet opsova krupno i ćatu i pandura, pa se odjednom nadviri u mračnu zgradu. — Učitelju, idi kući sad, pa znaš onoga... molim te, sklanjaj se od onoga Pere za ovo koji dan.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Za dva‑tri sekunda sve je bilo propalo. Uzalud su se ljudi pružali preko broda u mračnu vodu. Mreža se bila pocepala. Dva‑tri minuta grozne zabezeknutosti, gledanja u vodu, pognutih glava, zatim psovka i mir.
i naslutio da mi život neće biti onakav kakav sam ja, da bude, želeo, nego da me nosi vetar sudbine, koji ima neku mračnu snagu. Počeo sam bio da pišem, krišom, pesme za Itaku. Pred proleće, u bolnici Akademije, javlja se tifus, pegavac.
U slavu one pesme koja se orila cele jeseni, 1915, iz jedne habzburške venerične bolnice. Čašu za onu mračnu gomilu oko postelje najkužnijeg druga mog. On mi je bio pesmovođa, banaćanski, bećarski.
Rakić, Milan - PESME
Pusti snove! Napred, vranče, nemoj stati, Ne miriši travu, ne osećaj vir; Nagradu za trude nebo će ti dati: Mračnu, dobru raku, i večiti mir! ROSA PADA... Nebo je sivo, mesec bled, Tišina svuda, mir.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Nije mogla da ode u kujnu, još manje da uđe u spavaću — onu prizemnu sobu, veliku, mračnu sa dolapima i kupatilom. Bojala se da se ko otuda iz onih otvora i rupa ne pojavi.
Pandurović, Sima - PESME
Ispišite da je sudbina nam bila Da imamo moćni presto faraona; Pokopajte nas, verni, ukraj Nila, U grobnicu tihu, mračnu i duboku, Sumornu k’o dušâ put neotkriveni, Večno tajnu ljudskom saznanju i oku, Nemenljivo muklu u vremena smeni.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Skrenuh u mračnu šumu s vidika što se plavi. Vikao sam: lupao je glas o stabla i padao po travi. U pristaništu sam lutao po kafanama
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pusti snovi!... Napred, vranče, nemoj stati, Ne miriši travu, ne osećaj vir: Nagradu za trude nebo će ti dati, Mračnu, dobru raku, i večiti mir! M. Rakić CXXVIII U KVRGAMA U kvrge su me bacili, o srama! Da, to je bilo u prastaro vreme.
Sagledah cveća ruke svoje pune! Na uzburkane pritisnuh ga grudi: Kletva se diže, da udes prokune, I mračnu kletvu što skovaše ljudi! Al' našto sve to? da li vodi čemu! Možda svetlosti budućnosti nove?...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
sv'jetlom u crnu je oblačen porfiru; zla svakoga najljuće krajnosti pod jednom su u nj krunom sabrane; on katedru mračnu sočinjava pozorišta svakog užasnoga!
Ove grdne mase nesmislene pokorne su meni vazda bile i u svoju mračnu kolijevku na slomjene svoje kolovrate od vida mi strmoglav skakale; no njenijem mrtvijem pravilom češće bi se putah
Već je hitra Satanina duša mračnu tajnu divno razgledala, i u nju sam čisto razabrao prošlu sudbu gordijeh nebesah, i kako je gordi vladac neba
kipeće pučine brdima su čestim zasijati, no golijem, vida plačevnoga; iz njih biju stravični volkani koji žednu i mračnu utrobu pune gadnom smjesom okeana, i opet je na mračnu pučinu okeana istoga mrskoga bljuju s jekom krupnom i
vida plačevnoga; iz njih biju stravični volkani koji žednu i mračnu utrobu pune gadnom smjesom okeana, i opet je na mračnu pučinu okeana istoga mrskoga bljuju s jekom krupnom i užasnom u oblake dima i plamena.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
s mirne površine zida na lice slijepca prosjaka na uglu, zatreperio u krošnji bagrema, pa naglo preskočio, zagnao se u mračnu hladovitu dubinu konobe preko ulice, zalepršao u ogledalima brijačnice, zaigrao na stoliću starog časovničara što s
postojećeg i snagu nepostojećeg, snagu logičkoga i snagu alogičkoga, autoritet racionalnog, logički legitimnog, i mračnu faktičnu moć racionalnog. Pa što onda ako Mama-jumba „objektivno ne postoji”?
S vremena na vrijeme opet bi ga kljucnulo pod desnim rebrima. Ušao bi u kakvu mračnu vežu, obazreo se oko sebe, pa turio ruku pod košulju i opipao: činilo mu se da mukla nabuhlina iz dana u dan raste.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
bola zgusnut opis Sofkinoga raspoloženja u času kad se prvi put prebacuje u prošlost: vrativši se u sobu, zatiče „mračnu, upola otkrivenu postelju, s još otiscima od očeva joj tela, lojana sveća u čiraku prska i zaudara na izgoreo loj, a
glavi Tomčina priča o svom odmetanju u Tursku, o prelasku reke ne preko mosta, nego poviše njega, kao i o tumaranju kroz mračnu šumu, stilizovana je pomoću vrlo jakih folklorno-mitskih predstava, koje inače dobro čuva upravo Tomčina seoska
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
O, ho! Znam ti sad Jazbinu mračnu, vuče grabljivi! Pa tu si hteo da je sakriješ Očima bistrim budne maćehe? D’ ako bi sunce svetu ubavom Prikriti umô
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
potucaš razbegla sa pogoreloga ognjišta; za vas ranjeni mučenici, što izdišete po bolnicama; za tebe budna stražo, što u mračnu daljinu upireš brižne ispitujuće poglede i osluškuješ svaki šušanj vetrića; za tebe umorna vojsko, što sad u dubokom snu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zgranuo sam se... Peti puk beži u paničnom strahu. Psihološki razumljivo. Ti crni oblaci podsećali su na ogromnu, mračnu avet, iz koje su kla ubistveni plamen. Naš komandant, pukovnik Jovan, trči na tu stranu i viče na sav glas: „Napred!...
Svi mi ostali sitni smo prema ovome koji stoji kraj puškarnice na mrtvoj straži i zvera u mračnu noć... Komandir me je gledao upitno. — Sve je gotovo! — saopštio sam mu malo nesigurnim glasom. Komandir zaćuta.
Kola zađoše u jednu mračnu i usku ulicu, usporiše hod i pred jednom visokom kućom zaustaviše se. Ona pođe napred, mi za njom.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Okrenuti više sadašnjosti nego nedavnoj prošlosti, oni su pružili mračnu, pesimističku sliku života, suprotnu vedrini i optimizmu prvih realista.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
plakati kao da sam žena, a ne muškarac, suze će mi iznositi gorčinu iz duše a posle ću ležati u tami, gledati u mračnu tavanicu, olakšan i blažen što sam makar tako odužio svoj dug prema svojoj nutrini. Dimitrije je nešto drugo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
No Rahman ne beše srećan. Deleći radosti svima On nije mogao često da radost podeli s njima; Jer spomen na mračnu prošlost njega je mučila često, I on je tražio tada ugodno i mirno mesto, Da duši olakša samo.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ja malo posedim sa njima, pa se onda izkradem na opustelu mračnu otvorenu terasu pred zgradom. Gostioničar mi donese čašu vina, ja zapalim svoju lulu i, uz njen snažni dim, udišem
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Konji se neprestano sapliću, i vojnici se čuvaju da ih ne zgaze kopitama svojim. Ćutljiva kolona odmiče kroz mračnu noć preko planinskih vrhova.
Petrović, Rastko - PESME
Kao vučica ti mi umi jezikom vid I mračnu prugu besa niz divlju ovu kičmu I pokloni mi Njega, Sunce, i s Njime zavist i stid Godina toliko već je da spremam divlju
za stid njenu u Objave mi zvečju Kada bih svakim stihom vraćao sebe u dom Nit vučica mi umi vlažnim jezikom vid Nit mračnu prugu besa niz ovu večnu kičmu da spremi me za Sunca oganj, sa njim na zavist i stid Pa ipak godina tolko ko zver
Šantić, Aleksa - PESME
Ja sam to davno znao. Ta u snu videh te jednom, I noć ja mračnu videh U tvome srcu lednom, I videh kako ti srce izgriza zmija naga, I videh kako si bedna, beskrajno bedna, draga.