Jakšić, Đura - PROZA
Priznala je da mu je ona tu duvankesu poklonila, da je sa Đošom ašikovala, i da je Đoša iz mrzosti prema Gružaninu najveći zločin hteo izvršiti, za koje ona nije mogla znati.
Obradović, Dositej - BASNE
Ko će se u one ljude pouzdati koji živu s srodni svoji u mrzosti, vraždi i neslogi? Koji se između sebe ne ljube i ne počituju, ludo se uzdaju da ćedu ih drugi ili ljubiti ili
a od blaženo|ga mira, slatke ljubovi i soglasija, opšte komšijsko blaženstvo i blagopolučije proizlazi: zato sve prežnje mrzosti i obide večnom zaboravljenju valja predati, a samo o tome starati se, i sve što god možemo tvoriti, kako ćemo u napredak
Sva vražda među hristjanski narodi, nesloga i ljute mrzosti zbog njih su postale, niti će se razve s njima zajedno istrebiti.
Iz takove se nauke rađa prava smert, i to je izvor i načalo svakog sujevjerija, slepote i, što je gore, vražde i mrzosti među ljudma.
Svak lasno i čisto, ako samo hoće, može viditi i poznati da ja ovo ne iz pristrastija, ne iz mrzosti niti k grečeskoj niti k rimskoj govorim cerkvi, no iz čiste ljubovi k bogu, Tvorcu mojemu, k svetoj evangelskoj istini
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ovo nekoliko dana dok su obe popadije mehovima mrzosti i pakosti jednako potpirivale i sve više raspaljivale oganj kavge i svađe, nijedan od oba popa nije bio u selu kod kuće,
Ali gđa Persa ne da nikako, nego jednako potpiruje plamen mrzosti i omraze. — Šta?! Zar onaj paorenda i dalje da bude paroh tu di si i ti?!
Da pamti kad se bacio na tebe. — E, ti kad nekoga mrziš, a ti ne znaš da postaviš, tako da kažem, plot tvojoj mrzosti i jarosti! — reče pop Ćira, smešeći se malo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Živio je naime u vremenu kad, iz ljubavi jali iz mrzosti, svačiji pogledi, svačije misli, bjehu usredsređene na jednome čovjeku.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Pri koncu | i ovo je bila dobroga arhijereja reč: „Čada moja, nemojte pomisliti da ja iz kakve mrzosti k monahom ovo govorim; ja na zle običaje mrzim i rad bi[h] da se ne samo iz naroda, koliko je moguće, nego i iz same
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kaza da među seljacima doskora ne bješe verske mrzosti, da su se ljudi obiju vjera među sobom ženili i kumovali, da su to podržavali popovi glagoljaši, ali sad, otkad su
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ova provala Otkud je, možda, davno, nekada U besu svome zemlja pakosna Pljuvala plamen svoje mrzosti, Možda će bednom dati odmora?... (Vuk i Radak dolaze.) RADAK: Hej, prijatelju!
Života moga bistar kladenac Paklen je oganj tvoje mrzosti U jednu šaku trošna pepela U nesrećnome času stvorio... SULEJMAN: Dakle, moćan sam, Kad sam od vode pep’o stvorio?.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A katkad kopljem gneva nebeskog Neizbrojene parne svetove I baciv plamen svoje mrzosti, Prirodu puni duhom paklenim; Sunca poleću, zvezde preziru Opredeljenja svoga putove I po beskrajnoj pusti lutajuć,
umnože; A ako treba gneva, plamena — U grudima im munje donosim, Pa neka munjom bratske osvete Golemu hrpu svoje mrzosti U zgarajući plamen podžižu; A treba l’ sablje — brat je donosi, Da svojom rukom brata pokosi... KAP.
Sa takom svirkom gromko praćeni Mladenci pusti dalje leteše, Dok nisu nogom svoje mrzosti Od Crnih Gora groblje stvorili I na tom groblju krst oborili... (Spolja se čuje razgovor.) Al’ ko to zbori?
Svanuće dan, Hoće svanuti, I u tvog sanka budnom zrcalu Sumoran će mu zračak granuti — Pa kad u peni bratske mrzosti Nagrđen krvlju obraz opazi, Sa strepećim će srcem leteti Opet u mrak, u noć, u grob!...
Planina ovih sive vrhove, Što svoga čela modrim tamnilom Usirene te krvi sećaju: Ratova davnih, rana, osvete, Mrzosti zverske, skotske jarosti, Nikad milosti...
Što nam po krvi dece rođene, Plamenom živim samovoljkujuć, Besom svojijem umlje pitomo U bezum stvara bratske mrzosti...