Ćosić, Dobrica - KORENI
Zastaje kod vratnica, odmara se, u očima mu dva mutno osvetljena prozora, a u glavi tutnji kašalj, mukao, suv. Bože, zar nisi mogao mene da mimoiđeš? Sve, znači. Ja sve da platim. Pas po kaldrmi vuče trupac. Opet kašalj.