Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ama zar popa?... Zar onaj dobri popa Miloje, zar me i on omrznuo?... Zar se i njemu mršti čelo kad me vidi?... Zar je i njemu težak moj bog?... O, Tvorče milostivi!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Nikako da zaraste, ovake rane najsporije zarašćuju, odgovara Hristić, mršti se i udešava nogu... A kad nikoga nema i kad je raspoložen on pozove ženu da sedne tu kod njega, uz sam krevet, uzme
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE (uzimajući ga): Od koga? SOFIJA: Ne znam, doneo jedan dečko. SPASOJE (otvara pismo, čita u sebi i mršti se. Čita ponovo i gunđa): Dabome! Znao sam ja to! Dabome da sam znao! (Sofiji.) Je li tu taj dečko?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Nešto sam sanjala, — odgovori snaša. Iduće večeri baba ih napusti i ode u svoj vajat. Sutradan poranila snaša, ne mršti se više no peva po kući kao slavuj, grli svekrvu i tepa joj: „Mila moja, majčice!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica sve više svetli očima. Ali po neko ustane, pa sve naopačke... Ljubica se mršti, lupne nogom, upravo vrhom noge o pod; vidi se rado bi skočila i pritrčala detetu. Ko zna šta bi mu uradila od srdžbe!..
On opaža kako se Ljubica mršti i muči, pa baš naročito bira takvu decu. Obaveštava ih, pomaže im, upravo uči ih da misle, ali su to deca neuka,
Prope se na prste i pogleda unutra... Eno je, sedi na stolici i plače, a on hoda po sobi i mršti se... O, pa ona strada!... I ona pati !... Pa što je dolazila ovamo... što je došla?...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tamo, od Prekića kuća, čuje se grmljava od pušaka, a Vilin do mršti se na tu grmljavinu, pa ječi, šušti, stenje i huji...
Do mene se nađe s leve strane Đokić, a s desne tri moje komšije, pa Ljubiša. Đokić se često mršti i psuje, ali opazih da još češće preza od svakog šušnja i gustiša.
Kad okrete račun, — još crnje... I tako sve do amina. Gledam ja neki put krišom na njega, a on nije da se mršti, no mislim sad će skočiti da potuče i decu i mene. Naposletku uze knjigu i stade da beleži... Ja se već sav ohladio.
A ja gledam iz trnja kako se razmahuju kapci na bisagama po taktu njegova hoda i prestavljam sebi kako on stenje, mršti se i psuje, pa opet korača, a bisage na njemu čine: klop-klop... klop-klop...
Vrata crkvena zatvorena; on okrete uz stepenice na zvonaru. Ide lagano, kašljuca, i mršti se, kad opazi na stepenicama ogriske od cigara. Otvori vrata i uđe.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” A Hohohond se mršti, ko da iz zemlje čupa debele sonde, I nikad ne kaže Ni „dovde” Ni „donde”. Kod drugih nije tako.
Bliži se ručak, Odmakô daleko dan, Cvrči cvrčak, Sunce korača kroz stan, Svaki čas se mršti mamino lice: — Nema ni hleba, ni Cice! Ne može mama više mirno da posluje po kući.
Ne može mama više mirno da posluje po kući. Ostavila je pokvašen veš, mlaz po podu krivuda; Mršti se i krši ruke, uzdišući, I pogleda kroz prozor, neznano kuda...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Govorio mu je da piše za novine, i šta sve on očekuje od njega, i video je da ga sin ne sluša i da se mršti gadljivo, kao da gusenice skida s rukava.
Korist će imati samo pop Veličko. — Dodade tiše: — Đorđe lumpuje? — Ti si se uplašio? — mršti se Aćim. Čađević ćuti i gura ruku u duvankesu.
“ Odgovara Aćim kraj handžara: „Briši suze, plamen ispod streje, Bukni, zemljo, i Bog nek se zgreje. Gnevom mrtvih, žive mršti veđe, Pa nasrni na to mrtvojeđe.“ I opet se sa katićkog krova Zora glasa iz crnog Prerova... O, prevaro!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ti dečaci su jednako visoki, jednako smeđi, ali jedan se stalno mršti, a drugi ne prestaje da se smeška. JASENOV LIST Treperio na grani list jasena, smejao se i pevao: — Najzeleniji
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
I sad, eno, onaj mršavi, visoki, za stolom ukraj vrata, mršti se i gnevi uzdržano baš kao i njegov brat Jevrem kad bi, 1841, pomislio na Garašanine, oca i sina, HadžiMilutina i Iliju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
On oštro pozdravlja komandanta, pa se naginje unapred, mršti se, kao bajagi pozlilo mu baš tog trenutka, napinje se, propinje na prste i trepće. — Dronjo, šta klanjaš?
— Dronjo, šta klanjaš? Ne mrdaj, dronjo! On se kruti, uspija usnama, zabacuje ramena nazad, i još se više mršti. — Zašto si na raportu, blesane? I vuče ga snažno za uvo komandant. — Go... go... gos... podine... pukovniče... a...
On se trza, muči, čas isprekidano uzdahne, čas zaječi, grudi mu se nadimaju, čelance mršti, usnice zadrhte, sanja. Gledam ga još malo, pa ga ostavljam da ščepam svoju ručnu torbu. Spremim se da bežim.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Prvi put je apotekar dao naziv kartama — jevanđelje, ali videći da se poneko iz publike mršti, nazva ih filosofijom. Kad je utvrdio taj generalni pojam, on stade posle da ga cepa na delove po njegovim
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ne tuži se, ne mršti se, — ne vermam ti pretnju, Mi slavimo danas tvoju pedesetu šetnju! Što god ima Fruška Gora namastirska vina U jednoj
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ĆERIM: Ovaj peksijan ne dođe amo da sluša, no da zapovjeda! ISAK (govori na uvo Vuku i Radaku): Taj što se mršti, Ćerim je, Rade, Pogana zverka!... O, znam ih ja! Ta zar sam malo od njih trpeo?...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Na nekim lobanjama su polomljene kosti, ili su izbušene od kuršuma. I onaj vojnik graničar mršti se. — Pre nekog vremena došlo je jedno društvo. Muku smo imali da ih odvratimo da ne raznose lobanje. — A zašto će im?
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« (Gospodična se mršti.) »Oće li se Amor na mene smilovati da slatkopuna svoja krila na nas oboje prostre? O, nebo, o, sudbino!« — i proče.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Sve uzalud. Stric otvara oči, a novi učitelj, stoji li stoji, i mršti obrve. Dječak ogorčeno pljucne. — Phi, baš su mi i to neki kićeni sveci!