Rakić, Milan - PESME
Podignuću glavu svoju ponosito, I kao mujezin s tankog minareta, dok poda mnom šušti nepregledno žito, I na mesečini plavi kukolj cveta, Uzviknuću gromko kroz
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Na to mu sadrazan zvizne dva šamara, a dedo mu dade dva groša i rekne: — Odavlen četrdeset konaka daleko ima jedan mujezin i tu pere čamašire, a za jedan dan izleti i sleti uz munaru stotinu puta; otiđi pitaj njega što to čini, pa ću ti i ja
Zapita ga što toliko izlazi i silazi uz munaru, na koje mu mujezin odgovori: — Ima odavlen četrdeset konaka, sjedi jedan dedo i krpi postule.
Sve mu kaže što mu je postuldžija ispričao. — Kada ti je on kazao, i ja ću ti kazati, — reče mujezin, pa nastavi: — Jednog dana u podne odem okuisati na ovoj istoj džamiji, kad najedanput doleće n̓akva velika tičurina,
Otolen ti sadrazan put za uši i stigne slijepome starcu na dortjol. Sve mu iskaže što mu je mujezin rekao. — E dobro, — reče slijepac — kad ti je on kazao, i ja ću ti kazati.
mešćema — sud morda — mora da mohur (muhur) — pečat mrtvik — dubok san mujezin — čovek koji s munare poziva na molitvu mukajet — pažljiv, zainteresovan; ni mukajet — „koji i ne obraća pažnju“
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
mahale (reona) u gradu, seoski starešina, turski državni činovnik munara (minare) ― visoki vitki toranj džamije s kojeg mujezin poziva muslimane na molitvu mur (muhur) ― pečat musavediti ― ocrnjivati, klevetati mustapez (mustafez) ― „pozadinski
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
uvod, III, 2 mrčati — pomrknuti, potamneti mujezin — onaj koji sa munare poziva muslimane na molitvu muk — ćutanje mukadem — gospodski, starešinski mukom — ćutke