Jakšić, Đura - PROZA
I Sremac sede na svoga mrkova; samo Jelica sa Milisavom, kad mlađi, koračaše čas pored njih, čas za njima ili pred njima.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
što vozi tako valjane lude, izmahne nekakim patrljkom, za koji je privezao malo uzice te načinio bajagi bič, ošine svog mrkova, pa zategne što igda može: »Bolan, Julka, zar si još devojka?
Simica ustavi kočije, te Sava i Nikola siđoše, pa ode napred šibajući svaki čas svog mrkova, koji je jedva vukao i prazne taljige uz brdo pored Bele stene. Sava i Nikola pođoše najlak peške za njim.
Sava i Nikola uzeše svoje zavežljaje pa odoše naviše u selo. Simica ispreže mrkova, turi mu jednu rukovet sena, pa uđe u mehanu da popije ona dva groša što su mu učitelj i pisar na rakiju dali; a već —
I mrkov se poplaši, poče se trzati i pomače kola. Sava se već zacenio od smeha. Pritrča kolima te odreši mrkova, pa učini Nikoli: »šš!« da ide za njim — i obojica s mrkovom otutnjaše niz jarugu naniže...
A koje dobro? Što si se okunjio, bolan? — Zlo, gospodine! — utanji Simica. — Kako zlo — naopako! — Nestalo mi noćas mrkova. — Jes' ja? — Jes', bogami, gospodine! Nigde ga nema...
utrošio i nekoliko tabaka iskvario — dok mu je jedva za rukom ispalo da kojekako popiše sve belege i dobrote Simičinog mrkova. Međutim, dok se siromah Simica uzimao na protokol, dođe kapetanu dućandžijo Đoša.
Već svuda po selu govore kako je preksinoć bio tutanj, zveka i rzanje oko Simičine kuće, i kako je nešto odvelo njegova mrkova.
! Ona, smejući se veselo, odgovori: — Ta šta ti je, bolan, što ne ustaješ? Evo nam mrkova! — Gde je? Otkud? — kliknu Simica i stade zverati gde će da ugleda svog mrkova. — Eno ga u voćnjaku, pase.
Evo nam mrkova! — Gde je? Otkud? — kliknu Simica i stade zverati gde će da ugleda svog mrkova. — Eno ga u voćnjaku, pase. Probudim se jutros, a on vezan za kola tu — isto onako kao što si ga ti ono veče vezao.
Jedino što se desilo za to vreme neobično — onaj dugajlija praktikant, što je uzimao na protokol Simicu zbog njegova mrkova, dobio je sad za pisara i premešta se u drugi srez, a na njegovo mesto poslali nekakvog dečaka: izgleda kao metiljava
Kapetan otvori, pročita i poluglasno reče: — E, siromah Simica — ništa od njegovog mrkova! Nadao sam se od ovog poslednjeg akta da će biti što, pa badava!.. Baš mi ga žao! Nosi tamo nek se sajuzi!
bio poslednji akt od okružnog načelstva; javlja kako su sva načelstva i svi sreski načelnici već odgovorili da »traženog mrkova« nigde nema...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Šta je u Beču, novo? Ali je Đurđe odgovarao, samo, da je Beč, ko Beč, a da je Pavle tamo video jednog mrkova, isto takvog, kao što ga ima kum Mališa, u Temišvaru.
Još manje o narodu koji tamo prebiva! Varoš kao varoš! Video je tamo, kao i Đurđe, jednog mrkova, kakvog ima i kum Mališa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Jedino još ovce, sećahu ih na njihove ovce na domu i poneki konj, mrkov, na ponekog njihovog mrkova. Inače, poverova se, najposle, u celom polku da ne idu na Turke, kao pre, te im se zemlja kojoj su išli, učini, zbilja,
Matavulj, Simo - USKOK
Sav je izvrešetan zrnima, ali mu je bog dao vijeka, pa je imao i lijeka. I ovoga brata našega Stijepa Mrkova, kao što vidiš, grdno su puške ištetile; eto mu izbile oko i osakatile ruku, i, ja mnim, još ga na pet-šest mjesta
Šutova; ona druga popa Marka Punišina; za njom je najbliža Steva Bajova; pa je Krcunova; pa Pura Perova; pa Stijepa Mrkova; pa Mirka Jokaševa; pa Markiše Stevova!
U koliko još!? — zapita ustajući. — Kod Pura Perova, Stijepa Mrkova, Mirka Jokaševa i Markiše Stevova. Ja ću k njima s tobom, jer ja sam najmlađi od svijeh domaćina.
Danas ćemo oglodati Mrguda, sutra popa, pa mene, pa sve redom, osim Stijepa Mrkova, koji se ne bi mogao ni omrsiti da se svi ne porevenamo. — A jesi li ga dohranio meni, jesi!
Dokle Janka ne preniješe, ne ču se kuknjava za Krcunom ali kad se Rako i Stevo vratiše, kod kuće Stijepa Mrkova prođoše kroz gomilu pokajnica, mahom ošišanijeh, gologlavijeh i izgrebenijeh po licu.
Vladika se pred veče vrati u manastir. Poslije njekoliko dana knez otpravi Stijepa Mrkova u Kovsku krajinu da dovede zidare. Stijepo ih dovede petoricu.
Osim popa Marka Punišina, koji imađaše malo stoke, i Stijepa Mrkova, koji je nemađaše, svi ostali bjehu tu, sedam kuća, duša četrdeset i dvije, stoke krupne i sitne preko tisuću.
Žena ga srdačno dočeka i odmah mu stade gotoviti ručak. Hvala izdašnjosti Jankovoj, kuća Stijepa Mrkova bješe gotovo u obilju.