Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A ja još imam snage. I deset nokata biće mi dosta da zaradim mir koga nemam i koga ovde nikad neću imati. Utom mršavko ustade i podiže čašu: — Meѕѕіeurѕ, mangons et buvonѕ, car demain nouѕ mourrons!
Nikola je izgledao strašan. — Na kolena! — grmeo je on mlatarajući se — nek og-luvi i čo-vek i Bog! Mršavko podiže glavu i svečano ispružajući kažiprst u tavan, upade: — I Jugoslavija... Du reѕte, je m' en fouѕ!
— Leѕ premіereѕ ѕeront les derniereѕ et les dernіereѕ ѕeront leѕ premieres — buncao je i mlatarao se mršavko. — Nećete, nećete — potpomagali su ga i ostali i Cigani me zaglušiše kreštanjem...
— Je l', dakle, na jedan odžak? — prekide me student. — Attendez! Continuez ѕeulement, ѕ' il vouѕ plaît! — pištao je mršavko. — Ne upadajte, čekajte... Nema, dakle upadanja? — zagrajaše ostali.