Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— zapita ga Stanko posle pozdrava. — Hajduke? — Jest. — Hm!... hm!... — mrmljao je Deva. — Pa ti, sinko, znaš da hajduci nisu u vodenici... Zvezde su na nebu, ribe u vodi, a hajduci u gori...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
je bio stao u kapiju Trandafilovu, naslonjen na svoju sablju, sa svojom abom prebačenom preko ramena, nalevo, pa je mrmljao samom sebi nešto, ljutito.
Isakovič je psovao od besa. Mrmljao je, ljutito, da ta nesretnica može naći sreću, i ovde, ako se uda za nekog, poštenog, čestitog, konjušara.
Mladi čovek je odvuče malo dalje, u stranu, a šta joj je mrmljao, nije dopiralo do Pavla. Čuo je samo da gospoža uzvikuje: „Bože moj! Bože moj!
Kad je to posvršavao – to jest kad mu je to Agagijanijan posvršavao – ležao je danima, na postelji, i mrmljao i dremao. Osećao se kao muva u nekoj mreži nekog pauka. Sve je bilo drugače nego što je očekivao.
Prema svom običaju, Pavle je nešto, sam sebi, mrmljao i mumlao. Hteo je zatim, pre nego što siđe u kuhinju – koja je u Engelbirti služila ujedno i za trpezariju, putnika –
Stajao je i mrmljao, kao omađijan, zagledan u rešetke, gore, na osvetljenim prozorima. Znao je da su neki sahranjeni živi, tamo, gore, u
A nije mogao da zaspi, ni kad se osušio, i legao. Prvo je hodao gore‑dole po sobi, kao duh, zatim je mrmljao, razgovarao sa sobom, izbezumljeno, a zatim je i na Đurđa vikao, iako nikog u sobi nije bilo, a njegov bratučed bio,
Bio je vreo u glavi i sve je nešto mrmljao. Sam je sa sobom razgovarao. Konjušar Klajnšteterov, koji ga je vozio, bio je od onih kočijaša, kakve gvožđari i kovači
Mumlao je i mrmljao; sam je, sa sobom, razgovarao. Putovanje mu se, međutim, u blizini Beča, završilo lepo. Silazio je na padine, zasađene
Do kraja svog života, mogla je, posle, da ponovi, u sebi, taj glas, koji joj je te noći mrmljao, nemecki jaučući, kao od nekog bola: „Bodi me, bodi me dublje – do srca – raseci me, ubi me, da budem mrtva, da budem
Bašta je, posle kiše, sa svojim poznim ružama, još mirisala. Zaspao je odmah i ležao kao klada. Stenjao je nešto i mrmljao je, u snu, nešto.
Ima u Tokaju, o Trifunu, Pavle, da čuje još mnogo. Pavle ga je uzalud pitao, da kaže šta je to. Đurđe je mrmljao i odmahivao rukom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
znala ni gde su napolju brda, vrbaci, ostrva i nije više čula šum vode, kao ni popa na dnu izbe, koji je, neprekidno, mrmljao grčke molitve.
I prebrojavajući neprestano svoje brojanice, bez pažnje, bez svesti, mrmljao je neprestano, ponavljajući reči. Šta je posle rekao episkopu, koga je znao još iz doba kada je Nenadovič bio pisar u
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Baš mi naročito ne ličiš na Đurđeva bijelca, ali besplatnom modelu nije red u zube gledati — mrmljao je on, kritički mjereći dobrodušno grmečko kljuse.
Djed je raznježeno pratio pogledom svoje duhovno „čedo“ i mrmljao: — E, Rade, Rade ... Sljedeće nedjelje, ujutru, poći će ti djed u svoju sobu da iz kofera izvadi britvu pa da ga stric
a kad bi nad predgrađem zabrujala neka naročito glasna formacija, birtaš Marko nadizao je samo jednu obrvu i mrmljao: — Ovi će na Drvar il na Kozaru.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ — Kakva ste to generacija? — mrmljao je matori ni za šta niste! Pogledaj: sve sam sitniš! Stvarno, koliko ti ono beše godina? — Osamnaest ...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onda se brzo okrete, nasloni se na štit, pretvarajući se da drema. — Firija drakuluj! — mrmljao je Krsta kolutajući očima, i pođe lagano kao mačka, gledajući ispod oka, ne bi li ga našao.
Strogo je naređeno da se iz logora niko ne udaljuje. Zbog toga je mrmljao potporučnik Aleksandar. — Ja, čuvaju nas kao „inštitutke“. Dok je učitelj Milutin razmišljao: — Naprotiv...
U stavu „mirio“ mrmljao sam bez prekida: — Razumem!... Razumem!... Najzad, obrazovasmo i taj nesrećni snop. Pošto je stao iza svakoga topa
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i nerazumljivo neko gunđanje u hodniku, a odmah zatim pojavi se kondukter sa jednim sanjivim gospodinom koji je nešto mrmljao i kao pretio.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Evo kako to opisuje narator Rajić: „Sve je mrmljao nešto nerazgovetno o nebu. Ja sam mislio da je on pijan, jer svi su ostali bili pijani.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
zabušanta! — Šta će vam on sada? Kapetanu se priklopiše očni kapci i glava klonu na grudi. Naprežući se, mrmljao je: — Da mu kažem... ja nisam žandar... Ja sam komandir mitraljez... Ja žandarišem Bugare... Neka ide... i...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— vikao je Relja poizdaleka. — Idem, idem — činilo se starcu da čuje djetinji glas. — 'Ajde, rode, 'ajde! — mrmljao je potmulo Relja, podmećući prkosno svoja gola, razdrljena prsa nemilosrdnom i neodoljivom šibanju planinskih ljutih vihora.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Komandir skoči. Onako bunovan trljao je oči i mrmljao: — Ama samo što sam zaspao!... Pojedoše me komarci. U bivaku se čuo žagor ljudi, zveckanje lanaca i truparanje konja.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ovo je zaista bilo i previše poslije čitave one malopređašnje trke. — Davite me, koljite me, nosite me! — mrmljao je sklopljenih očiju, ali kako čudovište nije ništa preduzimalo, on se malčice osmjeli i proškilji na desno oko kao da
Stric je još dugo lupao nekom granom oko sebe, strugao opancima, češkao se i mrmljao: — Ih, ona! Kad su se vraćali kući, Jovanče se odjednom pribi sasvim blizu svog druga i prošaputa: — I naš će
Pogibe naš Stric, pomislim u sebi. — Pa dabome da pogibe! — mrmljao je Stric u svom zelenom skloništu. — Ne puca se džabe iz voj- ničkih pušaka.
— Ni perca od tebe neće ostati! — prošišta mitraljezac. — Očerupaću te kao pijevca! — Ni pijevcu nije mane — mrmljao je stražar. — Valja ga samo dobro skuvati. — Ovaj ti je potpuno lud!