Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mrtav umoran i oznojen spusti se pod jedan hrast... Nije mogao više mrdnuti... Jedna sunčana zraka pala mu na ruku i on je osećao kako peče, ali ne mače ruku iako mu je bilo nesnosno...
— stade preklinjati Ivana, a upiljio tako u nj da mu nijedan mišić na licu nije mogao mrdnuti da on ne opazi. — More, mani! — reče opet Ivan. — Što mani?... Što mi, bolan, ne kažeš? Ivan je ćutao.
Izgubi i glas, ruke mu se uzeše... Gledao je samo ukočeno, a ničim nije mogao mrdnuti... Najedared, taj čovek zagrme strašnim glasom: „Ja sam Stanko!... Zar me ne poznaješ, zlikovče?!...
Afrika
Između stabala je šećerna trska. „I vi se čudite, kažu mi, što su crnci tako veseli. Evo da ne moraju ni prstom mrdnuti da bi pomogli da ove rađaju, grane im daju hleb, čokoladu, šećer, mleko, voće i cveće koje je hrana za oči!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Čuje se jasnije i zveket gvožđa i psovke. — Eh, gdje me ona banda iz kuće prikova uz ovaj zid, pa ni mrdnuti ne mogu! — otpuhnu Jovaš.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
toliko da je svojijem čudnovatim glasom zakrečala tako da su sve gore odjekivale, a naš Marko uvukao dušu u se, pa ni mrdnuti od golemoga straha.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Svako se priljubilo uz oca ili majku, pa ni mrdnuti dalje, kao da se plaše kakve velike napasti. Tek po neki slobodniji odvojio se uz stare đake i sluša šta oni govore o
da nam beščaste porodice, drugove... A mi da ćutimo kao ribe, da se ne smemo mrdnuti, uzviknu on sa teškim bolom, pa onako u ljutini hitnu grančicu, koju nošaše u rukama, daleko od sebe.
Obuzela je neka studen, skamenila se, nešto je zagušilo u grudima, pa ni mrdnuti se, ni progovoriti. Ali šta je ovo ?... Nekakva toplina oko desnog obraza.
I ona oseća kako joj se krv ledi, kameni pod tim strašnim samrtničkim pogledom. Uze joj se celo telo, ne može ničim mrdnuti... Obrazi se okamenili, oči joj stale, razrogačile se i ne mogu nikako da se odvoje od onoga strašna pogleda...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ja se ukipio na stolici, pa baš ni mrdnuti. Samo mi oči blude po tom čudnom krugu, po tim tamnim senkama, što ka' prizraci mrdaju tamo i amo, a grudi, prepune
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Očima kao da vele: »Znamo se; naši smo!« A Žika će mrdnuti glavom pa zapitati: »Ima li, učo, štogod i jopet da potpišem?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— reče Pantovac odsečno, razmislivši malo. — Ne ide, sve je u njegovim rukama... bez njega mi ne možemo ni mrdnuti. — To je muka, — reče Đurica, pogledavši mimogred Stanku — ali opet, da pokušamo.
Svi seljani ostaše kao prikovani na svome mestu; niko ne smede okom mrdnuti, a neki, iz prevelika usrđa, behu pozavlačili glave pod klupe.
Oh, kako je slatko disati !... A šta je ovo zakovano?... Ruke i noge prikovane za pod, za šta li... ni mrdnuti se ne može... A-a... vezali su, onako kao onda Mita pisar«...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
se toliko da je svojim čudnovatim glasom zakrečala tako da su sve gore odjekivale, a naš Marko uvukao dušu u se, pa ni mrdnuti od golemoga straha. Onda će zapitati ona tičiće da li je dolazila zmija šestokrilka da ih pojede i kako su ostali živi.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Između stabala je šećerna trska. „I vi se čudite, kažu mi, što su crnci tako veseli. Evo da ne moraju ni prstom mrdnuti da bi pomogli da ove rađaju, grane im daju hleb, čokoladu, šećer, mleko, voće i cveće koje je hrana za oči!