Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Onda onaj čovek, uvređen i ogorčen, naglo ustaje pa izlazi bez zbogom i mrmlja nešto ljutito ulicom pored Jurišićevog prozora. A kad, on izađe, neko upita prosto: — Koja je to budala? — Pa budala!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Iako se to, što je Engelshofen promrmljao, nije čulo, Garsuli je, sasvim sigurno, pogodio. On je čuo kako Engelshofen mrmlja „jer ste“. A šta su, Garsuli je već znao. Engelshofen nije trebao ni da doda.
On nikada nije trošio reči, pre napada. Kad bi pobesneo na neku nepravdu, počeo bi samo da odmahuje rukom, zatim da mrmlja, da škrguće zubima, da rokće, a kad bi nasrnuo, kao vepar, pognute glave, zgrabio bi protivnika rukama.
Đurđe, koji je žalio, iskreno, starijeg brata, poče na to da mrmlja, kako on razume da je Trifunu seliti se, najteže. Mahala je isuviše blizu Temišvaru.
Stade sasvim nehatno i čak je i brk pogladio. A zatim, poče da šapuće, i mrmlja, Trifunu: „E nikud i nikamo dalše na koju stranu, bez tebe, Trifune!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
gde je uvela trava bila naročito gusta, tako da mu se činjaše kao da gazi po vrhu nekog plasta, on poče, zlovoljno, da mrmlja, obilazeći oko groba, jer mu je streha drvenog krova, nad grobom, smetala pri zamahu i udarcima.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Dobrojtro, striče! — skače cura kao da je iznenađena, a seljak povlači očima po dvorištu i u sebi mrmlja: — Kakav sam ti ja stric, zagrmilo u te! Vidi je kako se uprepodobila ko šokačka Gospa.
Divljačno je to, plašljivo. — Vidim, vidim — pomireno mrmlja komandant. Konačno, kad je čitav zadatak objašnjen, Mikan iziđe napolje.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Sasvim dobro, sasvim... — mrmlja matori — samo nastavi, dopada mi se; sve više mi se dopada taj tip! Maman nastavlja: — Dalje: sedi pre podne kod „Tri
Neprekidno mrmlja nešto kao: „Mrzim ga, mrzim!“ a kada ga upitate šta to, za ime sveta, mrzi, kaže da mrzi jutro! Posle ovog, čisto
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U travu gleda i mrmlja tužno dok pada sneno veče: — Kuda se viju tragovi tvoji, preklanjski stari zeče? U rosno jutro, još nigdje sunca,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Došao je tako čudan i tako iznenada na nebo. Mi smo međutim spustili 700 m. užeta. Sad kopa mreža“ – mrmlja kapetan Vico – „biće škampa“! Bolja riba je dole na dnu i samo kad je mesečina jaka diže ribu gore.
Pa mi mrmlja reči „tombe“ i „sombre“. Pa krešti njino „ombre, ombre“ – i naš „grob“ i „mrak“. Ti, međutim, krećeš, ko naš labud
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Zuzore, zuzore, Složno, živo; Čitaju neko Drevno štivo. U miomirisu Cvetnoga grmlja Hiljadu pčela Istu reč mrmlja. MIRIS ZÓVE Kuda nas zove Miris zóve?
Ja to ne umem, ja radim sa konjima...” „Ljudi, ovo su Aušvic i Kolima!” „Nema ljudi”, mrmlja Pravedni Lazar, „Jer ništa nije sveto onima Koji izvode bližnjeg na pazar!
Stanković, Borisav - JOVČA
I samo gleda u njenu kuću kako vetrovi oko nje zavijaju, ulaze unutra i, možda, šibaju je, šibaju... A on samo mrmlja: »Tako, tako!« I kao sveteći se i sebi, još bešnje: »Tako! Hoćeš ti! Ne daš, ne daš!«... To i ništa više.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
„Srpska posla“, mrmlja Gospodar Jevrem i nastavlja pored kuća koje ne prepoznaje a, pravi Obrenović, ne priznaje da je ojađen.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zbunio sam se, magarac jedan, neprijatnost mi se desila, odmah ću izneti. Pa kapetan polazi na vrata i mrmlja: — Cepidlako iz pozadine, mizantrope!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
potamnjeo u obrazima kao kakav okorjeli grešnik, prazna i ukočena pogleda, hoda tamo i amo, suvo, iznemoglo šapće i mrmlja: — Čudne li sreće i crna li udesa moga!... Bože, Bože, što si tako nemilostan!
Sudac (na desnoj strani kraj prozora, zagnjurio glavu u knjigu, pa nešto mrmlja). Pisarčić (na lijevoj strani, pognuo se po stolu, pa brzo i oštro piše).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Drugi bogataši propuštaju kroz prste dukate, a on se kao dete raduje kad mu kroz prste mili žito. U sebi mrmlja: „Ovi mali golicadu, ovi krupni šuštu, a rumenika je k'o od somota, svileno joj brašno, i svilena i pleva...
Starac, i uplašen i postiđen, bezmalo kleči pred ćerkom i mrmlja nešto, moli za oproštenje. — Da idem, Nato, u sirotište...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Noge su nam utrnule, telo malaksalo, osećanja zamrla, a pogled prazan i turoban. — Ovo je provokacija! — mrmlja potporučnik Živadin gledajući konja jednog višeg oficira.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zatim su ga čuli kako mrmlja: — Vidim ga: zlati se da dnu! Pa odmahujući glavom šapuće: — Ne, to je samo odbljesak sunca!
Šantić, Aleksa - PESME
1904. VODENICA Staro mjesto moje! Pod sjenkama grana Radobolja mrmlja, vere se i prska; Mrke hridi streme visoko sa strana Pune gustih zova, smokava i trska. Sve je isto, staro...
Bog zna gdje je sada?!... Radobolja mrmlja Puna grmjelica, srebra, adiđara... I dok zlatno veče pada povrh grmlja, Nakrivljena ćuti vodenica stara. 1908.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
On poviri u njemački plakat, uze nešto da mrmlja, a onda pljunu. — Šteta, ovo ne znam pročitati. — Znam ja! — dočeka Stric kao iz puške.