Jakšić, Đura - PROZA
1871. MOJA LjUBAV PISMO POKOJNOJ CENZURI Groblje je nemo, a mrtvi ne čitaju... To će vam, pokojna gospođo, svi doktori posvedočiti; pak i opet grobar što vam pečat na nadgrobnoj ploči
I vi govorite o ljubavi! Vi!.. Smešno! A kad su mrtvi ljubili? Za života beste bič živima, gaziste sve što se usudilo disati, ljubiti...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Francuzi s gasmaskom na licu, pred sonetom, pred poljupcem I cvetom, pred šampanjcem! I Venecijanci mrtvi pod lafetom, s licem u pepelu, pritisnuti rancem!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Posle, jedne zime, ne pamtim koje godine, očima sam gledao kao đak, gde svako jutro po osam i po devet mrtvi̓ frajkoraca donesu iz kvartira i strpaju u stražaru kod škole u Ašanji, pak odande iza dudare po 12 nji̓ strpaju u jednu
Zato ti ukratko kažem, da četiri dahije dokle gode nama u ruke ne dođu mrtvi ili živi, nikakva mira dotle nema, niti o miru govori! I zbogom!
pokraj vatri pečene jaganjce, svu veče— ru, sav prtljag i pljačku, pobegnu, neki se u virove ubske podave, dosta i̓ i mrtvi̓ ostane, a drugi (se) pod jedno brdo uz kraj pribiju. Naši svu noć iz mraka pucaju. (Kažu da je bilo 5800 Turaka.
voda, a gornja kapija vrlo tvrda, — paša i svi Turci na donju kapiju nagrnu i tako sebe obezbede, premda je bilo dosta mrtvi̓ i ranjeni̓ od obe strane. Mi se vratimo u naš logor u Topolik. Ovo je bilo u mesecu juniju 1806. godine.
U tebe je malo vojske, a u Afiza silna je vojska, on će i na zor prođi”. — Milenko: „Može preko moje i moji̓ vojnika mrtvi̓ glava; ali dok jedan živ traje, proći mu ovud ne dam. A Bog pravednoj strani pomaže.
Kad se veće mrak ufati, Afiz poplaši se i u Paraćin vrati. Sami̓ mrtvi̓ turski̓ konja preko četiri stotine što je oko šanca ležalo, krome što je ranjeni odvedeno.
” Vojska opali puške; kako se govorilo oko 10 s polja koje mrtvi̓ koje ranjeni̓ palo; dok se ovi odbiju natrag i dobošom oglase, i poznadu se.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Puca onaj jastuk pod njim, kao da je natovaren vodenični točak. Dođe već da se svisne od tereta. Svoga ga mrtvi znoj probi... Čitav sahat borio se tako s tom nečastivom silom. Dok se čuše srećom i petli...
Tu ti se pilo, jelo, pevalo. Tu se pilo za pokoj duše svima vodeničarima što su god dotle osvanuli mrtvi u zaroškoj vodenici. Tu ti se napijalo u zdravlje popu, kmetu, Strahinji i svemu Zarožju.
Dučić, Jovan - PESME
mu mirne zvezde svetle kad se smrkne, I puno je sunca, kao čaša vina; Zmija na po puta zastane da crkne, Držeć mrtvi pogled put naših visina.
PESMA TIŠINE Zborim ti nestaloj, dok žalosno plavi Mrtvi sjaj mesečev na planinskoj rti. Ti si još uza me; vrata su ljubavi Uvek otvorena, kao vrata smrti.
Miris jasmina mešao se sa ljubičastom svetlosti noći u kojoj je spavao mrtvi sin Božji. Vojnici su bili pospali. Njihovo oružje i šlemovi svetlili su oko groba.
da ih ne pokradu, Nosi, reko srpska, krv nevinih žrtvi: Radosne pobede heroji nam dadu, Ali strašnu pravdu izvojuju mrtvi. 20. oktobar 1941. („Amerikanski Srbobran“, 28.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
nekako sumorno, kao neka omarina, pa sve u nekom sutonu, i ptičice spavaju, i šareni leptiri se polepili po drveću kao mrtvi, pa sve ćuti i kunja, samo se čuje neko tiho jecanje i plakanje, isprekidano gukanjem gavranovim, odande iz onog
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ta je zadušnica najvažnija jer za nju vele: da se onda mrtvi, cele zime do tada zatvoreni gore, na nebu, puštaju tada s neba te da onako željni, gladni, siđu u svoje grobove i
da što se tad njima, za u pokoj duša mrtvih, dâ, da oni pojedu, popiju, kao da se samim mrtvima dalo, kao da se oni, mrtvi, digli iz grobova te sami oni jeli, pili, krepili se.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Hristić onda pojuri tamo. ali u ruševinama njenim oba telefoniste, razmrskani i unakaženi, ležahu mrtvi i vrući. On zgrabi jedan karabin što je ležao pored njih i stade bežati.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
PETAR: Gospodaru, pala nam šupa i ubila konje. JANjA: Što, more, što? PETAR: Mrtvi konji, nema više pomoći JANjA: Kirije imon! Ubiem si! (Trči.) Ubiem si! (Zavjesa pada.) DJEJSTVO DRUGO POZORIJE 1.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
E, ne verujete, je li, ali tako je! Ne lažu mrtvi! Laže Garsuli! Meni ostaviste samo jednu knjigu: Žitije mučenika naših svetih. Gut! A ubistvo?
u rosijskom poslanstvu, pomenutog dana, Isakovič je, polako, zaboravljao svoju Bečliku, kao što se zaboravljaju mrtvi, kad ih sahranimo. Kopša mu je bio saopštio da serbske majke, grofa Bestuševa, u Beču, više nema.
Na hodnicima, gde se dvojica sastanu, samo bi jedan mogao ostati živ. Na avliji bi ostali samo mrtvi. Dok bi se alarm raščuo, dok bi pomoć došla, većina zatvorenika mogla bi da se razbegne.
Ponavljao je da bi se do guvernera zatvora moglo prodreti, lako. A na dvorištu tvrđave, nepomični, ostali bi samo mrtvi. Volkovu se to brbljanje Isakoviča bilo dosadilo i jedva je čekao, da tog oficira vidi da je otišao.
Pavle onda steže sablju, i svoju, ogrnutu abu, pa učini korak, dva, prema kući, koja je bila mirna, kao da su u njoj mrtvi, arestirani.
su se, kaže, od Crne Bare počevši, uputile za njima, a oni, Isakoviči, ogledaju se, od tog vremena, u svakoj vodi, kao mrtvi konjanici. Gde oni prenoće, gde se probude, na hungarskim ravnima, Mesec liči na lice mrtvog čoveka.
i posle, u Rosiji, pominjao samo ono, što je u Tokaju počeo da im govori: Setite se, kaže, kako smo i do Fruške stigli, mrtvi umorni, gladni, sasušeni, ritavi. Bubnji su nam bili nemi. Pomrli su nam bili, uz put, i svirači.
Lišće bi uzletelo pred njim, zalepršalo i padalo, kao bezbrojni, žuti, crveni, mrki, mrtvi, leptirovi, koje vetar podiže, ali koji krilima više ne mašu.
bili, u kući, ostavljeni – kod svojih nogu, Petar je ležao na tatarskim jastucima, sa glavom dignutom visoko, kao mrtvi. Imao je, međutim, širom otvorene oči. Bile su zagledane u beskrajni prostor kijevski.
Teodosije - ŽITIJA
Jer gde se ustanovi ustav čovečje prirode, da živi mrtvima pišu, ili da njima nešto govore, ili da mrtvi žive slušaju, i zapovesti njihove vrše?
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
dobro utaba Čeka da seme nikne Seme mu glavu isprazni Pretvori je u mišju rupu Miševi pojedu seme Na mestu ostanu mrtvi U praznoj se glavi vetar nastani I koti šarene vetriće TRULE KOBILE Jedan drugom budu kamen na srcu Kamen ko
Nušić, Branislav - POKOJNIK
) ANTA: Au, ala su krupni naslovi. SPASOJE (čita jedan naslov): Čujte samo, molim vas: „Mrtvi se dižu”. ANTA (čita): „A kad dođe suđeni dan smrti, mrtvi će se dići iz grobova”.
SPASOJE (čita jedan naslov): Čujte samo, molim vas: „Mrtvi se dižu”. ANTA (čita): „A kad dođe suđeni dan smrti, mrtvi će se dići iz grobova”. NOVAKOVIĆ (čita): „U parceli 17 grobnica 39 otvorila se i mrtvac se digao”.
NOVAKOVIĆ (čita): „U parceli 17 grobnica 39 otvorila se i mrtvac se digao”. LjUBOMIR (čita): „Mrtvi ustaju, mrtvi govore”. ANA (donela je čašu vode). LjUBOMIR (ispio je vodu).
NOVAKOVIĆ (čita): „U parceli 17 grobnica 39 otvorila se i mrtvac se digao”. LjUBOMIR (čita): „Mrtvi ustaju, mrtvi govore”. ANA (donela je čašu vode). LjUBOMIR (ispio je vodu).
Čekajući na tramvajskoj stanici, otvorio sam novine i privukao mi je pažnju upadljivi naslov: „Mrtvi ustaju, mrtvi govore!” Pročitah prve redove i na jedan mah me obli znoj! RINA: Isto tako i mene.
Čekajući na tramvajskoj stanici, otvorio sam novine i privukao mi je pažnju upadljivi naslov: „Mrtvi ustaju, mrtvi govore!” Pročitah prve redove i na jedan mah me obli znoj! RINA: Isto tako i mene.
Istragom je utvrđeno da ste vi izvršili samoubistvo i, prema tome, vi ste mrtvi; vi ste pred zakonom mrtvi i vi ste za nas mrtvi. Sahranili smo vas, i to svečano.
Istragom je utvrđeno da ste vi izvršili samoubistvo i, prema tome, vi ste mrtvi; vi ste pred zakonom mrtvi i vi ste za nas mrtvi. Sahranili smo vas, i to svečano.
je utvrđeno da ste vi izvršili samoubistvo i, prema tome, vi ste mrtvi; vi ste pred zakonom mrtvi i vi ste za nas mrtvi. Sahranili smo vas, i to svečano.
Za vas bi jedini izlaz iz situacije bio kad bi se vratili tamo odakle ste i došli i pomirili se s tim da ste mrtvi. PAVLE: Da, to bi bio jedan izlaz iz situacije, ali ima još jedan, i ja sam se za ovaj drugi odlučio.
Imao sam prilike da dokazujem da je živ čovek koji leži već godinu dana u grobu. Bilo je potrebno da i mrtvi glasaju za izbore narodnih poslanika, al' to je drugo.
ĐAKOVIĆ: Pa, gospodine, recite vi meni, šta meni smeta sad, kad sam već ušao u samu tajnu, da bacim jedan letak: „Mrtvi su ustali, živi se spremaju da ih ponovo sahrane”. SPASOJE (preneražen): Nećete valjda?!...
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Za Karanovo su, kao i za mnoge druge, uostalom, pisci osobe koje su uspele da uđu u školske čitanke i umru. Mrtvi i pokopani, sa spomenicima po parkovima, oni mogu da budu čak i dragi!
To je evolucija. Svet u kome se probudio bio je svet genija masovne proizvodnje, a ljudi koje je poznavao bili su ili mrtvi ili sa izmenjenim mozgovima. To nije bilo neobično.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
propustio izaslanstvo što je tražilo barona Berenklau, da mu preda varoš i jedna kola, na koja behu natovareni mrtvi, koji su mlatarali visećim rukama i tresli spalim nogama.
Digavši se, len, toliko len da uskoro opet zaspa u hodu, mrmljajući nešto kroz nos, mrtvi Arkadije je išao pravo prema svojoj kući.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
) jer kao što mrtvi ne mogu ni da vide niti da čuju, tako isto se neka osoba može učiniti „slepom“ i „gluvom“. „Srpske i bugarske žene
’ to čine tri put“.¹⁴ U gornjoj Krajini novorođenčetu izmere usta koncem pre prvog dojenja i taj konac zavežu u mrtvi čvor. Kad dete napuni pola godine, odreše ovaj čvor, pa će, misle, dete ubrzo progovoriti.
U Bosanskoj krajini „zaveže mati ili babica novorođenom djetetu na onom komadiću pupka što će otpasti mrtvi uzao, pa kad djetetu bude sedam godina, daje mu da uzô odriješi i dijete će biti mnogo naprednije i jače“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Traže se da dođu na ponoćni bal kod Nebojše kule, mrtvi ili živi, i zaigraju valcer »Na lepom plavom Dunavu« s vilenjacima, vešticama, duhovima i davnim davljenicima. Traže se.
iznad grobova i zatrpanih kostiju ustanika, begova i derviša i žvaćete žvaku, a oni vas gledaju odozdo, ispod asfalta, mrtvi ratnici — baš vas briga!
gladni — uzimaćemo hranu, žlezde će lučiti neke svoje nepoznate sokove, varićemo poslednju večeru i dok budemo ležali mrtvi. Kako je sve to ponižavajuće, mislila je ne prestajući da guta zalogaje.
Matavulj, Simo - USKOK
Možete misliti kakav je umor savladao te ljude! I mi bjesmo mrtvi sustali, a pritište mrkla noć. Kad bi pred zoru, ču se poklič: „Ha, na noge, uteče Francuz!
Zatijem okupaše Krcuna, domaćica dade čistu košulju, te ga narediše. Onda njih šestorica, onako mrtvi umorni, polijegaše.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Našto mrtvi slovenski jezik, koji razume samo jedna mala manjina i koji je tuđ i nerazumljiv narodu? Učiti taj jezik znači gubiti
je ostala i koja se razvila u ovo što danas srpski narod ima, počeo je on raditi na narodnom i živom jeziku, odbacivši mrtvi tuđinski i skrpljeni crkveni jezik, isto onako kao što je energično potisnuo i crkvene ideje.
književni jezik, nije uspeo da hercegovačko narečje postane opšte narečje, ali je uspeo da živi i narodni jezik potisne mrtvi crkveni i školski jezik.
Vrlo mlad, ranije no iko, on je izišao na glas sa nekoliko dobro pisanih, sadržajnih pripovedaka (Mrtvi život, 1903; Vihor, 1904; Bespuće, 1906, štampano u zasebnoj knjizi, Sarajevo, 1912).
Radičević, Branko - PESME
Joj, kako se vojske uoštrile! Stoje mrtvi, brate, na gomile, Ama niko uspregnuti neće, Već ko može u boj se zapleće.
“ Pobismo se, stade šara cika, Beše mrtvi, beše ranjenika, Al' bez rane ne bi nijednoga, Svaki ljuto branio je svoga; Stari Stanko i on dopâ muka, Slomila se
je sa Cvetom u gradu, Sobom odzva Srbadiju mladu; Ti poneli ranjenike svoje, Pa sad žive i ranjene broje: Otud mrtvi pedeset vidiše, A ranjeni beše malo više.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Šta je sad ovo, evo, kanda, već i mrtvi ustaju, a? ...Pa šta, kad je preko noći nestalo silne carevine i njezine moći, onda mogu, vala, serbez i pokojnici
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
do nje dođe i uzme je, ja ću biti njegova, a ako ja prva k njoj dođem i uzmem je priđe vas, znadite da ćete vi svi mrtvi na ono mjesto ostati, nego pazite dobro što činite.
Kad stara donese zublju, arambaša viđe svoje 'ajduke đe leže mrtvi na jednoj gomili, te stane moliti vojnika da mu se smiluje — da mu oprosti život.
Pa onda pođe k nosilima, ali se nazovi-mrtvac uspravi p sedne vičući: — Mrtvi, kamo te se? A pobratim iza ugla: — Evo nas, svi smo gotovi.
Mi blago delismo kalpacima, a sad ustali svi mrtvi, pa svakome jedva po dva novca dopalo, a jednome ni to nije moglo izići, nego uzeše moju kapu te mu dadoše za dva
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
pesme na svetu, kao što je, na primer, Preverova „Barbara“ (sećaš li se onogo o oblacima koji furaju niz reku kao mrtvi kučići, maksimalno rečeno, na časnu reč!
pa u džepingeru nemam ni kintaća (čak ni za kofi), a dođe vreme da se sređuju formalnosti, oni — ti ležerni tipovi, mrtvi-ladni, srede lepo svoja pića, a kad im ja, misleći da su stvarno zaboravni, odvojim lakat u pleksus i kažem: „Pa,
Zamolite nekog da vam opali ćorak s daljine od tri metara i bićete ukokani dok kažete —britva! Mrtvi mrtvicijati, mislim, kao Ramzes III ili neko njemu sličan. Jao, mila moja majko, da ste ih samo videli na onom brdu!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Pod suncem sleđen, usred vode žednik, u gvozden-ljusci nestrpljenjem žuti a mrtvi svetle brežjem razasuti. Ni Petkov cyced niti Sredin ženik.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ponekad staklo močvare mirne leptirić modar krilima dirne. U kasnu jesen kad magle spuste nad polja mrtvi val, iz dalji sive severa hladnog u goste dođe ždral. Spusti se dole, zašumi trska, ledena skrama na vodi prska.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
koja misli so koja boli i deca dižu bivolju glavu u nebesa krene udar po čitavoj krajini prvo jedan pa drugi i mrtvi se jave na vest bodru velika je tradicija vampira jedan moli ubrus da obriše lice od korenja od kiše što se sliva od
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ako su oni nesposobni za vuču, neupotrebljivi su topovi i one granate. Ljudi su mrtvi — Govorio je komandir često vojnicima.
A koliko je tek mrtvih pred nama. Pri svakom ovom pucnju, od kojeg zemlja trepti, padaju mrtvi i ranjeni... I celu ovu masu zdravih i snažnih ljudi vode na gubilište.
Kao da nam prave špalir, ležali su mrtvi sa obe strane puta. Bitka se na ovome delu vodila na drumu, i gde je koji pao, tu i ostao. Bilo ih je mnogo.
Zatruparaše kopite konja. Ali prednji konji trećeg topa ustuknuše, frkćući. Mrtvi se isprečili. Sledeća zaprega najaha. Komandir viknu na vozare, te ovi razmahnuše bičevima.
Izgleda kao da su se mrtvi oslobodili muka. Ali je mučno posmatrati onoga jadnika koga je zrno udarilo u glavu, pa mu pozadi viri parče mozga.
Ali mučno je zagledati, jer su svi mrtvi imali podjednako mučenički izraz, te su naličili jedan na drugoga. Pregazismo reku.
Vidimo tamo neke nepomične prilike. Kada se još više razdani, naše slutnje postadoše strašna stvarnost. Mrtvi vojnici su ležali kao opalo lišće. Topovi i kare bili su okrenuti u raznim pravcima, šestorne zaprege mrtve.
Priča se kako nije dobro da pogreb ide istim putem. A mi naiđosmo opet na onu nesrećnu Bitvu, gde još leže mrtvi, naduveni konji i prevrnuta kola. Očajanje obuzima ljude pri pomisli na ponovan prelaz. Ko zna!...
U daljini negde odjekuje potmula topovska paljba, od koje drugi sada ginu i leže isto onako mrtvi... i pred ovim krstom i smirenom molitvom, ljudi kao da polažu računa sami sebi i nevoljno im se nameće misao: zašto...
Eno ga gde pade, onaj se u kovitlac okreće. Ali zašto oni naši leže mirno... mrtvi, mrtvi. Oh... rinu razorna u gomilu... Ala padaju...
Eno ga gde pade, onaj se u kovitlac okreće. Ali zašto oni naši leže mirno... mrtvi, mrtvi. Oh... rinu razorna u gomilu... Ala padaju...
NA KARTEČ! Na čistinama i između kukuruza ležali su mrtvi vojnici u plavim bluzama. Bilo je i teško ranjenih, koji su nemoćno dizali ruke, vapijući za pomoć.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nada mnom će u lišću svelom udi tvoji zasijati, mrtvi, mramorni, večni. VOJNIČKA PESMA Nisam je za srebro ni za zlato plako, niti za Dušanov sjaj.
Tamo se tresu, ne politička situacija, niti književne dogme, nego i sam život. To su mrtvi, koji pružaju ruke! Treba ih naplatiti!
Ne bih točio limonade iz Makijavelija. Ali mrtvi brzo ućute, a vidovdanska etika ne pali svuda. Prošla nedelja bila je madžarska. Sve su novine ćutale i čekale.
1924. LAMENT NAD BEOGRADOM JAN MAJEN i moj Srem, Paris, moji mrtvi drugovi, trešnje u Kini, priviđaju mi se još, dok ovde ćutim, bdim i mrem, i ležim, hladan, kao na pepelu klada.
A kad mi se glas, i oči, i dah, upokoje, Ti ćeš me, znam, uzeti na krilo svoje. ESPANjA i naš Hvar, Dobrović mrtvi, šejk što se u Sahari beli, priviđaju mi se još, kao utvare, vatre, var. Moj Sibe poludeli, zinuo kao peš.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
) Varaš se, dete!... Mati je daleko... Osetila sam danas to... Izgleda da je tako sad u zimu... u proleće su nam mrtvi, kanda, bliže, ozeleni trava, pa onda ptice... cveće... Mirisni povetarac... duše pokojtužno je, ali je lakše...
bićeš kod mene... Siroče: (Hvata je za ruku.) Kod tebe? Gospođa u crnini: Jeste... Ostavimo grobove na miru. Mrtvi pripadaju Bogu, njima je dobro. Gore je živima kad ostanu samohrani. Ali Bog je milostiv. On podiže naše mrtve u živima.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
stoje samo oni, njegovi najmiliji, koji tamo negde u ravnom polju na ovoj studeni, možda leže razmrskani, pobijeni, mrtvi. »Šta je ovo ?... Ne može biti! Zar baš sad, kad oni dolaze... zar baš ovaj voz!...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Dopis je bio pod naslovom »Varošani se bune«, a moto mu je bilo: »Ustajte, mrtvi!« Ko je baš toliko cepidlaka i radoznao da vidi i naslovu i onome pod »moto« pravo mesto, neka zagleda tamo gde je i
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Ali sutradan su naučnici zapazili da su urođenici mrtvi pijani i odmah su videli kako je do toga došlo: urođenici su popili sav alkohol u kome su brižljivo čuvane uhvaćene
Rakić, Milan - PESME
Hladni mrtvi svete, daleko od mene! Prošli su me snovi, ne budi ih više. Odvraćam od tebe mirne moje zene Što pod mesečinom nekad
U prošlosti tražim čarobnu mirnoću Da, vedar, završim mog života dane... Hladni mrtvi svete, daleko od mene! Ja ne tražim ništa i ne želim ništa, I ko mirni stražar, bez roka i smene, Ja brižljivo čuvam
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A tamo do vrata, u kujni, Cigani, mrtvi umorni, jedva drže zurle i dremaju. Napolju opet poče po treći put mrak da silazi, i sve ovo kao da se smirava,
Pandurović, Sima - PESME
SVOJIMA 30 SENKE 37 TIŠINA 38 BOLESNO PROLEĆE 40 PUT 42 ŽENA 44 KARIKATURE 46 REZIGNACIJA 50 NEIZBEŽNOST 52 MRTVI PLAMENOVI 53 SVUDA JESEN 60 VATRE SPASENjA 62 ILUZIJA DUGA SEĆANjA I NADE 64 ISTINA 66 STARI MOTIV 68 U IZNURENOM
tako, najzad, da se stiša U poslednju jesen jednog dana, Stalna, sitna dok zasipa kiša, Uz odjeke crne pesme vrana. MRTVI PLAMENOVI I Saranili su njene oči sjajne U tamu groba, u života bol; Saranili su njene ruke bajne U carstvo tame,
U dugačkom, tužnom i svečanom redu, Promiču kraj mene dani što su bili: Raskoš prvih snova u zlatu i svili, I mrtvi aprili, I radosti prošle i dragi profili.
Tonemo kao trup Titanika. Mrak. Neizvesnost. dugi, mrtvi časovi. Gluvo doba. Kruže kobni, crni glasovi. A duše zahvata slutnja, strah, i panika. SONET Šta je to?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Fala da je Bogu, barem je junački poginuo!“ „E momci! dosta bi pričanja, no da se saranjuju mrtvi, a živi da idu doma!“ reče Mijajlo. Serdar se diže s nategom.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Jednoj smrti ejvala, a druge se ne bojim! — Smrt se parom ne kupuje. — Umri ja — umre ceo svet. — Mrtvi se zla ne boje. — Ko će danas izedenom jagnjetu pomoći, ako sutra kurjaku i kožu zdere.
— Danas jesmo, sutra nijesmo. — Dok smo, nek’ smo, kad umremo, nek’ se spominjemo. — Mrtvi živima oči otvaraju. O SUDBINI — Ko se za vješala rodio, neće utonuti.
— Volij’ bih zecove čuvati — no ženu. — Gde se konji tuku, tu magarci mrtvi padaju. — Grmovi sporo rastu, al’ brzo se izvale. — Da nije nade, skupa bi užad bila.
(Žiška, žar) 102 — Miš medveda sveza? (Ključ i kovčeg) 103 — Mrtvi rodiše živoga? (Ognjilo, kremen, varnica i trud) 104 — Najviše zna, najmanje govori?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
68. Noću steono, a danju jalovo. 69. Od bijela kamena postalo, aljinu ima rukom negrađenu, od glasa njegova mrtvi ljudi ustaju, a poslije smrti krste ga. 70. Ozdol gvozdeno, ozgor drveno, a u srijedi mesano. 71.
Onda kaluđer tače štapom najpriđe čoeka, pa konje redom. Tek što kojega taknu, mrtvi oživlje a konji se u ljude provrgoše; pa ih upita: „Koji ste i što ste vi?
do nje dođe i uzme je, ja ću biti njegova, a ako ja prva k njoj dođem i uzmem je priđe vas, znadite da ćete vi svi mrtvi na ono mjesto ostati, nego pazite dobro što činite.
Kad to viđe carev sin, izvadi nož iza pasa, te sam sebe ubi, i oboje mrtvi na zemlju padoše. U ovi isti čas — Božja volja!
” oboje ustadoše na noge kao da im ništa nije bilo. Mrtvi se začude kako uskrsnuše, aj | otac radujući se povede ih u svoj dvor, pa ih vjenča, i prve godine rodi mlada carica
” Pa onda pođe k nosilima, ali se nazovi-mrtvac u jedan put ispravi i sedne vičući: „Mrtvi! kamo te se?” A pobratim iz ugla: „Evo nas, svi smo gotovi.
Mi blago delismo kalpacima, a sad ustali svi mrtvi, pa svakome jedva po dva novca dopalo, a jednome ni to nije moglo izići, nego uzeše moju kapu te mu dadoše za dva
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A ujtru? Ujtru svi ustali zdravi kao dren! Niko ni jedne ogrebotine! Mrtvi, a ustajemo kao da smo živi! PROSJAK: To sam ja sve u moje telo primio!
A ti, usrećitelju! Žive nas urniso, a ni mrtvima nisi nam dao mira! Zbog tebe i mrtvi moramo da čipčimo! Pedeset godina, a ni žensko, ni podvarak... PROSJAK: Šta će mrtvacu žensko i podvarak?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
[H]oće li pravoslavije propasti ako se mrtvi ne budu oko crkve, no izvan gradova, varoši i sela zakopavati? [H]oće li pravoslavije posrnuti ako narod ne bude
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ćuk od ćuka, kao što su svi njegovi, a najviše Pinjatina!... A mrtvi Škoranca neka se meni javi, ako je kadar. Bakonja je pio riječi Srdarove.
Šest sporednijeh oltara bijahu zastrti crnijem zavjesama. Nasred crkve ležaše mrtvi gvardijan, na istome „katafalku“ koji je služio za Škorancu i mnoge druge prije njega.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Prislonimo na zrak uva: Kroz šupljine između nas vetar duva Što vremena po dva spaja. Leže ispod mračne sene Mrtvi, a još nerođene Sluti vazduh koji kraj nas zasvetluca.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Državna sila. — Je li vojska? — u Prerovu, kao čavke, crneće se žene. A ti si nevin pred vlastima. — Mrtvi? Da nije... — Smrznuti leže pred opštinom. Baš ih briga za Aćima i radikale. Čuva ih vojska.
Aćim na prstima prolazi pored bačvare: da li je i danas pijan? Uzdržav a kašalj. Neka ne zna da otac sve vidi. I mrtvi brestovi na drvljaniku. Sakrio bi se od sebe samog. Kuda će sada? U njegovoj sobi je kao da su danas mrtvaca izneli.
— Nije samo meni. Svima. Pop je promukao od čitanja malog opela jer za veliko nema vremena. Mrtvi ne mogu da dođu na red da poslednji put uđu u crkvu.
Ići ću jarkom, iako je tama, da me ne prepoznaju seljaci u opustelim sokacima, kojima poslednjih dana najviše mrtvi prelaze. Na kraju Prerova neću stati: tamo Mijat, zviždeći, vuče vodu i mesi blato. Pravi kuću, miš.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
je valjda bilo i žao mladića pa mu je obećao da će ga, kad obojica budu u smrti, darivati nevidimkom kakvu poželi, ako mrtvi znaju da žele. Očigledno je održao obećanje.
univerzitet i KapetanMišino zdanje, i malo dalje, prema današnjem Studentskom trgu, na ostacima turskog groblja, ležali su mrtvi ustanici, uzvici i pucnjevi još su se stapali sa prozračnom tamom, srpska je vojska nadirala odasvud, sa svih kapija, a
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
- davno, prije mnogo leta, U dan jedan mutni, jesenjski, i mokri, Kad kapaše voda sa drvlja i cv'jeta, I kad mrtvi danak teška magla pokri: Sprovod jedan stiže, hrpa mračnih lica, I u pusto groblje utjeraše kljuse...
Pa kad dođe čas Strašnoga Suda, i kad mrtvi počnu ustajati, Neka tada sve groblje oživi, Kamen nek’ mi pritisne grobnicu, Samo da se ja dići ne mogu.
Jednolik, dug, i vlažan Jesenji dan se tmuri; Plače bez kraja, bolno plače Sumoran beskraj suri; U mrtvi suton što se hvata Jednači, jeca vesma - Po trulom lišću, preko blata Stara, bolna, i polagana, Ubogih, mutnih, šturih
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„Samo da se ovo svrši.“ U najtežim trenucima opasnosti, kaži sam, oni su kao i mi, a mi smo, sutrašnji mrtvi, puni grozničave zebnje uzdisali: „Samo da sve ovo preživi, samo da se ovo prebrodi.
Onda je otadžbina bila religija. Onda Bog nije bio svuda i na svakom mestu. Njihova božanstva, to su bili njihovi mrtvi očevi čije su duše stanovale u kućama svoje dece i nigde na drugom mestu. Koliko Bogova, toliko otadžbina.
— KO je došao? — Bog bogova. Posle je povirila neka žena i uzviknula: — Bože, pa to su sve mrtvi. Onda se grohotom nasmejao starešina apsane i dreknuo: — Auf!
Ja sam verovao da mrtvi misle, i utešen tamo vraćao sam se ponovo u život. Ali, eto, one sam noći sedeo uzalud: zemlja je ćutala, trava nije
Kad, ne postaja dugo, a oni poskidaše puške i počeše pucati. Prostreše se po zemlji mrtvi i žene i ljudi, a posle ne znam šta bi jer me vi počeste drmusati te se probudih.
Puške planuše i krv se proli. Začas, i među prvima, mlade i mladoženje behu mrtvi, valjahu se u svojoj mladoj krvi. Je li video gospodin ono groblje pored puta gde su kiparisi... Hm...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ali njemu su stizali samo mrtvi predmeti: putem bi se na njima ohladio topli dodir njenih ruku, i do njega — vaj! — nije dopirao njen uzdah.
drugog kruga, ma koliko življeg i zbivanjem bogatijeg od ovog našeg, i opet je samo jedan dioni život — samo jedan mrtvi rukavac vremena.
Sad mi se svi „važni”, i „odlučni”, i „presudni” događaji života čine šuplji i mrtvi kao prazne ličinke. Zure u mene slijepo i besmisleno, poput prstenja kome su poispadali kamenovi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
jadan, kô žalostan, ne imajući kud kamo, uprti samar na leđa, a četiri ploče metnu za pas, pa jedva ni živ ni mrtav u mrtvi akšam dođe kući.
Mali odmah iziđe i otide u crkvu. Kad dođe tamo, al̓ onaj mrtvi stoji i drži rukama za štrikove. Mali, kad ta vidi, reče mu: — Zvoni, zvoni, kad si prvi došao.
Mali, kad ta vidi, reče mu: — Zvoni, zvoni, kad si prvi došao. Svejedno, ja se neću ništa ljutiti. — Kad mrtvi ništa, a on će opet: — Ma zvoni, čovječe. Svejedno, zvonio ti a zvonio ja; kad si prvi došao, zvoni.
Svejedno, zvonio ti a zvonio ja; kad si prvi došao, zvoni. — Ali mrtvi opet ništa, a mali se na to naljuti, pa primjeri šakom, pa ljek u obraz: — Kad nećeš zvoniti, što si tu došao?
mrtvi opet ništa, a mali se na to naljuti, pa primjeri šakom, pa ljek u obraz: — Kad nećeš zvoniti, što si tu došao? Mrtvi se stropošta na zemlju, i mali uzme pa odzvoni, i onda se vrati k popu. Kad dođe tamo, pita ga pop: — Jesi li odzvonio?
Pa onda pođe k nosilima, ali se nazovimrtvac ujedanput ispravi i sedne vičući: — Mrtvi, kamo te se? A pobratim iza ugla: — Evo nas, svi smo gotovi.
Mi blago delismo kalpacima, a sad ustali svi mrtvi, pa svakome jedva po dva novca dopalo, a jednome ni to nije moglo izići, nego uzeše moju kapu te mu dadoše za dva
“ Tako i učini. Kad se svekar vrati, hajduci su bili svi mrtvi, a pametnu snahu svi su voleli, i čak iz drugog vilajeta dolazili da ih ona uči.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Prilazi mi jedna zemlja snova, S belim nebom i crnim očima; Prilazi mi šum lepih vetrova: Miris tuge vidik mi otima. Mrtvi ljudi i mrtve radosti Gledaju me snom što se ne menja: Mrtva snaga velike mladosti Sad mi priča o duhu kamenja.
Moja ljubav pod životom spava, Otkad mis'o rađa svoja čeda: Tako mrtvi daju katkad java, Moju ljubav još sećanje ne da. PLAVE MISLI O što si, zašto zanela se tako?
I moja ljubav, i ona je vani: Bez mene, tiho, udaljena trune; Ne čuje moji kad padaju dani, Ne vidi groblje što ga mrtvi pune. Jutro mi svako pruža život ceo, A svaka ponoć jedan pokrov beo. Za mrtve nemam molitve, ni bole.
Simiću Katkada snaga krvlju mi prostruji I probuđena žeđ života, da me Izvede malo iz gluve osame, Gde živi zima i mrtvi slavuji.
I sad, kad priđu moji dani stari, Dani veliki, al' mrtvi za mene, I tvoje oči, i usne plamene — Jedino što se krv moja zažari.
NIRVANA Noćas su me pohodili mrtvi, Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao žrtvi, Kao boji prolaznosti stvari.
Noćas me je pohodila sreća Mrtvih duša, i san mrtve ruže, Noćas bila sva mrtva proleća: I mirisi mrtvi svuda kruže. Noćas ljubav dolazila k meni, Mrtva ljubav iz sviju vremena, Zaljubljeni, smrću zagrljeni Pod poljupcem mrtvih
Noćas su me pohodili mrtvi, Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao žrtvi, Kao boji prolaznosti stvari. PRESTANAK JAVE Dolaze dani i
Kroz moju dušu prošli su pukovi, Epolete, sablje i šinjeli sivi, Oganj i juriš; i još novi, novi, Junaci mrtvi i junaci živi.
Oni spavaju, ti naši sinovi, U svojoj krvi, bezbrižni k'o tići, Zaboravljeni k'o mrtvi krinovi, I ponositi k'o stari plemići.
trag bezumlju znati; I gde je prošlost sa bezbrojno žrtvi, Čije je vreme, ko je Bogu mati, Našto je život i kud idu mrtvi.
1911. PRVI POLjUBAC Tako u doba kad se mrtvi dižu I kad časovnik, po fabuli, živim Obznanu daje da aveti stižu, Da kolo vode po pločama sivim, Kad ponoć dođe, i
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ovde se odbacuju, stresaju svi lokalni, uskonacionalni, mrtvi mitovi i njihova kratkovida tumačenja. Ostaje iskonsko prožimanje zvezde na nebu i zvezde u srcu, koje je karakteristično
Začetak takve pojave nalazimo u stihu: „na stolu leži mrtvi leš tame“. A najvažnije je, razume se, što je ovakva vrsta slike u ranijem pesništvu bila sporadična i ustalila se tek
Sve su to, dakako, manjeviše mrtvi jezički tropi, tj. kodirana su nova, prenesena značenja, ali i kao mrtvi svedoče – i svoje svedočenje u jezičkoj
Sve su to, dakako, manjeviše mrtvi jezički tropi, tj. kodirana su nova, prenesena značenja, ali i kao mrtvi svedoče – i svoje svedočenje u jezičkoj memoriji pohranjuju – o samome mehanizmu projektovanja ljudskoga tela u čovekove
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Nijesam ja lud, ženo!.. Pođem u ljude ili na sabor. Sve izgubilo pamet. I knez i proto i onaj mrtvi Neđeljko Škipac što ide u manastirsku pisaniju. Sve: Srbija, Srbija; Kosovo, Lazar.
A Turci su se i uverili, jer su i mrtvi po Anadolu bolje od njega izgledali. I overili mu putne isprave za Kosovo, kazu mitrovačku, selo Čabar.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Budilnici svesti i namere krasne, Nosioci misli tako gorostasne, Vi ste sada mrtvi — vreme napred uji, A mi izloženi vihru i oluji.
Miljković, Branko - PESME
Mrtva je a negde još traje dan, o laste Svi mrtvi su zajedno bio si pun mračnih nada U pustinji si što u praznoj svetlosti raste dok u dvostrukoj tišini slepe je oči
kamenom ne bunca zbog pakla iz zemlje iskopanog ko živa Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca O zašto smo tako sami i slabi i krti Dok se zemlja okreće oko svoje smrti negde ispod zemlje zri
TRIPTIHON ZA EURIDIKU I Na ukletoj obali od dana dužoj, gde su slavuji svi mrtvi, gde je pre mene crveni čelik bio, gorki sam ukus tvoga odsustva osetio u ustima.
O, ispod kože mlaz krvi moje čezne noć s one strane meseca, noć višanja. Al sva su zatvorena vrata. Svi su odjeci mrtvi. Nikad tako voleli nisu. Da li ću iznenaditi tajnu smrti, ja žrtva. Gorka suza u srcu. Na kužnom vetru sam.
Spavaj, zlu je vreme. Zauvek si proklet. Zlo je u srcu. Mrtvi ako postoje proglasiće te živim. Eto to je taj iza čijih leđa nasta svet ko večita zavera i tužan zaokret.
Veća sve biva senka moja daleko od huke gde ćuteći dok ostali su mrtvi usnuh. Joj vazduh vene umiru svi oblici! O milosti za ono što sam bio u snu. To paklena mi ljubav u nedoumici.
ih stići nećemo o nikada nikada se neće izjednačiti vreme naše smrti i njihove večito bićemo razdvojeni i mrtvi poѕt ѕcrіptum Crvene ptice piće nam s usana videti ih nećemo vrištaće trave u oblacima kržljavim čuti nećemo III Krv
korake i smrt i jedne večeri posle života krv prestane da bude ptica postane zmija u travi pa svunoć deca plaču mrtvi su na levoj strani uzalud upaljene vatre čekaju njihov povratak njihova noć sa našim danom meša se ne zaboravite da to
imena za istoriju: od slepog lica brodoloma u njihovim poslednjim očima stvorena je istorija pouka za ostale: ljudi su mrtvi a ne smrtni sunce će proći i kroz naše oči neizmenjeno V Uzidali vas u zid nevidljivi i svi ste bili spremni da
spletu onesvešćenih čula na granici vas i iznenađenja nisu vas našli zbogom grade gde se prekida moje sećanje sada ste mrtvi i vaše je telo neopipljivo sećanje i topla pregršt zemlje pregršt Srbije i nas refren: Usta su bila ispunjena peskom i
Pobednici beže. Prazan je praznik biće je utvarno Dok dostojni šetnje kroz vrt mrtvi leže. Sunce je bolest i slabost je strela U snu odvojeni vodom dok se mrznu. U visini vatre hladno je bez tela.
pozna jutro one koje budi Al zna ih ponoć puna suncokreta Biljni petao na krovu sveta Koji ih samo zato budi Što mrtvi znaju da budu budni Da slede reku zvezde i ptice i nastave život kriomice FENIKS (I) Da l varkom čaraš po mom čelu O
Krakov, Stanislav - KRILA
Već pod omanjom glavicom naišli su na veću prikupljenu grupu. Svi behu popali kao mrtvi po oštrom kamenju u senci bodljikavog žbunja.
Izveštaji o mrtvim i nestalim neprestano su dolazili. Istina docnije su mnogi mrtvi oživeli, a nestali se povratili. Često je to starešinska radost, kad mogu mnoge gubitke da prijave.
Drugi se zgrčili podbij eni pod nešto nagnute ploče uvijeni u krila šatora, nepomični mirni kao mrtvi. Tako je bilo sve do jutra.
Teret ranaca oslobodio je još maločas pleća. Mrak koji uvek skida hrabrost ljudi sada im je dao. Ne vide se mrtvi, i juri se napred. Prvo se: U r a!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Približujući se glavnom mestu onomadašnjeg razbojišta, prvo osetih užasan, ugušujući smrad. Bpeli letnji dani, pa se mrtvi brzo raspadaju i trunu. Posle smrada prvi su vesnici bliskog razbojišta grdni rojevi krupnih muva zlatica.
parčad žalosno fijukaše, a dva Crnogorca, ulevo od mene samo ce prokriviše kao ranjeni lavovi i stropoštaše se na mestu mrtvi... Sad se začu iz daljine kako huči i naša granata.
»I mrtvi imaju pravo, ali pravo živih preče je i starije.« Lepa filosofija od prostih ljudi. Pođemo, i hvatajući sve ulevo, nađo
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
ĐULIĆI UVEOCI I Sve što dalje vreme hiti, Sve se većma prošlost grli, Sve se većma moji mrtvi Meni čine neumrli.
VIII Mrtvo nebo, mrtva zemlja, Ne miču se magle sive; Mrtvi dani, mrtve noći, — Samo boli jošte žive. Tone, pada mrtva nada U naruče mrtvom Bogu, Izumrlo što je moglo, Samo
Pokušavam da je tešim, Pa joj zborim tude: „Zalud plačeš, čedo moje Mrtvi se ne bude.“ XXIV Možda nije to baš tako — — Možda bejah gde na putu, Pa se željan vrnuh doma, Svome gnezdu, svome
— jošte jedna stena, U njoj urezanih nekol’ko imena, — S njima s’ pevô, plakô, ništa im ne skrivi, — A sad su ti mrtvi, — makar da su živi. LII Tetka Miko, uđi i ti U moj okvir crni, Odatle mi najdavnije Spomene razgrni!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Drugojače nije moglo da bude. Ali to kamenje došlo im je naskoro glave... Između naših i njihovih rovova ležali su mrtvi vojnici. Artiljerija je odmah otpočela. I njihova i naša.
Razležu se povici: „Udri ga!“... „Ne daj da beži! „ „Jaoj!“... „Predavam se, bratko!“ U njihovim rovovima ostali su mrtvi i teško ranjeNi. „Sanitet!“ — jauču ranjenici. Na svima stranama odječe prasak pušaka. „Napred, napred!“... „Ura! Ura!“..
On me dohvati za ruku i gotovo iznese. „Ura!“ Ura!“ — razleže se kroz oblake. A svuda unaokolo mrtvi, mrtvi. Nikad toliko ljudskih leševa nisam video. Sa njima smo se saživeli, i sad više niko ne misli na sebe.
On me dohvati za ruku i gotovo iznese. „Ura!“ Ura!“ — razleže se kroz oblake. A svuda unaokolo mrtvi, mrtvi. Nikad toliko ljudskih leševa nisam video. Sa njima smo se saživeli, i sad više niko ne misli na sebe.
Njihovi bajoneti su svetlucali pri jutarnjem suncu... Pred otvorenim vratima Kapije Slobode ostali su mrtvi kao neki stražari. Nas ranjene, uz jauk i škrgut zuba, poneli su na suprotnu stranu.
Rastureni po šumi, ležali su mrtvi i ranjeni Bugari. Još stoje sveže lokve krvi. Neki su izdisali. Baš na samoj putanjici kuda smo išli, ležao je mladić,
Sahranjuju nas kao neznane heroje. I onda zamisli, kako bi to izgledalo kada bi se mi sačekivali, a oni leže mrtvi po jarugama. — I još treće — umeša se kapetan Milija. — Svaki onaj pešak koji zaostane može lako naći svoju jedinicu..
Ovde smo u mrtvom uglu. Vojnici se puzaju uz onaj kamenjar. U ravnici ostali su mrtvi i ranjeni. Jauk se razleže na svima stranama. Uspeli smo se na jedno rebro.
Bilo ih je koji su počeli da beže pa im granate preprečile put. Onda trčali nasumce, padali mrtvi, ili prilegli, čekajući da ih neprijatelj strelja. Ne možemo ni napred, ni nazad. Gde smo, tu smo.
Zastavnik s barjakom u ruci poleteo je prvi. Naši su na otvorenoj poljani, svi živi, a Turci u rovu, i svi mrtvi... Kipislcauf! Iz doline gađa teška francuska baterija, i granate preleću iznad naših glava.
Kad dođe red na mene, on prekide. Onda jedan skok, i nastavi dalje. Obazrem se. Oko mene svi mrtvi. Nagnem da bežim. On poče da gađa mene, kuršumi su prštali okolo, ali ja se dočepah rova živ i zdrav.
Naš je plan ovaj. — Komandir se zamisli. Vojnici su ga posmatrali... Od njih će mnogi još noćas biti mrtvi. — Uspeh našeg napada zavisi od bugarskih objavnica. Ako nas oni sa objavnica osete i pripucaju, napad je propao.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
“ JELISAVETA: Mrtav i živi? Oh, strašna časa! Kad s oštrim mačem mrtvi ustanu I bezbroj žive vojske podignuv Mrtvačkim glasom drsko zaištu Nepogrebeno zlato prestola. KAP.
— O! RADOŠ ORLOVIĆ: Pobeđeni su!... Ah, mrtvi, ledeni!... Zlikovci podli, Turci nevere! Majčinog mleka večna poruga! Očinci gadni crkve Hristove!
Bojić, Milutin - PESME
KNjIŽEVNOSTI Milutin Bojić PESME Sadržaj LEPOTA 2 ONIMA ŠTO PLAČU 4 VJERUJU 5 MLADOST 7 VRANE 9 MRTVI BOGOVI 11 POSLEDNjI ČOVEK 14 ZALjUBLjENI DAVID 20 SALOMA 26 BAJKA O
Te večeri Volja rodi se u meni. (1910) MRTVI BOGOVI Mudrosti dosta! O, pali smo nisko. U večnu noć nas naše vode zublje, A čini nam se sunce nam je blisko.
Ograšja ćute. Tajac poljem gazi. Belbužd! Čuješ li, to se mrtvi bude, Čeličnom reči da slave i sude?... A Pokolenje Sunca s gora slazi. 5.
Jer hoću da vlada beskrajna tišina I da mrtvi čuju huk borbene lave, Kako vrućim ključem krv penuša njina U deci što klikću pod okriljem slave.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Dim.). Drvo, i kad samo padne, na oganj se ne meće (St. Dim.). U štavičkom srezu (na putu Novi Pazar — Rožaj) mrtvi se sahranjuju u »korabi« od javora ili bukve, ali nikako ne od brekinje (ispitivanja St. Dim.).
za mrtve ima naročitu privlačnu snagu. U jednoj skaski iz zagrebačke okoline mrtvi, ustajući noću iz svojih grobova, redovno kradu s. i nose ga u grobove (ZNŽOJS, 23, 266), upor.
ostaju iza mrtvaca i koje se posle daju sirotinji (SEZ, 16, 254), gomile drva koje se na Bele poklade pale da bi se mrtvi ogrejali (SEZ, 19, 30). Dalje, t.
Pre no što se mrtvi spusti u raku, bode se t. kocem, »da se ne bi povampirio« (SEZ, 13, 447), ili mu se, iz istoga razloga, zabada trnje u
Ćipiko, Ivo - Pauci
Vi bolje znate kad spavate, nego ja kad bdim... Vidite, moj otac oduvik mrtvi je težak... On — može se reć' — i ne zna za drugo nego za zemlju; a i zemlja bila harna i cine vinu dobre, e, da je tako
Do Ive dopiraše čas k'o molba, čas k'o vapaj, čas k'o srdžba, onako kako bi snažnije du'nuo vjetar!.. I onda zavlada mrtvi tajac.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Posle sam navikao. I naši imaju neprilika sa poginulim. Razbojnike koji su pali mrtvi u dvorište jednostavno otiskuju niz liticu sa severnog bedema, uprkos Makarijevom protivljenju.
Svi su oni u mojim snovima mrtvi, ružni, iskolačenih očiju i nadutih trbuha. Hoće li to san da mi kaže kako ja samo smrt za sobom vučem?
Za njih smo bili mrtvi. I oni za nas. Artemije Šta sam mogao učiniti za one koje sam najviše voleo? Ne bi bilo koristi od toga da sam
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ah, burni zapad priprema orkan i plamen, I tavni oblaci bacaju strašnu sen Svečani, mrtvi mir prekida potmuo tutanj, S kog ljudski razum postaje srca plen. I čas već stiže!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To isto osećam i sada, pa zato moram pognute glave da Vas provedem pored toga zida i odvedem u mrtvi svet, kakav je bila naša Zemlja pre onoga neshvatljivog čuda.
Kako me obuzima nostalgija gledajući našu Zemlju! Ostavimo ovaj mrtvi svet, vratimo se natrag. XXXIII KIB, LEVERIJE I FLAMARION, REŠENjE MARSOVE ZAGONETKE Kib na Semeringu Dakle, tek na
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Svet je išao da vidi nos. „Jeste videli nos?” i kikot. Živi ljudi veseli su što nisu mrtvi. Gospa Nola opet pogleda na sat: Dockan je veće, neće Luka večeras svraćati ovamo... Da vidim, kako je napolju.
— Ne znam je li zauvek, ali odoh ja za nekoliko godina, odoh, i ništa me više ne može zadržati, ni živi ni mrtvi... Ne mogu više, ne mogu, što rekao onaj moj učeni posinak, „da stvaram ljude”. Nisam Bog.
Dugi melanholični krici barskih ptica. Pucketanje otrovnih mehura na ustajaloj vodi. I mrtvi ropac Tisinih tromih talasa koji muljavu obalu polako troše.
— Zašto prota, kad dođe za krsno naše ime, zašto ne čita i ime moje majke? — Ama, dete, to nije prilika da se pominju mrtvi... ima kad se i to radi. — Kad? gde? Ja hoću da se ovde, u kući, pročita njeno ime...
Davno su mrtvi obojica, i svi mi, njihovi đaci i pacienti, davno smo mrtvi takođe, ali ta dva čoveka kao da su se izdrobila u svoje
Davno su mrtvi obojica, i svi mi, njihovi đaci i pacienti, davno smo mrtvi takođe, ali ta dva čoveka kao da su se izdrobila u svoje savremenike, i od toga traje u generacijama neka plemenitost,
tome se mora suditi! „A drveni filosof, zna se, čita. Po njemu, možemo svi poumirati, i mogu svi mrtvi poustajati iz grobova, on čita!
Tako čitav mesec dana. Pa onda „Svi-mrtvi” i „Svi-sveti” — katolici hadžijaju na groblje; srpski grobar viri, previruje: „Cveće, cveće, a ništa za pojesti.
Da li ja to otimam od smrti nešto?... Samo uzimam još nešto od života: san jedan, lep san o groblju i o onima koji su mrtvi... Mrtvi? mrtav je čovek samo kratko vreme, dok leži, vidljiv, među živima. Posle, nije više mrtav nego je nestao...
Samo uzimam još nešto od života: san jedan, lep san o groblju i o onima koji su mrtvi... Mrtvi? mrtav je čovek samo kratko vreme, dok leži, vidljiv, među živima. Posle, nije više mrtav nego je nestao...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
NAUKA 41 SRPSKI JEZIK 44 ISTORIJA 50 GEOGRAFIJA 56 JESTASTVENICA 61 STRANI JEZICI 65 MATEMATIKA 69 FIZIKA I HEMIJA 77 MRTVI JEZICI 82 PRVA LjUBAV 88 PRVA I POSLEDNjA PESMA 93 DRUGA LjUBAV 100 OD TREĆE DO ZAKLjUČNO DVANAESTE LjUBAVI 104 Q. B. F. F.
I tako je i bilo: poginuo sam, a reči nisam izustio. MRTVI JEZICI Kao ostaci izumrlih naroda, rimskoga i jelinskoga, žive još i danas, rasuti po raznim gimnazijama, profesori
Latinski i jelinski smatraju se danas kao mrtvi jezici. Meni ni danas još nikako ne ide u glavu taj pojam: mrtav jezik.
Naprotiv, u politici se to vrlo često dešava da baš oni koji su mrtvi pišu intervjue sa sobom i nude ih raznim redakcijama.
Novinar: Može se, dakle, smatrati da ste mrtvi? Ja: Računajte s tim kao sa jednim faktom, koji vam može služiti kao polazna tačka za intervju.
Ono što opština deli grobnice na grobnice prve, druge i treće klase, to mrtvi ne uzimaju u obzir, oni svi smatraju sebe za mrtvace prve klase.
Jedna od tih fraza je i ona: da je bolje biti mrtav lav no živ magarac, koju reč mrtvi lavovi priznaju, ali je ne priznaju živi magarci, a kad većina nešto ne priznaje, onda to ostaje samo mrtva knjiška
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Iznad naših pešačkih rovova stajao je streljački stroj nemačkih vojnika u šlemovima. Naši su svi pešaci bili mrtvi. Iz nekih šljivika jurili su u trku prednjaci svojim topovima.
Komandir pritajeno uzdiše. Poručnik Kosta škripi zubima od nemoćnog besa. Saterani u mrtvi ugao, pod zaštitom noći, održava se kao neki ratni savet. Šta da se radi?
Oko topova leže mrtvi naši vojnici. Ostali se rasprštali na sve strane... Jedan Bugarin nišani puškom nekoga. Meni pritrčaše nekoliko
— Spasavajte se! — viknem, pa potrčimo svi nizbrdo. Naiđosmo i na pobijenu zapregu prednjaka. Vozari su ležali mrtvi između konja. Jedan prednjak bio je preturen. Za nama pripucaše.
Odozdo čujemo neko jaukanje. Vežemo onda jednoga narednika, i spustimo. Javlja nam on odozdo, da su trojica mrtvi, a jednom polomljene obe noge. Trebalo je sada njega izvući.
Spasa im nema. Pa zašto im još za života ne bih smeo odati posmrtnu počast... A mrtvi su oslobođeni muka. Ostaju žive lešine za nama i nikad stići neće. Sutradan zapadosmo opet u glibovitu dolinu.
Naši su izmicali jedan za drugim kao gusenice. Na poljima su ostajali mrtvi i ranjeni. Metež je očigledan, ali nema razmere panike. Vidimo naše oficire kako prikupljaju svoje vojnike.
Malo konja uspelo je da pobegne kroz onu jarugu i odnese u svoju komandu samo sedlo, dok su im jahači ležali mrtvi i ranjeni, razbacani na sve strane pored druma. Sve se ovo odigralo u pravom konjičkom tempu.
Potrčao sam i ja. Nekoliko šestornih zaprega bilo se uplelo među kaiševe i paoce topova. Među njima ležali su mrtvi vojnici. Rude polomljene. Jedna kara u naletu bila je prebačena preko topa.
Ama nešto grozno! — Vojnike pobili takođe. Gledao sam docnije kako na gomili leže mrtvi naši i njihovi vojnici sa zabodenim baojnetima u grudi i trbuh. Nepojamno...
sam svakojaka čuda i grozote, ali ono što sam video na Kajmakčalanu, i ja docnije preživeo, to se ne da zamisliti. Mrtvi ljudi ležali su kao oborene klade. Gledao sam kako je Bugarin udario našeg vojnika bajonetom u trbuh.
Petrović, Rastko - PESME
To nije oboreni hrast što voda nosi, To nije mrtvi orao na talasima, To vezani junak za katarku motri umornim pogledom na sve strane.
! ... Na visokoj planini bor zelen. To nije ni velika šuma, ni široka poljana, Ni oboren hrast, ni mrtvi orao; Soko robuje voljno uz vezanog gospodara.
noć tu iz sebe kao basnoslovni mač; nastalo bi krvoliptenje za slikom koju utisnu tada noć i lovac Mâč; pred nama leži mrtvi vepar, vetar i tolike zvezde. Gle, sipam krv, zvezde i salo u ovaj pehar; možda i preterujem meru alkoholstva...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) Eto, čuj! Već počeli i iz pušaka. MITKA (spolja): Sablju, mori, i pušku! Konja, Dorču mi izvedi! Dorčo, sine mrtvi, noćas ćemo ja i ti... aah! (Bat konjski.) U sobu rupi policaja. POLICAJA (zaduvan, baca štap pred Arsu): Evo, gazdo!
Šantić, Aleksa - PESME
Ja jecam, drhtim, pa i sam tako Postajem lešina jedna. Ustaju mrtvi, gluho ih doba Zove; na igru svi hrle; Mi ostajemo pod svodom groba, I tvoje ruke me grle.
Ustaju mrtvi, gluho ih doba Zove; na igru svi hrle; Mi ostajemo pod svodom groba, I tvoje ruke me grle. Ustaju mrtvi, dan sudnji svije' Zove svetlosti i tami; No nama stalo ni za čim nije, Mi mirno ležimo sami.
''Zar, Hajnriče, ustat nećeš? Večnog dana svetlost greje; Svi su mrtvi uskrsnuli, Čas radosti večne bije.'' Ja ne mogu ustat, draga, Slep sam jošte svako doba; Od plača se ugasiše
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ako se bog okrene protiv junaka, onda je on stari krvnik. U bitku se uvode mrtvi sveci sa zadatkom da raznim čudima uništavaju neprijatelja.
Ovi biše sasečeni, drugi postreljani. I ne beše mesta gde mrtvi ne ležahu: brda, doline, vrtovi, polja, sve beše tada puno mrtvih telesa. A druge odvodiše u tuđu zemlju i rastavljahu.
Što molila, boga domolila; bog joj dao oči sokolove i bijela krila labudova, ona leti nad Kosovo ravno; mrtvi nađe devet Jugovića i desetog star-Juga Bogdana, i više nji devet bojni koplja, na kopljima devet sokolova, oko koplja
“ Al’ govori Senkoviću Ivo: „Što b’ se, babo, ruva poplašio? Ja s’ ne bojim ni živa kurjaka, a kamoli mrtvi kožetina!
Kad to viđe dvanaest čobana, namah puče dvanaest pušaka, mrtvi pade onđe šest Turaka, šestorica na konjma pobježe. Namah Đorđe viknu po Topoli, te sakupi jošte više društva; sve po
Marko lomi oružje i ubija Šarca zato što, po starom verovanju, oružje i konj samo u tom stanju („mrtvi“) mogu da pripadaju mrtvom gospodaru. Vasa i Isaija su obična kaluđerska imena. Biljege mu nikakve ne vrše, tj.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
kuća jaka Bez pramena dima iz odžaka BIO JEDNOM JEDAN VUK Bio jednom jedan vuk I bio je zbilja dobar Miran kao mrtvi muk Pitom kao neki sobar Za to niko nije znao Mislili su da je zao Imao je divne želje Divno srce u grudima
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
VODA 169 SAMSONOVA VRATA 170 RISANjE JEZEKILjEVO 171 JERUSALIMSKA ILIDžA 172 ŠETNjA U SUBOTU 173 JUDINO GROBLjE 174 MRTVI GRAD 175 INDIKT SEPTEMBRA 176 SEJANjE SOLI 177 KĆI IPODIJADIHA 178 O TIRANIMA 179 KODRUSOV ŽIVOT 180 APELES I ZLATNI
I uzeše ih žile spajati i meso im naraste, pruži se i koža odzgor na njima, — ostaše celokupni ljudi. Ali bez duše, mrtvi. Malo počas, opet iznova duhnu na njih vruć vetar i tim časom svi oživeše, te zdravi i čitavi đipiše na noge.
I do danas hadžije tuđozemce onamo kopaju. MRTVI GRAD Ta eda Rimljani nisu ginuli bijući im Jerusalim i preuzimljući svu onu zemlju s gradovi?
I onda angel taki pak povrati onu dušu k njejzinu joj mrtvu telu. I kano iz neke pomrčine probra se mrtvi. I one koji onde obstojahu oko njega, zapita ih za svoga brata.
Sužan sužna tešeći razgovaraše ne skrbiti u hapsu. Dole s pogledom, gore s pameću! Mrtvi se konji ne potkivaju. Krušac svojim podanikom vrhu na glavi. Tko što čini, to svuda i pati.
Sad na glasu, slavni, hubavo nakićeni, s mirizmom namazati, a počas žuti, bledi i mrtvi se skoro posmrdili, grozljivi da se ni prikučiti od zla zadaha njima ne može...
IZ METAFRASTA Ta bolji je živ pas, nego li mrtav lav. Živi znadu to jer će pomreti, ja mrtvi što znadu? Nizašto oni ne znadu, niti koje hvajde više od njih ima, ni plaće a ni vraće, svega su se odužili i