Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Krv im podiđe u lice i očima sitno zatreptaše. — Razumem!... Razumem! — mrmljali su stražari. — Šta mislite!? — vikao je narednik. — Hoćete da vam komandant divizije čuva furažna kola!... Dronje!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
I zbilja, posle nekog vremena njihova larma se utiša. Počeše da ćule uši i da osluškuju. Mrmljali su nešto, šaputali jedan drugom na uvo, pokazivali rukama na bedeme i kule. Zagrizli su dakle.
Nespokojni, mrzovoljni ljudi obilazili su oko zgarišta, neprestano nešto mrmljali i šaputali, pokreti su im bili nekako sapeti i sitni, bojažljivost i zebnja još su više ispošćavali onu čemernu
Smrznuće se tamo — vajkao se Makarije. Neka se smrzne kad je lud — mrmljali su kaluđeri, uvlačeći zimogrožljivo glave u ramena. Sneg će padati ceo dan i celu noć zasuće staze.
su razdragano i rasprđeno tobož svojim spasiteljima, kape su letele uvis, niz tavna lica su se kotrljale suze radosnice, mrmljali su Očenaš, uznosili boga Svevišnjega, smandrljali se potom u dvorište, pipali otvrdlim dlanovima darove Božijeg Milosrđa.