Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Bog s tobom! Kad Radojka posle sve ispriča đedi, on se zamisli, zamisli. Najposlije mrdnu obrvama: — Znaš, snaho, sve je tako! Ama ja sam slušao od starih ljudi da ne valja deci kvariti taka posla.
Saže glavu, pokri oči rukama, a crna joj kosa rasu se po zemlji. Pop se uzdrhta, a suze mu udariše. On mrdnu jednim prstom. Mi je prihvatismo i privedosmo krevetu. — Još bliže! — šapnu pop.
Neki dan tražim njenu sliku i nigde da je nađem. Odem sestri u sobu. — Sešo, da nisi ti uzela njenu sliku? Ona mrdnu glavom, turi donju usnu u usta i gledaše me pitajući da l' se srdim. — A što će ti, sešo? — Pokloni mi je — reče ona.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
kuća Nijedan da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome Da bar prst podignu Da bar jezikom coknu da bar ušima mrdnu Ili da bar trepnu Nijedan da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome I umore i od umora zaspe I tek u snu
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Noć je bila provela sa rođenim deverom, ali to ne mrdnu ni jedno zrno zobi na tavanu, iznad njinih glava. Osetivši i pre, kraj sve svoje vlasti, da leži po kući kao neka
svojim raspitivanjem o podzemnim i natprirodnim bićima svoje ljubavnike, pastire i svinjare, tako da nisu smeli da se mrdnu iz kuće, najgore je bila prošla, trčeći koso, niz brdo, kraj trnovitog žbunja, nabasala je, u mraku, odmah kraj prvih
Matavulj, Simo - USKOK
I započe: — A da kako ti se čini, kneže, sad dolje? Drago odbi njekoliko dimova, mrdnu gustijem obrvama i odgovori: — Vaistinu, na bolje ne navikoše!
— Bih! Hoću... Reci mi, molim te, mogu li istoga dana pohoditi guvernatora Vukotića? Krcun se namršti, mrdnu obrvama i zavrti glavom, kao da htjede reći: „Ne znam šta da ti odgovorim, ne razumiješ ti naše rabote i prilike!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
On poiska vezenu maramu. Car se malo promisli, mrdnu glavom pa reče: — Dobro, sinko, daću ti je, carska se ne poriče, samo pazi da je ne izgubiš, jer ako dođe u moje ruke
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Načinim tako sliku, u polje nosim trkom, kad evo čika zeca, prezrivo mrdnu brkom: „Kupus? Podvala čista od prvog do zadnjeg lista! Zar kod nas to da prođe? Zar neko to da glođe?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ali ona ni prstom ne mrdnu da to spreči. Naprotiv, reši se na otvoren inat, nadajući se na moćnu zaštitu pisarevu. Jedne subote u veče uđe
Odavno je... Hm... Drži se ona... A ja postanem, na primer, ministar policije... He-he...« I Gojko mrdnu brkom u stranu, osećajući da je p tu preterao, ali će ova misao najbolj da mu ublaži gnev. On se hvata nje još usrdnije.
Strah joj oduze snagu, ona ne mrdnu ni rukom, ni glavom, ničim... samo gleda besmisleno kako ova zamotana prilika prilazi sve bliže, kako joj gleda pravo
On i ćata ne menjaju se. Posle udari u zapitkivanje, ali Gojko i ne mrdnu glavom, kao da je mrtav, kao da ne čuje i ne oseća šta se oko njega radi. — Jesi li gladan, gospodine ?
Gojko se sasvim zbuni, pocrvene kao da je uhvaćen u kakvoj velikoj krivici, mrdnu očima levo i desno, promeni težište s desne noge na levu, pa opet vrati na desnu, i najzad stade rukom trebiti gustu
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kad dovede poslednjeg čoveka s puškom sudnici, pade na ledinu, nit' pusti od sebe glasa, nit' mrdnu rukom il' nogom, samo se grudi i trbuh dizahu i spuštahu tako jako i brzo, te mišljasmo da će krepati do zore.
Zaspalo je... Vrela suza majčina pade mu na rumene obraščiće i ono je ne oseti, samo mrdnu krajem ustanca i udubi se u tvrd, nevin san....
Marko ne odgovori ništa, samo mrdnu ramenom nervozno, što je moglo značiti: »koješta, ludorije !« I doista, on u sebi pomisli: »Pa što ?...
Obrte glavu tetici i gurnu sto... Zazvoniše i zalupaše sudići od tenećke, a tetica samo nervozno mrdnu ramenom i još žudnije naže glavu napred... Sevnuše nekoliko sekunada. — Tetice! ... vrisnu dete odjednom.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Dogod smo na njih upućeni, ličimo na ljude, zbijene u jednoj tamnoj pećini da onde ne mogu da mrdnu, ni svoju glavu okrenu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Vujo neprimetno mrdnu desnim ramenom, jer beše okrenuo leđa ulici, i produži igranje karata. Kad svrši igru, on se diže polako, kao čovek
Odjednom Nikola sede; niti mu se lice promeni, niti se on osvrte, ni mrdnu čim, nego ga samo odjednom nestade s one visine, na kojoj je stajao, kao da je skočio u vodu, i tako se prostre po
Najzad Vujo mrdnu desnim brkom, što je trebalo da liči na osmejak, i pruži ruku. — A, begunče, dođe li ?... — Dođoh, vala... Kako si?
Simo se u početku napada otimao i branio, ali posle, kad stade Đurica da ga vezuje, ućuta i ne mrdnu više. — Šta hoćeš ti sa mnom? — viknu on začuđeno, kad ga Đurica prevrte i pogleda ono strašno zlikovačko lice.
Đurica skoči, i onako na hodu ispali mu drugi metak u grudi. Starac ne mrdnu više... Iz šume trčaše neko... Đurica pruži pušku i viknu... — Stoj!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—A kud je Pero? — napokon brižno upita i zagleda se u čeljad. Svi zamukoše, niko ne mrdnu. Ona pretrnu, nasluti nešto teško.