Jakšić, Đura - PROZA
lekari kost po kost iz malaksaloga tela čupali, izdahnuo je; pa sad oni koji su ga do smrti mučili, dođoše da mu čelo mrtve glave mrtvačku sveću zapale. Ala su milostivi ti ljudi, ti bližnji naši!...
Brat do brata, prijatelj do prijatelja, sa ubojnim oružjem u ruci pade. Bleda lica na crvenoj krvi, mrtve ruke previle se preko studenoga gvožđa... Divna studija za uvenčane živopisce pređašnjih vekova!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ranjeni junak ispušta mač i šlem, a švalja uzima iglu i naprstak. ŠVALjA Skupljam trine, trice i kučine, drešim mrtve čvorove, mokre uzlove, gde god koji konac nađem podižem ga, plav na zelen nadovezujem, u klupče ga namotavam, ne
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
U grad odu, zaištu hata beloga, no Fočić počne se protiviti: da ne da do mrtve glave. Onda skoče Užičani: „Vala ćeš ga dati, ili ćemo sad i tebe i hala predati Srbima u ruke.
strane, ali je pet puta više palo Turaka, jerbo oni s polja jurišaju, a Srbi iz šanca dočekuju, i Turci vas dan svoje i mrtve i ranjene odnose. Kad se veće mrak ufati, Afiz poplaši se i u Paraćin vrati.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nije bilo nikakvo čudo videti ženu na razbojištu gde prevrće mrtve i ranjene, zapaja ih i zalaže... Zar je jedna priča iz toga doba kako čak i same babe biju Turke!
Nije bilo većih sukoba, ali je vazda bio po koji buljuk Turaka, koje su ovi presretali i tukli. Svoje su mrtve, Srbe, saranjivali, a Turke su ostavljali da ih jedu ptice grabljivice.
Borba beše očajna, ali sila beše jača, te joj se ne može odoleti. Mrtve su zamenjivali živi, koji stojahu nemi i nepomični, očekujući da ih snađe ono isto što i njihne drugove, preko čijih se
Dučić, Jovan - PESME
PADANjE LIŠĆA Koračaše nema, hladna, pored mene, Bez srebrne suze u mutnome oku; Kraj nas behu mrtve ruže i vrbene, Padalo je veče na vodu široku Stare jedne reke. Njen je korak bio Kô korak samoće, nečujan i setan.
prolazi tiho, jednoliko, Vetar mesečinom zasipa i veje; Spi nebo i zemlja; i ne dozna niko Tu pagansku ljubav sred mrtve aleje. NOVEMBAR Raširilo se u nemoj visini Jesenje nebo, olovno i prazno.
Učiniće ga opštim grobom, Svud ostavivši smrt i senke; Poneće svoje mrtve sobom, I novo blago, i sve ženke. A vratiće se mirno tada, Sve kao reke koje plave, — Dokle za krvav zapad pada
Na zgarištu ti drže govore, Na gubilištu podlo piruju, Na bunjištima sade lovore... I mrtve uče sad da miruju. Moj dobri rode, svi su rđavi, Vapaj tvoj ne čuju što tuguje!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Odnijesmo popa kući. Iz usta i nosa loptila mu je krv, a noge visiše kao mrtve. Još je disao. Namazasmo mu uljem izgorijelo mjesto na leđima, pokvasismo košulju octom, pa mu je navukosmo i položismo
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
revolveri, sanduci, ćebad, bluze, karte, busola, poigravaju, tresu se, drhte, prete nešto kao da imaju dušu, i ako su mrtve, pa se Jurišiću učini užasno, kao da sve one u glas viču. beži, beži, beži Jurišiću beži gde znaš! On jurnu na polje.
Jaoj! Eno strče moje mrtve noge do kolena: voze me u jednom divnom rimskom šaru sa dva točka od cveća. Neki truli, smradni i slinavi redovi
I prolazimo kroz triumfalne kapije. Kako su veličanstvene ove triumfalne kapije kroz koje prolaze klateći se moje mrtve noge do kolena u rimskim dvokolicama prepunim cveća! Pst! Kukavica kuka. Gde je moja senka?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
on nije uspeo da nametne podunavskim pukovima uniforme, koje Austrija zavodi, a da nije uspeo ni da ih natera da svoje mrtve, kroz varoš, ne nose otkrivene, do groblja. Niti da ušore svoja sela.
On bi im to dozvolio, i na paradama. A ako će da sahranjuju svoje mrtve i gole, šta to smeta? On, Engelshofen, dozvolio bi im to i nasred Beča.
U trenutku kad grof Palavičini pomenu da je, otsad, zabranjeno da mrtve iznose u otvorenom sanduku, i, da mora, otsad, da ih sahranjuju u zakovanom sanduku, neko mu nešto, iz gomile, doviknu.
Ona posmatra njega, koji je, kad mu je žena umrla, za ovaj svet kao umro, i sad ubija sebe, zbog te mrtve žene, tako reći, svako jutro. A Božič?
Između živih i mrtvih – reče Volkov – sve se veze prekidaju, pa, prema tome, kapetan može poštovati uspomenu svoje mrtve žene, ali se, zbog te smrti, ne može odreći života, i živih žena na ovome svetu.
Silom prilika. A kao da ga neki pogreb prati, već godinu dana, uspomena mrtve žene ga stalno prati, pa mu se čini da ona i sad sedi pred njim, u kolima, i gleda ga, suznim očima.
kaže, da kod nas ostavi uspomenu učtivosti, ne zato što mu je do nas više, naročito, stalo, nego radi uspomene na naše mrtve, koje je u svom dugom životu, često, pod svojom komandom imao. Bili su to hrabri, čestiti, pošteni, ljudi.
Ona ga čuje, noću, kako se budi i uzdiše. Tako mu mrtve žene, neka ćuti, neka izbegava Višnjevskog. Samo da iz Tokaja iziđu živi, da se ne unesreće, da ne ostanu u sramoti, a
Pisali su oni već i Leopoldu I. Kako još nisu, ni za nedavne mrtve svoje, suzu otrli – za sinovima, za braćom, palim za Austriju – već im nove mrtve ištu, i čeka ih, opet, sirotinja,
Kako još nisu, ni za nedavne mrtve svoje, suzu otrli – za sinovima, za braćom, palim za Austriju – već im nove mrtve ištu, i čeka ih, opet, sirotinja, beda, i tuga, i starost. Nisu Isakoviči bili prvi koji su naumili da se odsele.
zabeležen, po tim brdskim naseljima, ni u knjigama postmajstera na tom putu, ni u knjigama sveštenika po selima, koji mrtve zapisuju, na groblju. Po krčmama, niko nije pamtio čoveka, koji je putovao usamljeno.
Poljupci te mrtve žene bili su sve strasniji, i slađi, a neka opojna svetlost izbijala je, u zagrljaju, iz njenih grudi.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sva priroda je živa ili dejstvuje kao živa, i mrtve stvari i zamišljene. Ima duhova u vodi, u zemlji, u drveću. Po prostranim i nedirnutim šumama i planinama su razne vile,
Pred Veliku Gospojinu poste isto onako kao pravoslavni, a ne kao Turci uz ramazan; sahranjuju mrtve po hrišćanskim običajima, sa prekrštenim rukama i nogama okrenutim istoku, a ne kao muslimani sa nogama okrenutim jugu
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Iza kuće, u samom zavijutku mrtve Tise kričale su sarke a u dvorištu se o grane dve patuljaste višnje vešao čitav čopor klinaca između dve i dvanaest.
koje se kačilo za njenu suknju a onda se nasmejala obuhvativši pogledom nasip sa železničkom prugom, sjajno ogledalo mrtve Tise iza pruge i jednu rodu koja je dremala kraj ševara. - Sad idi!
Ispod nasipa svetlela se razlivena površina mrtve Tise puna trski i kreketanja žaba. Činilo se kao da nam neko veliko ogledalo blešti u lice.
Ja sam rekao da će biti. Sada sam se gadio samome sebi zbog toga. Malo izdignuto, okruženo vodama žive i mrtve Tise, močvarama i trskama, Karanovo je izgledalo kao da lebdi u vazduhu okačeno tornjevima svojih crkava u nebo i
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Komesar će poslati jednog momka da višoj vlasti javi. Međutim dođe i lekar, zaveže rane kočijašima i lopovu, a one mrtve iznesoše napolje i pokraj njih namestiše stražu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
svoje vlasti, da leži po kući kao neka stvar, oko koje mirno obilaze, bila je željna sad da se kuća oko nje prevrne, a mrtve stvari, nepomične i uvek iste, razdražiše je i uznemiriše.
Tek kada i veterane iz turskih ratova počeše seljaci donositi mrtve pijane, i kad i njegove sluge Arkadija, jedne noći nesta, te ga nađoše tek treći dan, obučenog u bezbroj sukanja,
Oplakivahu mrtve i žive, pesmama otegnutim, naričućim, tako dugotrajnim, da je za to vreme neprijatelj sve ređe pucao, da posle, uopšte,
pred mirnim konjima što se na pucnjavu nisu ni trzali, sa svojim psima što su začuđeno njušili miris baruta, zagledajući mrtve, išao je Isakovič, ne znajući gde je njegov puk, jer se ljudi behu pomešali.
opet u svilenoj, dugoj košulji, na postelji, dok je ispod grada, po jarkovima, Podunavski polk sahranjivao dva dana svoje mrtve, među kojima beše i više oficira. To uzeće Caberna razbi kapiju Elzasa, ali ostade poslednja bitka puka na tom pohodu.
tihe, vidne noći, počeše da provode večeri septembarske, ne znajući da se, u tuđini, njini mili i dragi, ostavivši mrtve, vraćaju na zimovanje.
Vratiti se dakle, isto tako besmisleno, kao što se i pre vraćalo, ostavivši mrtve u zemlji i pokrhana kola po blatnjavim putevima.
Da im daju zastave, da ih kite perjem i da ih prebrojavaju, žive i mrtve, kao konje i fišeke. Da izmeću njihovog tumaranja po ratištima i života onih na domu, u baruštinama, nema nikakvog
na jednom velikom balkonu, punom oficira, markiz Askanio Gvadanji, kome je imao da pokaže sve žive momke, da nabroji mrtve, i da oda svaku poštu i čast, pre no što vojnike otpusti kućama.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA SMRTOMRSCE Tražim pomilovanje za one koji brzo zaborave mrtve, one što odmah sa spiska ih skinu i prekinu sa njima veze olako kao paučinu.
niko da je slab kad oprosti i da je krivcu saučesnik, da je babun kad pomiluje babuna, samo kad on podiže svrgnute i mrtve vaskrsava, klevetnici ćute, ne kažu da je zanesenjak ili pesnik.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pevao bez sluha. Mumlao na onim mestima pesme gde ne znam reči. Vozio polako kraj slupanih kola iz kojih su odnosili mrtve. Kupovao potkovice na stočnim vašarima, za sreću.
Da li je to bio Sinan? BLAGOSLOVENO VREME DOSADE Vrela ulica. Mrtve, sparušene muve leže u avgustovskoj prašini izbledelih izloga, Bel Ami i Pufko ubijaju vreme.
Matavulj, Simo - USKOK
— I ne bio! — doda drugi. — Kako će smiriti toliku kavgu? Kako će presuditi za tolike mrtve glave!? — S pomoću božjom, kao i do sada! — priča treći.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Iz Gogolja su Revizor i Taras Buljba prevedeni 1870, a Mrtve duše 1872. Srbi Tolstoja počinju prevoditi ranije no ijedan drugi narod; njegova Mećava prevedena je još 1868, a Sreća u
Popović. U toj borbi protiv mrtve »školske literature«, on kao pole književnog rada ističe »prošlost i sadašnjost svog naroda«, »istoriju srbsku i
godine, i to sitnije stvari. Već 1872, sa Ljubomirom Miljkovićem, prevodi Gogoljeve Mrtve duše. Gogoljeva Tarasa Buljbu preveo je u dva maha (Beograd, 1876. i 1902).
Milićević, Vuk - Bespuće
jedne bijedne nemoći, nečega bez snage i bez volje; kiša je curila s prezrivim, bezvoljnim jadom, vazda jednaka, i preko mrtve noći i zamrzlog jutra i dana koji je kunjao.
Radičević, Branko - PESME
zemljicu ga vrže, I vernome ne ostavi drugu Ništa drugo do na srcu tugu, Tuga jadna samo muči grudi, Al' ne može mrtve da probudi. Zato, braćo, budimo veseli, Blago onom kom se dan još beli!
Krasno Srbi osvojiše grada, Pa već neki vrću se nazada — Već i hladne iskopaše rake, U njih mrtve spustiše junake, U slavu im pesme zapevaše — Al' i drugih pesama bejaše: Majke, seje, ljube verenice Zakukaše kano
ruke obavila, Prošâ život, prošâ jad i bolja — A moj Bože, budi tvoja volja, Ja se tebi i čudim i divim, Primi mrtve, ma ja idem živim.
1 70 Nesta dima i junačke vike, I nestade cike od pušaka, Samo kašto još po nož sijevne: Turci rube mrtve srpske glave.
zapadu se sprema: Poljubi usput gradove i sela, Poljubi reke, potoke i vrela, Poljubi Srblje, te sokole sive, Poljubi mrtve, poljubi i žive, Poljubi rane po grudi, po glavi, Poljubi krvcu što s' puši u travi.
jedareda Sa vrleti dole gleda, Ali sada manu stenu, Pa upravo k njima krenu; Već je blizu, sad još bliže, Već do mrtve eto stiže; Strašno oko na nji pade, Oni poše unazade, Dva-tri kroka postupiše Pa se opet skameniše.
Ma kraj mrtve ona staje, Posaže se, pogleda je, Pa se grotom tad osmenu; Oko nji se sve okrenu, I o tle se oboriše, Kô da i
Sunce granu, a po gori Silan žubor već žubori; Vojnici su već ustali, Pa ogledat mrtve stali, A suviše te ajduke, Što i staše take muke.
Zora zori, eto dana bela, No mani se jađana opela. Iskopaše duboke se rake, Te mi mrtve primaju junake; Jošte jedna raka stoji tuna, Tu Radivoj leži i Ajkuna, Ajka grli svoga Radivoja.
Bože velji, to je volja tvoja... Ja se tebi i čudim i divim, Primi mrtve, a ja idem živim. Ala divno Turci zaglavili, Al' je palo i Srbinja čili.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Strah neopisan i neiskazan, strah od nečega što se u meni buđaše i svega me poražavaše... Strah od ove gluve samoće, mrtve tišine i ovog tihog žuborenja i belaskanja vode spram mesečine. Sedoh. Drhtao sam kao prut. Odjednom čuh laki šušanj.
A još manje da mu je kadgod novaca zaiskala, sem kad ode u crkvu, na groblje, da mrtve prepoje, pa joj treba za popa. Čak ni jelo. Da nije morala za njega da gotovi, za sebe nikad ne bi.
Vidiš da nema krst na grudima. I zaista na prsima nije bilo krsta, već samo njegove skrštene, mrtve ruke. Sedosmo među ostale. Svi ćute. Niko ne govori. Čak u mrtvog Mitu i ne gledaju.
Soba, mrtvac, sveće koje su treptale, gorele — sve kao da se pokrenu, diže. Počeše da nariču. Svaka svoje mrtve da pominje, imenom da ih zove, poručuje im, oplakuje ih... Razleže se jauk, zapevka, naricanje!
njihova plača cela noć zajedno s njima, sa osvetljenim, mrtvim Mitom, kao da se pokrete, uskomeša, diže nebu cvileći za mrtve... Muški počeše da beže gunđajući: — Žene, ne plačite, žene! A one još u jači, veći plač. Kao da se nadmetahu.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad car vidje tolike vojnike povezane i bez rane i bez mrtve glave, pobješnje od ljutine, pa trže pola vojske te na ono polje.
Lalić, Ivan V. - PISMO
kojih zuje pčele; Biće meda, zujem vele, Od narcisa, od imele, Gorkog meda, posne žrtve Posmrtne za senke mrtve...
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Da bi scena bila potpuna, mi počinjemo da plačemo. Dosta nam je svega! Da smo samo znale, ne bismo se ni mrtve rodile u jednom ovakvom gradu kao što je Beograd! Samo je još to trebalo!
Gazili smo do kolena kroz dugmiće, andrmolje, trake za kosu, državne zastave, izlizane srebrne lisice, prašnjave šešire, mrtve fratre i stare novinske komplete — nazovimo taj haos dijalektički: viškom porodične vrednosti!
Posle su jedno dva i po sata odnosili sa bojišta mrtve i ranjene. — Povlačite se, pobeđeni ste! — urlao je lažni Makartur držeći se za levo uvce puno leda, a mi smo
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
GLAS POD KAMENOM Jednom se rodih kao hajduk opak da vek svoj u zasedi provedem brojeći tovare blaga i mrtve po granju glave.
kuće vodoskokom rudim i dok ih stražari nose nekuda van grada, s krovova se cedi krvava sluz i kad ih obese mrtve drveću lišće porumeni ko u jesen, vradžbine klete — dokaz da su krivi!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Životinje i mrtve stvari su odisale na čistoću, ali su zato vojnici popadali od umora. Ljudi su se umorno protezali, naročito vozari,
U amanet nam je ostavila ćesarska vojska svoje mrtve, svoje topove i ostalu spremu. Vojnici!... Mi nismo još kazali svoju poslednju reč.
Mrtvi vojnici su ležali kao opalo lišće. Topovi i kare bili su okrenuti u raznim pravcima, šestorne zaprege mrtve. Između konjskih leševa vidi se ruka ili noga nesrećnih vozara. Razbacana vojnička sprema: torbe, puške, fišeklije...
Ipak... pogledasmo slobodno u nebo i zaradovasmo se životu. POD OKRILjEM KRSTA Bolničari su odnosili mrtve i ranjene, a artiljerci su na rukama nosili glomazne topove, da se ne bi čuo ni najmanji šušanj.
Sakriveni iza šipraga, posmatramo austrijske rovove i naše mrtve vojnike između reke Save i rovova... Cela ravnica je nepomična i ukočena. Nigde se ne vidi živ stvor.
Kada se vrati reče nam da su Austrijanci preko parlamentara tražili dozvolu da sahrane naše mrtve. Naši su odgovorili da im dopuštaju, ali pod uslovom da dovedu sveštenika, koji će opojati mrtve.
Naši su odgovorili da im dopuštaju, ali pod uslovom da dovedu sveštenika, koji će opojati mrtve. Vojnici prišli takođe uz nasip i kroz izraslu travu posmatraju. Kolona se lagano primiče.
Vojnici ga prate pogledom, starajući se da upoznaju mrtve. Jer tamo su njihovi rođaci, braća, drugovi... I nikad ih više neće videti.
Mnogi su od naših rukavom brisali suze. Onda meštani s druge strane priđoše i odneše mrtve na kola. Trpali su ih jedne iznad drugih.
Na ulazu u selo naiđosmo na zavojište pred kojim beše masa vojnika sa otvorenim i krvavim ranama. Pokraj puta vidimo mrtve. Sigurno su bili teško ranjeni, pa su pri prenosu umrli i bolničari ih ostavili tu. Pešadija je zamakla.
A od njih obično i počinje. Kažu da te mrtve straže po cele bogovetne noći pucaju, iz straha ili zbog raznih priviđanja, koja proističu od šuštanja lišća ili od
Prilikom borbi poslednjih dana, pre nego što se i došlo na ovo mesto, on nije imao druga posla nego da pretresa mrtve, i kao iskusan ratnik, između ostaloga, kupio je i duvan. Potporučnik Radojko zadovoljno trlja ruke i puni svoju kutiju.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sviram smrt, al mi gudalo rasipa nehotične zvuke. A zidovi mrtve i oblake što plove blago mi miluju ruke. Jednako ćarlija kao dalek vrt tragom mojim senka moja, puna žita i neba
Gladan i krvav je narod moj. A sjajna prošlost je laž. A ko nas voli, nek voli kamen goli. Nek poljubi mržnju i mrtve. Iskopane oči, vino što se toči, u slavu ubistva i žrtve. O pravdi i pobedi svetoj nek umukne krik.
Tu su prošle hiljade naših sudbina. Klečali smo i plakali smo. Ostale su samo tuđe, bezbojne, mračne ulice. Mrtve kuće. Kako se sve svrši! Kad sam stigao kući, bila je ponoć; nisam mogao da zaspim; čitao sam.
Mislite li da je kralja Nikole propaganda popustila zato što nas poštuju; naše mrtve, naše žrtve? Pala je zato što je danas, na veru, nemoguće naći para. Da je našla, videli biste. Druge su našle.
imate vađenje očiju; markiz de Sad seče perverzno ženu na pozornici (vidi se krv), a abnormalne dame drže u ormanu leš mrtve devojčice. Posle toga, sentimentalne scene. Sve to nije bez jedne beskrajne „ispečenosti“ u zanatu.
Posle Sezana, kartaši. Bisijer ih još i sad raspravlja. Ceo kubizam je opasno sišao sa pejsaža, telesâ, na mrtve prirode sa violinom.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Tama je pala... Sumorno ćute troja vešala U gluho doba tišine mrtve— Prazna i crna— S njih su nedavno skinute žrtve: Dva razbojnika i Božiji sin— Dva trna I jedan krin...
Mrtvi pripadaju Bogu, njima je dobro. Gore je živima kad ostanu samohrani. Ali Bog je milostiv. On podiže naše mrtve u živima. I tako matere nalaze izgubljenu decu, a deca roditelje... Ajde sa mnom... volim te kao svoje rođeno dete.
Rakić, Milan - PESME
NAPUŠTENA CRKVA Leži stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, samrt ista; Nad glavom oreol od kovana srebra.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Gledao sam po dva među sobom đe uprte kakvu ženetinu tjelesine mrtve i lijene (potegla bi po stotinu okah!), pa je nose proz gradske ulice usred podne tamo i ovamo.
VUK MIĆUNOVIĆ Što bajete kao bajalice ali babe kad u bob vračaju? Što će znati mrtve kosturine kako će se kome dogoditi? VUKOTA MRVALjEVIĆ Koje jade ti tobož mudruješ?
Iza tmine i sunce ogrije: pred večer se nad tobom izvedri, Turke mrtve po tebe brojasmo, pogodit se nigda nè mogâsmo oko broja, koliko ih bješe.
ZAGRLI S ĐEDOM BAJKOM (KNEZOM), UGRABI MU NOŽ IZA PASA I UBI SAMA SEBE; BAJKO SE PRENEMOGNE I PADE SPORED UNUKE MRTVE. VUK TOMANOVIĆ Hvala Bogu, velike žalosti što nas nađe danas iznenada! SVAK ĆUTI I PLAČE.
Šest putah sam s njim na muku bio đe prah gori pred oči junačke i đe glave mrtve polijeću — jošt takvijeh očih gvozdenijeh ja ne viđeh u jednoga momka. A nemaše jošt dvadest godinah.
Baja i Novaka, pripijeva Draška i Vukotu i dva Vuka od sela Trnjinah, Markovića i Tomanovića, a klikuje i žive i mrtve — vidi strašnu uru pred očima! Nama živa srca popucaše, potrčasmo kuli Radunovoj, oko nje se poklasmo s Turcima.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I kao da ga glasnik nije mogao na vreme naći, kada se to desilo, te nije mogao stići, da ih bar vidi mrtve. Ali pored sve te njegove odvojenosti i usamljenosti od kuće, od rodbine, pa čak i od svoje žene, u kući se ipak živelo
Pandurović, Sima - PESME
Čađ i dim na lice pada, Kao na dušu. U daljine sive Gube se misli bez nade i sklada; A mrtve nade neće da ožive, K’o ni vek zlatan propale Ninive. ILUZIJA DUGA SEĆANjA I NADE Ta jesen uvek rane moje zlêdi.
se u snu snâže, Nadom na slobodu; i kad osmeh stidljiv Prve zore sine na one što traže Hleba, — on je min’o pokraj mrtve straže, Besmrtan i miran, ponosan, nevidljiv.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Ćaše zimus isto ’vako“, reče Krcun. „Ponekad zagraj e bi probudio i...“ „I mrtve?“ „Ne samo njih, no i tebe, valaj!“ Otaš i Spasoje slatko se nasmijaše. Mišan mu odgovori: „Šapat u paprat!
Sve što podnosite i trpite, naknađuje vam se ponosom što vam kroz oči sijeva. Branite svoje ognjište; svetite i mrtve i žive što ih je varvarstvo ugnječilo.
Ovaj potonji bijaše još u životu. Kad se povrnuše po Marka, ali on naslonio glavu na mrtve konje i otvorio oči. Lagano, među dvojicom drugova, pođe on uz goru.
— Ne, danas je malo drukčije. Danas popo natakne petrahilj, očita iz trebnika dvije-tri molitvice, pomene mrtve, okadi trpezu, pa bjež’.
“ upita Milić. „Znala, bogme! Kazivali mi jutros naki naši ljudi. Ha!“ reče baba, pokazujući na mrtve, „ti će momci da čuvaju bez izmjene stražu za Zaslapu. Jadni! Izgubiste li još kojega?“ „Ne, Bogu fala!
Posjedaše. Ali čim serdar sjede, ote mu se oko, te ugleda mrtve, pa kao da bješe na žeravu sio, skoči, otrča i otkri oba mrtvaca i viknu groznim glasom: „Janko!
Četnici se zagledahu. „A što! Što se zagledaste momci!“ viknu Milić. „Nosićemo ih, vaistinu, svu četvoricu, i mrtve i ranjene. Nešto sam se predomislio. Ta na pragu smo!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tako me ne takla ljuta zmija usred oka! Tako me oružje ne izdalo kad je najveća potreba! Tako me prije sjutra u mrtve oči ne ljubili! Tako me strijela usrijed, počeoka ne ubila! Tako me tuđe oči ne vodile!
Kuća ti se kućetinom zvala, na ognjištu iznicalo trnje! Lijek tražio kod sedam Stana i devet Marija! Majka te u mrtve oči poljubila! Majčino te mlijeko gubalo! Manji umro nego što si se rodio! Našlo te više čudo od smrti!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Car tako i učini, i teke stane zvijukati okolo mrtve šćeri, ona sjede, a otac je zagrli i odmah naredi da se sjutradan pripravi što treba za svadbu.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ako li se u veliki post dogodi pomen ovaj rečene bratije naše, tada samo subotom pojemo panihide za mrtve. A onima čije se panihide dogode u posne dane, treba im pre mesopusta otpojati panihide za pokoj.
I skoro umrlom da pojete panihide. Da ne bude to, zapovedamo: ako bi neki od bratije hteli da idu i da poju za mrtve, neka to izvole, a drugi neka poju u paraklitiku propisanu panihidu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Parusije, salandari, proskomidije | i drugojača kojekakva imena, izmišljena za globiti žive i mrtve, to su ti tvoji Jerusalimci i Svetogorci; budak njima valja i motika, neka rade ka i drugi ljudi.
A što se usuđuješ spasitelja spominjati, to je tvoje krajnje | bezumije. Možeš li ti po vodi kao po suvu hoditi, mrtve voskresavati i proča spasiteljeva čudesa činiti? Što si ti? Balavče jedno. Pak [h]oćeš da bog s tobom čudo čini.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
dokazivati kako su nelogične sve one vjere hrišćanske koje ne priznaju „čistilište“ (purgatoriju), a ipak se mole za mrtve...
— Jeto, doture, bez zamirke, vi rišćani ne virujete da ima čistilište, a zašto onda plaćate salandare i parastose za mrtve? Recite mi, molim vas, šta im to pomaže? Ko je u paklu, molitve ga ne mogu izvaditi, a ko je u raju, njemuka ne tribaju?
Je li tako? E, kad je tako, šta, dakle, pomažu molitve za vaše mrtve? — Ne pomažu, bogme, ni našijem, ni vašijem, no su dobro došle popovima!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Luka Došljak. U Beogradu, na groblju, i ja ću biti došljak. Na sredini groblja stade, kao umoren tiskanjem kroz mrtve komšije i zemljake, i okrenu se ka selu, uzimajući očima njegovu jutarnju tišinu pritisnutu magluštinom.
odozgo, po njemu se sleže prašina zvuka, zvuk se cedi kroz mrtve kapilare suvih hrastovih brvana. On udiše sitnu ciku i pogubljeno piskanje bronze i tuča, i sam sasvim izgubljen.
Tola ne savlada suvo, sitno rucanje. GLAVA TREĆA Gusne veče i miriše na tikvene vreže i mrtve kukuruzove rese. Nadničari dolaze i ćutke vuku umor u veliku kuhinju, a Simki se s lica ne briše osmeh, pomalo surov.
“ „Spavaj... spavaj...“ Nije tada, kurva, spavala, pomisli, žureći kući iz pola, gde su seljaci na gomilu strpali mrtve kukuruze. Pa šta ona misli, šta sam ja? Hoće da me prevari da je ne isteram iz kuće. Danas, odmah će je isterati.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Već je uveliko bilo svanulo, ali se još pucalo, ustanici su slavili svoju pobedu i skupljali svoje mrtve, seizi sovjetnika Mladena Milovanovića već su upadali u opustele turske dućane i napuštene turske kuće, sa uzvikom:
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Il' možda suza ide žalosti, Da nas orosi tužna kapljica? Ili nam mrtve vraća zemljica? Vrata škrinuše... O duše! o mila seni! O majko moja! o blago meni!
Sve u bl'jesku stoje!... Jedna okolo kandila se vije, A neka bolno, k'o da suze lije, Pred slikom dršće mrtve majke moje; Neke bijele, kao ljiljan prvi, Samo im zlatno meko perje grudi; Neke sve plave, tek im grlo rudi, Kao da
„Mi združujemo duše ludi svije'! Mrtve sa živim vežu naše niti; I s nama vazda uza te će biti I oni koje davno trava krije! „Prigrli ova jata blagodatna!...
- Sama vrba stoji... J. Dučić XCI IZ „JADRANSKIH SONETA“ (1—10) 1 Samo ja i jedro iznad mrtve vode, Nespokojni, mračni, nemi podjednako! Noć... Mirisni vetar provejava lako, I oblaci tiho i nečujno hode.
Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, Samrt ista; Nad glavom oreol od kovanog srebra. Dar negdašnjeg plemstva i pobožnog sebra, Đerdan od
Tama je pala... Sumorno ćute troja vešala U gluho doba tišine mrtve, Prazna i crna. S njih su nedavno skinute žrtve: Dva razbojnika i Božji sin Dva divlja trna I jedan krin...
“ ...A sunce žeže... Spavaju doline... Tegobne snove sva priroda snuje. Samo, u času te mrtve tišine, Dosadni cvrčak odnekud se čuje. I gle! moj čuvar skide kapu s glave! Kud ga to misli daleko odnose?
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
razvijanim, svetom slavom nebesne blagosti, kako što mu i sada sljeduješ po blatnojzi i mračnoj judoli u okovu mrtve tjelesine.
Pob'jeđene mojom krunom sjajnom, sakriše se u guste gomile u prostore mrtvijeh bezdanah; tamo svoje mrtve i plačevne satvaraju sa smrću figure po gnusnome njihovome vkusu.
Od udara ovog svevišnjega bezdne hladne zasute atomom, koje dosad ime ne poznaše do sna hladna i tišine mrtve, ne zefira, ne luče, ne glasa - sad ih moćna potrese desnica, te joj n'jeme iz mračne utrobe podjeknuše svemogućom
Popa, Vasko - KORA
PEPELjARI Majušno sunce Sa žutom kosom od duvana Gasi se u pepeljari Krv jevtinog ruža doji Mrtve trupce čikova Obezglavljena drvca čeznu Za krunama od sumpora Zelenci od pepela njište Zaustavljeni u propnju Ogromna
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Nikola“, reče sam sebi, „ne razumem te!“ Odjedanput postade mu sve jasno i razumljivo. „Ove ruševine nisu mrtve, one dišu! Osećam njihov besmrtni dah kako struji kroz ovaj vazduh i oživljava sadašnjicu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
svežina, već spolja ne uđe nikakav zvuk, niti žumor, niti miris, ništa sem nešto više svetlosti i to umorne, sumorne i mrtve. Oh, poznavao sam dobro ovaj mir, mir groblja, mir koji guši, neizdržljiv, užasan.
“ Napićemo se, bogami. Ona stvar mora da je izravnata. Šta će čovek, mora da zaboravi i na mrtve i na rane i na sramote, jer čovek je čelik, još tvrđi. Napićemo se, vidim.
Kažu mu na primer: — Sekula, otidi, boga ti, do mrtve straže numera 1 i odnesi ovu lepinju s kajmakom potporučniku Ćosiću. A on pozdravi po vojnički: — ... Razumem!
se; znam da i oni imaju smisla za meru, čak i ti apotekarski pomoćnici, i da beskrajna, iako letnja, noć ima suviše mrtve tišine i za mene.
Tada usred one mrtve tišine, jedne od najsvečanijih noći koju je ljubav mogla da doživi, zadrhtaše najedanput pa se kao neki talasi nada
Ove mrtve vojnike sahranjivali su naši i Francuzi na jednom prostoru onoga platoa, kopajući za njih rake i obeležavajući im grobove
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Oni xoće da sve spoznaju opipom — prsti tih slijepaca sa široko otvorenim očima — i da iz svake mrtve stvari izbave njen živi glas. Ruka mi bojažljivo posegnu, kao da iščekuje neko otkrovenje, i prsti taknuše žice.
U njenu se počast vode igre pod žutim uštapom i do mrtve iznemoglosti preskače preko vatara; slaveći nju dočekuju se nova rođenja i ispraćaju pokojnici do grobova; u njeno ime
iskustava koja su se kasnije obilno potvrdila: ne izmicati se uzaludno neizbježivoj patnji: gaziti dalje kroz nju, do one mrtve tačke na kojoj iznurenost ljudskog stroja potpuno izbalansira patnju.
I gle, sva ta suvež bijelih vjenčanih vijenaca, rasutih okvirića, s fotografijama, uvojaka mrtve kose pohranjene u zatvorenim kovertama i kutijicama, više mi nije govorila ništa, nije više svjedočila ni o čemu nego o
Tad sam spoznao da i mrtve stvari umiru. Od najranijih godina osjećao sam dostojanstvo onoga što je starije od nas. Stvari kojima ne pamtimo
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
BOG, DA SMIJEM KAZATI 379 MENI JEDAN, A TEBI OSTALO 380 NESRETNIKU SE NE MOŽE POMOĆI 382 I TO ĆE PROĆI 383 ŠTO ZOVETE MRTVE?
— Ne, ako boga znaš! — reći će mu vezirović. — Kakva nam je korist od mrtve? Sluga ne dade omesti, no ponovo poteže nožem, a kraljeva se kći od straha baildisa, pa u toj neznani izbljuje zmiju
Ali rob, ne mareći ništa za to, odgovori mu: — I to će proći. ŠTO ZOVETE MRTVE? Prevozila se preko jedne vode lađa punana svakoga naroda, pa uždi žestoki vjetar da su svi u riziku života bili, pa
Što zovete mrtve, nego dajte da zovemo koga iz onog sela da nam pomogu. REČNIK abatiti — zastati, zateći andes — muslimansko pranje
Petković, Vladislav Dis - PESME
tama, Nečujno i tiho, ne praveći zvuke, Po zidu se penje u čudnim slikama: K'o ljubavna čežnja, kao tuga znana Preko mrtve drage, preko groba lednog; I nasuprot tami iz ranijih dana, Javlja mi se slika srećnog jutra jednog.
Zaspale su potom. Ona, bez života I mladosti, spava na krilima tuge; Mesto cevi — mrtvo cveće, mrtve duge Po njoj: ona spava, s njom njena lepota.
I dok zemlja mirno prima cveće, Kao vazduh umrle cvrkute, Moja mis'o lagano se kreće Kroz grobove u mrtve minute. Gledam doba izgubljeno, tavno, Gde u hladu bajki se odmara; Vidim prošlost po'abanu davno, Vek do veka, i
Mrtvi ljudi i mrtve radosti Gledaju me snom što se ne menja: Mrtva snaga velike mladosti Sad mi priča o duhu kamenja. O životu iz sedih
I dok zemlja mirno prima cveće Kao vazduh umrle cvrkute, Moja mis'o lagano se kreće Kroz grobove u mrtve minute. UMRLI DANI UTOPLjENE DUŠE Još jednom samo, o, da mi je dići Ispod života svet umrlih nada; Još jednom samo,
Jutro mi svako pruža život ceo, A svaka ponoć jedan pokrov beo. Za mrtve nemam molitve, ni bole. Posmatram, gledam; moje vreme teče.
Noćas me je pohodila sreća Mrtvih duša, i san mrtve ruže, Noćas bila sva mrtva proleća: I mirisi mrtvi svuda kruže. Noćas ljubav dolazila k meni, Mrtva ljubav iz sviju
Koliko prostran k'o grob sviju ljudi S danima njinim teškim k'o olovo, Teškim k'o suza, koja mrtve budi, K'o noć sa suzom, kada sam bolov'o, I osećao dodir mrtve studi! I sve to grob moj!
danima njinim teškim k'o olovo, Teškim k'o suza, koja mrtve budi, K'o noć sa suzom, kada sam bolov'o, I osećao dodir mrtve studi! I sve to grob moj!
I sve to grob moj! Tu će lepo stati Sve mrtve ruže srca dece nežne, Što će živeti, a bol neće znati, Kao ni cveće ispod kore snežne, Što se kameni, i ipak ne pati.
propasti S prestola tajni i snova i zvuka, Ja sam došao bez bola i žudi Tu, gde za nebo niko nema vida, Tu, gde i mrtve ubijaju ljudi, Tu, gde je žena pojava bez stida, Ja sam došao bez bola i žudi.
I ostavljajući sporo svoje sreće znak, Sa naslonjenom glavom o mrtve aprile, Ja osetih tada poraz, grob i zadah jak. K'o ma'ovina meka, k'o pokrov od svile, Zaborav će sad padati na
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—A masline zdrave kao dukat. Biće da je pri dnu. Po večeri skupa sedećke molili su se bogu. Posle, kada i za mrtve nameniše nekoliko „očenaša”, polegoše po slami jedno do drugoga, prikupljajući se svako svome.
će da zaokrene u do, okrete se prama gradu; može biti da joj ga je bilo milo, ili se sjeti svoga poočima, ili svoje mrtve majke, tek, ne rekavši nikome ni riječi, nagne nanovo natrag nizbrdicom.
Čeljad u lađi, dižući se s mjesta, zadržaše dah. — Je! — potvrdi stari ribar. Sama lađa doplovi do mrtve lješine. Mrtvac nauznačice leži između škrapa: kosa mu se rasula, na po otvorene oči uprte su u prostor, lice sure
Sili se da zaplače, da nad njim dulje ostane, — to i druge rane — no ne može; na ustima osjeća dodir njegove prazne, mrtve puti, besvjesno ruka joj bježi k ustima da taj dodir otare sa svoje žive puti, da ga uništi.... — Ukrcajmo se!
Ivo Polić pope se na najviše mesto sivoga zida u bršljanu obraslo. S te visine pogleda u dvorište. Mrtve leže u popodnevnome suncu preturene stvari starih ostataka iz raznih doba, svedoci rimskoga, bizantijskoga i turskoga
suncu preturene stvari starih ostataka iz raznih doba, svedoci rimskoga, bizantijskoga i turskoga gospodstva. Mrtve leže, osvojene mladim divljim zelenilom korova, žbunova i drveta.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
(2) Ima večeri koje su puste kao glečeri. (3) Ima večeri koje su mrtve kao jeza. (Itd.) (1) Nek teku reke nek teku reke nek teku reke nek nose što nose nisam ovde da prodajem zjala da
Ubistvo žive zaručnice zarad mrtve rođake nema kao podlogu običnu, nego iz kolektivno zapamćenih mitskih engrama vaskrsnutu incestuoznost.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
emocije - kako se to valjda najbolje vidi u Večitom poljupcu183 - skopčane s jakim potiskivanjem, i dolaze kanda iz „mrtve ljubavi.
I to kao otuda sa tih vodenica i bašta gde taj golub treperi[. . . ]”184 U lirici je dobro poznat motiv „mrtve drage”.
I koliko je Dis u lirici, tačno toliko je Borisav Stanković pesnik „mrtve ljubavi” u pripoveci i romanu. Oni imaju i dosta sličnih, u izvesnim detaljima čak istih pejzaža.
Stoga Sofka nosi u sebi jedan oblik „mrtve ljubavi”, koja je zaprečena pre nego je doprla do svesti. Iz ovoga duboko zapretanog jezgra zapravo i potiču njene
Miljković, Branko - PESME
GROB NA LOVĆENU Ali ne, to još uvek nije vreme. To je jedno mesto koje prepoznajem u prostoru. Mrtve su gore odakle ta reč dođe. Sfingo s pticom lažljivom umesto lica koje svlada tajna iza slepe maske.
Ona će sačuvati namere moje i tvoje I vaskrsnuće mrtve rođendane po milosti. U podnožju vetra nemerljiva sen oholosti Nestaće u pepelu onih što više ne postoje.
na štakama spavaj al im glas ne sanjaj IV Noć je puna mračnih anđela ukleta lađa nosi teret izgubljenog vremena i naše mrtve prijatelje u šumu bez ptica trebalo je preći more vreme i prostor koji su se pomešali sada su za jednu smrt daleko od
nema ih profil njihovog odsustva čuva noć zelengore njihove su smrti najdivnija sazvežđa na jugu neba zemlja miriše na mrtve zelengoro čujem te ušima svoga srca i njih tu niko nije umro ko je umro zvezdo moje krvi i njihove zelengore VIII Za
i našega srca One rastu van jave pa nam se onda jave Čine paralelnim prošlost i budućnost i staraju se da ne bude više mrtve stvarnosti nego žive nestvarnosti Idu do smrti i natrag i čine vreme potrebnim Pomešaju dan i noć i začnu slatke
Krakov, Stanislav - KRILA
Ranjenici su ječali, urlali ili izdisali. Oko krvave vate po zemlji mileli su mravi. Poljski su miševi cikali od zlobe. Mrtve su sklanjali u stranu.
— Izgibosmo, izgibosmo, zavapio je Mardžukić, gojazni starešina komordžija, i nabrajao je mrtve. Možda su zbog toga njegove oči bile pune suza. Dušku su oči suzile zbog dima.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kao konjičku pratnju Komarov povede beograđane Gaju Damnjanovića i Nikolu Đorđevića i još Z—4 seljaka. Dođosmo do naše mrtve straže. — Bratci, estь Turki vperedi? pita Komarov stražare. — Turci je l'? — pita opet stražar sa svoje strane.
Major Ilija Marković, čiji bataljoni baš tada ulažahu u borbu, stao nasred polja, oči mu kao u mrtve ribe, zinuo, podigao i raširio obadve ruke, vrat ispružio a glavu malko pognuo napred, kao ono čovek kad čeka da ga
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
grudi, I niko nema ni reči, ni glasa, Niko s’ ne usudi Dotaknut se krila tog sna, il’ jave, Zatalasat’ vazduh oko mrtve glave.
VIII Mrtvo nebo, mrtva zemlja, Ne miču se magle sive; Mrtvi dani, mrtve noći, — Samo boli jošte žive. Tone, pada mrtva nada U naruče mrtvom Bogu, Izumrlo što je moglo, Samo boli još ne
Neka radi ko šta hoće, Slobodno je, svak po svome, A ja mrtve moje dižem, Pa u srcu nosim svome. Grob je i to, al’ na njemu Duša moja crkvu zida.
LXII Grob je trulež, — on ne ume Brzo pepô stvarat’ — Tu smo blizu, kad će mrtve Živi oganj zgarat’. Ako tada budem imô Živih prijatelja, Setiće se mojih tijo Prošaptanih želja.
Zorom rano Zraci sunca zasinuše; Žarko sjaju i pevaju: „Ovako se suze suše!“ Druge noći: opet suze Na ostatku mrtve ruže; Opet vele topli zraci: Ovako se suze suše!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Od bolova i zaglušnoga treska već sam se onesvestio. Poneka iskrica svesti sine i razrogačenim očima posmatram one mrtve oko sebe. Došlo mi je da jeknem, da upravim pesnice nebu, pa da viknem: dosta je bilo krvi... Aman!
Malo zatim sruči nam se na glavu čitava reka od kamenja, te se sabismo u gomilu. Odnekuda nose mrtve. Jednoga udarila u glavu pa mu oko iskočilo. Zatim smo pretrčali jedan nezaklonjen prostor.
Zapitao sam ovoga pored mene da li su došle njihove mrtve straže. — Stigli su maločas. Čuli smo kako kopaju. Kao da me nešto smlati.
događaj je jasan. Mi smo svoju dužnost izvršili... Možemo ići. Pri polasku pozdravismo mrtve. Išli smo ćuteći. Kod prvoga topa komandir zastade. — Zbogom, naredniče!
Ljudi su se skrili u lagume, odakle ih povremeno izvlače mrtve. Ili se pod zemljom razleže jauk ranjenika... Sunce je utonulo u bezdan iza planina.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Iza brega kad su stali, Sinci k majci povikali: „Oj premila majko, zbogom!” Odziv majke, kog’ čekaše, Mrtve gore im poslaše — Odziv: Zbogom, zbogom, zbogom!...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A!... ti si, Katunoviću?... KATUNOVIĆ: Ja sam — Al’ ko si ti, korakom mirnim Što usred boja mrtve polazi?... RADOŠ ORLOVIĆ: Ne poznaješ me!...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Tri junice, što su se onomadne ošturile, nađoše jutros govedari mrtve u toru. Orlovi mrlinaši, oni grdni planinski orlovi oguljenih, golih vratova i dugih, zaoštrljenih kljunova, počeše se
— Šjutra će biti grobovi i biljezi naše čeljadi mračni, neosvijetljeni. Nemam čime spomenuti mrtve svoje, niti imam čime darovati kljasta i sakata za pokoj duša nji'ovi'... Šta dočeka Relja Kneževiću!
Bojić, Milutin - PESME
Januar fijuče u sutonskoj studi, Bičevana reka modri se i peni. Jauk golih grana mrtve iz sna budi: Kikoće se vreme u večitoj smeni.
A kad ponoć smiri ulice i dvorce, Ti, zgrčena, čuvaš pust i mračan forum, Idole skrnaviš, pljuješ mrtve borce, Ti, Večita Sumnja, ti Deuѕ deorum.
Neizgladive kao večno klete Poljane, koje mrtve use zgrću, Za tuđi ujed na meni se svete I prete Te oči koje ne tamne ni smrću.
Opelo gordo držim u doba jeze noćne Nad ovom svetom vodom. Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Leži groblje hrabrih, leži brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada.
(1916) XXXIII Igra pustim grobljem težak dah bagrenja, A dva stara vrana na crkvenom krovu Grakću kô da mrtve iz grobnice zovu. I ču se gromor kô lomnjava stenja.
Jakšić, Đura - PESME
Il’, možda, suza ide žalosti Da nas orosi tužna kapljica? Ili nam mrtve vraća zemljica? . . . . . . . . . . . . . . Vrata škrinuše... O, duše! O, mila seni! O, majko moja! O, blago meni!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
godine, u okolini Struge pojavilo vrlo mnogo zmija, ljudi su ih najpre ubijali i onda, bez obzira na to što su već mrtve, svaku bez izuzetka spaljivali.
, upor. SEZ, 31, 1924, 76). Žrtva u senu mrtvima verovatna je i zbog toga što s. za mrtve ima naročitu privlačnu snagu.
Burjan. U okolini Zaječara na Veliki četvrtak »pale u dvorištu burjan za mrtve« (GEM, 42, 1978, 429); toga dana, na Vavedenje i Đurđevdan palile su se od b.
se kiti i kuva; upor. »prilaganje kukuruza za mrtve na oltar crkve u Niškoj Banji o Sv. Iliji« (GEM, 42, 1978, 397; v., u vezi s k., i 424 id, 494).
S. je i hrana za mrtve, i lek: pošto se deca, radi isceljenja, provuku ispod orahovih žila, daje im se po kašika s. (SEZ, 83, 1971, 208,
Ćipiko, Ivo - Pauci
Marija se učini nevješta pitanju i mirno odvrati: — Došla sam pohoditi mrtve... Mladić ućuta. U taj iznenadni čas on nije našao nijedne ri ječi koja bi bila toliko uzvišena i vrijedna da označi
Domalo eto i njih redom. Juru i Mariju prati majka im. Stari Grle vodi za ruku svoje jedino dijete od druge, već mrtve žene. On je sve svoje prodao i od njegova roda u selu već niko ne ostaje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne, ne i ne. Kaže se samo trnje, ali nipošto glogovo.“ On je onda upravio na mene svoje tvrde oči, bez sjaja, kao mrtve pa ipak pokretljive.
da me nasadi na vrh Kule kao kvočku na jaja, da onde sedim i da odozgo pratim šta rade razbojnici, da brojim žive, mrtve i ranjene i da sve to beležim. Došlo je poslednje vreme. Lepa dužnost za pismena čoveka.
Ridao je i gotovo urlikao od bola, musavi siročići su vrištali od užasa vrzmajući se oko mrtve majke i očajnog oca, no svejedno ljudi su nalazili da je to ipak vrlo smešno.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Pram njegove guste kose Jecajući vetri nose I gde pade, krsta kije, Gusti bršljan da se vije. Ah, za mrtve ko da mari? Samo gavran tu šestari; Al' se i on brzo vine, I gubi se u daljine . . . Što se muti zora sjajna?
Na ognjištu plamen liže Kamen studeni, I u kutu slike niže Mrtve jeseni. Hladnom kišom ovlažene Ćute ravnice I ja sklopih umorene Svoje zenice.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ Znači da je duh onog sićušnog stvorenja ipak nešto više, nešto što stoji iznad mrtve materije. Nazovite ga božanskom iskrom, pa ćete lako razumeti kako nauka ispituje istoriju Zemlje.
da li oni postoje, i da li oni određuju jednoznačno tok žive prirode, kao što fizikalni zakoni određuju unapred tok mrtve.
Stanković, Borisav - TAŠANA
tamo, kod kuće, nisam na miru od onog starog, oca ti — znaš ga kakav je: ni za šta, ma šta da je, odmah on kuću digne mrtve na miru ne ostavi od vike i psovke — a ono i ovde kad kod tebe dođem...
Jer kažem: Vera i Bog nije za mrtve već za vas žive. da vama, živima, život olakša: da što vas snađe u životu, osobito smrt, verujući da je Bog tako hteo,
Kuda? Ah, znam: na groblje ću! Tamo mrtve da opevam i sebe, kao već mrtvoga, sahranim. (Zadubljen u misli sedi na minderluku.) Ulazi Mladen sa bratstvenicima.
HADžI RISTA i OSTALI Ne dedo, ne! MIRON Svršeno je. Mrtav sam i idem među mrtve. Vi, tutori, čujte: Ja u ime duhovne vlasti koja mi je Bogom dana, popa Manasiju postavljam za starešinu vaše saborne
A hadžika, kad vidi, samo mene grdi. A ne zna kako je meni kad pođem da ga od bare istrgnem a on iskolači one mrtve oči na mene i počne da reži, da mi čisto srce stane od straha... A zdrav je, zdrav kao vuk.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kad smo se ono jedared, ima godina, počeli raspravljati sa švapskim grobljem: ko kome prelazi granicu i sahranjuje mrtve u tuđu veru, mi odovud rešismo da ćemo iskopati jendek. I jedne noći počesmo kopati.
— Naravno da je pop-Tima otperjao; ali su polako otperjali i svi Vlaovići, i nisu stigli da prevuku svoje mrtve u svoje rodno selo. Ima tako Vlaovića na dva groblja, ali ih nema više u životu.
KNjIGA DRUGA DECA Tako se stvari zbivaju; uvek i vavek Cvetovi šljiva na mrtve padaju... V. H. Odn (W. N. Auden) Ako od grobnice Vlaovića, malčice uzbrdo, krenete glavnim grobljanskim putem, i
Najedared neko viknu: Decu nose! Pa neko drugi: Deca idu! Ali devojčice se nisu javljale ni mrtve ni žive. Rastrčala se policija; kraj obale se dreše čamci i tovare u njih čaklje i ribarske „vodene lampe”; kapije na
koji je počeo tuda da prolazi u novi logor stoke za klanje; a ponekad se i vozio tuda, na šinterskim kolima, koja su mrtve i još malo žive pse nosili na Kereće groblje.
” Tako kažu Srbi, i tako i jeste. Kuća bez dece, jalova košnica. Dvoje starih bez dece, dve mrtve pčele u stvrdnutom vosku... Znaš li šta mi reče Morfidis jednom prilikom?
ima neki zadatak, neku dužnost, neki „posao”, kako se to kaže, za sebe i za svoje, ili za druge ljude, za žive ili za mrtve.” Stari Papastergije je sa oduševljenjem govorio o Spidi: „Jedini čovek koji zna našta će mu ono što ima i što zna”.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pretvaraš vino u vodu i vodu u vino; crno zamazuješ belim, a belo crnim; dižeš mrtve Lazare iz groba, a žive Lazare sahranjuješ. Kadar si izmiti bez sapuna, obrijati bez brijača i oprati veš bez ceđa.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kao da čujemo vrisak žena i dece. U prolazu vidimo pobijenu zapregu, mrtve vozare. Tek iza sela zastadosmo da se prikupimo. Konji su brektali.
Put je izlokan, usled mraza se stvrdnuo, te se premoreni konji neprestano sapliću. Ukraj puta vidimo mrtve konje ili polomljena kola. Sretamo često neke dečake, koji se vraćaju natrag. Zaustavljamo jednu grupu.
Tri meseca tukli su se bez smene i odmora. A sada su ostavili zemlju i mrtve drugove. Ostao im je poslednji dah. Stoji masa promrzla, dok Bistrica huči i vetar zavija.
na uzmak, ali su izbegavali i pretpostavku da bi jednoga dana mogli uništiti ono za što su intimno vezali život svoj. Mrtve su to stvari, zaista, ali podstaknute ljudskom snagom, one su bile simbol vojničkog dostojanstva.
Opet bivak neke baterije. Kare bez točkova leže kao mrtvački sanduci, a razlupane cevi zjape kao mrtve zmijurine. Malo dalje, pepeo sagorele slame i dimljivi ugarci drvenih delova.
Ljudi su se sa velikim naporom dizali. Dežurni je ostao sa nekoliko vojnika da zakopaju mrtve. Moj konj jedva je micao. Sjahao sam i poveo ga. Ali on se tako sporo kretao da smo ga morali vući.
Posle svakog prenoćišta vojnici pred zoru kopaju rake, da sahrane mrtve. Ležali su zajedno u šatoru, pa nisu ni primetili kad je umro. Sasvim nečujno, bez ropca, bez želje, bez jauka.
Kao da očekuju da njih stave u onaj red. Vojnici se raspituju za one mrtve. Rekoše kako su to pomrli vojnici iz okolnih logora. Oni živi čekaju auto, koji treba mrtve nekud da odnese.
Rekoše kako su to pomrli vojnici iz okolnih logora. Oni živi čekaju auto, koji treba mrtve nekud da odnese. Išli smo lagano.
NA DNU PAKLA Napad Bugara na Katunac i Požarsku Kosu slomljen je. Neprijatelj je ostavio svoje mrtve, ogroman materijal i povukao se na vrhove Moglenskih planina.
A naših sve manje. Nije bilo kvadratnog metra gde nije ležao mrtav naš ili bugarski vojnik. Ko će još da sahranjuje mrtve. Sve je pohrlilo da poljubi zemlju i pogine. Šest dana i šest noći trajala je ta klanica...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Vide i veštice: Varalica zna tajnu, mogao bi ih podaviti dok trepneš. Ali šta će Varalici mrtve veštice? — Šta tražiš? — pitaju ga uglas, mole.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Em je dava, Em je ne udava... MITKA (prekida je): Neću tej stare, tej mrtve, hadžijske pesme! Drugo! KOŠTANA (peva): Dude mori, Dude, belo Dude, Kako tebe, Dude, nigde nema, Ni u Tursko,
Šantić, Aleksa - PESME
Sve u blijesku stoje!... Jedna okolo kandila se vije, A neka bolno, kô da suze lije, Pred slikom dršće mrtve majke moje.
Mi združujemo duše ljudi svije'! Mrtve sa živim vežu naše niti: I s nama vazda uza te će biti I oni koje davno trava krije! Prigrli ova jata blagodatna!
Gdje su naše žrtve? Zar ne čuje niko: sve jače i jače Krv naših otaca kako ljuto plače I kako se tresu one kosti mrtve? Teško nama!... Eno, tuđin se veseli I sva blaga naša otima i hara...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Govore sokoli, gavrani, konji, pa čak n mrtve ljudske glave. To je ostatak iz prastarih vremena kad je čovek svemu oko sebe pripisivao svoje osobine i moći.
To Turcima vrlo mučno bilo, pa govore caru čestitome: „Gospodine, care Pojazete, Marko nije junak nikoliko, veće mrtve odsijeca glave i pred tebe na bakšiš donosi“.
Kako bi ga živa dočekao kad od mrtve glave poigravaš?“ Car mu dade tri tovara blaga. Ode Marko bijelu Prilipu, osta Musa uvrh Kačanika.
Ja kad viđe Crnojević Ivo, on prevrće te leševe mrtve i krvave ogleduje glave, sve tražaše dijete Maksima. Al̓ ga Ivan naći ne mogaše, no on nađe sestrića Jovana, što je
da pijemo vino: greota je tebe pogubiti, jer si teke na svet nastanuo; već se predaj, Senkoviću Ivo, i bez rane i bez mrtve glave! A evo ti tvrdu veru dajem da ti ništa učiniti neću: u tvog babe mlogo kažu blaga, podaj blago pa otkupi glavu“.
Đe svezaše tri dobra junaka, tri junaka trideset Turaka, i bez rane i bez mrtve glave!“ Progovori Senjanin Tadija: „Ne čud’te se, Senjanke đevojke, to se srela sreća i nesreća, moja sreća, njihova
Zla pogleda u dobra junaka! Kako li ga Turci prevariše, i bez rane i bez mrtve glave svezaše mu ruke naopako?“ Kad družinu na račun uzela, al’ ne ima druga sedmerice!
od tih elemenata je Markovo tamnovanje i izbavljanje iz tamnice, drugi su tri Musina srca, a treći — sultanov strah od mrtve glave. U ruskoslovenskoj književnosti nalazi se i priča o premudrom Akiru.
A na kraju pesme ta nadmoćnost je još snažnije izražena carevim strahom od mrtve Musine glave n Markovim podsmehom: „Kako bi ga živa dočekao, kad od mrtve glave poigravaš?
još snažnije izražena carevim strahom od mrtve Musine glave n Markovim podsmehom: „Kako bi ga živa dočekao, kad od mrtve glave poigravaš?
obavijeno vučjom kožom. Lepo Turci pomoć privatiše, tj. „božju pomoć“, pozdrav. I bez rane i bez mrtve glave, tj. da te ne ranim ili ubijem. Robom ikad, a grobom nikada, tj.
do smrti. 66 U riječi pali pod Udbinu, tj. govoreći (razgovarajući se) došli su pod Udbinu. I bez rane i bez mrtve glave, tj. da niko od njih nije ni ranjen ni ubijen. Ko me viče sa tavnice b’jele?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Te rad tebe, čoveka, bih i ja čovek. Bez nijedne mi pomoći mrtve oslobodih, i zarad tebe na zemlji od tvoje kćeri devojke-matere mi rodih se i obrezan po zakonu osmodnevan bih...
Pak potrča za njima te ih obadvoje s kopjem pronuzi i iznese ih mrtve na kopju pred svu vojsku da istrebi podnašanje i šeganje ljudsko od izrailjskih vojištana.
U ono dobi ti pogani svoj adet imadijahu ne kopati mrtve u zemlju ljudske lešine, nego na vatri ih sažizahu. Kako tadar svud opkoljeno dobijahu grad toliko iznutra koje s kakvom
po bedenu bojnom prigotovljenom od Patrićija majstorijom, — svuda izokola njih tušta gubljahu, tako da nisu oni živi mrtve im mogli stačati žeći ih na vatri. To se zgodi onim hvaliocem, što sa suha bijahu navalili izsobarati gradske stene.
Nigde ništa im nesta za kami zubi. Te jošte crnje i huđe prođoše od gladi: ka psi manjkavahu. Počeše jesti mrtve svoje lešine i svaku lipsotinu. A i toga im ne nastača. Najposle što habe čovečaska lajna s prahom mesiše te jedoše.
Rad od omraze što se od hristjanske vere odvratiše kroz neke jepiskupe svoje nazvaše ih Rusnjaci jedne mrtve lešine, te po tome ostade im ime Lesi.
Inoplemenika neveru. Imam i tri Ilijina zadahnuća; na sina s Araftenine, s čime ću proživiti mrtve. Također i tri s vodom prilivanja imam naponjena s čime ću posvetiti Bogu prinos.