Dučić, Jovan - PESME
U duboko veče, kad ugasnu staze, Duša mrtvog dana, sumorna, još hodi, I šumi: kô tamne, iskidane fraze Muzike u vetru, u granju, po vodi.
REZIGNACIJA Ne prokuni nikad to prisustvo jada, U večeri gluhe, kraj mrtvog ognjišta. Jer kako je prazno naše srce, kada Nema u životu da oplače ništa.
Njegove sumnje počeše rasti svakim danom. Na svima raskrsnicama mrtvog ostrva ređahu se fantomi njene prošlosti. Brzo ih se ispuniše sve šume kao vojskama, i sve vode kao avetinjama, i celo
Sutradan su ga prolaznici našli mrtvog kraj puta s dlanom koji je još bio otvoren. Poveli su veselo njegovog magarca koji se celu noć napasao i sad radosno
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Meni je nešto igralo pred očima, te mi se činilo kao da se Đorđe s nekim rve. Tada se iz njegovog kao staklo mrtvog oka otkači atom ledenog očajanja i kao lavina padaše sve silnije i ogromnije naniže: pregazi nas dvojicu i zdrobi
Ali stariji bacaju puške, sjedaju na kola i trče izvan sela. Kmet se pomamio: Živog ili mrtvog! — dere se on. — Živog ili mrtvog, moja glava carevu plaća!
Kmet se pomamio: Živog ili mrtvog! — dere se on. — Živog ili mrtvog, moja glava carevu plaća! I učas, kao nekim čudom, svi neodoljivo zaželjaše uhvatiti učitelja i oteti mu Maru.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Pa kad bi baš tada slučajno, koji od braće mu izišao i video gde ga tako kradom, tiho, kao mrtvog, unose, on — već zna šta je!
Umro koji od tih prosjaka, božjaka. Ne pamtim ko beše, samo znam da ga mrtvog našli negde u jendeku, u kipti, i poneli ga.
— kao izgovarajući se, što ga toliko nadgledaju, govorile bi. I tako bi one cele noći presedele oko njega mrtvog, osvetljenog, pazeći, čuvajući ga i čekajući da dan osvane, da dođu muški, dovedu popa da ga očita, opoje i posle da ga
Afrika
ih žive; love poljske pacove i peku ih nad vatrom, ne očistivši ih od kože i utrobe (ja sam video svog boja kako nalazi mrtvog pacova i uzima da bi ga docnije pojeo); jedu žabe, zmije, mrave i razne vrste zemlje, ako je nakisela i slana.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ako treba mreti na putu u Rosiju, hteo je da mre, usamljeno. Da ga konj zbaci negde, mrtvog, u reku. Da ga voda proguta u nekom gazu. Živog ga neće dobiti još jednom, sad, kad ima pištolje u pasu.
Tekla je po crnom veluru kaputa kao neka crvena zmija. Pavle je posmatrao mrtvog Garsulija, razrogačenim očima. Pomisli da je sad svemu kraj. I njemu, i njegovim bratencima.
Imali su urednu hranu i posete bolničara. Sve je to promenjeno, kad nađoše mrtvog čoveka, među njima. Lepra! Nastalo je spaljivanje odeće, i kod žena, zabrana izlaska iz lazareta, a donošenje hrane, sve
A Trifunu se više ne bi vratila, osim, bože me prosti, da ga vidi mrtva. Samo bi mrtvog mogla da poljubi Trifuna. Nije to više onaj čovek, iako je to isti onaj njegov bratučed, za koga se udala.
Gde oni prenoće, gde se probude, na hungarskim ravnima, Mesec liči na lice mrtvog čoveka. On vidi, to, kaže, vidi. Đurđe onda poverova, na šta ih je Varvara prva bila, brižno, upozorila: kako je u
Vidi, kaže, vidi, kako su joj usne modre. Bile su modre i plave. Kad su joj oca spustili, mrtvog, u sanduk, vide je, kako se ušunjala, i legla, u sanduk, u želji da i nju sahrane, sa njim, jer ga je volela, zbog njegove
Pavle se, međutim, bio zavalio, na stolici, i predao svoju glavu u ruke berberinu, sklopivši oči kao da će mrtvog da ga friziraju. On je bio sav potresen onim što mu je Agagijanijan javljao.
Njegovi bratenci, Đurđe i Petar, i njihove žene, mladi su, pa će imati, pored mrtvog sinčića, valjda i živu decu, pa će se smejati, jednog dana, i Mesecu, na nebu.
Ditetina je to. Nikad neće zaboraviti, ono njegovo levo oko, kako je sinčića tim okom, mrtvog gledao. Mislio je da nju može vezati za sebe, ljubavlju, ako joj dete načini. Vezani su oni sad, mnogo jače, tom smrću.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
su imali krdo dece, a otac joj je bio građevinski radnik koga su svake subote uveče Neda i njen četrnaestogodišnji brat mrtvog pijanog izvlačili iz kafane.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Jedak i zelen, stajao je kraj mrtvog tela, sve dok nije počeo da se stresa i da suzi. Najednom u kući bratovljevoj, učinilo mu se da je svemu tome samo on
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
demona tobožnjom malenošću deteta), Mrtvak (zaštitna funkcija ostvaruje se lažnim predstavljanjem deteta kao već mrtvog, a to znači neinteresantnog za demone koji upravo nastoje da nanesu zlo i, u krajnjoj liniji, smrt detetu), Pozderja
Matavulj, Simo - USKOK
Četovođa viknu: — Brzo, djeco, nosimo naše, jer Nikšići odoše da dignu potoč! Brzo natrag! Trojica uzeše mrtvog Krcuna, trojica digoše Janka, koji jeknu, i s velikom mukom krenuše se natrag.
— odgovori jedan, a sva četvorica zapeše puške. — Mi smo Njeguši, četnici. Ima nas šestorica. Nosimo jednog mrtvog druga i jednog ranjenog.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
poetski još jači jer je slika homogenija, postignut je u tekstu o slovu M: Mamuran miš u memli muzeja merka mrtvog mamuta: majku mu, milenijumi minuše, mraz među mamutima načini masakr i pomor ...
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U stvari, tako je i moralo biti, i sve to ne umanjuje njegovu veliku zaslugu: da je umesto mrtvog i tuđinskog crkvenog jezika uneo u srpsku književnost živi i usavršljivi srpski narodni jezik. KNjIŽEVNI TALENAT.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Neki naš kukavelj, Krajišnik. Delija zakratko obori glavu i zamišljeno reče: — Bi mi ga žao, onako mrtvog. I on volio orahe, živa ljudska duša.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Znam, sada majka mu, bez šamije, raščupana, pišti, i preplašena istrči od njega mrtvog iz sobe u kujnu: — Mito! — I pravo, ničice, još s praga sobnjega licem pada i rasprostire se po zemlji.
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — Uveče, ja i stric odosmo kod mrtvog Mite, da, kao što je običaj, sedimo tamo i čuvamo ga. Odosmo.
A ta velika sveća, onako visoko, ozgo, osvetljavala ga mrtvog, a naročito lice mu, glavu, oko koje beše poređano cveća, šimšira, i to varaklisanog, te se varak caklio i od njega je
Sedosmo među ostale. Svi ćute. Niko ne govori. Čak u mrtvog Mitu i ne gledaju. Ljudi, prejeli, meškolje se, otpasuju se i nameštaju. Žene još večeraju. Jedu obično mnogo i užurbano.
Glas joj beše snažan, plač zdrav, a naricanje tužno, od srca. Svi udariše u plač. Sve žene tada priđoše oko mrtvog i osvetljenog Mite. Klekoše, zabaciše šamije, nasloniše lica po njegovu telu i — odjednom sve, uglas, zaplakaše!
Kostić, Laza - PESME
Ja i nako nemam sina, tebe voli moje dete, — kraljević si od Misira!” Uzdahnô je Minadire, zaneo se, kao da sniva, mrtvog sluge prihvatiše vajaoca Minadira.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Drugi veli: — Ja ne smem. Treći veli: — Ja bih volij udariti na deset živih nego na jednog mrtvog. Dok se najposle jedan ne nađe te reče da će on ići.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Lavežom gromkim dočekuj strance, nikada, druže, ne laj na znance. Evo ti savjet staroga pisca: čuvaj se dobro i mrtvog lisca. Kad ježa sretneš, kavge se mani, taj koplje ima na svakoj strani.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
naš ide glas i jed plaču senke suze vinogradi ubijen je između obale i zamka pao je preko svog čardaka nose ga mrtvog na točku litica se čudi sela zapomažu užasnut je svetli plamen sveće potom je viđen za morem u jednoj luci sedi i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
umre sad na putu! — odgovori starac, kao da je hteo reći: ovde, onde, svejedno... ima ih mnogo... videćete. Pokraj mrtvog vojnika sedeli su ranjenici. Ta on je bio njihov drug, doskora je bio živ, i zar da ga bace kao stvar pored puta...
Jedva dođoh k sebi. — A šta nema? — Ja mu opipah džepove. Ali ga već pretresli. E, što nisam pešak! — Zar mrtvog čoveka! — Ih, štagar sam ih opipao za vreme turskog rata!
— Pa to mi je prvi put! — pravdao se on. — A i ti, šta mi se praviš Kraljević Marko kad si video mrtvog čoveka — branio je Trailo Petra. — Čekaj, bato, dok ti zafijuče nad glavom. Tada ću te pitam!...
Na moje pitanje šta radi, reče da su sklonili jednog našeg mrtvog vojnika, i pokaza mi rukom iza vrzine. Vojnici se provlače da vide, ne bi li ga poznali.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja ću negde, sam, u Sahari, stati, u onoj gde su karavani seni, ali, ko što uz mrtvog Tuarega čuči mati, Ti ćeš, do smrti, biti uteha meni.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
se potuži, već jednako ležao gore, na doksatu od kuće, i samo opštio sa slugama, te ga tako jednog dana tamo zatekli i mrtvog.
Pandurović, Sima - PESME
Pod bledim sjajem uzbuđenih zvezda, U društvu snova umirenih gnezda, Ja dublje vidim u tu mutnu noć; Uz mrtvog lišća zaostali šumor — Dok telo teški već zahvata umor — Krila svih snova dobijaju moć.
A kad pogledamo ponovo predâ se, Iluzije drage lagano se gase; I gomila mrtvog lišća u minutu, K’o venci na kovčeg, padaju po putu.
Sve je sad drugo. Moja draga spava, Kao skelet beli prekrštenih ruku, U pokrovu večnom mrtvog zaborava, Mirno, pod pločom koju burno tuku Proletnji vetri i jesenje kiše...
To Veliki Pauk svoju mrežu prede... POSLEDNjA TEŽNjA Na tlu što se ispod nas koleba Pod sumorom sadašnjosti bolne, Mrtvog neba, starosti olovne, Šta nam, dušo, još i sada treba?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Jedan veli: „Ja ne ću,” drugi veli: „Ja ne smem, treći veli: „Ja bih volij udariti na deset živih nego li na jednoga mrtvog,” dok se najposle jedan ne nađe te reče da će on ići.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I ona, Simka, jedva čeka da ga mrtvog nagazi dna metra u smonicu, pa posle da se vucara sa slugama, da gazduje, živi kao kneginja, jer je i ona radi dukata
Anđa poče otegnuto i jedva čujno, kao po dužnosti i nekom moranju, da nariče, mučeći se što ne može mrtvog imenom da oslovi: što ni imena nema, još više joj ga žao. Da kaže „levi“, nikako ne može. ...
— Ali ga je selo i mrtvog osudilo da dna dana visi na brestu. Onom kod sudnice. Onde gde je tvoj otac, kad je kmetovao pod knezom Milošem,
Dozivali ga, on im se nije odazvao. Ušli su u vodenicu i našli ga mrtvog pored koša. Pao je s vrećom, a žito mu se prosulo u nedra i oko glave.
Nikola klonulo sede u sneg, ne ispuštajući kolac. Aćim stoji na putu, uspravan, nepomičan, posađen između mrtvog Čađevića i onesvešćenog oficira s raskrvavljenim čelom. ...Od straha nisi mogao ni u sneg da padneš, galamdžijo!
Zato sam i tamanio lajavu poganiju što nasrće i na mrtvog i na živog čoveka. Tako sam ti ja bio prvi rudar Srbijice, ali blago ne nađoh.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Najzad su mu nabacili onaj spasonosni gajtan. Pričalo se da je telo mrtvog Zmaja od Hoćaja danima ležalo na đubrištu iza zvorničke tamnice, nago. Niko se nije usudio ni da mu se približi.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
magle i ostrva leda, Što pjeva žudno izmeđ' ledenih gora, Ne pitajući da l' je kogod gleda, I da l' je sluša; i sred mrtvog dola C'jeloga v'jeka zvonku pjesmu vije, I najzad umre - bez imalo bola Što joj pjesmu nikad niko čuo nije! J.
tama nemila; S istoka nema tankog bledila, Zore, vesnice bliskoga dana; Još leži noć, k'o prikovana, K'o crna krila mrtvog gavrana.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
travu, kroz tamnjan, prodire do mene, pa se upija i nada mnom vlada, ona snažna, tajanstvena i neodoljiva misao njegovog mrtvog mozga. Ja sam verovao da mrtvi misle, i utešen tamo vraćao sam se ponovo u život.
Ali... Ama zar opet da odstupam?“ Grlo mu je bilo suvo, drhtao je. Zatim naglo i odlučno zgrabi prvi karabin ispod mrtvog vojnika, opkorači mali brdski top i stade pomamno da puca. Zraci sunca koje se rađalo zanesoše mu oči.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Mrcvario se, nevoljnik, nedjeljama i mjesecima. Lunjao je ulicama bez kraja i konca, do mrtvog umora, do potpune iznemoglosti tijela, u kojoj kao da je jedino nalazio nešto smirenja.
Pomišljam: ako umre, to će biti smrt s majonezom! Velike šutnje, katafalci, trodnevni obilasci mrtvog tijela, drapirani bijelac u sprovodu. I — za prvu, hitnu potrebu — jedan prostran trg posvećen njegovom imenu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Dok stignemo na jedan mezar. U tom mezaru bijaše zakopan jedan mladić. Ona mezar otkopa pa siđe u nj, izvadi iz mrtvog mladića džigericu i izjede je, pa opet mrtvaca zakopa. Ja se tada brzo vratim kući i legoh spavati; potlje i ona dođe.
Drugi veli: — Ja ne smem. Treći veli: — Ja bih volij udariti na deset živih nego na jednog mrtvog. Dok se najposle ne nađe jedan te reče da će on ići.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ničega nema; samo iluzije Pred pustom kućom mirnog, mrtvog mora. Grob, i grob samo. Sve izgleda kao Otvoren sanduk života i tame: Tu spava nebo, zemlja i pakao, I lik svršetka,
I dok idu sporo neizvesni dani, Napregnute pažnje svaki očekuje, Kako se privlači njemu gost nezvani, I kako ga zemlja mrtvog dočekuje.
s nožem na pušci lete svi vojnici, Grmljava vazduhom dok k'o reka teče, Koju katkad ljudski zaparaju krici — On kraj mrtvog brata vrši obred sveti: Poljubi vojnika, svećicu zapali, Ponovo ustade, jurnu svojoj četi Onako uzvišen i onako mali.
Pognuta drveta, u znaku ćutanja, Stoje k'o kajanja, nemi učenici Apostola mrtvog što poraze sanja, Zemlju koju nose svetli mučenici. Odaje se kreću u tišinu samu. Na kolevci praznoj mir duboki spava.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
]. Fosil na jezerskom dnu odvodi nas najdalje po dubini vremena. U trećoj je strofi prikazan kao obrnuta slika mrtvog lovca u jezeru naspram živog nad jezerom: Dok rascvetane kosti belinom sijaju snega, Izmeđ ogledajućih šuma, Čini se
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Pri tome prolazi kroz „mrak”, „samoću”, pored „mrtvog padanja vode sa česme”, da bi onda zastala pred svojom kućom kao pokojničkom: „I gore, i dole, i svuda su gorele sveće.
Miljković, Branko - PESME
u povratku noći u povratku cveta u povratku sna i gora na zbunjenom horizontu u gorkom kristalu nemoći od naše žeđi i mrtvog anđela gde se skamenila mora Lice svih doba u očekivanju vatre da l će moći da sačuva uspomenu na nju od zaborava i
Šumor bez šume i cvrkut bez ptice, Prazno što traje; ne čuje se što jeste. Dok s mrtvog oca skidam nasleđeno lice Vatrom se zveri i zvezde pričeste.
Krakov, Stanislav - KRILA
A u visoko podignutoj ruci, koja je grčevito stiskala poverene stvari, vila se kao zastava krvava maramica mrtvog majora. VI BELA BARAKA Ipak on nije umro. Svršavao se avgust, a žega je bila uvek ista. Grad je živeo noću.
nosila... Posle je jagnje pregorelo, vatra se ugasila, a kuvara su našli mrtvog i osmuđenog u pepelu. Nije voleo da nosi šlem jer mu je žuljio glavu.
Rus je bio nzdahnuo. Došao je dežurni lekar i bolničari i zaklonili su mrtvog malim zaslonikom. — No, tako može ostati do zore... vama ne smeta? ne?
Petrović, Rastko - AFRIKA
ih žive; love poljske pacove i peku ih nad vatrom, ne očistivši ih od kože i utrobe (ja sam video svog boja kako nalazi mrtvog pacova i uzima da bi ga docnije pojeo); jedu žabe, zmije, mrave i razne vrste zemlje, ako je nakisela i slana.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
ako ostanu živi, doći s popom da ga opoju i pogrebu, a sad bi, vele, bilo grexota ostavljati borbu za žive radi njega mrtvog. »I mrtvi imaju pravo, ali pravo živih preče je i starije.« Lepa filosofija od prostih ljudi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
„Treća četa za mnom... Ura! Ura!“ Ustali smo i mi. Moja noga zape za kaiš puške mrtvog Bugarina. Imao sam utisak kao da me ruke one lešine vuku sebi pa, već izbezumljen, okrenuo sam se i udarih ga nogom u
Valjda su se tu sklonili pa su ih Bugari sa visine sve pobili. Prislonio sam glavu na jednoga mrtvog i mislim, gde li može biti ta moja rana. Cela mi je noga oduzeta.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
vuci gladni urlajuć Kupe sad društvo — besne gladnice — I pokrviv se ljuto međ’ sobom, Mršave hise traže želucu Na mrtvog tela gladnoj utrobi... Al’ što ga nema — Toga Đuraška?... Da nije ranjen, ili sahranjen?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ali ja uobražavam da sam nepokretniji od mrtvog Prohora čije kosti leže pomešane sa glibavom zemljom pod manastirskim hrastom.
Stanković, Borisav - TAŠANA
SVI I men, i men! MIRON (strogo): Boga mi, da ne naiđem na još koga da se (pokazuje na Tašanu), kao ona, zbog mrtvog čoveka toliko muči. Jer kažem: Vera i Bog nije za mrtve već za vas žive.
Aman, bre, otresi se, nestrećo jedna. Gledaj go, na nozi spijet! Otresi se, tresli te mrtvog, da daji gospod. Sag je zgoda za ališ-veriš, da se zarade malo-mnogo pari. Zakopčaj tija grudi.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ministra vojnog smatrali smo kao mrtvog i ja sam zato odlučio da se o državnom trošku sahrani, što je bilo nemoguće izvesti samo stoga što nije mogao leš da
I još, da taj jezik živi pod imenom mrtav jezik! Zamislite, molim vas, kakvo je to zanimanje: profesor mrtvog jezika? Jer ja mislim da mrtav jezik i ne može za što drugo biti upotrebljen do kao profesorska profesija.
Ja: Odista je tako, i vi ste pali na vrlo sretnu misao: da mrtvog čoveka pitate šta misli o smrti. To je jedini način da se dođe do autentičnog mišljenja o toj pojavi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Na jednome useku ugledasmo mrtvog naduvenog konja. Sigurno su ga podmetnuli kao neki stepenik. Zajedno sa ordonansima vukli smo buavu lešinu, od koje se
Oko njega grupa vojnika. Zapita neko, šta rade tamo. Opeva jednoga vojnika. Jutros ga našli mrtvog u šatoru. Mi produžismo započeti razgovor.
Mrtvačko bledilo rasulo se po licu. Dah je zamirao. Ljudi zanemeli. Iako gotovo na svakom koraku vide ponekog mrtvog vojnika, stoje sada skrušeni i zbunjeni. Žao im majke, a ne znaju ni šta da rade sa detetom.
A živi jedva odmiču. Otupeli su, beskrajno ravnodušni i svejedno im je da li vide mrtvog čoveka ili životinju. Gazimo po nekim močvarnim pirinčanim poljima, noge zapadaju u glib.
Oruđa su ličila na kornjače, koje su se razmilele bez reda. Dva vojnika vuku ranjenog, ili mrtvog druga. Komandir, kapetan Lazar, trčao je po poljani i izdavao naređenja. Bilo je nemogućno prići na konju.
Naleteli su na rovovsku bateriju i ubili komandira... Onako mrtvog parali su ga da mu je sva utroba ispala napolje... Ama nešto grozno! — Vojnike pobili takođe.
Šantić, Aleksa - PESME
Jedan vijenac od njega ću sviti, I s molitvom ga na grob položiti Svog mrtvog ljeta i mladosti svoje. 1918. PROLjETNjA NOĆ Sve neko kucka ti'o Na okno srca mog, Kô citra drhti glas mio Pun
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kasno si se toga sjetila! — uvrijeđeno i ožalošćeno prošaputa Stric. — Pa dabome da je mrtav! Jasno je vidio sebe mrtvog na nekoj zelenoj poljani, a Lunja se nagnula nad njim pa samo gorke suze roni, jer zna da se Stric više nikad neće dići