Jakšić, Đura - PROZA
grob i mrtvačka glava... Jest, dragi prijatelju, život je žalostan! I teško onome koji se usudi te tužne listove u golemoj knjizi života
Naša je gomila videla plamen; osećala je da je to mrtvačka sveća na grobu srpskih vitezova!... Jedan starac, bled kao krpa, diže se od zemlje i zagušljivim glasom povika: — Evo
ženske ruke, a njojzi ne juri krv u mozak; na rubin-usnicama neke odvažne kokete nema da zadršće ta suva kost, ta mrtvačka glava...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Čak mu se, iznad njegove Servije, ukaza i Austrija, a carstvujušča Vijena, kao crn oblak, i, u njemu, mrtvačka glava. Velika mrtvačka glava, koja mu se približava, i pita. Otac? Vater? A ču, kako on onda odgovara: Zvao se Nikola!
Velika mrtvačka glava, koja mu se približava, i pita. Otac? Vater? A ču, kako on onda odgovara: Zvao se Nikola! A mati? Mutter?
I dodade, a baba, Ikonija! Ona mi je bila nešto najslađe na svetu! Rođen? Geboren? Primetivši da je ta gorostasna, mrtvačka glava neka Vijena, koja ga pita, sa kojom razgovara, u snu, kao da je pred carskim oficirima, sa nojevim perom na
Mutter? – Ču, kako se i dalje dere Vijena, mrtvačka lubanja. Bila je turska robinja, sa babom Ikonijom, kad ste vi, majku vam, ulazili.
Tako ti ded Gavrilo i brat mu Mijailo ostanu sirote! Gut! Jawohl? Abtren! Kad Austrijanci odoše, mrtvačka glava nestade, a Pavlu sinu zemlja njegova, u bojama plavim, zelenim, zlatnim, rumenim.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ništa ne govori. Samo mu jače odudaraju oni njegovi puni, crni brkovi od bleda, koščata, a sada još i mrtvačka lica. I ispred Anice ukočeno, sve više počne da se diže. Pogled mu strog, mračan, uprt u nju. Ona ništa ne sme.
Kostić, Laza - PESME
A uz nju se prikučila aždaha, sedmoglavi zmaj, na prvoj glavi glava mrtvačka, iz vilica joj modri plam polagano po crnom dimu liže kô da nešto piše, — u mlazovih pročitam sričući: Ruvarac!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Stajali su nepomično pored topova. Cevi su zjapile sada otvorene, kao mrtvačka usta. Na svim stranama vide se tragovi borbe. Razbacane čuturice, kape, delovi vojničke spreme, ispaljene čaure.
Okrenula sam se. Ne znam kako sam došla do vojnika. Ugledala sam dva mrtvačka bela sanduka jedan iznad drugog. Izvukli su gornji i zastali. Kao da se plašili. Daha nisam imala. Glava me zanosila.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
) Učio sam i slikarstvo, privatno, kod jednog profesora. Moja slika uljana, Jedna mrtvačka lubanja, bila je na izložbi škola. Od mojih drugova ostala su mi samo imena.
Sa tavanice se cere zadrigla seljačka lica, u drvorezu, a iz ugla vire crna mrtvačka nosila, išarana babama i životinjama, kao u srednjem veku. Sva crkva huji.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A u selu prava mrtvačka grobnica... Tek u nekoj kući začuje se vrisak gladnog odojčeta, koga sanjiva majka pritiskuje na punačke dojke i, dok
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
il' rađa? A uz nju se prikučila aždaha, Sedmoglavi zmaj, Na prvoj glavi glava mrtvačka, Iz vilica joj modri plam Polagano po crnom dimu liže K'o da nešto piše; u mlazovih pročitam sričući: Ruvarac!...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali, pre svega, on je fizički degenerik. Fiziološki, Grk je saraga-čovek. Mrtvačka glava u modrocrnoj koži, sa dve „špenadle“ na usnama, to je tip grčke glave isušene, bezizrazne, beskrvne.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Prokletstvo, prokletstvo... I ti bi opet da bežiš daleko, daleko; ali oči se zorno upiru u bleda mrtvačka lica, što stoje razbacana oko tebe, i ti koračaš mašinalno, polako od trupa do trupa, zastaješ, zagledaš ga, pipaš ga,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(SEZ, 7, 75; 19, 241; Brastvo, 9—10, 442). Njime se kiti sofra o zadušnoj suboti (SEZ, 19, 29); kadi se mrtvačka žrtva prilikom »puštanja vode« o Velikom četvrtku (іb.
Pri tome valja imati na umu da se mrtvačka žrtva uopšte baca u reku (v. GNČ, 41, 219 id), i da »đavo« često nije ništa drugo nego duša pokojnika (o. s., 223 idd).
u vatru »tobože za pticu, koja živi u vazduhu i hrani se samo ovakvim mirom« (GZM, b, 270). Ovo je, izvesno, mrtvačka žrtva, jer se žrtva »ticama« ima po pravilu uvek da shvati kao žrtva dušama. J.
juna). One se dotle ne smeju jesti, a toga dana imaju se prvo »dati iz ruke« (mrtvačka žrtva), na onda tek jesti. U jednoj basmi protiv vrućice traži se i dobija j.
On se izdašno upotrebljuje i u crkvi, i ne izostaje ni iz jednog obreda crkvenog. T. se kadi mrtvačka žrtva (npr. SEZ, 19, 41; 254), haljine koje ostaju iza mrtvaca i koje se posle daju sirotinji (SEZ, 16, 254), gomile
1, 609: devojka koja vraća prsten junaku (zato što ga njen »rod ne ljubi«), obraća se pelenu kao cvetu kojim se kiti mrtvačka pratnja: »Oj pelen̓, pelenče, moje gorko cveće, Tobom će se moji svati zakititi Kad me stanu tužnu do groba nositi«.
Ilić, Vojislav J. - PESME
i ko je? Skrstivši umorne ruke, on dugo stojaše tako, Tako ga i tavna ponoć pred likom kamenim nađe. Napolju mrtvačka tama... Silvije bezumno viknu, Kad strašna, čudesna slika s mramornog podnožja sađe, I tiho pristupi njemu. „Čudiš se!