Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
preko stotine glava vidinski̓ Turaka, koje su odsečene i pred vezirovim konakom stajale; i to je prvi put što sam mrtvu odsečenu glavu video.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Svaku mrtvu tursku glavu pozdravljao je neobično veselo. Radovao se njihovoj nesreći — jer samo tada on je bio srećan. Voleo je
Dučić, Jovan - PESME
I mraz se hvata nad trulim strnjikom; Mokre su staze i blatnjavi puti. Večernje ptice odilaze s krikom U mrtvu šumu. Daždi mrak; sve ćuti...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tek u samu zoru kao da malo pridrema, ali tad se začu kroz Mrtvu noć ravnomerno lupanje točkova i uzvikivanje onih što mere vodu s prednjeg kraja lađe; pa onda pištaljka stade buditi
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I taj joj raskovnik došao glave. Posle nekoliko godina drvari je našli u toj ogradi od kamenja, njenom željkarniku, mrtvu, zgrčenu.
Željke probile se kroz ogradu i odmilele u goru a ona ostala tu i bila već počela da se raspada kad su je našli mrtvu. IX PARAPUTA Za njega se ne bi znalo, niti bi ga toliko gledali kad bi se on, obično subotom, pred mrak, pojavio.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Siroto moje Miško i Galin, nisu mogli da mi nosi živu u Amerika, da mi nosi mrtvu. Gospodar notarius, vi ste pametno muž što ste mi jedna lepa špekulacija kazali. Vi mora biti da ste Grk.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On je sad sam. Ne misli više da se ženi. Voli svoju mrtvu ženu. Ušeprtljivši, ni sam nije znao zašto, hteo je, nekako, da joj da na znanje da je smert grozna, da deli žive od
je, nekako, da joj da na znanje da je smert grozna, da deli žive od mrtvih, ali da on tu podelu ne priznaje, da on, i mrtvu, voli tu ženu. Gospožica Božič se na to smejala. Nikad joj niko, kaže, nije pričao nešto luđe!
U tom svom snu, na putu, Pavle usni svoju mrtvu ženu, kako leži kraj njega, polugola, providna, i šapuće mu. Bila se prolepšala, za svatove, neočekivano, pa je u svoje
oči, koje su svetlele, kao da su zvezde, cela ta strasna, a tužna, lepotica, ličila je i u tom trenutku na njegovu mrtvu ženu.
U treptanju svetlosti, kroz polumrak, učini mu se providna i ličila je na njegovu mrtvu ženu, onakvu, kakva mu je dolazila.
Sve dotle, u svojim ancilarnim ljubavima, Isakovič nije osećao grižu savesti, ni stid, kad na svoju mrtvu ženu misli. Bio je zdrav, stasit, snažan muškarac, i nije mogao, bez tih sluškinjica, živeti.
To stvorenje, u tom trenutku, osećao je kao svoje, samo svoje – kao što je osećao svoju mrtvu ženu, a ne Božičku. Vrata iza nje, međutim, otvoriše se opet, naglo.
Pavla je, međutim, podilazila jeza, jer mu se, i u zagrljaju, sad, činilo da na njegovu mrtvu ženu liči. Njegova mrtva žena, koju nije umeo, za života, dovoljno da voli, bila je sad prisutna, i u Božički, u
iz nekih religioznih razloga, ili po običaju, nego u divljenju, koje ga je bilo obuzelo prema toj ženi, koju je sad, mrtvu, više voleo. Dugo se nad njenim grobom, u letnjem plavetnilu, taj čovek, inače tako tvrd na suzi, od suza tresao.
Pavle je stajao pred njom, preneražen, i nije znao šta da odgovori. Video je samo njeno lice, koje je na njegovu mrtvu ženu ličilo, i njene oči, koje su bile crne, ali sjajne, kao da gore, a video je i kako joj, teška, bakarno tamna,
kao da gore, a video je i kako joj, teška, bakarno tamna, kosa, niz vrat klizi, kao da je htela da još više na njegovu mrtvu ženu liči. On je u nedoumici bio opet seo, a zatim reče da je gotov da je sobom vodi.
je bio skočio, kad ona reče da izbegava Višnjevskog i ne ide Višnjevskom, ali se trže, i zastade, kad mu ona pomenu mrtvu ženu. Nekom neizmernom nežnošću, pomilova i poljubi Varvaru, koja mu se bila obesila o vrat.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Mesec je bio jedva nekoliko santimetara izdignut iznad ševara i njegova svetlost bojila je mrtvu Tisu u crveno. Bila je to jaka i radosna svetlost, ali vidljivost je pri njoj bila ravna nuli.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Gospodine Šamika, sve znam. Od toga neće biti ništa. Kako biste vi uzimali mrtvu devojku? Vi ste dobar gospodin, ja vas poštujem, pa i moja mati; i da vam o tome dokaz damo, evo ponuđavamo mlađu
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sav potresen mišlju da će je naći mrtvu i da će živeti u žalosti svakako godinama, oseti, kao i njegov brat Vuk, da je sve što je činio kao san.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
potuče po stenju šarke i ne povadi zmijske žalce iz nogu bose čobančadi, a koga zaborave za tren oka, još dok gledaju mrtvu aždaju i mrtvu šarku i poskoka. Za čoveka na koga se zaboravom i oni bace koje iz čeljusti nemani spase.
šarke i ne povadi zmijske žalce iz nogu bose čobančadi, a koga zaborave za tren oka, još dok gledaju mrtvu aždaju i mrtvu šarku i poskoka. Za čoveka na koga se zaboravom i oni bace koje iz čeljusti nemani spase.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Mrtav care, a živ kući dođe, i u kući mrtvu majku nađe, gde mu krpi gaće i košulje; sestra mu se od starosti smije, otac mu se još rodio nije.
Radičević, Branko - PESME
potegoše: E njen Gojko na ograšju pade, Al' se Cveta prevarit ne dade: „E pa dobro, dad' njegovu glavu, Da je vidim mrtvu i krvavu, I celivam mesto dragog svoga, Kad ga živa grliti ne moga, A ti brže kopaj raku ladnu — U nju leću,
Tad je uze mrtvu po srijedi, Pa se vuče po tvrdom kamenu, Kano soko kad pokrha krila, Dovuče se do nakraj bezdana, Pa sa Fatom u
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
—A onda ćeš čuti da su te proglasili za mrtvu, a? — Proglasili, kućo moja. Pođem ja da ćeram Daninu penziju, on je toliko godina bio cestar, putar, a oni me
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Samovoljnik, silnik, otero ženu... A otero je, da se pred njom ne stidim. (Tišina. Hasanaga naslanja čelo na mrtvu Hasanaginicu. Poljubi je u čelo.) Prvi put da je poljubim, a da ne skloni glavu...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Eto, plače, moli: „Majke, zbori ona, nemoj slatka majke. Zar sam ti toliko nakrivela, te to hoćeš... Bolje mrtvu u „kovčeg“ da me ispružiš, u crn povoj da me poviješ, nego li to...
Čak sam se bojao da je mrtvu vidim, već sam krišom bacao pogled kroz prozor u gostinsku sobu u kojoj ona beše spremna da je vidi svet i pripali joj
Mitine gori ona velika sveća, osvetljava celu sobu trepereći, prskajući, kao da će svakog časa ugasiti se i pasti na mrtvu Mitinu glavu, koja sad došla veća, lepša, s oblim čelom, zatvorenim i jasno ocrtanim očima i, usled sad vezanih
A, da se Anica zaduži, da proda vinograd, kuću pokojnikovu, to bolje Anicu da vidi mrtvu, nego li to. Pa i ovo, kad bi joj o preudaji spomenula, samo je ona znala koliko se muči, bori, dok joj to kaže.
Kostić, Laza - PESME
je, kaže, pobegla od paše, al' krv je naša, dete je naše; i onomad jednu odbismo žrtvu: sutra je u snegu nađosmo mrtvu! Pa sad bar, oče, sad bar dopusti, hrišćanska milost da je u dvor pusti!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Meni i onako nema više ovdje života, nego ti lijepo mene ubi, pa me zakopaj, da me ne bi dušmani dirali mrtvu. Kad je ovaj vidio da ga se neće da okani, zapita je kako i čime hoće da je ubije.
Kad on to vidje, zgrabi brže neku veliku kijaču, pa ucmeka zmiju, i baci je opaku mrtvu u jezero, pa se onda uspuže na vrh onoga jablana, gdje je bilo gnijezdo sa tičićima.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gojko zinuo pa trči iz sve snage, a za njim se spotiče i pada Stojan, psujući mrtvu učiteljicu i čudeći se ludom Gojku. »Šta mu je, po Bogu, braćo? pita se čiča u sebi, kasajući za Gojkom i dišući teško.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I neki ljudi, koji su tamo bili zalutali, nađoše je jednog dana u pećini mrtvu. Magdalena je bila već davno mrtva. Od nje ne beše ostalo ništa osim golog kostura.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
dolari iz Amerike Traži se i od domaćih da učine Što mogu: da pokažu spremnost na žrtvu, I na noge podignu ragu mrtvu. Od svakog građanina danas se ište Da rekne Ne!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Fakt da od Adama i Eve niko, nigde i nikad nije uhvatio ili video ni živu ni mrtvu jegulju posle njenog parenja, sadrži u sebi jednu misteriju prirode, koja je od najstarijih vremena raspaljivala mašte
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Da se mogu razgovorit, srce moje, a sa mrtvom tvojom glavom, kam da mi je! da ti crne oči viđu, oči moje, da poljubim mrtvu glavu, mjesto brata, da očešljam dugi perčin, jaoh meni! i junačku čalmu svežem, sestra grdna!
DANILO Mrki Vuče, podigni brkove da ti viđu toke na prsima, da prebrojim zrna od pušakah kolika ti toke izlomiše! Mrtvu glavu ne diže iz groba ni prekova bistra džeferdara.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kratko i mirno sa sobom je svršila. Jednoga dana našli je u kupatilu mrtvu, sa presečenim žilama. Pa čuveni deda Sofkin, Kavarola.
I onda dočekan od svo jih, praćen njima, halakajući, dojurili svi ovamo i gore, na kući pobili mrtvu Jusufčićevu glavu, te njome oprali greh i sramotu sa kućnog starog i kamenog slemena.
Sofka prvi put u životu vide jasno ispred sebe, kroz dveri, časnu trpezu i onu mrtvu, tako hladnu, tako staru razvijenu plaščanicu, i oko nje poređane putire, krstove, čirake sa upaljenim svećama.
Pandurović, Sima - PESME
svet zapeva celi; Zadrhta duša kao nebo celo; I masa zvezda sa neba se prosu Na tugu, jade, ljubav, sreću rânu, Na mrtvu dušu kroz jutarnju rosu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pošto se svi obrediše, reći će Milić: „Evo dan naže, no da sahranimo mrtvu braću, pa da se ide... Otidite vas dvojica ti Mrgude i ti Rade, u selo, pa donesite motike i lopate.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Boji ga se kô sveća pomrčine. Boji se kao devojka od udaje. Veseli kao na daći. Veseli se kâ i mati mrtvu sinu. Veseo kao da mu kuća gori. Vješt kao magarac u kantaru. Vole se kô oko i so. Vole se kô psi i prosjaci.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
dvije svoje sluge s golom sabljom u ruci, a oni pred njim kazujući mu put dođu u onu goru, kad li nađu đevojku više mrtvu nego živu, nešto od muke bez ruka, nešto od gladi i samotinje a nešto od straha.
Pošto ih viđe, a ove dvije nju, začudiše se, i ove potonje dvije dosjete se, te spopanu jadnicu i zakolju, pa je mrtvu u goru ponesu.
Stanković, Borisav - JOVČA
Ubiću je, ubiću, i bar mrtvu da je imam, mrtvu da je ljubim. (Stresa se): Oh, oh, ubiću je, ubiću je još uveče i onda cele noći ću je ljubiti mrtvu,
Ubiću je, ubiću, i bar mrtvu da je imam, mrtvu da je ljubim. (Stresa se): Oh, oh, ubiću je, ubiću je još uveče i onda cele noći ću je ljubiti mrtvu, cele noći ću joj
(Stresa se): Oh, oh, ubiću je, ubiću je još uveče i onda cele noći ću je ljubiti mrtvu, cele noći ću joj ljubiti usta, oh, ala će to biti slatko! Cele noći će biti moja. Sve ću moći da joj kažem.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Šta misliš, Stevo? — pita kao da nije razmišljao, kao da je razgovarao s njim. Čađević kida mrtvu koru bagrema: — Vasilije mu je pred svima u oba obraza udario po šamar. dlanovi su mu bili garavi od noža.
Kad umrem, naslediće celo moje imanje. 3naš li ti koliko vredi moja imovina?“ Đorđe grebe mrtvu koru sa stabla jabuke. — Šta bih ja sada radio da sam pristao? — reče zabrinut Tola. Đorđe se odmače. ...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
— Živa neću iz svog zavičaja — odgovorila je Ljubica — a mrtvu me mogu i psi izesti. To je bilo u jesen 1813. godine. U jesen 1842. Ljubica je napuštala svoj zavičaj, još živa.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nego... kako da se izrazim: duša mi se muči... Eto, ja imam rusku dušu, široku, ogromnu kao vaš Sibir, ali praznu, mrtvu. Moja duša, to je prazno gnezdo. Eto, dobro sam kazao, sasvim sam se dobro izrazio, prazno gnezdo i ništa više.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Mrtvo more. Kod nje nije bilo zaborava, prepuštanja bez vremena, zapadanja u mrtvu bezdjelatnost. Ili, tačnije, bivalo je i toga.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kada su bili kraj jezera, ne može se pristupiti od smrada: voda izbacila mrtvu aždahu, pa se usmrdila i ucrvala. Oni se začudiše, a sluga će: — Ne čudite se, tu sam aždahu ja ubio, evo joj glave,
Meni i onako nema više ovdje života, nego ti lijepo mene ubi, pa me zakopaj, da me ne bi dušmani dirali mrtvu. Kad je ovaj vidio da ga se neće da okani, zapita je kako i čim hoće da je ubije.
Kad on to vidje, zgrabi brže neku veliku kijaču, pa ucmeka zmiju, i baci onako mrtvu u jezero, pa se onda uspuže na vrh onog jablana, gdje je bilo gnijezdo sa tičićima.
Kažu da je nekakav car loveći nagazio na mrtvu ljudsku glavu i pregazio je s konjem; onda mu glava progovorila: — Što me gaziš, kad ću ti mrtva dosaditi?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sudac ih posmatra, zamislio se i — piše. Najednom poliže glavu i upita Spasoja: —Možda ga nijesi na mrtvu ubio? —Jesam! — odgovori on. — Viđu ga mrtva! —Ti ne možeš znati da je baš onaj čas preminuo, — opet će sudac.
Iz mračnoga, vlažnoga stana nije znala kuda su joj ponijeli mrtvu mater, a ni poslije nije doznala za mjesto gdje su je ukopali.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zatim: „Sofka prvi put u životu vide jasno ispred sebe, kroz dveri, časnu trpezu i onu mrtvu, tako hladnu, tako staru razvijenu plaščanicu [. . . ], a „iza sebe slušala je kako se svatovi kreću [. . . ].
ostavivši ga samog, sasvim samog, sa onim što je još bilo ispred njega, do smrti”; „Sav potresen mišlju da će je naći mrtvu i da će živeti u žalosti svakako godinama, oseti, kao i njegov brat Vuk, da je sve što je činio kao san.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Potporučnik Ljubisav, inače profesor, reći će. — Priroda... Bog, sasvim svejedno, ovaplotio je mrtvu materiju, nadahnuo je živim dahom i život je prostrujao zemljom. Sporedno, je li biće svesno ili nerazumno.
Ali kad udari torpedo u lađu, tu, brajko, nema vrdanja... Najzad, dobro... smrt... I ovde se gine... — Na mrtvu smrt! — dobacuje Luka. — E, to si dobro kazao.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
niko osporiti neće niti može —, mnogo od onih poetičnih prisećanja koja su, sama za se, izgleda zbilja dorasla da i mrtvu reč ožive. Zar je tako lako odreći se svega toga, zar je uopšte i moguće? I, najzad, zar je baš potrebno?
Narod bez svesti stenje, jer strasti je trzaju mrtvu, I slepoća duha crni joj iskopa grob. Gdi je Srbije grob? Je l’ Kosovo? Marica? Prilip?
Bojić, Milutin - PESME
blatom, Na nadgrobnoj tvojoj urezao ploči Grifosa praćena keruvimskim jatom; Velikom i strašnom kletvom iz dubina Mrtvu bih te kleo lud od očajanja, Pio bih u bolu i, pijan od vina, Jecao u ponoć pesmu pokajanja; Luče nove vere hteo bih
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ništa nije pomoglo što je potrčao, izgleda u očajanju, i što je zatim dugo gledao, ukočeno stojeći s ove strane reke, u mrtvu, izrovašenu kamenu ploču što se nadnosila nad vir.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kad bi za živu prirodu postojali slični zakoni kao i za mrtvu, onda bismo tako bar izgleda, mi sami bili automati od glave do pete. Vrlo komplikovani i vrlo skloni kvaru.
Ako, dakle, za živu prirodu važe slični zakoni kao i za mrtvu, onda bi ona gruda snega bila naša slika. XXIX JEDAN STARI AMFITEATAR, ŽIVOT ZVEZDA, SUDBINA ZEMLjE Stobi Ovo pismo
Stanković, Borisav - TAŠANA
On, samo da mu se ne prebaci kako je nedostojan i nedorastao za tasta ovake i ovolike hadžijske kuće, pre bi me mrtvu gledao nego što bi dao da se u što pokojnikovo dira! A za hadžije: hadži-Ristu i druge?...
Znam kako ste jedna drugoj u amanet ostavile: da, koja nadživi, onu drugu, mrtvu, oblači, sprema i kiti. TAŠANA (zastiđeno): A, to su naša ženska posla.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali nije došlo do tog da nakazan izađe pred svet: umro je, a mrtvu su mu udesili nos od gipsa. Svet je išao da vidi nos. „Jeste videli nos?” i kikot. Živi ljudi veseli su što nisu mrtvi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
I poslednja nada je uništena. Ma i robovi bili, predaće se oni sa oružjem, kao vojnici. Drugi su u oružju gledali mrtvu gvožđuriju, a živu silu smatrali su kao životnu snagu otadžbine. Sa vojskom je Kralj, sa njima su starešine.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
ARSA (Policaji): I ti, kad dođu da je vode, sa pandurima da si tamo! I, ako ona neće, ti — silom! Ako živa neće — mrtvu, pa u kola i u Banju! SALČE (vije se, ljubi Arsi kolena, noge): Ne to, gazdo! Ruku, nogu da ti celivam!
Šantić, Aleksa - PESME
Proročkim glasom budiću iz groba: Istinu mrtvu i slobodu roba Što sputan sunca zavičajna žudi. I krvlju svojom preliću sve pute Idući tebi, i vjerujuć u te,
i trepte u jutarnjoj rosi, I gde pogled roni, svuda pesma zvoni, — Pa ipak u grobu ja bih ležat hteo, I uz jednu mrtvu dragu svit se ceo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Majka Jugovića — to su sve majke koje su u toku mnogih vekova skupljale mrtvu decu po poljima bitke. Kosovka devojka — to su sve verenice kojima je nasilna smrt odnosila zaručnike.
grobu mu oružje prostreše; od Madžara unku načiniše, obgradiše groba Kajičina, da Madžari k njemu de dolaze, da mu mrtvu ne pretresu telo. Kuka kralju kano kukavica: „Jô Kajica, moje čedo drago! Diko moja svagda na divanu!
Zmajognjanin-Vuče, ono j' kurva od Avale Porča: dana nema kad se ne privlači i po jednog roba ne odvodi, ja po mrtvu ne odnosi glavu“. A da reče Zmajognjanin Vuče: „Mili bože, na svem' tebe fala!
Ne bi bahom iz klisure tvrde: viđeo sam i živa međeda, a kamoli kožu od međeda; viđeo sam i živoga vuka, a kamoli mrtvu vučetinu; viđeo sam i živoga orla, a kamoli orlu perušinu!
“ Al’ besedi Senkoviću Iva: „Volim tvoju jednu mrtvu glavu nego blago cara čestitoga!“ Manu sabljom, odseče mu glavu, metnu glavu u jankesu pasu; brže s age poskida
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I ovim eto, ustopce da ide, a na ove da i ne gleda? Tko mrtvu živu li reč prima? A da tko li voli u kolibi ili u gradu velikom boraviti, i naseobu, ili iz sela beg i krijenje?
I onda angel taki pak povrati onu dušu k njejzinu joj mrtvu telu. I kano iz neke pomrčine probra se mrtvi. I one koji onde obstojahu oko njega, zapita ih za svoga brata.
A ležećem mrtvu ne činite pačariza s krikom, s vikom, s plačem; premuknite i ostavite ga s mirom ležati, nego li pače i sami se skoro