Jakšić, Đura - PROZA
Nepravda!...“ Kao što vidite, gospodine, njega nema!... Ah!... Živi ga ne mogu više drugom nazivati, on se sad sa mrtvima druži... Sahranila sam ga baš do najstarijeg deteta: lepo, grob do groba, jedan malo manji, drugi veći...
Grobari, popovi i babe ne umeju tajne čuvati. A baš ako ste naumni i to kome referisati, a vi tamo među mrtvima potražite Viljema, ali ne ovoga Prajza, nego onog Viljema Švajcarca.
Sad, gospo, zbogom, počivajte mirno; moje vas pismo više neće uznemirivati... A i šta ću ja s mrtvima?... Ne bih vas ni danas potezao kad ne bih znao da je vrlo lako mogućno da je, umesto vas, zakopana samo senka vaša, a
Obradović, Dositej - BASNE
Na to mu majmun odgovori: „Ako 'oćeš ti da si dobap, u žive ti ne diraj, a s mrtvima čini što ti drago.” Naravoučenije Na isti način može se ovo reći i onim sujevernim koji od živih s nepravdom
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
od dva meseca spava u kolevci od zemlje njega niko ne pamti rodio se krajem jeseni umro početkom zime mezimče među mrtvima njegov plač ne može da se prepričava njegova se humka ne preskače i ne obilazi njegova se humka polako pretvara u put
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Mnogo se nakupilo. Cele zime i proleća. Pa sve to ima da se isplače, izjada, iskaže mrtvima. Šta se u kući, od kako je on umro, dogodilo. Ko koliki porastao, oženio se, udao.
Jer vele: da što se tad njima, za u pokoj duša mrtvih, dâ, da oni pojedu, popiju, kao da se samim mrtvima dalo, kao da se oni, mrtvi, digli iz grobova te sami oni jeli, pili, krepili se.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
preko Mahale, preko njihovih kućeraka, preko bagrenja, preko te zemlje koju su bili natopili krvlju svojom i omastili mrtvima. Temišvarski Banat bio je opusteo pri povlačenju Turaka. Ostala su bila, za njima, popaljena sela. Puste pustare.
Reče samo da mora priznati da već davno u crkvama nije bio, niti molitve molio. On je konjanik, vojnik, koji je sa mrtvima, i konjima, život proveo. Gabrič mu reče na to da crkva prašta to, čak i šizmatiku.
A zna se i za groblja, koja su, oni, koji se sele u Rosiju, napunili mrtvima, duž puta. Petar se bio pokolebao. Varvara, međutim, umolila je oca; – umrla bi, rekla je, da odustane od tog puta.
ostavila tu crvenu abu, u pehoti, pa je taj crveni gunj – rotmantlera – prošao, i peške, kroz Evropu, i ostajao, na mrtvima, na svim bojištima. Crveni, serbski, gunj, pamtio se, neko vreme, u svim vojskama.
Teodosije - ŽITIJA
Jer gde se ustanovi ustav čovečje prirode, da živi mrtvima pišu, ili da njima nešto govore, ili da mrtvi žive slušaju, i zapovesti njihove vrše?
A ovo sve beše zapovest Boga mojega, koji vlada živima i mrtvima, i koji nama javlja koliku smelost prema njemu sveti stekoše, i proslavljaše ovim znamenjima i čudesima one koji cy ce
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nabavio je karte i za nas. Mahnuo nam je rukom, a Rašida se nasmejala. Grobovi oko nas bili su puni nedeljnih poklona mrtvima koje grobari i prosjaci još nisu stigli da pokupe. Bilo je tu i kolača i mesa, pa čak i boca s vinom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ne videti onu dreku, plač, skakanje, kao poludelih, baba, lelek i zapevanje, kukanje za mrtvima. Za Vuka Isakoviča, ceo onaj kraj otkuda su došli, u kom je ostavio porodicu, bio je postao otužan.
na zimovanju, gde su mnogi umirali, tim pre što je uočio kod tog naroda duboku potrebu da mnogo peva Bogu i zapeva nad mrtvima, provodeći čitave noći, posle bojeva, u logoru, u jadikovanju, i pijančenju, uz vatre.
izlaz iz varoši, ta gomila je složno pucala, plotun za plotunom, i široka kaldrma, ćoškovi i kapije kuća ispuniše se mrtvima, sa čijih se glava otkotrljaše crni klobuci.
po kojoj su ubijeni ležali kao lutke šarene, a ranjeni jaukali u mukama, ali i u onom drugom svetu, u tišini, meću mrtvima. Kada meci obiše zid oko njegove glave, on se saže još malo i poče se raspasivati, zadržavši samo sablju.
Vrisak i jauk činjaše mu se da čuje već, a i zapevanje i pojanje za mrtvima. Levo od skele, niz vodu, vide velike vrbe, a desno, visoku, gustu travu, u mraku što je već i po vodi bio gust i
Bilo je žena i staraca, koji dotle iziđoše pred puk, noseći hlebove, rakiju i presvlake, vrišteći i kukajući za mrtvima. Razvlačeći slamu i razapinjući šatore nasred ulice, između zidina, vojnici su, napiti, pevali, ljubili se i grlili.
prvo grob gospože Dafine, Isakovič stigao pred svoju kuću, sa svojim slugama, vriskale su i kukale žene toliko za mrtvima, da je morao pobeći u kuću da se sakrije. Kiša je i to veče padala. Sve je bilo kao i pri njegovom polasku.
Radičević, Branko - PESME
Zavijaju rane ranjenima, A jaduju za svojim mrtvima, A najveće tu jaduju jade, Što im, brate, silni Bajko, pade: „Nema nama, oh, nema nam Bajka, Ta nikad ga već ne
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Baba mi umrla, sinovi svaki za svojim poslom, pa kud će stari čovjek neg da razgovara il sa svecima ili sa mrtvima. — Aha, vidi ti! — ždraknuše očima oba slušaoca.
— Pa tako — nastavlja Sava — da vam pravo kažem, s mrtvima ja i nemam bogzna kakva razgovora, slaba je od njih vajda, a sveci ...eh, i ti sveci ...
Osluškuješ kako na niskoj kolibici sve krkelja tanak čamov krov od nečijeg hrkanja. To umorni čobanin, grešni najmenik, mrtvima vodu vuče, sveci mu pomogli da još bolje utvrdi san.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
MAJKA PINTOROVIĆA: Zamisli Hasanagu kada čuje! BEG PINTOROVIĆ: Ima da uvuče rogove! HASANAGINICA: Bože, kao da mrtvima govorim! BEG PINTOROVIĆ: Šta b dala da ga vidiš kad bude čuo? A? Dva dana od čuda neće moći ona usta da zatvori!
Lalić, Ivan V. - PISMO
Stojte, galije carske! Nek mrtvima se pošta Makar nesvesno oda. Ne smem da ištem više. A istorija košta: Krv ipak nije voda. Krf 1985 — Beograd 1989. (9.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Beše neko pečenje. Smuči mi se. Rekoh mu da nisam gladan, te on jedva dočeka i sede na lafet, baš prema onim mrtvima. Slatko je jeo. Vojnici se pritajili. Čak i oni razmetljivi kao da su zanemeli pred strašnim prizorom.
Tada je počela da dejstvuje preko nas artiljerija. Jedan Jabukovčanin — on se okrete prema mrtvima i pokaza na trup bez glave — našao jednu gredu i sa još jednim počeo da je nabija u zemlju.
Neka je bar on pored nas. — Dobro su ti dozvolili? — Staraju se oni o mrtvima... Ali žive ne žale, teško nama. — Bogami, dete, to je bio napor za tebe. Čujem, išla si sa sestrom, ona je još dete.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na mesecu ne drema Don Huan više. Na glavi mi nije perjanica crna, ni ruka puna bisernih zrna, a noć ne miriše. Na mrtvima sam proveo mladost, tvoj mladež na dojci nije radost, koja je nekad bila.
U Austriji nije bilo jednakosti ni na dvorovima, ni među mrtvima, a sve je, i mrtvački sanduci, mereno španskim ceremonijalom Habsburga.
Posle smo govorili o mrtvima. Tihi i blagi, oni su pognuli glave nad gradom, i sve se smirilo. Da, ovo je jedina zemlja gde se zna da mrtvaci nisu
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Trebila je marljivo pšenicu, jer večeras se ide na groblje i iznosi mrtvima za dušu. Na kapiji zveknu alka. — Domaćini! Čak gore ču Sofka jak glas sa oštrim i stranim naglaskom.
Pandurović, Sima - PESME
vetre, mirise i boju, Svoje sunce, svoje senke od oblaka; Jer svaka, najzad, ima dušu svoju, I, k’o svoja, biće i mrtvima laka.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
TANASKO: Idemo tamo odakle smo i došli, u groblje. A ti, usrećitelju! Žive nas urniso, a ni mrtvima nisi nam dao mira! Zbog tebe i mrtvi moramo da čipčimo! Pedeset godina, a ni žensko, ni podvarak...
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
NITI Jednom nas tu, gde nas ima, Neće biti. Mi smo niti Koje vežu nerođene sa mrtvima. Nema kraja. Prislonimo na zrak uva: Kroz šupljine između nas vetar duva Što vremena po dva spaja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Sad smo se orodili.“ „Ti i ja?“ „Kad se krv pomeša, odžak se ne pretura...“ „Mrtvima. Ti ili ja!“ „... već se pije zagrljeno. Je li tako, ljudi?“ „Vaše su stvari!“ rekao je neko u tišini iščekivanja.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ga je neko ščepao i vukli su ga, preko pustog mulja, kroz puste vode, da ga spasu a on je hteo da ostane na Ravnju, sa mrtvima. Ali, spasli su ga.
Petković, Vladislav Dis - PESME
S nama tu je, noću i danju, Ledeni dah. U igri, u poljupcima tražimo besno Izraza, sna; Plačemo, mrtvima što je u paklu tesno, Kad nema dna. Jer svak živi u grobu svom, samo što neće Da vidi grob.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Samo svaka deseta osoba ne veruje u telepatiju i druge psihičke manifestacije, spiritualizam i komunikaciju sa mrtvima i odbija da sluša namerne ili nenamerne varalice.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
šika, To nije kadro zaslepit’ pesnika: On je žmureć’ gledô, to mu je najslađe, Pa srcem gledeć’ — čoveka nađe. Mrtvima s približit’ svako prava ima; To je pravo dato i nam’ pesnicima, I što grobu rekneš to se prima samo, Ta grobovi
Miljković, Branko - PESME
I sada je kasno Bilo šta reći što bi bilo jasno I čoveku i ptici pod kojom smo kisli I mrtvima koji istrunuše časno. ZAJEDNIČKA PESMA Odveć smo mladi pa nam peva znanje Odveć zaljubljeni da bismo živeti znali Odveć
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
S vojskom je stajô besni Sulejman; Pa kad je tvrde zbrisô bedeme, Sa bombama je rio grobove, Izbacujući kosti mrtvima. RADAK: Kao hijena! SPASENIJA: U divljem strahu ja sam drhtala. GLAVAŠ: Onda?... A sad?... SPASENIJA: Sad?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Gentіana... Narod je naziva: zaspanka. Nežna biljka koja ima zatvorenoplav cvet... Raste samoniklo ovde, među mrtvima, kada se već ljudi nisu setili da im okite grobove... Mladi kolega je radostan, a na uzbranoj biljci klonuo je cvet.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
živolazan —— živahan zadoligati — „naročito pevati, nešto slično alpskom jodlovanju“ Zadušnice — dan posvećen mrtvima; božja služba za pokojnika zaptija — žandar, stražar zbitije — događaj zeka — mala zelena puška zeman — vreme;
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
molim Gospoda da hrišćanima bude pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu". Otud su mogli nastati i motivi u pesmama kako Marko ukida porez koji su nametnuli Turci na udaju srpske
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kod nas, kao žrtva mrtvima ili demonima, orasi se ostavljaju po grobovima, o Badnjem večeru bacaju se uz odžak i u uglove sobe (gde se zamišljaju
, upor. SEZ, 31, 1924, 76). Žrtva u senu mrtvima verovatna je i zbog toga što s. za mrtve ima naročitu privlačnu snagu.
, 95); porodila koju su savladale babice (ib., 99); žrtva koja se prinosi mrtvima na Veliki četvrtak (ib., 41); soba u kojoj ima male dece, kada se u selu pojavi epidemija (ib.
Jagoda. U okolini Bora, u drugi utorak po Duhovima, šalju se mrtvima j., a mogu ih živi i za sebe unapred poslati — da ih sačekaju na onom svetu (GEM, 38, 1975, 163 id). Jasen.
Naum i sv. Andreja« (ibіd., 192). U okolini Bora o Velikoj Gospojini šalje se k. mrtvima (GEM, 38, 1975, 164 id). U okolini Zaječara, kao sastavni deo pomane pokojniku o Velikoj Gospojini ili Svetom Iliji, k.
Bulat, Pogled u ѕlovenѕku botanіčku mіtologіju, Zagreb, 1932, 8). Trešnja. U okolini Bora, pored drugoga voća, mrtvima se šalje i trešnja. U Sretečkoj župi veruju da se »neće držati deca u kući« ako se upotrebi za vatru staro t.
(SEZ, 19, 69, Homolje). Na četrdeset »mladenčića«, koje mese o Mladencima i namenjuju mrtvima, Vlasi »stavljaju kašiku pasulja« (GEM, 42, 1978, 427, okolina Zaječara).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Tek kad se uverila da Dorotej nije među mrtvima, povukla se u svoje odaje. Govorili su da je bila umirena, čak spokojna.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
vinograda, to isto: pred izumiranje loze sva je zajednica iskidana, članovi rastureni, i međ njima, i još živima i već mrtvima, ko više ko manje dotučen. Groblje, kao stare novine; stare novine, kao groblje.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
– E, pa kad se ne čuješ među živima, ne mora da se čuješ ni među mrtvima! – završava Bora. – I ja bih htio riječ! – reći će na to Simo Matavulj dižući dva prsta desne ruke uvis.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Slušaj — dobaci mu potporučnik Živadin — promeni, pope, tu svoju molitvu i odsad pevaj: vječnaja pamjat i živima i mrtvima... SMEJALI SMO SE GLADNI... Sedimo zamišljeno oko vatre i ćutimo. Sve što smo imali, rekli smo...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Marko je pred svoju pogibiju rekao: „Ja kažem i molim gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu“. Sve što istorija zna o Marku svodi se na to da je on bio neznatan vladar.