Jakšić, Đura - PROZA
klonula na grudi, iz nosa i usta teče mu krv, te grozno šara belu košulju, a do njegovih nogu leži moja tetka, rekao bi mrtva... Sirota, kad je videla brata u krvi, pala je u nesvest!
“ I on se nije prevario. Kad je izjutrta došao, moja dobra tetka ležala je mrtva na svojoj jadnoj posteljici. Srce mi se steglo, ćutala sam, ne mogući ni reči progovoriti, ni suzu pustiti...
Glas mu je nekako trostruko izlazio iz debele guše. — Živa ili mrtva, — vikao je na skupljenu gomilu, — danas ga moramo imati!... Onaka čoveka on da ubije!...
Obradović, Dositej - BASNE
28 Lisica i lav Lisica prvi red sretši lava, tako se užasnula da mal' nije mrtva pala. Vtori krat ustraši se, no ne tako kao pre. A treći raz toliko se oslobodi da pristupi i s njim poznanstvo učini.
mu kaže ako zna, je li vrabac živ ili mrtav, s namjerenijem: ako reče da je živ, da ga nama' stisne za vrat i pokaže mrtva.
124 Lisica, petao, kokoši i psi Lisica, mrtva gladna, vidi izdaleka petla s kokošima i pođe uprav k njima. Upazi je petao i kokoši, i poiskaču na jedno granato drevo.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
VILAJET 110 ISTINA O EKSERIMA 113 ISTINA O PLANINAMA 115 AUTOPORTRET SA GLAVOM NA STOLU 117 ČIZME 119 MRTVA PRIRODA SA PRAZNIM TANjIROM 122 ZAŠTITNIK TERAZIJA 124 PRAG BEOGRADA 125 PRAZNIK U DONjEM GRADU 135 KVANTAŠKA
Zar ćeš obuven u krvave čizme leći u zemlju, kraj bosih otaca? 21. maj 2000. MRTVA PRIRODA SA PRAZNIM TANjIROM Po dvadesetom pevanju Odiseje Tvoj tanjir je prazan.
Ne samo pesničke tričarije, kako je verovao i pisao Katul; u ovom veku i besmrtna dela završavaju isto kao i mrtva: kao i u listove sinoćnjih novina, danas i u listove svetih knjiga, čija su slova svetlela kroz tmuše, ribari na
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— Ja im kažem da drukčije ne može biti. „Mi moramo Poreč-Aliju ili živa ili mrtva u rukama imati, ako ne pobegne. A vi ako ga počnete braniti, nemojte nas kriviti šta vas snađe”.
Izađem na putu kuda su Turci pobegli; nađem na putu jednoga, malo dalje dva i tri mrtva Turčina. Čujem jedan sat od mene gdi puške pucaju, ali sve dalje.
Jerbo kako je Janko poginuo, i mrtva ga otpratili, sva je njegova vojska vratila se kućama, govoreći: kad nemamo našeg starešine s kime smo se naučili
„Svaki nam je, veli, skok od Laudanova šanca do u Mokri Lug po sto dukata vredio”. I on i sva vojska mrtva je igumana blagosiljala, govoreći: „Žarko pogibe, ali svu našu vojsku od sramotne smrti izbavi, jer bi nas Turci na
Moj otac, ugledavši svoga vrsnoga buljubašu Nikolicu mrtva pokraj sebe, ražljuti se, i da ga osveti poviče: „Plotun, i juriš junaci!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nasta tajac... Samo se čulo kako puca suvo rpanje u česti... Nekoliko trenutaka potraja mrtva tišina... Stanko Jurišić prvi dođe k sebi. On pritrča svome imenjaku. — Imenjače!... Imenjače!...
— Pazite!... Kad viknem: „Juriš”! — svi noževe iza pasa, pa jurnite pa drum!... — Dobro, harambašo! Nasta mrtva tišina. Stanko je slušao cvrčka pored sebe...
,. A njima leglo na srce da me ubiju i osramote mrtva, i da osramote onaj dom, i sve moje do sedmog kolena... Ja ne dam!...
— Dobro! — reče i saže glavu. Zavlada mrtva tišina... Ni vetrić ne šušnu; samo su nemi svedoci sanjivo žmirkali... I Jelica oseti bol u duši.
Ljudi se ponameštaše jedan do drugog... Tišina ovlada, ona mrtva tišina što te više pritiskuje od najvećeg tereta, i od koje bi tako rado pobegao, da se može...
Ona ledena, mrtva tišina pade na nj kao stena. Trepavice mu otežaše; ali dečko skoči i stade hodati obalom da bi san razbio.
Dučić, Jovan - PESME
A mokre su oči okrenute drugde. SAMOĆA Leži reka rasuta u mraku, Mrtva, bela. Ne čujem da prska Ni talasić izmeđ gustih trska, Ni ptić rečni gdegod u vrbaku.
Adam baci svoj mračni i brižni pogled po vidokrugu koji je bio u plamenu i dimu. Svud je vladala mrtva samoća i svirepa tišina. Eva je za to vreme sedela u senci topola pored jednog zelenog izvora.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Oni se zgledaše. — Iz toga zidajte najprije školu, pa crkvu. Nemojte brukati sebe žive, ni mene mrtva, ni graditi šta mu drago.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
kao da se živ zakopavao, dok ga jednog dana ne našli mrtva.. Ko zna kad je i koga dana izdahnuo, samo tad na njega naišli i videli da je mrtav. V MITKA — A, i ti li?
Prosjaci, zasićeni, daju mu tad od svog preostalog vina, rakije, da bi ga posle mrtva pijana ostavili te da tu, na ulazu, ničke leži i valja se do gluho doba noći...
Što više stari, raste, tim gori. Niti živi, niti mre. Dugačak, bled, a bez krvi snaga, nežna mu, nežna... više mrtva. Uvek u dugoj, naročito za njega sašivenoj košulji. I tako nepomičan, bled, samo leži.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
i beskrvne, proleću maske mimo mene, a ruka, najboljega moga druga ruka, kao ledene ručice gvozdenih vrata, smrzla je i mrtva. Kao suvu slamu gladim kosu moje drage i grudi njene tvrde hladne su kao grudve snega. O nigde života!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bila je potpuno zaboravljena. A sad se, eto, javlja, u njegovoj misli. Ona je bila mrtva već više od godinu dana, umrla na porođaju, kao i njeno dete, što je trebala, u sedmom mesecu, da rodi.
Veli: on ima da ga, živa, ili mrtva, dogura do grofa Gajsruka, u tvrđavu Oseka, a šta će dalje sa njim biti, ne zna. Može da legne i da se ispava, a dobiće
Terciniju su bili dali kapetana Pavla Isakoviča, da ga, živa, ili mrtva, preda u gradu Oseku, Generalkomandi, lično grofu Gajsruku. Sad se tom Terciniju sudilo za feloniju.
Iz neke provalije njegovih uspomena, Isakovič se onda seti kako ga je, tako, zvala, u polju, pod Varadinom, i njegova mrtva žena, prvih dana u braku. Žena mu je bila starija nego ovo devojče, ali njihova veselost bila je ista.
On ju je, kao neku sestru, uspavljivao. Ona mu je ležala u krilu, ali ne kao u bračnoj postelji, nego kao mrtva u zagrljaju. Ćutali su. Senator je imao, u majuru, pse, a među psima ogromnog Garu, doraslog svakom kurjaku.
Njena su vrata prva, na spratu, levo, ako je o tome rad razumeti. Ona će ga čekati! Ležaće, dok joj ne dođe, kao mrtva! Toliko je htela da mu kaže, u hitosti. Dok je ona to mrmljala, Pavle se bio kao skamenio.
On se stideo i same pomisli da neka takva žena postane nastavak njegovog braka. Sa ženom koja je mrtva, ali koju je sad toliko voleo, jer je uvideo koliko ga je volela. Osim toga, na putu u Rosiju, nije bilo za ženu mesta.
povedoše Pavla, u sasvim drugi kraj hodnika, u sasvim drugi stan, koji je mirisao na sapun i žene, a u kom je bila mrtva tišina.
Najbliži kućeri predgrađa vijenskog bili su na jedno hiljadu koraka. Kad zamukne lavež pasa u okolini, zavladala bi mrtva tišina. Nikakav ljudski glas nije dopirao do lazareta. Na drugoj strani, reka se činila beskrajna.
Niko im više ne dolazi, niko za njih ne pita. On se ne bi čudio, da sva ta sirotinja, jednog jutra, osvane, mrtva. A ne viču, ne galame, niko na kapiji ne urla. Sad, kad je kapetan dobio doktora Dolčetija, sve će se to promeniti!
Pavla je, međutim, podilazila jeza, jer mu se, i u zagrljaju, sad, činilo da na njegovu mrtvu ženu liči. Njegova mrtva žena, koju nije umeo, za života, dovoljno da voli, bila je sad prisutna, i u Božički, u Božičkinom šapatu, u zagrljaju,
onoj bedi, jadu i užasu, one lepojke, čija je ćerčica imala naduvenu gušu – za koju mu doktor Dolčeti reče da bi bila mrtva, da je nisu odneli iz lazareta, da taj zaguš raseku.
Teodosije - ŽITIJA
cara svoga na porugu građanima ili kao hranu zverima i pticama, budući mu verni i poslednju ljubav pokazavši, ponesoše mrtva cara sa sobom.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Gledajući njene plakate sa suknjicom koju podiže struja vazduha iz metroa, teško je bilo poverovati da je mrtva. Njeno lice i ruke, grudi i noge, ispod one podignute suknje bili su puni pokreta i ljupkosti.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sva tri prva su mrtva od nadžaka Sofrinog, a četvrti još živ. Komesar ga ispita; sve je ispovedio, sve je izdao. Ispitao je i putnike.
No usred takovih planova nešto veliko se dogodi. Gospođa Soka, otkako je Pelagija mrtva, ne može od žalosti da se razabere. Njeno srce vene. Padne u bolest, i to bolest srca; užasno žalosno joj kuca srce.
Tu je Pera remek načinio, nema mu para. Igra kao Kiniži, knez Pavao, kad je posle bitke igrao, u zubima držeći tri mrtva Turčina. I dolikuje mu. Otac ga gleda sa sažaljenjem, i ne može ta dugo gledati, već se okrene pa opet u kredenc.
Tako kaže njen otac. Frajla Juca — živa ili mrtva, ili njega — ili nikog. Bila je odvažna. Kad nije ništa pomoglo, frajla Juca nategne flašu s vitriolom i otruje se.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U varoši koja je pred njima, u bregu, bila nepomična, mrtva, izumrla, gorelo je na dva mesta. Na putu u gornji deo grada, gde behu utvrđenja, videla se, u prašini, pešadija i
Izmučena groznicom, zaspa ispružena i nepomična, od iznemoglosti, kao mrtva, sa očima svojim upalim, sa kožom ispod koje se videla svaka kost i svaka žila i žilica.
mirna, izdišući, sa očima širom otvorenim, tako da nisu smeli da joj priđu, ne znajući da li je još živa, ili je mrtva. Dok mu je snaha umirala, Aranđel Isakovič truckao se putem, u svom intovu, uveren da će ona i umreti.
riđih dlaka i obilnih grudi, što su duboko uzdisale i tiho šmrkale u njegovom zagrljaju, a na ovoj strani, prostrta kao mrtva, vozila se sa njim, u kolima, ta jedina, mirisna i glatka žena, koja mu nije bila nikad otužna, sa očima boje mutne
da je ceo srebrobogati Zemun pohrlio da je vidi na mrtvačkom odru, toliko je to bila lepa gospoža i toliko je imala, i mrtva, na sebi skupocenih haljina i nakita.
Tako se dakle, zbilja, još jednom provezla mrtva gospoža Dafina kraj onog mesta gde je preležala, tako burno, poslednju svoju noć sa mužem.
iznenaditi, ako mu snaha bude umrla, Aranđel Isakovič bio je sad, još uvek, strahovito iznenađen, kad je zbilja bila mrtva. Pognut, gledao je u svoje prazne šake, pred tom uplakanom gomilom, kao da mu je iz njih izletela neka uhvaćena grlica.
Osim toga, nikako mu nije išlo u glavu da je sad mrtva i da je sad svemu kraj. Naprotiv, on je, u sebi, premišljao i šaputao o njoj, naročito o njenom telu, kao da će ih i dalje
noći, kad poče provejavati prvi sneg, vide je jedna bremenita žena, pred štalom svojom, u obliku bele krave, i pade mrtva.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Narodno objašnjenje ovog običaja je sledeće: mrtva glava pod pragom predstavlja zalog za to da će živa glava (deteta) ostati nad pragom.
Slično smatraju i u Crnoj Gori, naime, da ne valja decu ljubiti dok spavaju „zato da ga ne bi naskoro mrtva ljubili“. u Gruži misle da malo dete ne valja ljubiti, jer bi ga „napale veštice“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Tu staricu u Bačkoj, kojoj su se deca rađala u volovskim kolima dok su lutali tražeći zemlju. Kad smo primetili da je mrtva, cigareta joj je dogorevala među usnama, a pepeo je bio veoma visok.
Pitali su te kako se provodiš u Beogradu. — Sjajno! — slagala si. Sjajno se provodiš i nikada se ni mrtva ne bi vratila ovamo! One će ti verovati. »Smršala si... Prolepšala se!
Matavulj, Simo - USKOK
No ovoga puta nije bilo velike pogibije, jer mi nemamo nako tri ranjena, a oni dva mrtva i četiri ranjena! Ovoga puta s obje strane nijesu se miješali ni glavari, ni stariji ljudi, nego samo mi momčadija!
— Tako je, razumijem! — popravi Janko. — Dakle, ti veliš, to su sitnice? Kad vas je dva mrtva i sedam ranjenih!? — Pa sitnice, no što?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
duh se smeje sopstvenim stranputicama, oživljava mrtva mesta govora, uključujući ih u živi jezički saobraćaj; dobitak je višestruk.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I kada se u XVIII veku stala javljati nova srpska književnost, stara srpska književnost je bila mrtva i bez ikakva uticaja.
Milićević, Vuk - Bespuće
I kad sve zastane i zamre, kad nastane u njemu jedna čudna mrtva tišina, on osjeća u sebi njegovo zadovoljno disanje. Gavre Đaković osjećaše da ga se boji, da strijepi pred njim i da
Radičević, Branko - PESME
lice moje, Pa pomisli, kakova sam luda, Može oda nj trista biti čuda, Te me divno ušicom dovati, I o zemlju pola mrtva sprati.
Negda tako i drago i milo, Sve prežali, sve veće pregore, Samo jedno još junak ne more, Cvetu ne mož' — oh da j' mrtva veće — I ka njojzi brzo se okreće, I vidi je e zemlji kleknula, Pa ka nebu ruke podignula, Bogu s' moli, grozne suze
Tad uzdrkta se, u izbu poita, Pa kao mrtva na dušek se ita, I tako leže, i vremena prođe, A ona tužna još sebi ne dođe.
Ma udesi i neka sreća luda Te neke ljude tad provede tuda, Te puške čuše, tamo potekoše, Te skoro mrtva njega podigoše; A lekar vešti navali melema, I skoro sraste rana mu golema On vide kako Stojan o tle pade, Konjica
a to amo Čini mu se kâ luč samo, Što jađane luče ita Na ta mesta straovita, Kosturnicu obasjava, De mu sreća mrtva spava, Polomljene kaže kosti Od njegovi svi radosti, Zamuknuše tužnim mukom, Što on pobi svojom rukom.
Oh molite Božu volju, Da tamo joj kob da bolju! Mrtva, mrtva, istina je, Nešto šušnu, ko je, šta je? Ko to kraj nji plao minu, K bezdanu se pravo munu!
Oh molite Božu volju, Da tamo joj kob da bolju! Mrtva, mrtva, istina je, Nešto šušnu, ko je, šta je? Ko to kraj nji plao minu, K bezdanu se pravo munu!
Još je telo skamenjeno, Još mu oko ukočeno, Još on glavu, još obara, Ma već tio progovara: „Ona mrtva, da, mrtva je, Da je ubi, istina je. Puna beše grea mera, Zaš me dalje on natera.
Još je telo skamenjeno, Još mu oko ukočeno, Još on glavu, još obara, Ma već tio progovara: „Ona mrtva, da, mrtva je, Da je ubi, istina je. Puna beše grea mera, Zaš me dalje on natera.
Ustaj, ustaj, britkim mačem plani, Preko Drine sestrice zadani! A ti, Bosno, što s' ne krećeš tude? Da zadugo ti mrtva ležaše! Zar ne vidiš: ritine su lude Čim se čvorci po gradini plaše!
Ko je željan da što zadobije, On se, brate, po okolu vije Ili traži po ograšju plena I prevrće mrtva i ranjena; Ali ko je srdašca žešćega, Za Turcima junački se slegâ, Ne zna šta je ni glad niti žeca, Goni Turke,
Al' viteška ne plaši se Cveta. „Ludu l“, reče, „udaraš mi stravu; Kad je tako, donesi mi glavu, Da celivam mrtva zlata svoga, Kad ga živa grliti ne moga... A ti kopaj dve ladne grobnice, Nikad Cveta neće izdajice“...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
To ni Turčin ne bi uradio. Učio ga, sjetovao, božju mu riječ kazivao, a on — otresao sve ko pas rosu. Što bar mrtva čovjeka ne požali, magare nedokazano?
Poživi tako koju godinicu, pa kao tičica — kljunom u travu. Eno je na našem starom groblju, bar je mrtva među svojima. — A ti se nikad ne oženi, a? — ote se djedu poslije dužeg ćutanja. — Nikad!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ne znaju da je sudija u kolevci... Na da ne čujem ni kad prvi put kaže „mama”, a majke mu nema, već negde mrtva u pustinji živi... HASANAGA: Nije u pustinji, nemo da lažeš, nego u Imotskom, u kadijinom krevetu!
Reda radi! Kani, majku mu, nemo se brukati! Ljudi te gledaju! MAJKA HASANAGINA: Hasanago, budalo, ona je mrtva! (Duga tišina) HASANAGA: Efendijo... neka, sam ću... ostavi... Sve što poželim, sve mi postane kazna.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Cveta beše mrtva umorna, ali se silom savlađivaše da ne zaspi. Odjednom ona ču bât ljudskih koraka koji joj se približavahu, i posle
Posle nekoliko godina umro je. Pričaju da je pred samu smrt pobegao iz bolnice, a čuvari ga našli mrtva na putu ka groblju.
Iziđoh i ja za njim. Napolju svuda duboka, mrtva noć. Iz čaršije, sa česme pada voda. Na studenom i mutnom obzorju izbio mesec i jedva probijajući kroz vlažne oblake
Čak toliko je bila mirna, da je izgledalo kao da je postala nesposobna i da oseća, misli, gotovo kao mrtva. Kao da je s njegovom, muževljevom smrću, i ona svršila svoje. Ništa da više za nju nema. A najmanje da se preudaje.
Volela je da je sama. Da tako cele noći: ili, rešena da neće poći za Itu, leži kao mrtva; ili, kad joj iziđe pred oči njegova proševina, on, Ita, skače od bola: — Ito, Ito moj ...
Kostić, Laza - PESME
Kako ga je željna bila duša joj je izletila, a ostade belo telo, osta mrtva Valadila. Žao beše starom kralju, Ramsenitu od Misira, što radošću prevelikom ubi ćerku, ubi sina.
U prostoru grdna trema tišina je mrtva, nema, Samson čuje otkucaje izdajnička srca njena. Samson diše predisaje najmilije sviju žena, paklenim se seća
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda tri cara stanu svoga mrtva šura gledati i zaključe da mu život povrate, pa onda zapitaju najbrža tri zmaja koji može najbrže s Jordana vode
nebo i tri sahata čekao da padne pa ga još nema, te ovaj ugleda babu pa potegne džilitom u oblake te babu u prsi, baba mrtva na zemlju padne, a čoek stiže i donese vodu.
— a djevojka pade mrtva. Grbo ode opet da čuva svoje ovce. Opet mu braća zavidiše što su u njega bolje ovce, pa se opet dogovoriše da ga kralju
On sad diže ruku, pa kravu šakom u čelo, i ona na mjestu ostade mrtva. Onda iskopa duboku jamu, te kravu sahrani, pa onda iščupa tri hrasta i metne ih na njezin grob.
jer ju je Solomun vrlo čuvao; zato se dogovori s ovijem drugijem carem te joj pošalje nešto te popije pa se učini mrtva.
umre, Solomun joj osiječe mali prst u ruke da vidi je li zaista umrla, a kad vide da žena ne osjeća ništa nego da je mrtva, onda je zakopa.
Sve je to gledô onaj starac na drvetu, pa kad junak pobježe a on se poboja da ko ne naiđe onuda. pa kad nađe mrtva čojeka, more još na njega potvoriti, te ni kriv ni dužan da postrada.
Mnogi je pokušav'o tu sreću, ali uzalud: više ga nije bilo ni živa ni mrtva. Čuje za ovo naš vojnik, te reče gospodaru od dvora da će on u nj prenoćiti i bez ikakva oružja, samo da mu napuni
Jazavac će joj reći: — Dobro. Kad dođe lovac, a ti se umrtvi i ničim nemoj maknuti; lovac će pomisliti da si mrtva, pa će pometnuti struku i pušku, te odapeti gvožđa, a ti onda bježi. Tako i bude.
Kazuj šta ti je bilo! Onda Mujo nastavi: — Nemate zašto pitati, žena mi je jutros u kući mrtva osvanula, sirota šćela je roditi, pa rađajući džan teslim učini.
i kaže Ćosi: — Ama, čoveče božji, ono nije kukavica nego neka babetina, a ja potegoh kamen u glavu, a ona pade mrtva na zemlju, pa ja dođoh da te i dalje služim dok kukavica ne zakuka.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Mogu, kad ne mare za kuću. 3. NIKOLA, PREĐAŠNjI NIKOLA: Mago, more, deca tamo mrtva gladna. MAGA: Eto, šta ću da im dam? NIKOLA: Načini im štogod. Zar oćeš da im ja kuvam?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Okrene se oko sebe i ima šta da vidi: pred njegovom kućom leže dva mrtva vuka, koji, su se u međuvremenu dokusurili dokazujući svoje pravo na njegovo originalno krzno.
sam mu još i to da ću, ako bude trebalo, ja lično razgovarati sa rudarima i učiteljicama, ali da to neću činiti ni mrtva preko njega, večnog posrednika i koordinatora.
Ožalošćena porodica i mnogobrojna rodbina. Mrtva mrtvicijata! Mrtva kao Ramzes III. Mrtva da ne može mrtvija biti. Šta da radi Drnda, bog te mazo, zna kakve su sve
Ožalošćena porodica i mnogobrojna rodbina. Mrtva mrtvicijata! Mrtva kao Ramzes III. Mrtva da ne može mrtvija biti. Šta da radi Drnda, bog te mazo, zna kakve su sve komplikacije u pitanju
Ožalošćena porodica i mnogobrojna rodbina. Mrtva mrtvicijata! Mrtva kao Ramzes III. Mrtva da ne može mrtvija biti. Šta da radi Drnda, bog te mazo, zna kakve su sve komplikacije u pitanju ako prijavi stvar —
Majke mi! Trebalo je lepo da mu kažem da ni mrtva neću da izigravam zamorče u njegovoj smrdljivoj seksualnoj laboratoriji.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Od toga dana na noćnoj straži pokoj caruje kruti, tišina mrtva, pričanja nema, Toša zaliven ćuti. Očiju sjajnih kroz tamu merka, kad li će čuti lopova Žderka.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Trebalo mi je tri sata dok sam načinio tri kilometra do Belmontehe. Mislio sam samo neprestano: „Da li mi je već mrtva u rukama ili nije?“ — Kad sam stigao, sa istoka je počelo već da svanjuje.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
U crnome ruvu, spram buktinja sjajni', Izgledaju oni k'o duhovi tajni. 8 Mrtva, pusta ponoć, nigde živa znaka! Samo katkad sova krikne i poleti, Preplašena možda od rumena zraka, Od potmule lupe i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Na karti gledamo gde je ta bara. Od Mitrovice, gotovo do Šapca, paralelno sa rekom Savom, proteže se mrtva reka Bitva, široka sto, dvesta metara, a negde je i šira.
Da vide raskidana tela neprijatelja, i da likuju... Ali iz kukuruza su izvlačili mrtva tela naših pešaka, pa ih ređali kao pokošeno snoplje na čistini ispred topova...
“... Neki put iznenada ovlada mrtva tišina... Tek povremeno zašušte već zreli kukuruzi. Ili se Rajko punilac žalio što topovska zrna nisu četvrtasta, pa
Onda se stišava, pucnji su sve ređi, i najzad čujemo samo pojedinačne pozdrave predstraža. Mrtva straža... To je onaj mali reponja, sa izgužvanim šinjelom i izokrenutom šajkačom, koji trapulja drumovima natovaren kao
A u neko doba osetih kako mi nešto mili niz leđa, pa me zasvrbe. Odmakoh se malo da se počešem, ali, bila je to ona mrtva tačka negde oko pleća, koja se ne može ni sa koje strane dohvatiti.
— Ima li mrtvih? — pita potporučnik Aleksa. — Dva mrtva i tri ranjena! — odgovara podnarednik. — Ostavite mrtve, a ranjene previjajte. Sad ću i ja — on se okrete meni.
— Eto, vidiš — priča nam ljutito Radojko — kada oni iz pozadine narede „da se neprijatelj uznemirava“, pa padnu tri mrtva i nekoliko ranjenih, onda nikome ništa.
U zaklonu drugoga topa osećao se miris sveže krvi i lica ljudi se zgrčiše kada ugledaše ona dva mrtva druga. Lagano ih podigoše i staviše na ivicu zaklona... Bili su iz istoga sela.
Štrče oguljena stabla i prelomljena drveta, svedoci okršaja, a ovi šiprazi još kriju granama svojim mrtva tela ratnika. Vidimo nečije noge samo, ali ljudi ni glave ne okreću.
„A tek neću točak!“ — pomisli zadovoljan, opet se počeša, pomerajući čaškire oko slabina. „Mrtva stvar... dok samo padne mrak!“ — i Jankulj uđe u štalu.
Zastajkivali su, osluškivali i provirivali kroz vratnice. Daleko je do zore. Ha, nije im toliko do točka. „Mrtva stvar!“ — lako će sa njim, već uz put, onako uzgred, nije zgoreg da ponesu i nešto živo.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Zanela se tako, pa se samo smeši, a oči joj se stakle i stoje nekako neobično, kao da je mrtva... Gojko joj priđe, onako mokar, kleknu pred njom na zemlju i nasloni svoje uzdrhtale ruke na njena kolena.
drugi,.. i oči se sasvim promeniše, pravo staklo !... Svršeno je!... Kad opremiše i namestiše na krevet mrtva Gojka, Ljubica opet uđe u sobu i stade blizu mrtvaca. Znala je šta bi sad trebalo da učini, ali joj to beše odvratno.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
) SOFIJA: „Nikad! Pre ću mrtva sići u grob, nego leći u tvoju rodoskvrnu postelju!” VASILIJE: „Tako dakle? Nećeš, princezo, milom?
Ni grob, ni lobanju! JELISAVETA: Kako onda da mu se ispuni poslednja želja? VASILIJE: Njegova će luda glava i mrtva pronaći put od te masovne grobnice do ruke nekog Falstafa koji igra Hamleta! SIMKA: A vi? Nastavljate sa pozorištem?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
sedaš do nogu mojih i gledaš, jesenje puteve sumorne, a usta ti poblede malo kriva od bola, ja osetim da si živa. Mrtva si mi gola.
Davno je mrtav taj čuveni muzičar u Novom Sadu, i taj čuveni oficir, a mrtva je i ona. Još samo moje srce slušam kako kuca. Cor meum vigilat. Moja „krivica“ u tom zamešateljstvu nije bila teška.
Već prvih dana jeseni, sva su ta lepa, muška tela bila mrtva. Mene je taj ađutant puka ubacio u jedan bataljon koji je trebalo da učestvuje u ofanzivi na Srbiju, ali je ostao u
Otišla je u katolički manastir u Sarajevu, a sad se nalazila u Beču. Za familiju Vujić, u Pančevu, bila je kao i mrtva. Međutim, da me premeste u Beč, trebali su nju.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I neki ljudi, koji su tamo bili zalutali, nađoše je jednog dana u pećini mrtvu. Magdalena je bila već davno mrtva. Od nje ne beše ostalo ništa osim golog kostura.
Posle njega ljudi su se množili, rađali i umirali, a Anđeo smrti primao im duše i odnosio Bogu a mrtva tela njihova ostavljao zemlji, vraćajući joj tako, po obećanju, prah njen.
Noćnu tišinu ne remeti ništa, Ko mrtva avet pustinja se čini — Samo njen uzdah sa tiha noćišta, Daleko od svog doma, u tuđini.
ne diže tama nemila: S Istoka nema tanka bledila Zore, vesnice bliskoga dana— Još leži noć ko prikovana Ko crna krila mrtva gavrana.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Prestadoše uzvici, nastade mrtva tišina, dok iz mase zacika tanak glas: — Mudri državniče!... — Živeo! živeo! živeo!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
dnu nje vijuga se, kao zmija, međ' sumornim stenjem i žubori planinska rečica, te kazuje putnicima, da ova čeljust nije mrtva, da ima života...
Mrak je pokrio celo dvorište ; u manastiru je zavladala mrtva tišina, samo što vetar još jače vitla i, jureći kroz otvorenu zvonaru, zabruji pod razjapljenim ustima velikoga zvona i
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
perjem; pa se majmun lepo egzecira, a sve namiguje i pljucka i seče sabljom i levo i desno i puca iz puške preko sebe; mrtva usta da nasmeje. E, onda, veli, što se slatko smejao i ovo sad kad je Pera Izmotacija ovo deklamovao.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Al i napuklih kostiju, šuplje kože, Srušena i mrtva, šljiva može Da se, po nagonu veoma starom, Okiti bleštavo belim beharom.
U dane pretprolećne, ničije, blage, Koji čekaju godinu da moćno grane, Ona i mrtva nađe snage Da cvećem okiti svoje rane, Cvećem koje neće doneti rod... Leži, u travi, kao nasukan brod.
Jer je prljavština puna života, A jalova i mrtva svaka čistota! Kad isisa svežanj rublja musavi, Ona se sama zaustavi I ispljune, u korpu, ostatak ishrane: Košulje i
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Prirodnjaci nalaze objašnjenja u tome što su ta mora mrtva; u njima nema struja koje bi prečišćavale tečnu masu, unosile u nju promet vazduha, a međutim voda sadrži velike
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Malen svijet za adova žvala, ni najest ga, kamoli prejesti! Janko brani Vladislava mrtva; što ga brani, kad ga ne odbrani? Skenderbeg je srca Obilića, al' umrije tužnim izgnanikom.
VUK MIĆUNOVIĆ Ada za svu igru bez gusalah ja ti ne bih paru tursku dao. Đe se gusle u kuću ne čuju, tu je mrtva i kuća i ljudi. SERDAR RADONjA Za svaku te rabotu pitasmo; a gleda li principa, vojvoda?
poče đetinjiti; zapita me za naše susjede, za Bošnjake i za Arbanase: „Kad uhvate — kaže — Crnogorca, bilo živa al' mrtva u ruke, hoće li ga izjest, što li rade?“ „Đe izjesti, ako Boga znadeš, kâ čovjek izjesti čovjeka?
VOJVODA BATRIĆ Bog ga jaki i mrtva ubio! Kako mòga vjerovat Turcima, tere im se na vjeru opušta? VUK TOMANOVIĆ Vjeran bješe junak mimo ljude, pa ga ono
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sam ga ponese i osećajući ga na leđima, grleći mu | oko svog vrata ispružena, ukočena i mrtva kolena, klecajući i spoturajući se, grcao je i plakao: — Oh, bre, gazdo! Oh, bre, gazdo!
Pandurović, Sima - PESME
U pokrovu je, hladna, mrtva, bleda, Divna k’o zraci pomrlih ideja, Sva ljubav Moja u velikom danu, Mrtva, — to jutro života i sreće, U moru
U pokrovu je, hladna, mrtva, bleda, Divna k’o zraci pomrlih ideja, Sva ljubav Moja u velikom danu, Mrtva, — to jutro života i sreće, U moru suza utopljena davno, U moru suza i surovih beda, – Starinski ponos mojih epopeja.
Opojan, težak miris se iz bilja Razliva, — slika otežale jave. Miriše vazduh dahom mrtva smilja. Oblaci idu preko moje glave. TIŠINA Visine blede ćute, Jesenji sumrak râni; Listovi sveli žute.
II Iskaču, avaj! na humkama starim Sve sreće moje i mrtva života, Iskaču sêni i plamičci modri, Ukazuju se život i strahota; I gledaju me dusi neki bodri U noći sumnje, za
III Pomiriću se. Ako ležiš mirno, I s tobom tvoje cveće i lepota, Mrtva i gorda, kraljica života, Na tebi svilno odelo prozirno I veo groba, — jednom, u noć čednu, Sa bolom duše što tuži
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
vratnicama; torni pas u avliji bi ponekad krupno zalajao pa umukao; u selu zagrmi pogdjekad puška, pa opet nastane mrtva tišina, da se lijepo čulo kako iz sirovijeh klada pošti istisnuta vlaga i kako jedan šareni mačak na krevetu prede.
„Nijesam ranjen, no me izvuci ako Boga znaš!“ viknu Imbro. Snažno Ture izvuče u čas Imbra ispod mrtva konja. Naramajući pođe Imbro naprijed; ne šće svrnuti u goru, kao onaj što ga izvuče. Dim gusti srete ga.
Na to i prekidoše. Sunce već naglo bješe za goru. Turci ostaviše tri mrtva, a toliko ih ranjenijeh pođe. Osta im jedan konj zdrav na koga posadiše dva ranjenika, a jedan je mogao da ide.
— Pa dohvati onu motku, te meni po šiji, nekolika puta... Ja ne znam dalje što bi...“ Mladić umuknu. Nastade opet mrtva tišina. Na licu njegovijeh brastvenika viđaše se da živo prate njegovo pričanje.
Te ćeš sresti vedrijega lica i čućeš ih da popjevaju, ama kao kradom. Ele, bješe jesen, mrtva jesen nastala. Pred Mitrovdan čulo se da je jedna četa ostavila krvava traga na Carini, između Dubrovnika i Trebinja.
Četa je ponijela prilično šićara, u sve nekoliko stotina dukata, ponijela deset glava, ponijela dva mrtva druga i dva ranjena, pregazila Trebišnjicu i panula na samani Mitrovdan, u Grahovsku planinu, iza Zaslana.
Dan bješe vedar. Ljudi umorni posjedali i polijegali u jednoj lijepoj dolinici. Ranjeni ležahu u kraj ognja, a ona dva mrtva, pokrivena strukama, ležahu podalje na gomili šušnja, što im njihovi drugovi podastriješe.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Tko na veresiju pije, taj se dvaputa opije. — Od gotovih novaca ne valja veresiju činiti. — Mrtva glava dugova ne plaća. — Od rđava dužnika i koza bez mlika. — Dug neplaćen grijeh neoprošten.
Teško ovci s vukom putujući I pametnu luda slušajući. Teško onom koga vode živa, I još gore koga nose mrtva! Teško onom koga snaga hrani I onome koga drugi brani. Teško onom svakome junaku, Koji uzme vraga radi blaga.
— Što čine djeca? — Što vide od oca. G) POSLOVICE-PRIČICE O BILjU Rekla iva: „Ne kvari mi žila, od mrtva ću napraviti živa!“ — u narodu drže da je planinska trava „iva“ neobično lekovita (kao i srčanik, lincura).
Kopajući tako naiđu u zemlji na neku stvar koja je izgledala mrtva i sijala se kao jarko sunce; glava je u te stvari bila od samoga srebra.
na more delija, Poljem bježe dva pečena zeca, Ćeraju ih dva ’rta odrta, Čekaju ih dva slijepa lovca, Vino piju dva mrtva junaka, Služi vino bez ruke đevojka, Čudne laži, da je bog ubije!
Žalilo ga do dvoje čeljadi: Mlada majka i mrtva ljubovca. Čudne laži, da je bog ubije! 6 Poranio Husein vladika Pređe zore na petnaest dana, Na vrančiću konju
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad zora zabeli, on ustane pa sedne. Svi su u dvoru mislili da će ga izvući mrtva iz sobe kao i druge prosioce. Kad careva kći pošlje jednoga od dvorana da vidi jeli on živ, i ako je živ, da ga dovede
da neko zavija i plače, te on po glasu trči, kad li nađe svoju zaručnicu đe se pri- | bila pri jednome kamenu na pola mrtva od velikoga straha i plača; on pritrči k njoj i plačući je prigrli i zaviče: „Ha blago mene, evo mi je!
Kad tamo, vidi car sina mrtva prostrta i nad njim onu ženu đe plače i đe mu oči vadi jednom dlakom iz glave. Cara stade lelek za sinom a konja vriska
jer je je Solomun vrlo čuvao; za to se dogovori s ovijem drugijem carem te joj pošalje nešto te popije pa se učini kao mrtva.
umre, Solomun joj osiječe mali prst u ruke da vidi jeli zaista umrla, i kad vidi da žena ne osjeća ništa nego da je mrtva, onda je zakopa.
Onda tri cara stanu svoga mrtva šura gledati i zaključe da mu život povrate, pa onda zapitaju najbrža tri zmaja koji može najbrže s Jordana vode
nebo i tri sahata čekao da padne pa ga još nema, te ovaj ugleda babu pa potegne džilitom u oblake te babu u prsi, baba mrtva na zemlju padne, a čoek stiže i donese vodu.
Sveti Sava - SABRANA DELA
2, 19) „jer vera ova jeste čista i neoskvrnjena pred Bogom i Ocem.“ (Jak. 1, 27) „Da razumete da je vera bez dela mrtva. Ne opravda li se Avraam, otac naš, delima prinevši Isaaka, sina svog, na žrtvenik?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Frane. Pa onda opet nasta mrtva jesen i nastavi se jednolični život manastirski. Tako hoćaše trajati do proljeća, da se licem na Novu godinu, ne desi
Svi možemo spavati bez brige. — Kâ onaj, koga je bog blagoslovija i živa i mrtva — doda Dundak. Sad se zavrže razgovor o svačem, a najviše o prošlim sijelima.
— Muči, beštijo! — viknu kovač. — „Bukar je zaboravija!!“ A nismo li ga ponili sinoć kâ mrtva?... Nego, ja mislim da nije zla. Konji ne bili privezani, a vrata otvorena, pa pošli k vodi. Ajdemote tragom!...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Što mu se tako bez protivljenja daju, što se ne bore? On voli nju koja se brani i bori, ne, nije istina da je mrtva, nije otišla, nije. Otvorena usta kao da mu se smeju. Čikaju ga tišinom. Svete mu se. Modrikaste usne. Otišla?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ Pa uzdahnu star Lem-Edim Raspršta se igra dima Sunce sinu, sunce spazi Mrtva starca Lem-Edima. J. Jovanović Zmaj XXXV SELIM-BEG Nema take lule, Nema take bule U cara, K'o što ima lulu, K'o
I moja mladost nije više znala Za vedre strasti i čeznuća njina; U moju dušu njena sen je pala; Bleda i mrtva kao mesečina; Ili k'o svetlost što u katedrali, Po zidovima s kojih kaplje voda, Kroz raznobojna okna, kao
Reče l', starče s'jedi, Na kog mrtva ćerka pomišljaše onda Onaj gorki osmjeh kad joj usta sledi? I da li ga prokle da u času tuge, I besvjesnog bola nad
Već me pravo groblju ponesite, Kopajte mi raku preduboku, Da me mrtva ne ogrije sunce; Jer moj život studena je zima; Nek' mi bude od zemljice toplo.
O, zašt' se nismo mimoišli, draga, K'o do dve lađe na sred okeana, Što crnih jedri, a s dva mrtva kana, Plove i minu u magli bez traga? V.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U Krotonu vlada mrtva tišina. Tek po koji petao kukurekne, ali se na to ni psi ne osvrću. Na nebu svetlucaju bezbrojne zvezde; nepotpuni
i mnoga druga dovela su me do ubeđenja da je svakolika materija koja se nalazi u vasioni, pa bila ona živa ili mrtva, sagrađena iz sitnih, nama nevidljivih delića.
Kako je svet postepeno postao kad su se uskovitlani atomi okupili u mrtva i živa tela u kolu besprekidnog razvitka. Hipokrates ga slušaše bez predaha, prekidajući ga samo po gdekoji put da
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Posle je stigla prethodnica i utvrdila se. Od večeri do jutra provela je mrtva umorna divizija u najstrožijoj pripravnosti.
A on pozdravi po vojnički: — ... Razumem! Ode, i tačno nađe ćuvik, na kome čuči mrtva straža numera 1. Ili: — Sekula, ti znaš gde je levokrilna objavnica? — Zna, zna, kako ne bi znao — zagraje oficiri.
Ali one noći uzalud sam ljubio onu uspomenu, kao i grob: ona je bila ledena i mrtva. Te noći ja sam imao čudno osećanje: da na ovom zidu visi moj sopstveni mrtvački pokrov, i užasnuo sam se.
Pa ga ostavljam i bežim u drugu sobu. Mrtva umorna spava moja majka. U sobi smo moj sin i ja. Cvrči popac. Tišina. Radosna, blažena lica sin moj gleda slike i
Jedno je samo bilo jasno: sva prošlost, prazna, jadna, očajna i mrtva, ispunjena mračnim i hladnim osećanjima, treba da bude otkupljena poletom novog života, jednim novim, uzvišenim idealom,
u magnovenju i ja nisam ni bio svestan onoga što činim, kad — kad ona sama, ona sen, onako ukočena i kao okamenjena mrtva statua, učini sasvim isto što sam ja u onom uzbuđenju bio uradio, podižući i sama do svojih usta svoju ruku, koja kao
“ A kad ovo Boka izreče sva se sudnica namah u jedno jedino načuljeno uvo pretvorila. Nastade mrtva tišina, i sve se netremice zagleda u svedoka očevica Đoku Evstatovića, koji će eto sad onaj gusti veo tame sa strašne
teško dira: i fotografije po stolovima i plakate posmrtne u ramovima na zidu (a uvek je nekako polutamno u sobi), i mrtva tišina oko kuće, pa onda sat koji onako otkucava, momci što trčkaraju negde amo-tamo da pokupuju zaboravljeno i neke
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Svaka mrtva stvar oko mene dobijala je tada živo srce i u njoj su damari odbrojavali časove nepovratnog. Trebalo se trznuti, prenuti
Ležim u krevetu, a sluh mi je napet. U prostor između moga i sučeličnog paviljona zapala je tišina. Mrtva tišina. Kao da se sve iselilo ili pozaspalo. La je otkuda dašak vjetra pa da zalupi neka vrata !
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Polako uhvati rukom drvenu ručicu na vratima, očekujući neće li čuti strasno kajanje ljubljenoga čoveka, ali iza nje beše mrtva tišina... Vrata škripnuše i ona iziđe iz sobe...
je da ga svi gledaju sa žaljenjem, sa velikim saučešćem, i dosećao se da je to zbog toga, što ga svi oni smatraju kao mrtva čoveka, a već zna se da se svaki mrtvac sažaljeva... I kapetan ga pogleda blago. Priđe mu i metnu mu ruku na rame.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda tri cara stanu svoga mrtva šura gledati i zaključe da mu život povrate, pa onda zapitaju najbrža tri zmaja koji može najbrže s Jordana vode
nebo i tri sahata čekao da padne pa ga još nema, te ovaj ugleda babu pa potegne džilitom u oblake te babu u prsi, baba mrtva na zemlju padne, a čoek stiže i donese vodu.
— Ama šta to radiš, bolan, jesi li pomanitao? Što biješ mrtva čovjeka? — Kako šta radim, kad mi neće da plati što mi je dužan sto groša? — Bre, kako će mrtav čovjek platiti?
Veziroviću se na to sažali, pa izvadi sto groša i dade Čivutu: — Na, pa ostavi toga mrtva čovjeka, nalet te bilo! Još potraži hodžu, pa mu dade ono preostalih pedeset groša, da po zakonu spremi i ukopa
— zavikaće otac. — Bogme, babo, vidio sam što prije nikad nijesam vidio: jedan Čivut bije mrtva čovjeka, da mu plati dug, pa mi se ražali te platih za nj duga sto groša, a ono ostalo pedeset dadoh hodži da ga po
On sad diže ruku, pa kravu šakom u čelo, i ona na mjestu ostade mrtva. Onda iskopa duboku jamu, te kravu sahrani, pa onda iščupa tri hrasta i metne ih na njezin grob.
pretvori u djevojku, iz djevojke izleće golubica pa reče Grbi: — Hvala ti, Grbo, e si me izbavio, — a djevojka pade mrtva. Grbo ode opet da čuva svoje ovce.
car loveći nagazio na mrtvu ljudsku glavu i pregazio je s konjem; onda mu glava progovorila: — Što me gaziš, kad ću ti mrtva dosaditi?
Jazavac će joj reći: — Dobro! Kad dođe lovac, a ti se umrtvi, i ničim nemoj meknuti; lovac će pomisliti da si mrtva, pa će pometnuti struku i pušku, te odapeti gvožđa, a ti onda bježi! Tako i bude.
Zato se dogovori s svijem drugijem carem, te joj pošalje nešto te popije pa se učini kao mrtva. Kad ona tako umre, Solomun joj osiječe mali prst u ruke da vidi je li zaista umrla, i kad vidi da žena ne osjeća
umre, Solomun joj osiječe mali prst u ruke da vidi je li zaista umrla, i kad vidi da žena ne osjeća ništa nego da je mrtva, onda je zakopa.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Pa kud idem, da li idem, je l' opsena? Ko me roni, koga nosim, pre i sada? Za mnom stoji čega nemam, a preda mnom: Mrtva prošlost sa životom pokrivena. Dok budućnost polagano pokrov skida, Nje nestaje i u prošlu prošlost pada.
Mrtvi ljudi i mrtve radosti Gledaju me snom što se ne menja: Mrtva snaga velike mladosti Sad mi priča o duhu kamenja. O životu iz sedih daljina, Nepoznatom k'o dubine sinje, Bez svog
uspomena mnoga Onog doba, kog sad više nema, Javlja mi se kao bajka bleda; Ja osećam da se prošlost sprema, Da mi, mrtva, život pripoveda.
Noćas me je pohodila sreća Mrtvih duša, i san mrtve ruže, Noćas bila sva mrtva proleća: I mirisi mrtvi svuda kruže. Noćas ljubav dolazila k meni, Mrtva ljubav iz sviju vremena, Zaljubljeni, smrću
Noćas ljubav dolazila k meni, Mrtva ljubav iz sviju vremena, Zaljubljeni, smrću zagrljeni Pod poljupcem mrtvih uspomena. I sve što je postojalo ikad, Svoju
I gle! svi grobovi ispratiše žive! Njina mrtva usta još su mogla reći: “Mi čekamo cara kraj pučine sive, Da bi mogli mirno tada u grob leći.” 17. SEPTEMBAR 1912.
I da opet dođe k'o u doba stara, Da se narod listom za oružje hvata, Ispod trulog carstva da izvede brata, U mrtva ognjišta da unese žara, Da probudi zvona s umrlih zvonara!
Kroz moju dušu prošla su stoleća, Njih pet na broju, s topuzom i đordom, Spaljena leta i mrtva proleća, Podignut narod sa ljubavlju gordom.
Oni su ostali ispred Kumanova, Merdara, Prilepa i oko Bitolja, Kao mrtva straža pokolenja nova, K'o živi grobovi, kao zlatna slova, K'o dovršen zavet sa Kosova polja.
Mogila raste sve šira i veća Na vlažnoj zemlji pogaženih njiva: To moj naraštaj, moja mrtva sreća, Silazi u nju i u žurbi skriva Prepuklo čelo, prebijena pleća.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Inače ga ništa drugo nije zanimalo. Parna mašina i sve druge naprave za njega su bile mrtva proza koju je, po njegovom mišljenju, izmislio sam sotona u nameri da duh čoveka navede na zlo.
Ovo je kratak sadržaj te rasprave: Poznato je u čitavom svetu da je nauka skoro mrtva u Engleskoj. Naravno, pod naukom smatramo dolaženje do novih saznanja koja su sama sebi nagrada...
To mi objašnjava zašto je telefonija praktično mrtva u evropskim zemljama. Ono malo života što se javlja u Evropi na ovom polju, posledica je američkih istraživanja u gore
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Najednom poliže glavu i upita Spasoja: —Možda ga nijesi na mrtvu ubio? —Jesam! — odgovori on. — Viđu ga mrtva! —Ti ne možeš znati da je baš onaj čas preminuo, — opet će sudac. —Ubih ga, pa eto! — ponavlja on odlučno.
i bol za svojim čovjekom; poslije, u noći, morijaše je sumnja što se s njim dogodilo, a sada kada ga gleda pred sobom mrtva, ispružena na žalo između morske lažine nanesene od noćašnje oluje, — eto se primirila i ne može da misli na njegovu
Potajice ona joj se javlja, i noćašnju stravu i zebnju i tugu u spokojstvo preobraća; sili se da skrene misao na mrtva Marka, i gleda u nj, ali sve uzalud.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ne samo što se, recimo, draga poglavito pojavljuje kao mrtva draga, nego kod Pandurovića završava u hladnoj grobljanskoj stilizaciji.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U Beogradu, 1988. N. P. SOFKIN SILAZAK O sklopu i značenju Nečiste krvi Noćas ljubav dolazila k meni, Mrtva ljubav iz sviju vremena, Zaljubljeni, smrću zagrljeni, Pod poljupcem mrtvih uspomena.
izađe iz kuće, on nam daje hladan i jezovit, ali i jedan od najlepših Stankovićevih pejzaža: „Napolju svuda duboka, mrtva noć. Iz čaršije, sa česme pada voda.
Već noć mrtva, čaršija mrtva. Crni se kaldrma. S obe strane, sniski, kao nanizani, crne se dućani, streje, ćepenke. On je išao.
Već noć mrtva, čaršija mrtva. Crni se kaldrma. S obe strane, sniski, kao nanizani, crne se dućani, streje, ćepenke. On je išao. [. . .
On je išao. [. . . ] Niti da pomaže ono kad savi, uđe u ulicu, koja isto tako mrtva, pusta i crni se, a ispod njihove Jovankina visoka kuća jače se crni i kao da mu ona nešto govori [. . . ].
Kao kod Disa „mrtva draga”, kod Stankovića „mrtva ljubav” dolazi u snu kao blagovesno viđenje, nebesni dar nežnosti, „ljubavi, milja i sreće”,
Kao kod Disa „mrtva draga”, kod Stankovića „mrtva ljubav” dolazi u snu kao blagovesno viđenje, nebesni dar nežnosti, „ljubavi, milja i sreće”, za šta tvrda stvarnost ne zna.
„Mrtva noć”, „mrtvo padanje vode sa česme”, kad je oko junakinje sve „mirno i mrakom pritisnuto” (kao u grobu), ili kad ona zapa
U Isakovičevom opažanju princeza je mrtva, punjena ptica, sa mnogim detaljima karakterističnim za masku. Recimo s leđa: „Leđa joj behu ukočena i utegnuta u oklop
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Piska i kuknjava nebo prolamahu. Kako je koje prilazilo tako se bacalo na mrtva Jablana. I tek kad se to strašno zapomaganje pretvori u jedno jedinstveno brujanje seljačke tužbe, ozgo se pojavi
i ona je do Boga jauknula, ali videvši kako je iz kuće sve izbezumljeno potrčalo, njoj pade na pamet da su dole oko njena mrtva sina Arnauti, kojima će možda biti drago da je vide slomljenu i neobučenu, pa da se posle svete ne toliko, svakako, njoj
Samo da se Arnauti ne slade!..“ Onda povika: — U, đeco, napokon vam bilo!.. Umuknite! Ne sramite mi mrtva junaka! Vidite li kako je divan i kako se ljuti na tu vašu slabićku kuknjavu! Natrag, umuknite jednom od Kosova!..
I opet laki osmesi. Budi Bog s nama! Kao da joj je drago što gleda mrtva sina. Pojavi se sablja– žnjiva slika za gledaoce. Rodbina odista umuče u čudu. Arnauti počeše da se zgledaju.
drenica, njeni razriveni kolovozi i, pokraj njih, stravični tragovi malaksale vojske koja je odstupala na Čakor. Mrtva jesenja kiša sa odvratnom lapavicom sipala je izjedna, podlo i nejunački, ujednačeno i ženski jogunasto kao da su je
— Pošten je kao derviš, tako mi duše — govorio je on seljanima često — a mrzi nas i libi se od nas ne kao kakva mrtva Turkuša anadolska, no baš kao kakva divlja baba!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ona nosi na dnu srca, Nosi vojna živa — Sinje more u dubini Njega mrtva skriva. »Srpske Ilustrovane Novine« 1881. OBRAZ Jest’, u Crnoj Gori na koju se rado Podrugljivo smeše naši
Miljković, Branko - PESME
i prostora Neka Veliko Sazvežđe u smrti tvojoj zanoći o pusti žali i žalosna mora Koji su predeli u tvome srcu sada? Mrtva je a negde još traje dan, o laste Svi mrtvi su zajedno bio si pun mračnih nada U pustinji si što u praznoj svetlosti
Gorka suza u srcu. Na kužnom vetru sam. Nikad da se završi taj kameni san Probuditi te moram Euridiko mrtva. II Na dno slepog predela gde me nema, jezoviti gde su prizori, s one strane krvi gde voće otrovno raste, siđoh, tamo
I koja strana sveta poklon biva Kad bdiš jedina zvezdo nad izmišljenim krajem, Ljubavi moja mrtva a ipak živa? XII PROPOVEDANjE VATRE Ljubavi moja mrtva a ipak živa Nek u svom danu nedorečen gori Nek igra se pesnika
XII PROPOVEDANjE VATRE Ljubavi moja mrtva a ipak živa Nek u svom danu nedorečen gori Nek igra se pesnika dok pesmu ne stvori Pticom osvetljeni pevač koji u meni
I kraj vatre kojom ne hrane se dani Zakopani lelek i nenađeno blago stoje. Ljubavi moja mrtva a ipak živa O sve što prođe večnost jedna biva I nema mene al ima ljubavi moje.
Grlicu opeva kamenje što osta U predelu koji raste lakoverno. Jesi li živi stub grada il mrtva Beli bedem dojiš prevaru sve veću? Prazno ime nade i prelepa žrtva U zidu bez zvezda pravedno se sreću.
Granice u kojima živimo nisu granice u kojima umiremo. Opora noći mrtva tela, mrtvo je srce al ostaju dubine. Noćas bi voda samu sebe htela da ispije do dna i da otpočine.
Kako se usuditi zameniti put putovanjem, biće vatrom, miris umesto senke izdan iznutra! Mrtva ona je izgubila sve moje dokaze protiv vetra, smrti, zime.
Krakov, Stanislav - KRILA
Vasiljeva žena je naricala, jer je njena devojčica bila mrtva. Greda joj je prelomila kičmu. Vasilj je ćutke gledao u zemlju. Brkovi su mu tužno pali. Malo dete je vršljalo na bunjištu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
TREĆI TURČIN (gleda najpre kroz prozor, a posle se okrene babi): A bi li, babo, što ’no kažu, i mrtva sina mogla poznati? STANA: Kuku! Zar mrtva?... (Gleda usplahireno u Saliju.
STANA: Kuku! Zar mrtva?... (Gleda usplahireno u Saliju.) Čovek si, vidim, Ali u tvojoj crnoj zenici Kô da se živi đavo zgrčio, Te onde
Sad kô da briše suze s obraza, Upoznala je grdnu prevaru... Al’ da je sin joj zoru dočekô, Zacelo bi ga mrtva zastala, I onda ne bi bila prevara!... (Stana sa Ćerimom dolazi.) STANA: Ti nisi bog! Đavo ti grdi mračne zenice!..
Jaramaz olju!... A volio bih ga živa peći, nego iz zlatna fildžana jeminkavu srkati. HASAN: Živa il’ mrtva, Vezir ga sutra mora imati... Šta da se čini?... Govor’te sad! ĆERIM: Da se ubije!
ŠESTA SCENA Pred Glavaševom kolibom Glavaš leži mrtav, a u zastavi vidi se kako koliba gori... Turci se skupili oko mrtva Stanoja, s golim noževima. PRVI TURČIN: Moja je glava! Ja ću je mojim nožem srubiti! DRUGI TURČIN: Ne dam je tebi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja ostadoh da dežuram u kancelariji. U celom je domu vladala mrtva tišina, samo se u avliji čulo odmereno koračanje stražara. Otvorim prozor I pogledam napolje u noć.
U šancu je vladala mrtva tišina. Vojnici s punim puškama stajali su ćutećki uz bedem. Pukovnik Karadžić hodao je po šancu povodeći se.
1) Logorske su se vatre već davno pogasile, ponoć prevalila, mrtva tišina caruje nad uspavanom vojskom, ja počarkujem moj dogoreo pan i pišem dnevnik, a kadgod uprem pogled u tihu noć,
Pošto nazva Boga, prva mu je reč bila: — »Braćo, imate li vi poverenja u mene? — U skupštini zavlada mrtva tišina. Mi smo bili kao okamenjeni i poduže vreme niko ne odgovori ništa.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
VIII Mrtvo nebo, mrtva zemlja, Ne miču se magle sive; Mrtvi dani, mrtve noći, — Samo boli jošte žive. Tone, pada mrtva nada U naruče
Tone, pada mrtva nada U naruče mrtvom Bogu, Izumrlo što je moglo, Samo boli još ne mogu. Navikla se suza oku, Izdahnuti tu je
Navikla se suza oku, Izdahnuti tu je rada; Al’ se s mrtva oka vraća, Pa na mrtvo srce pada. Mrtvo srce suza budi, Padajući na nj sa visa, Iz njeg’ niču ove pesme, Mrtvo
? — Zar te ne smem svojom zvati, Vero moja — zakopana? Ti si mrtva, moj živote, Otišla si s ovog sveta, Toj daljini nema mere — Pa zar i to da nam smeta!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Uzeo sam dah da komandujem. Ali neki unutrašnji napon izdiže me. Promolio sam glavu iznad bedema od kamenja. Mrtva noć... Živog stvora nisam video. Spustio sam se. A vojnici kao da su se pretvorili u onaj kamen. Niko pušku da opali.
Gledao sam ih i nešto je u meni drhtalo od pomisli da će kroz koji čas polovina od njih ležati mrtva. Došlo mi je nešto teško. Bojović objasni desetarima kako ćemo sada izvršiti prelaz.
Sa strepnjom očekujemo noć, kada će Bugari sigurno izvršiti napad. A treće čete još nema... S one strane reke vlada mrtva tišina, kao da su zaboravili na nas. Niko od nas ne sme glavu da promoli. Povremeno zaprašti mitraljez.
Zašto se ubijaju ljudi, iako jedan drugom nisu ništa nažao učinili... Šta je meni skrivio taj Boris Želčev, koga sam mrtva upoznao. A i on je voleo, sanjario o životu, čeznuo za svojom kućom, isto kao i ja.
Stade „mirno“ i pozdravi. — Gospodine kapetane, stanje je ratno. Novo ima: eksplodirao je drugi top. Tri mrtva, četiri ranjena. — Kako se to desilo?
Najzad se ubija. Ona, ne znajući šta je sa njim, dolazi da mu se preda, i zatiče ga mrtva... — Gle, majku mu!... — Ipak „na kraju balade“ zatekla me je živog...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Poj kako je omilila Milica Nenadu, Ostavivša vezen pojas pod lipom u hladu. No ne! To je davno bilo, povjest sada mrtva, A ljubovi našoj živa podobaje žrtva.
Hodite, setni potomci, spravljajte majci opelo, Snažna bivša negda, Srbija mrtva leži. Narod bez svesti stenje, jer strasti je trzaju mrtvu, I slepoća duha crni joj iskopa grob. Gdi je Srbije grob?
Marica? Prilip? Ah, sva bedna zemlja opšti plačevni je grob. Srpski rode, prekidaj Grozne suze prolivati: Mrtva leži tvoja mati, Tvoja slava, tvoja dika.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
) KNEZ ĐURĐE: Daj i ja, oče, da je poljubim, Blagosiljala j’ mene grešnoga... (Radoš Orlović ide lagano i kad opazi mrtva tela dece svoje, on ćuteći zastane.) Al’ ko je ono? Radoš?...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
suzama iskrenijem, a majke sinje neutješene utjehom blagom, pa se buni u ljutoj srdžbi i božje i ljudsko srce, i mrtva se tijela u mrtvačkoj odori dižu iz neoplakanih grobova i oglašavaju se jezivim jaukom i lelekom da duša u čovjeku
— I Jablana jutros među silnim mrlinama nađoše mrtva u toru! — prosu se opet šapat, bolan i drhtav šapat od usta do usta, a iz polja od torova razlijegalo se žalobitno
Uđosmo u avliju. Nigdje života. Mrtva, duboka tišina. Sve pusto, sumorno, teško. Samo negdje u pčelinjaku bruje potmulo i ujednačeno pčele, i tek katkad po
“ — „Liježi, Turk pezevenk, bre!“ Kad viđe da ništa ne pomaže, istrže se ko ris od one dvojice što su ga držali: „Mrtva me, kaurine, moreš...“ Ne dovrši. Zviznu sablja!
Dok odjednom udariše talambasi, ciknu turska borija, i pucanj prestade. Naša mrtva straža povika s Tominog Mosta: „Čuj te i počujte! Okrenuše Turci na Viluse! Uvano će u donjem Pervanu pasti na konak!
Kurvo kučko, Parto kaluđere! — Poznado' mu grlo. — Eto ga, na moju dušu! — povika neko. — Ama, kakva je to naša mrtva stroža? Oni javiše da Turci okrenuše na Viluse, a vidi sad!
Bojić, Milutin - PESME
(Bez datuma) XXXIV Odlazi od mene i toni u kalu, Idi putem kojim duša mrtva biva, Putem gde se mladost trenutno uživa I predaje ludom i poročnom valu.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Oh, to je, pokoja nê, van iza rođaja negde i mrenja. Živ premrem tobom, mrtva pregoriš mnome do spasenja. Oh, to je, to. BRATU Oslušni, zapojem, preni tajnom.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Pošto zatvori dućan, pođe. Već noć mrtva, čaršija mrtva. Crni se kaldrma. S obe strane, sniski, kao nanizani, crne se dućani, streje, ćepenke. On je išao.
Pošto zatvori dućan, pođe. Već noć mrtva, čaršija mrtva. Crni se kaldrma. S obe strane, sniski, kao nanizani, crne se dućani, streje, ćepenke. On je išao.
« Znao je da ništa ne pomaže. Niti da pomaže ono kad savi, uđe u ulicu, koja isto tako mrtva, pusta i crni se, a ispod njihove Jovankina visoka kuća jače se crni i kao da mu ona nešto govori, te njemu od toga srce
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
DUŠICA 82 MAJORAN 83 MAK 83 MASLAČAK 83 MASLINA 83 MAHOVINA 84 METVICA 84 MIROĐIJA 84 MLEČIKA 85 MRAZOVNIK 85 MRTVA KOPRIVA 86 MUŠMULA 86 NANA I KONjSKI
(SEZ, 40, 232), lišaj (SEZ, 13, 369; 40, 235), šuga (SEZ, 19, 228), prišt (ŽSS, 263; SEZ, 13 373; 14, 233; 19, 226), mrtva kost (SEZ, 13, 380), metilj (BV, 16, 1901, 280), reumatizam (SEZ, 19, 218; 40, 229; 236), micina (SEZ, 40, 236),
žile ispira se mesto obolelo od crvenog vetra (SEZ, 40, 233). U jednoj skasci pop prokleo svoga ubicu »da ga mravi mrtva iznašaju na b.«, i to se i desilo (ZNŽOJS, 10, 242). BROĆ Färberröthe (rubіa tіnctorum). Broć. Reč je praslovenska.
u mrazovniku› umije, biće svež i rumen; ko to ne učini, biće cele godine krmeljiv (ZNŽOJS, 13, 309). MRTVA KOPRIVA Taubneѕѕel (lamіum). Mrtva kopriva.
MRTVA KOPRIVA Taubneѕѕel (lamіum). Mrtva kopriva. Pri vračanjima u korist stoke o Đurđevdanu, čobanin meće u torbu gde je bila panspermija beli luk, list m. k.
Nešto slično rekla je i u istočnoj Hercegovini: »Ber̓te mene, ne čupajte žila, Ja ću vratit od mrtva živa!« i tamo se ceni »kao univerzalni lek« (GZM, n. s., 23, 1968, 61). Upor.
« i tamo se ceni »kao univerzalni lek« (GZM, n. s., 23, 1968, 61). Upor. bilogorsku poslovicu: »Trava iva od mrtva čini živa« (ZNŽOJS, 45, 1971, 500, Bjelovar), za koju se pretpostavlja da je sastavni deo »čarobnjačke formule iz kakvog
Ćipiko, Ivo - Pauci
već mene traži — mene? ... Kao da ja mogu znati za njihove poslove. . Ali, da, mrtva usta ne govore ... . — Molim vas, gospodine suče, obrati se doktor Pilić sucu — pozovite ga na red! ...
a već ih po, selu i pod murvom nije bilo vidjeti, pak sažalno pogleda na bujnu travu ispod koje leže redimice mrtva seoska tjelesa ... Popođe. Na raskršću bijaše življe nego obično. Gonjači ga počešće stizahu.
Pogibe u naponu života kad se je sunce rađalo. — I mrtva ga bješe što vidjeti! — opazi Joso iza pričanja. — A zašto je htio proti zakonu, e da nima sile u našega kralja?!
i zgodno djevojče; sluša njihov pošljednji razgovor ljubavi diše čisti jutarnji šumski vazduh i — gleda ga u suncu mrtva. Životom mu zastruji silan osjećaj saučešća i tuge prama snazi i mladosti, i dobar dio noći pokloni njegovoj uspomeni.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
A dolina je mrtva. Tlo se sasušilo, ispucalo, i kroz pukotine se s mukom probijaju žute, uvele vlati korova. Manastir izgleda žalosno.
Nadnosi zatim svoje lice nad njeno i ja ne znam da li je ljubi, ili je miluje; da li oplakuje njenu smrt ako je mrtva, ili je budi ako je ošamućena. Obodem konja i žurno pređem preko vode.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1880. VARTOLOMEJSKA NOĆ Nad umorenim Parizom tavna se spušta noć, I tavni plašt uvija zrak i svet. Tišina mrtva. Lahora blagim letom Nepokrenut povijen sneva cvet.
Likuje Karlo. I grobni mir i ponoć, Uvija plaštom poražen smrću svet Tišina mrtva. I tihim, blagim vetrom Nepokrenut povijen sneva cvet... 1881.
U crnome ruvu, spram buktinja sjajni', Izgledaju oni kô duhovi tajni. Mrtva, pusta ponoć, nigde živa znaka! Samo katkad sova krikne i poleti, Preplašena možda od rumena zraka, Od potmule lupe i
Ona je žurila naglo kroz trnje i gustu čestu Dok mrtva umorna stiže u zabran skrovitim mestu, Gde kravar trebaše doći. No njega ne beše tamo.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sva ta dela, bez ijednog izuzetka, govore ovo: „Mrtva priroda pokorava se neminovnim zakonima.“ „Njen tok je unapred određen za vekove vekova.
Zemlju će obavijati ledena kora. Mrtva, ona će se kretati verno oko svoga Sunca, koje će je još obasjavati crvenkastom svetlosti. Proći će novi vekovi.
Stanković, Borisav - TAŠANA
KATA (u čudu): Luda li si? TAŠANA (gorko, s nasladom): Jest luda, da! Oh, kamo da sam sasvim luda, sasvim mrtva, te bar onda da ništa ne vidim, ništa ne znam...
KATA (prilazi uplašeno): Ama kako: »luda, mrtva«, »da ništa ne vidiš?« Šta ti imaš da gledaš ovde, i od čega da strahuješ?! Šta je to, kćeri?
Svuda oko tebe samo pokojno, mrtvo, i ja pokojna, i mrtva, a ovamo još dobro da se jede, pije... KATA (uplašeno, sa strahopoštovanjem): E, za to »pokojnik«, »groblje«, znaš,
Samo to, dedo, evo, ne jedna godina, već dve, tri, uvek sve jednako tako. I to kako, dedo? Ni živa ni mrtva! Umro on, odavno pokojnik, a svuda je on.
Živ je, čisto kao da diše a međutim nema ga, nema, nema, dedo! Pa je noć onda teška, kao grob mrtva, ne može da se izdrži od straha.
TAŠANA Oh, da! Neću da kažem da mi kogod što reče; ali tako je: za sve njih ja nisam ništa, mrtva sam. A, evo, živa sam, dišem, govorim; a treba da sam mrtva. MIRON Ane, nećeš ti biti mrtva!...
A, evo, živa sam, dišem, govorim; a treba da sam mrtva. MIRON Ane, nećeš ti biti mrtva!... Ko je taj koji to hoće? (Viče): Stano! Ulazi Stana.
A, evo, živa sam, dišem, govorim; a treba da sam mrtva. MIRON Ane, nećeš ti biti mrtva!... Ko je taj koji to hoće? (Viče): Stano! Ulazi Stana.
Živi i diši sa svojom decom, kućom u ime i slavu Boga... A ja imam da vidim ko su ti što hoće da si mrtva, da nisi živa! Ko je umro — umro, ko živi — neka živi! I da vidim ko će smeti: ni same hadžije, hadži Rista, ni niko...
što od begovske milosti živim dok jednoga dana, ko zna u kojoj mehani i pod kojim ćepenkom u čaršiji, ne naću me mrtva. (Uzrujano Nazi): Slušaš li? NAZA Slušam i slutim.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Sedi, i pričekaj. — Gospa Nola izađe i brzo ode u pravcu kujne. Vrata na kujni, i onda mrtva tišina. Čulo se kanda u celoj kući do tavana kako Milušić, koga nisu primili, ramlje niza stepenice, drvene, šuplje,
—Lako je vama, gospa popadija — veli grobarka, iskreno vi ne živite na groblju. Deca mi plaču, a i ja sam mrtva od straha. — Znači, Nato, da Bog hulitelju još nije oprostio greh.
” Siromah Todor. Bio je sušta dobrota i mrtva spavalica. Imanje mu se množilo valjda zato, što je Bogu mila bila njegova dobrota.
U Novom zavetu, žene su izbrisane. Jairova kći je mrtva. Mudre i lude devojke, iako sa dubokim smislom, samo su misao i dekoracija. Marta i Marija su pokorne sluškinje.
Milan ga mirno gleda. — Srećan ti put, Pavle — šapće i smeši se. Kad u mladom čoveku, na usponu života, padne mrtva ambicija, sve je umrlo. Sutradan, Milanu još teže. Lekari su došli do granice, ništa se ne može.
Tisa je mrtva. Niti se talasa, niti šumi, niti odbleskuje. Mesto vodenog romorenja čuju se lopate u kukuruzu. Ili okidaju i pregrću
A otac moj svaki čas napravi neku scenu... Kako je ovde tiho. Toliki svet tu živi, i mrtva tišina. A u jednoj porodici od nekoliko članova, nikad mira... U našoj kući, svemu je kriva sirotinja.
U sravnjenju s Pavlom, ja sam neaktivan, nekoristan član društva. Moja znanja, u sravnjenju s Pavlom, mrtva su, i moj intelektualizam hladna stvar...
Ali se nije obesila. Umetnici su bili svi poslednji Vlaovići. Pala je mrtva niz granu, laka, suva, ravna crnoj zemlji. Ipak ljudi uzmu da brinu o pogrebu.
Ne, i ne! Soka je bolje od anđela čula gavrane. Uvređena i vređana nečim složenim — bolešljivost; mrtva majka; bolestan otac koga je obožavala; maćeha, ne-mati i kad je dobra i kad je stroga; obe drugarice nevoljna dečica —
Usred tog prvog, finog, poteškog jesenjeg ručka, kroz palanku prosto prozvižda novost: U apsani Policije osvanula mrtva mlada devojka, uhvaćena noćas u skitnji i pri pijanci; a na lešu je pregled lekara jasno utvrdio znake grubog silovanja.
Stid i sram je pogodio palanku pravo u obraz i u srce. Mrtva tišina usred podneva. Ljudi, braćo! Mrtva tišina. Smrt je prema tome mala stvar. Stid i sram su opoganili život.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Tako, na primer, kad žena za mrtvim mužem uče i leleče, jošt i na grob njegov kao mrtva pada, šta je tu drugo nego špekulacija za udadbu?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Zamišljajući pogdekad sebe u tome položaju, ja sam već unapred uživao u zabludi mojih poverilaca, koji bi me i mrtva smatrali za dužnika, iako sam ja i za života bio za njih uvek mrtav; pa onda, o položaju moje žene, koja, i pored toga
pitali profesora, on bi nam verovatno rekao: — Pođe Voz iz Beograda za Niš, ali kod Stalaća se desi sudar vozova, tri mrtva i jedanaest ranjenih, i voz ne može da nastavi put. To je eto nesvršena misao i tu dođe nekoliko tačaka!
koju reč mrtvi lavovi priznaju, ali je ne priznaju živi magarci, a kad većina nešto ne priznaje, onda to ostaje samo mrtva knjiška mudrost.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pokraj jednog pustog zgarišta, na kojem se još pušio poslednji ugarak, ležala su tri mrtva vojnika. u jednoga glava malo izokrenuta, a oči poluotvorene i staklaste, upravljene na kolonu...
ta težnja za životom, žilava i uporna, stavlja u mehanički pokret i onu zadnju ćeliju organizma, zamara telo do umiranja. Mrtva mašina sve dotle radi, dokle ima gorivog materijala. I telo naše traži hrane, a već je peksimita nestalo.
Talasi satanski naleću, kao da se raduju tolikome plenu, voda u širokim mlazevima cedi se niz ukočena mrtva tela... Pa bar da nisu goli... Užasi dana i smrtne gladi ogledaju se na svakoj kosti.
Gledam malo podalje jednu podrpanu i pogurenu ljudsku senku kako jedva vuče noge... Kraljevski vojnik, nepobediva mrtva straža slavne srpske vojske... — Otima se siromah od smrti. Hteo bi da beži iz ovoga pakla.
Petrović, Rastko - PESME
Plakah od ushićenja da si mi toliko žrtva; Da uskoro će nas (i nas) taj pokolj naći Gde naći! Kad naći! Oba mrtva: Majku mu! I ne uspesmo nikada postići vanmišićne ekstaze! Već skrivasmo se pod klupe i u porube Zločinci!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Videćeš ga! — u glasu Sunčeve majke zazvuča tuga. — Ali, on neće videti tebe. Poverovaće da si mrtva i u svojoj sreći zaboraviće na tebe. Pristaješ li još uvek? — Neka bude!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA »Crna!« A zar kadgod beše bela, sreća kakva? Od kako si, takva si. I rodila si se takva! Stara, mrtva, ledena, plačna... Nikad se ne nasmeja, nikad ne zaradova!
TOMA (zadovoljan): Eh, kada bi još i to! A bakšiš hadžijski! I to ne celu pesmu. Kraj samo. On mnogo kazuje. Ona mrtva a svekrva misli da od noćnog prvog milovanja i celivanja još ne može da se osvesti, i zato ne izlazi...
Svekrva plače, budi je i tužno poje: Utansana baba đeldi Ojan, ojan, maz!** Tatko ti dođe, zasrami se, more! A ona mrtva i čista. Muška je ruka ne pomilovala, ni usta celivala. Mrtva i čista... * Svekrva ti je došla, stidi se, more!
** Tatko ti dođe, zasrami se, more! A ona mrtva i čista. Muška je ruka ne pomilovala, ni usta celivala. Mrtva i čista... * Svekrva ti je došla, stidi se, more! ** I otac ti dođe, zastidi se, more!
Mlada je, kapka, dete, tek na svet progledalo... Oh, aman, gazdo! Neće ona više da peva! ARSA Živa više — ne! Mrtva može! SALČE (vije se, ne znajući šta da radi): Ostavi mi je, gazdo, daj mi je! Moje je! Čedo mi je!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A kad se dohvatio konja i sablje, sa devojke je poletela glava. Mrtva glava je proklela Marka da mu se za grob ne zna, kao što ga u srpskoj pesmi Uroš i Mrnjavčevići kune otac Vukašin.
danas ljuba, ljuba moja, al̓ je šćera tvoja: sramota je i mene i tebe; no moj taste; starac Jug-Bogdane, misliš li me mrtva požaliti, požali me dok sam u životu.
Misli misli proiguman Vaso đe bi mrtva saranio Marka; misli misli, sve na jedno smisli: mrtva Marka na svog konja vrže, pa ga snese moru na jaliju, s mrtvim
Misli misli proiguman Vaso đe bi mrtva saranio Marka; misli misli, sve na jedno smisli: mrtva Marka na svog konja vrže, pa ga snese moru na jaliju, s mrtvim Markom sjede na galiju, odveze ga pravo Svetoj
Roblje vaše sve tursko podnožje, namastiri turska poruganja!“ Pa dovati Rajkove noževe, udari se posred srca živa, — mrtva, tužna, pokraj Rajka pade.
Tebe staru ogrejalo sunce: evo tebi tvog Stojana sina!“ Kad ugleda ostarila majka, kad ugleda svog Stojana sina, mrtva majka na zemljicu pade. Lepo Stojan opravio majku, kako carski valja i trebuje.
dolećeo, udari ga sabljom iznenada, ujednom mu odsiječe glavu; Pantelija osta na nogama, glava pade u travu pred telo, mrtva glava sa zemlje govori: „Ti si, dedo, puška te ubila! Jer me tako iz prevare tučeš?
Jer me tako iz prevare tučeš?“ Svi se Turci onda začudiše ta što reče mrtva srpska glava. Tu pogibe za trista Srbinja, a Turaka Janji donesoše pet stotina, onđe ukopaše; vergijaša ni nosili nisu.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
IZA PETNAESTE 83 JEDNOG ZELENOG DANA 84 MA ŠTA MI REČE OVE PESME NE VREDE NI PREBIJENE PARE DOK IH NE PROČITAŠ. MRTVA SLOVA NA PAPIRU.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I eto, mrtva obešena zmija, od živih zmija lečila je ljude! MAČ I ČETIRI RIFA PLATNA Po proricanju Jezećila, što mu Bog zapovedi za
A sad sam evo, ni živa ni mrtva, ne znam od brige što od sebe činiti. Molim te, daj mi malo mira, dok se bar prosvestim što da činim, kud li da idem.