Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad se Pavle oprostio od gospože Ziminski, Marko ga zamoli da iziđu, da mu kaže nešto. Počeše nešto da mrmljaju, na drvenom doksatu Engela, zatim siđoše u trpezariju, pa sedoše u jednom ćošku.
bar Očenaša zna, jer je to najlepša molitva ljudi, a vredi toliko, koliko i one koje, neki, po ceo dan, u crkvama, mrmljaju.
zbilja, veruje da Bog ima tako veliko uvo, da može čuti u istom trenutku, tolike, na celom svetu, koji molitve šapuću, mrmljaju i viču. Toliki su u bedi i žalosti u svetu. Ceo njegov nacion je, stolećima, molitve molio. Pa, je li Bog čuo?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Do Jugovićeve) pored načičkanih, tesnih, drvenih dućančića: slušao je reči i rečenice koje dovikuju, ili mrmljaju za sebe, dok trguju, Jevreji, Cincari, Grci. Bile su to reči i rečenice koje odvajkada ponavljaju svi trgovci na svetu.